Scenario za ovaj film pisan je u vremenskom rasponu od oko pet godina, nakon što se Nolan nešto više od decenije bavio promišljanjem inicijalnih motiva i tematike. Pre-produkcija filma počela je još pre dve godine, sprovođena je u delo kao najveća tajna ikada: Džon Dejvid Vošington, Robert Patinson i Ema Debicki smeli su da čitaju scenario i rade audicije zaključani u jednoj sobi. Snimanje je počelo u maju 2019. godine i odvijalo se u Danskoj, Estoniji, Indiji, Italiji, Norveškoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD-u. Za potrebe snimanja koristili su se ogromni setovi, mnogo dinamita i nekoliko hiljada statista, čineći ga još pogodnijim za iščekivanje. Samo ime filma je palindrom – Tenet se čita isto sa obe strane. Osnovno značenje ove reči na engleskom predstavlja načelo ili princip, što, uklopljeno u celu priču i tematiku predstavlja još jednu dobru foru.

Nije nikakva tajna da Kristofer Nolan voli da se igra vremenom i njegovim tokovima, ispitujići na razne načine osnovnu falinku ljudskog roda, odnosno beleženje i merenje vremena i njegovog protoka. Inverzija vremena u Tenet-u postoji sa ciljem prevencije uništenja civilizacije, odnosno izbijanja Trećeg svetskog rata. Najlakše objašnjeno, tema ovog filma je internacionalna špijunaža sa tajnim misijama i agendama, pomešana sa lelujanjem kroz vremensko-prostorni kontinuum – da ljudska rasa ne bi nestala. Detaljisanje po ovom pitanju je apsolutno nemoguće uraditi čak i u svojim mislima, kamoli verbalizovano ili napisano – ali to je, izgleda, jedna od čari lika i dela Kristofera Nolana.

Džon Dejvid Vošington i Kristofer Nolan

Tenet je ona vrsta filma koji započinjete bez ikakvog pojma o tome šta će se desiti – jer trejler i ostale raspoložive informacije odaju ponešto, ali suštinski ne govore apsolutno ništa. Nakon dva i po sata filma, nalazite se u nekom čudnom stanju, bez svesti o tome ko ste i šta ste upravo gledali, sa osećajem i potrebom da procesuirate prethodnih nekoliko sati svog života. Počinje pucnjavom i eksplozijom, odmah stavljajući posmatrača u kulminaciju dešavanja, bez predznanja o likovima, problemima i sukobima – osuđeni smo da to postepeno shvatamo kako se tok dalje odvija (iliti komplikuje).

Po prvi put, osetljivost na spojlere je apsolutno nebitna (barem u ovom tekstu), jer, kako se i u samom filmu više puta ističe „nemoj pokušati da razumeš, bitnije je da osetiš“. Možda je to izgovor za one koji su u nemogućnosti da skapiraju, ali to je, zapravo, najbolji savet za gledanje bilo čega.

U ovoj situaciji konkretno, distorzija vremena se javja u apsolutno svakom segmentu. Film prati priču Džon Dejvid Vošingtona, odnosno Protagoniste, koji se kao tajni agent za CIA neminovno upliće u tok operacije za spasenje ljudske sorte, sačinjene od mnogo koraka. Tu započinje saradnju sa Robertom Patinsonom, agentom Nilom. E, sad, da li su se baš tu upoznali, ko je Nil i koje su sve informacije o istom poznate – to je druga stvar. Sigurno je jedino da Vošington i Patinson imaju fenomenalnu hemiju koja se vidi na ekranu.

Od njihovog susreta, priča se progresivno razvija, otkrivajući nove ljude koji su bitni činioci u njenom toku. U nekom momentu se iskristališe ko su dobri, a ko loši likovi i borba između ta dva je klasična i svojstvena ovakvoj vrsti filma. Međutim, momenti borbe protiv samog sebe (bukvalno, ali i figurativno), žrtve, dolaženja do naizgled novih saznanja, intenzivna akcija i kvalitetna pucačina su fenomenalne karakteristike Tenet-a, koje su produbljene na vrlo nesvakidašnji način.

Interesantne su sekvence koje su snimane bukvalno unazad, sa ciljem upotpunjavanja strukture u toj priči koja funkcioniše po sopstvenim određenim pravilima. Kao takav, film ima donekle cikličnu – bolje je reći palindromsku strukturu, koja predstavlja, neko bi rekao, Inception na jako dobrim i efektivnim steroidima. Gluma, iako ne preterano kompleksna, je fenomenalna i upotpunjuje utisak, kao i intrigu koju ovakva vrsta umetnosti budi u ljudskim čulima – dokazuje činjenicu da se film može smatrati jako dobrim i kvalitetnim, iako jaka emocija nije dominantna (ponekad ni prisutna).

Na sve to, impresivni vizuali i estetitka samog filma (od kostima, preko lokacija, načina snimanja i svega između) je nešto što, s objektivne tačke gledišta, treba barem ispoštovati. Možda zbog inicijalnog budžeta od dvesta miliona dolara, ali teško je zamisliti da će se bilo šta ovakvog kalibra proizvesti u bliskoj budućnosti. Svakom svojom kreacijom, Kristofer Nolan uspeva da, malo po malo, pomera granice žanrova u kojima u tom momentu stvara, praveći filmove sposobne da zadovolje masovnu publiku – a koji su daleko od nečega što je već viđeno.

Robert Patinson i Džon Dejvid Vošington

Koncepcija putovanja kroz vreme, rat i borba za opstanak nisu nikakva novootkrivena topla voda (Nolan je sam u svojim dosadašnjim komadima sve ovo već doktorirao), ali ono što čini Tenet vrednim preporuke jeste celokupni doživljaj, kompleksnost i potreba za naprezanjem svakog neurona da bi se istinski proživela ova priča. Opisan kao „izuzetno skup, ali blaženo prazan spektakl“ od strane Džesike Kijang iz The New York Times-a, ovaj film definitivno postavlja pitanja o budućnosti, smaku sveta i njegovom izgledu, superherojima koji ne moraju nužno da nose odela (niti da imaju imena) i sagledava nas kao simpatičnu malu civilizaciju koja nije svesna opasnosti (od sebe same) koja se krije iza ćoška.

Fotografije: IMDB

Članak Tenet: vremenske distorzije i kvalitetna pucačina se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ali prođe sve, pa će i ovo… maske će se vratiti na maskenbale, a mi ćemo se vratiti u bioskope. Hajde da vidimo koje ćemo filmove, od tada, gledati na velikom ekranu.

Tenet (režija: Cristopher Nolan) – avgust

Što više čovek saznaje o ovom filmu, to ima više pitanja i to mu je manje jasno. Ono što se iz trejlera može spoznati je da ćemo gledati špijunski triler u kome John David Washington (Denzelov sin) pokušava da predupredi 3. Svetski rat, koji bi zemlju sravnio gore od nuklearnog holokausta. Pored toga, Nolan je osetio potrebu da nam najavi svoj zaštitni znak – poigravanje sa vremenom, prikazujući scenu u kojoj brod ide unazad, automobil se obrće u vazduhu da bi se vratio na četiri točka… ali i u izrečenoj napomeni da se sve što se tu dešava – još uvek nije desilo.

Znajući Nolana, koji je ovaj film nazvao najambicioznijim do sada, sve što uspemo da povežemo u bioskopu će pasti u vodu, tako da se ne treba baviti tim stvarima već samo pustiti filmu da nas iznenadi – jer malo koji reditelj to danas ume da uradi efektno kao Nolan. A kada smo već kod efektonog, zanimljivo će biti videti odsustvo CGI efekata u sceni rušenja aviona. Jer kada su u produkciji stavili na papir koliko bi im novca otišlo na minijature i poigravanje sa zelenim ekranom – shvatili su da će im biti jeftinije i daleko zabavnije da kupe Boeing 747 i stvarno ga sruše u toku snimanja – pa su to i učinili.

Ovaj film deluje kao logičan nastavak Nolanove karijere, za sada najviše podseća na Inception, a u rediteljevom timu ga više porede sa Mementom – ali sigurno ćemo umesto toga dobiti nešto novo i jedinstveno.

Zašto gledati u bioskopu? Zato što je greh gledati Nolana kod kuće.

Fotografija: YouTube Skrinšot

No Time to Die (režija: Cary Joji Fukunaga) – novembar

Da unverzum ima uvrnut smisao za humor, pokazuje nam to što je stavio ogromnu dozu ironije na naslov novog filma o najpoznatijem tajnom agentu na svetu. Daniel Craig bi silno želeo da završi sa Bondom i posle 14 godina okači špijunske spravice o klin, ali se jednostavno nema vremena za to. Ako nam čak James Bond umre u ovom delu, ne treba se brinuti za njega jer će biti reinkarniran dok je sveta, veka i para. Možda će nam baš ovaj deo pokazati ko je njegov naslednik, a šuška se da bi to mogla da bude Lashana Lynch – što bi u velikoj meri promenilo sve ono što znamo o ovom vanvremenskom liku.

Kada je Danny Boyle iznenada napustio projekat, 25. Bonda je usvojio Cary Joji Fukunaga, koji je radio vrlo zanimljive stvari do sada (True Detective, Beasts of No Nation), ali ostaje da vidi kako će se snaći na jednoj od najzahtevnijih pozornica na svetu. Pored poznatog Bonda i pomenute Lashane, film okuplja likove koji su preživeli prethodne delove,a njima pridodaje još zanimljivih lica: Ana de Armas će poslužiti kao femme fatale, dok će u ulozi negativca Christopher Waltz-a dopuniti Rami Malek.

Bond k’o Bond, znamo da nas očekuje grandiozni festival akcionih preokreta koji su bolji – što je ekran veći, a ostaje samo da se nadamo da se neće previše primetiti da se Daniel Craig-u ovo uopšte više ne radi.

Zašto gledati u bioskopu? Zato što deluje fer oprostiti se od najdugovečnijeg Bonda u velikom stilu.

Fotografija: IMDB

Dune (režija: Denis Villeneuve) – decembar

Roman Dune je 1965. godine napisao Frank Herbert i sa pravom nosi kultni status u naučno-fantastičnom žanru. Međutim, nijedna ekranizacija do sada nije uspela da stigne blizu tome. Bilo je raznih pokušaja, a najzanimljiviji je bio kada je ekscentrični Alejandro Jodorowsky želeo da ga pretvori u LSD trip i novu Bibliju, ali je zbog astronomskih troškova dospeo u ćorsokak (pogledajte dokumentarac Jodorowsky’s Dune). Sledeći se oprobao David Lynch 80-ih godina, ali nije imao posebnog uspeha. Urađena je kasnije i mini serija, ali sa skromnim budžetom i odjekom. Tako da se pitanje samo nameće – da li ovaj materijal uopšte može verno i kvalitetno da se prenese na filmsko platno. Odgovor na to pitanje će nam dati Denis Villaneuve.

Denis iza sebe ima samo odlična ostvarenja i njegova poslednja dva filma se spadaju među najbolje naučno-fantastične filmove ovog veka. To su Arrival, gde je nominovan za oskara i Blade Runner 2049, gde se već susreo sa ogromnim pritiskom kultnosti i pružio nam jedan od vizuelno najatraktivnijih filmova svih vremena. Gledajući prve fotografije filma Dune, čini se da sve ide u pravom smeru. O samom fimu se još uvek ne zna puno, jer nismo dobili ni prvi trejler, ali odličan ansambl glumaca – Timothee Chalamet, Rebecca Ferguson, Oscar Isaac, Josh Brolin, Stellan Skasgard, Zendaya, Javier Bardem… okupljenih oko „reditelja bez greške“ daju puno razloga za optimizam i odlazak u bioskop.

A dok čekamo Dune, slobodno pogledajte bilo šta iz Denisovog opusa, ni sa jednim filmom nećete pogrešiti.

Zašto gledati u bioskopu? Zato što će garantovano da pršti od lepote.

Fotografija: IMDB

A Quiet Place 2 (režija: John Krasinski) – septembar

Kada se pojavio prvi A Quiet Place, bilo je dosta čuđenja jer niko nije očekivao da će Jim iz serije the Office (John Krasinski) praviti horor film. Retko ko je i znao da mu je žena Emily Blunt, koja tu igra glavnu ulogu. Pa se tome pridodala i neuobičajena činjenica da je više od 90% filma u tišini… Ali moje čuđenje je prestalo u bisokopskoj sali gde sam očekivao dosta mljackanja i komentarisanja, a zapravo je čitava publika utihnula i u potpunosti se utopila u tišinu ovog filma – za jedno od najboljih bioskopskih iskustava mog života.

Film je svuda i po svim parametrima prošao odlično. A kako to biva u holivudskom filmskom sistemu, gde ima pare – ima i vatre, pa je vrlo brzo najavljen i nastavak koji nam uskoro stiže. U novom delu pratimo ostatak Abbott porodice koja napušta farmu i odlazi na putovanje kako bi, verovatno, pokušali da pronađu ostatak čovečanstva. Ono što već znamo je da će sresti plavookog Cillian Murphy-a, koji baš i ne deluje kao dobra osoba za upoznati u post-apokalipsi, mada možda samo tako deluje na prvi pogled (ovde se umešalo gledanje serije Peaky Blinders) i ostaje da vidimo da li će porodica pored čudovišta pronaći i čudovišno u ljudima – što je negde i najavljeno završnom rečenicom trejlera – Ljudi koji su ostali, nisu ljudi vredni spasavanja. Pored toga, film će nas odvesti i u prošlost, gde ćemo dobiti dodatan kontekst i saznati kako je uopšte i došlo do apokaliptičnog scenarija.

Prvi deo je bio iznenađujući hit i kako je John Krasinski izjavio – kada je pisao scenario nije ni razmišljao da će možda nekada imati i nastavak. Ali stvari se menjaju, pa ćemo videti kako će se mladi reditelj nositi sa daleko većim očekivanjima.

Zašto gledati u bioskopu? Zato što se zbog ovakvih filmova ide u bioskop. Samo pazite koga vodite.

Fotografija: IMDB

The French Dispatch (režija: Wes Anderson) – oktobar

Deluje da Wes Anderson uopšte i ne snima filmove, ne angažuje glumce, ne piše scenarije… već da postoji neki paralelni univerzum gde se stvari jednostavno tako odvijaju – ti uvrnuti likovi tako žive, a kamera to samo beleži i šalje nam u preslatkom OCD simetričnom pakovanju ispunjenom pažljivo odabranim bojama i najsitnijim detaljima. Iz tog čarobnog sveta nam uskoro stiže novo ostvarenje pod nazivom The Franch Dispatch.

Radnja filma, koliko je sada poznato, prati uredništvo francuskog nedeljnika koje želi da u svom izdanju obuhvati najbolje 3 priče iz prethodne decenije: o umetniku na doživotnoj robiji, o studentskim protestima i o slučaju kuvara i kidnapovanja. Kao i uvek kod ovog reditelja, na ekranu će se pojaviti više glumaca nego što se  može pobrojati, ali se mogu klasifikovati kao: starosedeoci (Bill Murray, Adrien Brody, Owen Wilson…), novopridošli (Timothee Chalamet, Saoirse Ronan…) i epizodni povratnici (Wiliem Dafoe, Edward Norton…).

Wes Anderson je postavio standard svog umetničkog stvaralaštva koji već godinama uspešno održava. Nema tu više neke posebne inovativnosti, ali verujem da je niko ni ne priželjkuje. Realno će svi biti zadovoljni ako bude pravio ovakve filmove do kraja svoje karijere.

Zašto gledati u bioskopu?  Jer ćete moći da vidite svaku sitnicu koja stoji pod savršenim uglom.

Fotografija: IMDB

Wonder Woman 1984 (režija: Patty Jenkins) – oktobar

DCEU je pokušao da uskoči na superherojski brzi voz koji je MCU pokrenuo, ali je uspeo samo jedva da se zakači jednom rukom za njega. Tom prilikom mu se kofer otvorio i nepovratno su poispadali stripovi (Man of Steel, Batman V Superman, Suicide Squad, Justice League), a samo jedan je uspeo da kroz prozor uleti u voz. To je, naravno, Wonder Woman. Od tog filma se najmanje očekivalo i verujem da su, bez mnogo ambicije, samo želeli da je postave za film Justice League. Ali kada su angažovali Patty Jenkins (Monster), rediteljku ozbiljno zagriženu za ovu priču, koja je htela da dokaže mnogo toga, stvari su se okrenule. Uspela je da napravi superheroja od supermodela (Gal Gadot), vrlo pristojan film i mnogo para. Sada sledi druga runda.

Radnja filma nas pomera 70-ak godina unapred i odlazimo iz rovova Prvog svetskog rata u orvelijansku 1984 godinu. Amazonku vreme ne dotiče, pa izgleda odlično kao i uvek, ali je misterija kako je njen momak (Chris Pine) preživeo sve ovo vreme – to će nam valjda film otkirti. S obzirom da je postavka u 80-im godinama, pripremite se za prštanje nostalgije, ali je utisak da je taj voz prošao pre koju godinu. Što se radnje tiče, ne zna se puno, osim da će biti dva negativca – Cheetah, koju glumi komičarka Kristen Wiig i Max Lord koga glumi Oberin/Javier Pena/Mandalorian – Pedro Pascal.

Pitanje je da li će Wonder Woman odneti još jednu pobedu ili će ostati upamćena kao „One hit Wonder“.

Zašto gledati u bioskopu?  Zato što će biti jako dobro. Ili jako loše. Teško između.

Fotografija: IMDB

I sada bi moj unutrašnji TOP-ŠOP želeo da se oglasi i kaže – ali to nije sve! Pored nabrojanih, biće tu još mnogo zanimljivih filmova, pa bi red bio da se bar pomenu još neki:

West Side Story – Spilberg odlučio da zaigra pod stare dane i snimi rimejk mjuzikla.

Black Widow – MCU se setio da još uvek nije štiklirao „ženski glavni lik“ kolonu, pa vraća vreme unazad.

Mank – David Fincher umesto zombija (WWZ2) snima biopic o scenaristi Citizen Kane-a.

Soul – Pošto je obradio teme smrti (Coco), emocija (Inside Out), Pixar će nam govoriti o duši.

Mulan – Milionita po redu Diznijeva ekranizacija monetizacija klasika, ali bar neće biti pesama.

Top Gun: Maverick – Pošto smo se svi pitali kada će nastavak (niko se nije pitao) – sada ga dobijamo.

Ovo su bili najzvučniji filmovi koji nam stižu u bioskope kad ovo ludilo prođe. Biće ponešto zanimljivo za svakoga. Do tada se čuvajte, pa se vidimo u bioskopu.

Članak Koje filmove gledamo u bioskopu do kraja godine? se pojavljuje prvo na Oblakoder.