Da li se se sećaš svog prvog putovanja u životu?

Prvog putovanja se dobro sećam, ali ne po lepom jer je to bilo 95. godine, kada se nije putovalo da bi se uživalo, već jer se moralo. Nažalost, mnogo ljudi iz naših generacija je imalo slično prvo putovanje, a moje je bilo iz Bosne do Srbije, iz Zenice do Subotice, koju sada smatram rodnim gradom.

Ako se vratim na prvo putovanje sa koga imam samo lepe uspomene, to bi bio put od 44 sata vozom do Moskve, 2006. godine, kada sam kao učenik subotičke gimnazije provela mesec dana u Rusiji učeći ruski jezik. Mislim da se tada i probudila ta velika ljubav prema upoznavanju novih mesta.

Tvoja putovanja, ukoliko se ne varam, nastavljaju se na tvoja prva Work and Travel isksustva. Kako si se zainteresovala za ovaj program?

Na Work and Travel program sam krenula vrlo kasno, sa 25 godina, kao student prve godine doktorskih studija. Pošto su mi osnovne studije bile dosta zahtevne, nisam mogla sebi da dozvolim taj luksuz da ne budem u zemlji čitava 4 meseca, pa je odlazak na program ostao neispunjena želja. Rekla sam sebi, idem samo jednom, ionako sam stara za to, ali hajde da probam. Htela sam malo da usavršim jezik i zaradim toliko da vidim Njujork. Kada sam došla na Block island, mesto gde sam provela toliko leta, odmah sam se u njega zaljubila i znala da želim da se vratim. Kako sam dobijala bolje poslove i unapredjenja, tako sam mogla više da putujem pa je i to bio razlog toliko godina odlaska tamo. Sada sa ponosom ističem da devojka koja u životu tacnu nije ponela, u svoj CV može da ubaci da je 8 meseci bila menadžer vrlo uspešnog restorana u Americi. Uvek govorim da mi je odlazak na program bila najbolja odluka u životu i svima ga preporučujem.

U kom trenutku su putovanja iz uživanja prerasla u posao?

S obzirom koliko sam putovala u poslednje 4 godine, mogu da kažem vrlo kasno, jer ja nikada nisam mislila da mi putovanja mogu postati posao. Da sam počela da putovanja ranije prezentujem kako to radim sada, verovatno bih bila mnogo uspešnija. Tri i po godine intenzivnog putovanja i pola godine od osnivanja sajta su bila potrebna da počnem da vraćam uloženi novac.

View this post on Instagram

Glavna želja za ovu posetu Moskvi mi je bila klizanje na Crvenom trgu. Klizalište je postavljeno u središnjem delu glavnog božićnog vašara. Iza mene možete videti GUM, jedan od najlepših, ali i najskupljih tržnih centara na svetu. GUM uvek ovako lepo svetli, ali je ipak poseban doživljaj biti ovde za vreme praznika. Klizanje je radnim danima u periodu od 10-14:30 besplatno, dok se posle i vikendom plaća 400 rublji (oko 6 evra). Iznajmljivanje klizaljki je 300 (oko 4 evra). Uvek sam želela da imam ovakve bele 😍. Ovde možete dočekati I Novu Godinu, a klizanje tada košta tačno 2020 rublji (oko 30 evra). Klizalište je inače puno ljudi, a ovo je bio trenutak tačno pred kraj jedne sesije (traju oko 45 minuta), pred pauzu za sredjivanje, kada su ga svi ostali napustili, pa da znate kada je pravo vreme za fotografisanje. 🧤❄️🎄 #gumkatok #moscowredsquare #redsquare #redsquaremoscow #iceskating #iceskatingfun #moscowcity #moscowmoscow #moscowlove #winterinmoscow #moscowwinter #moskva #moskvagram #visitmoscow #ig_moscow #christmastime #christmasmarket #christmaslights #gummoscow #moscowphotographer #moscowrussia #winterphotography #girlswhotravel #bestcitybreaks #livingeurope #living_destinations #travelinsta #travelbloggeres #travelstyle #dametraveler

A post shared by Jovana Kvržić (@jovana_kvrzic) on Dec 16, 2019 at 6:07am PST

Kako izgleda život jedne travel blogerke?

Koliko god delovao glamurozno, mnogo puta to nije. Često kažem, kada bi ljudi znali koliko rada i truda je bilo potrebno da dođem ovde gde sam sada i koliko ja svakodnevno i dalje radim, ne znam ko bi se menjao sa mnom. Ja nažalost na putovanjima više ne uživam, u smislu te reči na koju većina ljudi misli. Nemam slobodnog vremena, nema izležavanja i nerađenja ničega. Sve vreme moram da budem online, da nešto fotografišem i zapisujem. Uživam na način da upoznajem inspirativne ljude, probavam najrazličitiju hranu, divim se prirodi i mestima na kojima nekada moram da protrljam oči da se uverim da su stvarna. Da ne pričam o stresu kada propustite let, imate problema sa dokumentacijom, razbolite se u nekoj zemlji trećeg sveta…

Meni je najbolji odmor kada sam kod kuće, a to je svega par dana mesečno. Čak i tada sređujem sajt, idem na sastanke, planiram novo putovanje.

Tu je i doktorat, na kome takođe radim kada god sam u Srbiji.

Ipak, ne smem i ne želim da se žalim, jer je ovo nešto što sam sama izabrala i da sutra sve propadne ne bih se ni minut kajala, jer sam radila ono što najviše volim.

Koliko je ovaj posao u stvari zahtevan? O čemu najviše vodiš računa?

Najzahtevniji momenat su po meni neke tehničke stvari. Ubacivanje novih tekstova, sređivanje fotografija, generalno vođenje sajta. Ja sam više vizuelni tip, tako da mi je i pisanje dosta zahtevno, ali svakim danom ga više savladavam. Naravno da nije lako ni isplanirati svako putovanje do tančina, ali mi to ne predstavlja problem, tome se radujem jer znam da me to uskoro vodi na neku novu destinaciju. Najviše računa vodim o tome da odgovorim svakome ko je odvojio vreme da mi pošalje poruku, mail ili napiše komentar. Vidim da to ljudi cene isto toliko koliko i ja cenim njihovo vreme posvećeno meni.

U svojim postovima i na blogu si pisala da putuješ i sama – kako izgleda to isksutvo? Da li se nekada na putovanjima osećaš usamljeno?

Solo putovanja imaju mnogo prednosti i mana. Glavna prednost je sloboda da radite šta god vam se radi. Ja sam neko ko mnogo voli ,,ženske’’ stvari, na primer one kafiće sa cvećem, sve rozo i šljokičasto. Ne postoji mnogo ljudi u mom okruženju koga tako nešto zanima, pa obožavam kada sam sama što mogu do mile volje da ih obilazim, ispijam roze milk šejkove i jedem fotogenične kolače.

Uvek upoznam nekog novog, pa tako sada imam prijatelje po celom svetu. Takođe, ja sam vrlo fleksibilna i tolerantna, ne smeta mi da spavam na podu ako je potrebno, a nekada su moji saputnici vrlo izbirljivi po pitanju smeštaja, pa mi je lakše da se organizujem kada sam sama.

Kroz solo putovanja učim mnogo o sebi, jer sama sa sobom najviše razgovaram.

Glavna mana jeste usamljenost, ali u smislu da mi nekada u trenutku fali neko sa kime bih podelila utiske na svom jeziku. Koliko god pričala engleski ili neki drugi strani jezik, ipak mi je i dalje najlakše da izrazim osećanja na svom. Nekada se iskreno i umorim od pričanja stranog.

Isto tako, fali mi neko i na kraju dana sa kime bih prepričala šta se sve desilo. A uvek mi fali i muško društvo koje bi pomoglo sa koferima (smeh).

Da li se u različitim zemljama oseća razlika jer si žena koja putuje sama – ili nisi imala takva iskustva?

Nisam imala iskustva gde sam se osećala drugačije zato što sam sama, ali sam imala loše iskustvo sa time što sam žena. Maroko je jedina zemlja od svih 60 u kome se nisam osećala prijatno samo zato što sam žensko. Tamo sam bila sa jednom drugaricom i to je prvi put kada sam se na putovanju pošteno isplakala, a da mi se zapravo nije desio nikakav ozbiljan problem. Način na koji su nas ljudi gledali, dovikivali… Daću Maroku još jednu šansu, ali nadam se sledeći put u muškom društvu.

Da li imaš jasno zacrtane ciljeve u životu ili puštaš da te život sam vodi?

Nikada nisam imala puno jasno zacrtanih ciljeva, ne znam da li je to dobro ili loše. Pokušavam da što više budem u sadašnjosti i da se ne opterećujem previše o tome šta će biti sutra. Neki ultimativni cilj mi je da budem srećna. I zdrava. Bez toga ništa drugo ne vredi. Ono što sa sigurnošću znam je da želim da se ostvarim kao majka, i da svojoj deci od ranih nogu počnem da pokazujem svet.

Pokrenula sam i projekat Putuj sa Jovanom, gde želim da ohrabrim i podržim žene koje žele da putuju, a možda nemaju sa kim i plaše se da idu same.  Ako to zaživi, želela bih da se više posvetim organizovanju tih ,,ženskih’’ putovanja. Mada vidim da ima i zainteresovanih muškarca, pa će verovatno neke grupe biti i ,,mešovite’’.

I da,  jedan od retkih jasnih ciljeva mi je da posetim svaku zemlju na svetu.

View this post on Instagram

Bali, ostrvo Bogova, jedno od omiljenih putovanja iz 2019. Zato sam odlučila da baš ovaj video bude prvi koji ću postaviti na IGTV. Za sve koje zanima detaljna organizacija puta, sa svim savetima i cenama, tekst možete naći na https://www.jovaninzivotukoferu.com/bali ili na linku u opisu profila. Ako izdvojite vreme da video pogledate do kraja javite mi utiske i da li želite još ovakvog sadržaja. Hvala @danka_damjanovic što si bila moj snimatelj i @borisfiricki na montaži. 🇮🇩🌴🌞 #balitravel #balitravelvideo #balivideo #balivideographer #baligasm #travelvideo #travelvideos #travelvideography #visitbali #baliindonesia #balinese #baliculture #discoverbali #balitrip #balilife #baliphotography #dametraveler #travelinladies #videogram #videograms #balicili #balitravelguide #balitraveller

A post shared by Jovana Kvržić (@jovana_kvrzic) on Dec 14, 2019 at 10:22am PST

Da li možeš da izdvojiš 3 najautentničnija iskustva sa putovanja.

Teško, ali ako moram da biram to bi bilo penjanje na vulkan Haleakala na havajskom ostrvu Maui, vožnja džipom prvim ikada izgrađenim putem u nacionalnom parku Rocky Mountain u Koloradu, na nadmorskoj visini od 3600 m i vožnja skroz otvorenim helikopterom iznad Dubaija.

Koje su ti do sada omiljene lokacije gde si putovala?

Svaka destinacija ima nešto što mi se jako dopada i nešto što ne, ali neke koje posebno pamtim su Jordan, Zanzibar i Mjanmar.

Šta je najvažnije što si naučila putujući?

Naučila sam da budem mnogo tolerantnija na svim poljima i da se oslobodim predrasuda. Takođe, počela sam da više cenim svoju zemlju, jer kada vidiš kako neki ljudi žive, shvatiš da nama uopšte nije loše.

Ti si inače doktorantkinja na Farmaceutskom fakultetu – da li planiraš da se baviš ovom profesijom u budućnosti? I šta te više vuče – profesura ili praksa?

Farmacija će uvek biti moja profesija, ali nije nešto što me inspiriše. Kao mala sam maštala da budem profesorica, pa je to nešto što me svakako više vuče. Za sada mislim da neću, ali nikada se ne zna, diplomu mi niko ne može oduzeti.

Kako biraš destinacije? Da li postoji neka koja ima posebno mesto na tvojoj mapi sveta, a još uvek nisi bila tamo?

Sada kada sam ušla u ,,fazon putovanja’’, znam da ništa nije daleko i da se uz dobru organizaciju svuda povoljno može otići, tako da destinacije biram po tome kako mi iskoči neka jeftina karta. Imam veliku želju da obiđem Južnu Ameriku, ali bih volela da tamo provedem makar 2 meseca, tako da još uvek čekam da se sve kockice poklope.

Na koju destinaciju te vodi sledeće putovanje?

Napraviću jedan road trip po Švajcarskoj. Novogodišnje praznike volim da provedem negde gde je hladno, jer sam ljubitelj božićne dekoracije i vašara, a nadam se i nekom snegu da upotpuni atmosferu.

Jovanine utiske sa putovanja možete pratiti na njenom blogu, ili na instagram profilu.

Članak Život u koferu moderne pustolovkinje Jovane Kvržić se pojavljuje prvo na Oblakoder.