SEPTOLOGIJA, DRUGO IME | Jun Fose

„Samo Fose može da piše ovako! Novi čitaoci koji žele da iskuse istinsku umetnost imaju razloga da se raduju DRUGOM IMENU. Sada je tu, prvi deo Foseovog dugo očekivanog magnum opusa SEPTOLOGIJA. I Fose nas nije razočarao: rečima stvara slike i glasove onako kako niko drugi ne može. Suptilni osećaj prisustva nečeg krhkog i dragocenog pokreće radnju, kao da slom i očaj neprekidno vrebaju ispod površine” (Sindre Hovdenak).

(Roman, prevod Radoš Kosović)

JESTIVA ŽENA | Margaret Etvud

Ovo je roman prvenac čuvene kanadske spisateljice, prvi put objavljen na srpskom jeziku. JESTIVA ŽENA govori o krizi identiteta sa kojom se glavna junakinja, Merien MekAlpin, suočava: šta da učini sa svojim životom? Posao i obezbeđenu egzistenciju ima; sada bi, u skladu sa društvenim očekivanjima toga vremena, valjalo da se uda, rađa decu i živi životom srećne domaćice. No, nešto u toj slici ne štima. Zajedno sa pristankom na veridbu i brak, ona u potpunosti gubi apetit. Da li oseća da će i sama biti progutana u instituciji patrijarhalnog braka?

(Roman, prevod Novica Petrović)

SABRANA DELA | Lidija Sandgren

Istinski brilijantan roman, koji predstavlja veliku priču o ljubavi, višegodišnjem prijateljstvu i umetnosti. Roman u koji možete da utonete, prepoznatljiv a ipak udaljen univerzum, putovanje kroz vreme i prostor koje je moguće samo u književnosti i likovnoj umetnosti. Dramaturško remek-delo, inovativno kao bilo koji roman Done Tart.

(Roman, prevod Svetlana Tot)

AIŠE IDE NA ODMOR | Konstantija Sotiriju

Konstantija Sotiriju biće naša gošća na Sajmu knjiga i FLEM festivalu. AIŠE IDE NA ODMOR je prozno delo, koje svojim naslovom obmanjuje nespremnog čitaoca i polako ga uvodi u priču o otuđenju, fluidnosti nacionalnog identiteta, o tradiciji i igri sudbine na kiparskom ostrvu, ali i o porodičnim odnosima i položaju žene u društvu, kao i o rasnoj netrpeljivosti. Sa jezgrom preuzetim iz istinitog događaja, veoma uspešno predstavljenim kroz dva dominantna narativna glasa i elementima iz kiparske narodne tradicije sa kojima tvore polifoniju, ovo je prva knjiga iz trilogije o kiparskoj drami. Autorka u njoj daje jedan drugačiji, svežiji pogled na, i dalje aktuelnu, temu podeljenog ostrva.

(Roman, prevod Saša Đorđević)

TEORIJA ČUDAŠTVA | Pavla Horakova

Pavla Horakova biće naša gošća na Sajmu knjiga, gde će predstaviti svoj roman TEORIJA ČUDAŠTVA. Ukratko, Ada Sabova je tridesetpetogodišnja naučnica koja radi u Institutu za interdisciplinarne studije čoveka. Voli svoj posao, široki teren za najneobičnija i katkad najuzaludnija proučavanja koja društvu možda ne donose mnogo dobrobiti, ali nipošto nisu nezanimljiva. Strastveno istražuje vizuelnu kompatibilnost među ljudima. Pronicljivo i neretko ironično komentariše pojave u društvu i dolazi do začuđujućih uvida. Glavna junakinja ipak žudi za još nečim, smislenijim i punijim…

(Roman, prevod Tihana Hamović)

Članak Sajamske preporuke: Treći Trg se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Za nagrade mogu konkurisati mladi autori i autorke stariji od 18, a mlađi od 35 godina koju pišu na srpskom, hrvatskom, crnogorskom ili bosanskom i do sada nemaju objavljenju knjigu u žanru sa kojim se prijavljuju. Radovi se primaju svake godine od 1. januara do 1. februara putem sajta organizacije Treći Trg.

Ove godine je Treći Trg uveo izmene u propozicije svog regionalnog nagradnog konkursa i doneo nova pravila prijave. Radove je potrebno poslati u word formatu, sa sledećim podacima:

Na prvoj stranici dokumenta:

1.Naslov rada
2.Ime i prezime autora
3.Adresa
4.Mejl adresa
5.Kontakt telefon
6.Fotografija autora

Na drugoj stranici dokumenta:

1.Kratka biografija autora

Od treće stranice:

1.Tekst knjige u Times New Roman fontu (veličina 12, latinica, style: no spacing, obavezna upotreba tabulatora, navodnika i svih dijakritičkih znakova), uz obavezan sadržaj na početku (spisak naslova pesama, priča ili poglavlja), i kratak sinopsis na početku, ukoliko je reč o romanu.

Odabrani originalni radovi će biti objavljeni u bibliotekama „12/19” i „pro/za”, a autori i knjige biće predstavljeni na Beogradskom međunarodnom literarnom festivalu Trgni se! Poezija!, Beogradskom sajmu knjiga , kao i na posebnim promocijama.

Članak Konkurs festivala Trgni se! Poezija! se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U okviru tri glavne festivalske večeri u uživo diskusijama putem Zoom aplikacije od 19h razgovaraćemo o prostorima poezije i mestu pesnika danas, o sloganu „Bandit ili pesnik“, o poeziji i muzici Lenarda Koena, o književnosti koja nastaje na prostoru nekadašnje Jugoslavije i koju mnogi nazivaju „regionalnom“…

Centralne programe čitanja poezije i proze učesnika festivala (kao i razgovore), moći ćete da pratite preko YouTube kanala i Facebook stranice Treći Trg od 21h, od petka 27. do nedelje 29. novembra.

YouTube https://www.youtube.com/user/TreciTrg

Facebook https://www.facebook.com/TreciTrg

Program omaža Radetu Draincu, pod nazivom „Bandit ili pesnik“, obuhvatiće izložbu fotografija pesnika Uroša Miloradovića uz Drainčeve stihove i objavljivanje knjiga izabranih pesama na engleskom i nemačkom jeziku. Aranžman fotografija i stihova: Dina Radoman. Prevod na engleski: Novica Petrović. Prevod na nemački: Maša Dabić.

Muzički program festivala obuhvatiće predstavljanje video spotova na poeziju Mehmeda Begića uz muziku sarajevskog benda Basheskia & Edward EQ, kao i prepev pesme Tower of Song (Kula stihova) Lenarda Koena, u izvođenju Damira Šodana i Snežane Žabić.

Selekcija: Dragana Nikolić

Učesnici:

Torgeir Reboljedo Pedersen (Norveška), Agnes Lidbek (Švedska), Tadeuš Dombrovski (Poljska) Sofi Rajer (Austrija), Ćevi Pužol Molist (Španija), Joana Morpurgo (Rumunija), Boris A. Novak (Slovenija), Nikola Madžirov (Severna Makedonija), Maša Dabić (Austrija), Sara Kopeczky Bajić (Hrvatska), Staša Aras (Hrvatska), Aida Bagić (Hrvatska), Milo Masoničić (Crna Gora), Uroš Miloradović (Austrija/Srbija), Ivana Maksić (Srbija), Luka Latinčić (Srbija), Jadranka Milenković, Maša Seničić, Đorđe Ivković, Novica Petrović, Vladislav Bajac, Damir Šodan (Holandija/Hrvatska), Dušan Đurović (Crna Gora), Biserka Rajčić, Jelena Ivanišević, Svetlana Tot, Vesna Stamenković, Sofija Bilandžija, Đorđe Trišović, Milan Selak, Fabian Ortega (Španija), Srđan Gagić, Ognjen Aksentijević, Jelena Vukićević, Uroš Kotlajić, Katarina Pantović, Bojan Krivokapić, Vesna Crepuljarević, Staša Vranješ, i drugi pesnici, prevodioci, kritičari i umetnici.

Članak XIV Beogradski festival poezije i knjige Trgni se! Poezija! se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ukoliko se upustite u pretraživanje o tome koliko se čita, videćete dva tipa rezultata. U jednu grupu spadaju jednocifrene brojke koje ukazuju na postotak čitalaca, a u drugu spadaju dvocifrene brojke koje ukazuju na postotak čitalaca određene izdavačke kuće. Otvara se pitanje — ukoliko izuzmemo afirmisane pisce i knjige koje su svedočanstvo književnih talasa prošlosti, koliko nam je poznato književno stvaralaštvo današnjice u našoj zemlji?

U nepreglednom nizu top lista koje često objavljuju izdavači i domaći mediji, retko možemo da pronađemo imena autora mlađih od 30 godina. To nas najčešće ne čudi, deluje kao prirodan sled — da bi dobio posao treba ti iskustvo, da bi ti izdavačka kuća objavila knjigu treba ti iskustvo, a to bi značilo da iskustvo gradiš u okruženju iskusnih koji te ne podstiču. Začarani krug posao — iskustvo.

U gorenavedenim nepreglednim nizovima ne vidimo ni pesnike. Na 18 naslova pojaviće se jedna zbirka poezije, čiji je autor afirmisan. Međutim, u poznatim i dostupnim top listama nisu uočljiva imena mladih ljudi koji pišu pesme. Znači li to da mladi ne pišu poeziju?

Ukoliko se usmerimo ka potrazi za književnim večerima, deluje da u Beogradu postoje mladi koji pišu. To su oni mladi čije naslove nećemo pronaći među top listama izdavačkih kuća.

Pored Pesničenja, koje postoji dugo i povremeno se pojavljuju ideje organizatora o pesničkim večerima i konkursima, od 2009. godine postoji i Poezin. Oni opisuju svoju misiju kao izgradnju mostova saradnje sa srodnim organizacijama iz regiona. Povezivanje mladih i njihovo uključivanje u kulturne tokove jedna je od ideja vodilja ove organizacije. Na taj način otvaraju mogućnost stvaranja novog talasa poetske scene u Srbiji.

Od 2010. postoji i neprofitna organizacija Argh! koja organizuje večeri poezije svakog meseca. Poetski događaj Na sav glas održao se dvanaesti put 7. decembra. Veče poezije Mladi i zeleni predstavilo je u pet navrata čitanje poezije. Petnaesto poetsko veče Pet minuta pažnje održano je u oktobru ove godine.

Nedaleko od Beograda, u Štabu Pogon u Pančevu odražavaju se književne večeri Punchtown poetry. U Pogonu se skoro dve godine okupljaju mladi i neafirmisani autori, izdavači, kao i poznatija imena savremene književne scene.

Pored navedenih okupljanja, mladi pesnici neretko mogu da učestvuju na književnim konkursima koji se održavaju širom Srbije.

Ministarstvo kulture i informisanja raspisuje konkurs „Novica Tadić”. Pravo učešća na ovom konkursu imaju svi pesnici koji nemaju više od 35 godina i pišu na srpskom jeziku. U Čačku se, zahvaljujući gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis” i Odboru Disovog proleća, raspisuje konkurs „Mladi Dis” za rukopis prve pesničke zbirke napisane na srpskom jeziku za autore do 31. godine starosti. Na Festivalu kulture mladih Srbije u Knjaževcu dodeljuje se nagrada „Timočka lira” koja godinama unazad okuplja mlade pesnike. U Ribaševini kod Užica tradicionalno se održava književna manifestacija „Odzivi Paunu”, u okviru koje se mladim pesnicima dodeljuju nagrade. U Nišu se dodeljuje nagrada „Branko Miljković”. Početkom sledeće godine ova nagrada biće dodeljena 49. put. U konkurenciju za nagradu ulaze sva prva izdanja knjiga poezije objavljenih na srpskom jeziku tokom 2019. godine.

Među izdavačkim kućama ističe se Treći Trg koji je 2017. pokrenuo stalni godišnji regionalni nagradni konkurs za neobjavljene knjige poezije, kratke proze, romana i prevoda. Vredi pomenuti i Darmu, Partizansku knjigu, PPM enklavu koje ostavljaju mesta za autore koji objavljuju svoju prvu knjigu poezije.

Širom Srbije održava se mnoštvo književnih manifestacija koje slave mladost i poeziju. Međutim, osvojena nagrada na konkursu ne garantuje kontinuitet u stvaranju. Vraćamo se i na pitanje sa početka — zašto ima tako malo dostupnih pesničkih zbirki koje su napisali neafirmisani autori?

Stiče se utisak da smo okruženi poezijom. Internet joj je pružio slobodu, ali i nestalnost. Sa novim trendom ona se rađa, ali jednim klikom i umire.

Da li su izdavačke kuće spremne da rizikuju sa nečim što se ne čita (dokaz za to su liste najčitanijih knjiga) i da li smo mi spremni da vratimo poeziji život?

Nije dovoljno ono profesorsko pitanje — „Ko piše poeziju u ovom odeljenju?” već je potrebno istinsko interesovanje za položaj pesnika i poezije u našoj zemlji što je jedna od želja redakcije Oblakoder magazina ulaskom u nepredvidive dvadesete ovog veka.

Fotografije korišćene u tekstu: beogradskigrafiti.com, memes.com

Članak Ko piše poeziju u ovom odeljenju? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Za čitaoce Oblakodera preporučuju 5 naslova i autora koje bi trebalo pročitati.

Jun Fose, Pas i anđeo

„Fose je kao pisac prešao sa opisivanja sveta kakav se ukazuje, sa socijalno-realističkih košmara malih neizbežnih stvari i odnosa iz prvih romana, punih neuroza i panike, na opisivanje sveta kakav istinski jeste, mračan i otvoren.” Karl Uve Knausgor

Biserka Rajčić, Pisma iz Praga

„Biserka Rajčić, pisac tanane opservacije i nadahnutih zaključaka, prevodilac prvoga reda, putnik i saputnik, a uz sve to i veliki usamljenik i čitač, napisala je svoja Pisma iz Praga kao obraćanje onom drugom kome mi svakako nismo potrebni, ali je on nama neophodan (da parafraziramo još jednom nezaobilaznog Matića), kao i velike putopisne etide svima koji, još u znaku velikog zaveta njenog i našeg prijatelja Petra Vujičića, mogu da se prepoznaju, da vole, da čitaju.” Draško Ređep

Maša Seničić, povremena poput vikend-naselja

Već u konceptu svoje knjige, Maša Seničić nagoveštava sukob čoveka sa pravilima i principima savremenog sveta. Postavljajući punkt na svako odredište svojih intimnih preobražaja, junakinja ovih pesama iscrtava svoj odnos sa urbanim, napuštenim i zaboravljenim prostorima, suprotstavljajući im slike željenog sveta, preispitujući zadate pozicije. Povremena poput vikend-naselja, ova poetska mapa, daje putokaze za traženje delova koji nedostaju.

Lidija Deduš, Ništa od najvljivanog kraja svijeta

Druga zbirka Lidije Deduš u pogledu forme, narativnosti i dugog stiha naslanja se na njen pesnički prvenac Apatridi i ostale čudne ličnosti, ali se tematski fokus okreće ka unutra, istražujući ličnu i porodičnu istoriju i fenomen psihološkog nasleđa. Prepoznatljiv humor i parodijski odnos prema stvarnosti prisutan je i u ovoj knjizi, utoliko oporiji, koliko su iskustva o kojima autorka peva intimnija i traumatičnija. Smrt članova porodice, kraj ljubavne veze kao zametka nove porodične zajednice i neostvarivost očekivane sreće, mali su krajevi sveta koji se slute, a nikad u potpunosti ne dešavaju, zahvaljujući vitalizmu i snazi lirske junakinje i nagonu za obnovom koja se u konačnici ostvaruje kroz tekst.

Nikola Petrović, Papir brzo gori

Iako se Petrovićeve kratke priče tematski najčešće kreću u sferi bračnog i porodočnog života, govoreći o izazovima ljubavi i seksualnosti, nežnosti i nasilju i njihovoj neraskidivoj vezi, ovakav opis lako može da vas zavara i navede na pogrešan trag. Eksperimentišući u različitim podžanrovima fantastike i kriminalističke priče, ne zaboravljajući istovremeno na lekovitost humora i intriganstnost apsurda, autor u svakodnevicu uvodi duhove, vanzemaljce, uklete kuće i oživele slike, a svog čitaoca sprovodi kroz groteskni svet pomerenih odnosa svtvarnosi i mašte, iza kojeg iščitavamo aktualne pobleme savremenog čoveka. Bilo da ste ljubitelj Kereta, Kafke ili Kišona, uživaćete u iščašenom svetu Petrovićevih junaka.

Članak Top 5 izdanja Trećeg Trga se pojavljuje prvo na Oblakoder.