Sa Mimi Mercedez razgovarali smo o muzičkim počecima, trenutnim dešavanjima u karijeri, sazrevanju, velikom koncertu koji priprema u Drugstore-u, a otkrila nam je i šta to izaziva frku u njenom svemiru.

Kako si, Mimi? Šta radiš poslednjih dana, kakva je energija?

Mimi Mercedez: Energija je ultra haotična. Nikada u životu nisam imala ovoliko obaveza, a nemam ni desetinu obaveza u odnosu na moje kolege. Jedva se sastavljam sa sobom, jer ja kao imam neke tripove da želim da budem u Crnoj Gori, tamo sam navikla da provodim celo leto, da nemam nijedan nastup. Sad sam u konstantnom putu, ne mogu nigde da se skrasim. Nije lako, al’ je lepo.

Ova godina je bila baš izazovna za tebe – novi album, mnogo novih saradnji, kako sve balansiraš?

Da, baš je lepo, ali je sve to za mene skroz novo. Sledeće godine ću već da se naviknem, a i ja sam sad u tim godinama kada je vreme da se moja karijera zaokruži finansijski i baš mi je drago zbog toga. Stvarno radim ozbiljno ono što volim. Jedino treba da naučim kako to da hendlujem, to definitivno moram kroz praksu.

Da se vratimo nešto više od deset godina unazad, kada si počela, odnosno objavila svoju prvu pesmu na YouTube-u. Pomenula si jednom prilikom da si imala potrebu nešto da kažeš i u tom trenutku osetila da moraš da objaviš pesmu bez previše premišljanja, dorade, itd. Kako sada, sa ove distance, gledaš na tvoj početak?

Sada, kada sam upoznala mnogo drugih ljudi, koji se bave ne samo muzikom, nego raznim stvarima, shvatila sam da čovek, kada oseti intuitivno neko svoje zanimanje, on krene to da radi. Desi se neka stvar da ti samo osetiš da moraš to da uradiš, to je veoma jasan osećaj. Ne mogu sad da kažem da postoji neko preterano logičko objašnjenje kako sam uspela da prebrodim tremu da izbacim nešto što znam da ne zvuči savršeno, da samo procenim: ovo je moj put. Kad sam krenula temeljno da slušam rep, mnogo mi je bilo jasno koja uloga fali kod nas na sceni i koja uloga ja treba da budem. U meni tada nije postojala nikakva dilema. Čim sam snimila prvu pesmu, pošto sam toliko osećala da ja falim, da moram da popunim neku celinu, pomislila sam: moram odmah da izbacim jer ovo mora samo da se zakotrlja. Nemam vremena da se ja tu premišljam, tako je počelo.

Je l’ misliš da si popunila tu prazninu?

Da, da. Razni ljudi imaju razne borbe koje su njihov životni put, po mom mišljenju. Važnost za moju je bila da krenem baš mlada, ali nije uvek uz prevelike otežavajuće okolnosti. Mi koji smo baš mladi dobili tu stazu, dobijamo i jednu olakšavajuću okolnost, na primer, da mnogo više verujemo u sebe. Ti kada si mlad, da bi ti se put ocrtao, moraš da iskusiš te ozbiljne fejlove, to je mnogo važno. Mi koji sa osamnaest godina krenemo, pa se fejlovi dešavaju do dvadeset druge, mi to ne shvatamo ozbiljno, mi se sve vreme igramo, tripujemo da smo deca i dalje. Onda, kad krene da se to stabilizuje kasnije, tad smo već zreli i možemo to bolje da podnesemo.

Tvoja muzika često može da utiče na samopouzdanje, jesi li nekada razmišljala o tome da si mnogim devojkama bustovala samopouzdanje?

Baš je dobro što si me ovo pitala. Nisam nikad krenula ovo da radim samo da bih žene ohrabrila. Nikada se nisam osećala kao deo koji pripada ženama, definitivno. Nekom delu žena – da. Uvek sam osećala da ja pripadam jednom možda marginalizovanom delu ljudi oba pola i nikada nisam bila u tom feminističkom fazonu. Sve što ja radim jeste feminističko zato što je veliki izuzetak da žena to radi. Ali ja sam uvek htela da radim rep da bih napravila najbolju foru, ja sam se osećala kao konkurencija svima i stvarno sam bila. Ljudi koji stvarno vole rep umeju to da poštuju i znaju to. Nisam nikada krenula iz feminističkih pobuda, a uvek je bio feminizam to što sam radila, jer sam previše bila samostalna i bolelo me uvo za bilo koju osudu. Toliko sam bila moćna u tome što radim, mislim da upravo zbog toga što nisam imala taj prizvuk ženske patnje. Ja sam se uvek toliko moćno osećala – druže, koja diskriminacija? Ja sam glavna!

Jako važno je to i kod Sajsi MS i kod mene, mislim da za nove generacije više neće biti tako, ali kao da je moralo uvek da postoji neko opravdanje što mi repujemo. Što likove ne smaraju tako, za koji cilj oni repuju? Ne moram da pravdam feminizmom to što repujem. Repujem da bih bacila najbolju foru, želim sve ljude da šokiram, da ih zabavim, to je broj jedan. A zabavljam ih na svoj način, malo šokiranjem, malo nekim dobrim forama. Ja sam ljubitelj reči, ja volim reči, volim da čitam, da čujem dobru pesmu, obožavam te jezičke fore. Ponekad se osećam paradoksalno, krenula sam da doživljavam to kada ženski rep mora da se opravda feminizmom kao da je antifeministički. Molim vas, krenite kao artista da me gledate.

Kod stvaranja muzike, da li ti je bitno da prvo čuješ beat ili je tekst ipak glavni?

Prvo tekst, i to se čulo kod mene. Ja sam naučila da imam flow zato što želim da budem celina i želim stalno da napredujem. Moji prvi tekstovi nisu imali flow, uklapala sam se kako znam i umem jer sam samo želela da kažem nešto. Uvek u glavi meni idu neke dobre fore, ali ne uz beat, pa ih onda ja trpam u beat. Sada umem da, ono što želim, kažem i izbacim tečno preko beat-a i to mi je mnogo drago, volim da se vidi da se nešto radi, napreduje.

Koliko se ta tvoja sposobnost sa rečima menjala kroz godine, kako si naučila da kanališeš svoje misli?

Reči su mi se menjale najviše u tom praktičnom smislu, a naučila sam da pišem rime kroz Facebook statuse. Ja sam želela na Fejsu da budem glavni zabavljač, ako vidim da postoje neki mnogo duhoviti ljudi, ja ću njih da nadjačam, u pozitivnom smislu. Svi smo se trudili da što bolju foru bacimo. Ja sam tu naučila da pišem rime, na primer, gde ću neki kontrast da ubacim, gde ću nešto zanimljivo, neku metaforu da kažem, sve te igre rečima sam ja na Facebook-u naučila, to je najvažnije bilo za moj rep.

Ne iz kraja, već fore sa Fejsa?

Ja sam generacija gde je kraj blejao na Facebook-u, svi smo se upoznali preko Facebook-a. Tamo sam upoznala ljude slične sebi koje slušaju Prti Bee Gee, koji su malo luđi, bili smo u istim grupama, imali isti humor, sve to tvrdo.

Jesi li i dalje aktivna na Fejsu?

Nažalost, ne. Prestala sam da imam Facebook, ali to je najbolja mreža ikada. Sve ostalo je Facebook raštrkan na slike, videe i statuse. Twitter mi je sad omiljeni jer sam ipak reči tip.

Je l’ uspevaš da se uklopiš u karaktere?

Uvek. Kad vidim da ne mogu, znači da se nisam dobro izrazila. To je isto mnogo dobra vežba za rep, moraš da se izraziš bolje, kraće, konciznije. Ako nešto razdužiš, znači da nisi poentirao, neće dopreti do ljudi, mora kraće.

Da li imaš osećaj ko je tvoja publika danas, da li ti to uopšte važno?

Evo nas sada na Kontakt festivalu, gde ja mislim da su mene zvali sa skroz drugom publikom. Iako je publika koja sluša Vojka V i Z++ u Hrvatskoj totalno publika koja je moja, ali ko njih sluša u Beogradu ipak je malo u drugačijem fazonu. Odjednom mene neka starija publika gotivi, jesu me i pre gotivili, ali me nisu prihvatali, da me pozovu na festival gde Elemental nastupa. Ja sam uvek tu bila kao neki uličar, gde ćeš nju i to. Sad odjednom, ja mislim, posle Exit-a mnoga vrata su mi se otvorila. To je možda neka publika koja me je i pre gotivila, a sada možda ima priliku da me čuje i na događajima na kojima gotivi i druge izvođače. Mada, nije da nešto previše analiziram to.

Da li ti imponuje to što te sada zovu i na takve događaje?

Pre mi se sviđao taj statu crne ovce, definitivno. Sada sam nekako naučila da budem mekša, to se ljudima dešava sa odrastanjem. Barem ja mislim da je to lep način da se odrasta, da omekšaš u tom međuljudskom smislu. Ja sam postala mnogo tolerantnija, razumem druge ljude i odmah se ogledalo desi, oni mnogo više razumeju mene. Pre nisam razumela druge ljude, bila sam hejterka. Ljudi misle da su samo hejteri ljudi koji tripuju neki elitizam, onda sam ja razvila parolu hood elitizam i mi smo mrzeli nazad isto.

Tvoja verna publika je navikla na tradicionalni godišnji koncert koji organizuješ 7. oktobra u Drugstore-u, šta pripremaš ove godine?

Konačno će biti nešto u šta mogu malo više da uložim, po prvi put u životu i želim da to publika baš vidi jer je to uzajamni poklon, jedni drugima. Dresscode za to veče biće Kleopatra, ja mislim da će moja publika da odlepi. Zlatno je dominantna tema, najviše ćemo raditi na tom estetskom delu, da to bude predramatično. Unajmila sam mnogo ljudi da mi pomognu oko nastupa, po prvi put, jer sam sve do sada skroz sama organizovala, uz pomoć par svojih prijatelja koji se ne bave time profesionalno, ali su neverovatno vredni i to koliko su mi pomogli je ogromna stvar. Sad ću unajmiti ljude koji se bave time, tako da ćemo imati jedan nastup na nekom većem nivou, da proslavimo zajedno to što sam malo napredovala.

Da li si možda razmišljala o nekom scenskom nastupu, koreografiji, da li to ide uz Mimi i rep?

Igraće neke devojke uz neke pesme, ali ja sigurno ne, to baš nije moj stil uopšte. Primetila sam da sada, zbog nekih festivala, počinje da se podrazumeva da moraš da imaš igrače. Mislim da uz rep ponekad izgleda baš nakaradno i ako nije ekstremno profesionalno, može da izgleda mnogo smešno. Imam devojke koje kidaju kako to rade, bile su mi u spotu za pesmu Zla riba i onda će one imati koreografije uz te pesme uz koje baš ide, ali skroz nezavisno od mene.

Da li postoje neke teme koje bi volela da obradiš kroz pesme, a možda još uvek nisi?

Ljubav! Ljubav najviše želim da obradim, a toliko ne mogu to da izbacim iz sebe! Mogu u tekstovima, ali ne mogu da objavim to. Imam neki problem sa tim još uvek, da se otvorim po tom pitanju. Međutim, kao da mi Bog otvara nova vrata da ja krenem da pišem za pevače, tako da ću možda moći preko njih da se iživljavam.

Je l’ ti prija pisanje za druge izvođače?

Mnogo me to loži, ne mogu da verujem koliko mi je to lepo, kad mi neko da flow smišljen, a ja popunjavam rečima, jer sam ja majstor za reči. Mnogo više me ispunjava nego što sam očekivala, a očekivala sam već.

Kako ulaziš u proces pisanja pesama za druge, je l‘ se izmestiš iz Mimi fazona?

Nađem ono što nam je zajedničko, mora tako. Ja tako gledam, moram da osetim baš tu osobu jako, moram da nađem šta je nama zajedničko, ono što nam nije zajedničko – ja ne mogu da pišem o tome.

Ko bi volela da tebi napiše pesmu?

Karleuša. Sa njom sam do sada osetila najviše zajedničkih stvari, ona ima dobre fore, a ja volim kad je neko mnogo lud i ekscentričan kao ona. Volela bih da mi ona napiše, a već osvedočeni tekstopisci treba da pišu pevačima.

Koju saradnju bi odbila?

Postoji mnogo saradnji koje bih odbila, ne mogu da radim gde ne osetim to zajedničko i odbila sam mnogo saradnji, sve uz poštovanje. Samo nisam osetila to zajedničko, čak se nekad desi da neko oseća da možemo da sarađujemo, pa se ipak desi da su i mene odbijali ljudi za koje sam ja i te kako smatrala da imamo zajedničko, ali oni to ne vide (smeh).

Šta izaziva frku u tvom svemiru?

U, svašta! Žvaka. To sad svi znaju (smeh). Mene, na primer, ogromne stvari ne mogu da iznerviraju, ali može žvaka. Toliko mi je krivo zbog toga, to se zove mizofonija, kad te zvukovi iritiraju. Ja sam imala milion tih stvari koje su me nervirale. Kako sam postala zrela osoba, krenula sam da meditiram, da smirim misli, sve sam izbacila, više mi ne smeta kad neko jede, pre mi je smetalo sve na svetu. Sad ništa, kao da sam dostigla neki zen, ali žvaka – to je neka tekstura koju doživljavam apstraktno, kao nešto gljecavo, ljigavo.

To je veoma zaniljivo, s obzirom na to da su to zvuci, a ti se baviš muzikom?

Ja sam oduvek mislila da nisam sluhista, jer ne umem da pevam. Zapravo, to ne znači da ti ne čuješ dobro, nego samo znači da si možda bio povučen, stidljiv kad si bio dete i nisi otvorio tu mogućnost. Koliko se meni sada čini, ja čujem sve u beat-u, čujem sve kanale, sve moguće zvuke. Pošto mog tatu isto tako narviraju zvuci, mada mnogo manje nego mene, a on je apsolutni sluhista, pomislila sam da mi možda samo više čujemo jer smo namenjeni za muziku.

Koja tvoja faza ti je najdraža, sa kojom Mimi bi se ti družila?

Sa ovom sad, naravno. Ja sam pre bila nemoguća, ne znam kako se iko družio sa mnom, verovatno sam bila zabavna. Bila sam hronično nervozna, bezobrazna, uvek sam mislila da sam šef svuda, toliko sam se ružno ponašala, nisam imala introspekciju uopšte. Mnogo mi je lepše sada, baš imam obzira prema drugim ljudima. Pre sam imala obzira samo finansijskog, ništa emotivno, jedino što sam uvek imala potrebu da nadoknadim to koliko sam bezobrazna nekim čašćavanjem, volela sam da se osećaju kod mene kao kod mame. Sad sam konačno prijatelj, ravnopravni prijatelj, ne namećem se kao dominatna u društvu i konačno imamo drugarski odnos jer sam postala empatičnija.

A u muzičkom smislu, na šta si najponosnija, na koju Mimi fazu?

Iskreno, meša mi se taj ponos, nije samo umetnost, nego mi se mnogo meša sa time koliko je koji album bio uspešan. Možda je Mržnja bio taj prvi album gde se video ozbiljan napredak, publika mi uvek govori da je on najbolji, možda jer su navikli da pravi rep mora da bude Smoki Mardeljano estetika, e sad što sam se ja tu slikala sa kapom i što je slika crno bela, onda ga ozbiljnije shvataju nego ovaj poslednji gde sam aluzija na Cecinu Playboy naslovnicu. Stvarno to mislim, tekstovi sa albuma Frka u Svemiru, na primer, Loš lik je moj najbolji tekst ikada napisan, Miševi, takođe. Svakako, 2020 je moj najveći ponos, jer sam izašla iz zone komfora.

Koliko je tebi teško da izađeš iz zone komfora, imaš li nekad neku zadršku šta napisatili ili objaviti?

Šta ću da napišem u pesmi, ne, to je uvek neka celina koja izlazi spontano. A da li ću posle tu pesmu da objavim – o tome već razmišljam. Na primer, meni je bilo mnogo teško da izbacim taj EP 2020 jer je, po meni, mnogo iskren. Plašila sam se da će ljudi da govore da nisam više dovoljno tvrda, da sam lejm. Najveći moj strah je da neću biti kul, kao ono iz osnovne škole. Nisam nikada imala strah da li ću biti odbačena iz formalnog društva, već da li ću biti odbačena od svog društva, od mojih uličara. Onda sam samo, konačno, postala toliko nezavisna da mislim da sam sada ja društvo, ja procenjujem društvo. Ljudi treba da se svide meni. (smeh).

To ide sa životnim iskustvom?

Pa, da. Pre sam uvek glumila, a što si glasniji i rogobatniji, to imaš više nekih nesigurnosti da prikriješ. Ja mislim da sada mogu da budem provokativna totalno na neki fin i tih način, jer me sad boli uvo da bilo šta dokažem. Ženska trideseta godina je čudo, baš neka revolucija.

I za sam kraj, reci nam koliko pesmama nisi objavila?

Nebrojano, baš mnogo pesama.

Fotografije: Matija Borbelj

Članak Naučila sam da pišem rime kroz Facebook statuse se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Njena nova pesma Brizer izašla je danas, a inspiracija je proizašla iz jedne neprospavane noći. Singlom Brizer najavljuje i predstojeći EP i objašnjava da je upravo stih iz pesme novosadskog repera Jovice Dobrice naveo na duboko filozofsko razmišljanje, te je tako i nastala ova pesma. Na njeno dosadašnje stvaralaštvo najviše je uticalo društvo i druženje, a Micka pored muzike radi i kao profesorka likovnog u školi.

Sa Micka Lifom razgovarali smo povodom novog singla Brizer o tome kako je nastala ideja za pesmu, o spoju repa i profesorske profesije, omiljenom nastupu, stvaranju muzike, a otkrila nam je i sa kime bi u budućnosti volela da snimi feat.

Kako bi Milica Sekulić opisala Micka Lifu i obrnuto?

Micka Lifa: Milica Sekulić je starija sestra, Micka je mlađa, ona koja uvek zapada u nevolje i zbog čije se bezbrižnosti stresira samo okolina, nikako ona. Micka Milicu vidi kao racionalnu, stariju, koja ustaje za posao, poštuje ded lajnove i ne gnuša se na mediokritete, ali stvarno. Milica čuje alarm, Micka ne.

Kad smo već kod tvog upečatljivog pseudonima, kako je nastao?

Pseudonim Micka Lifa u osnovi je bio samo Micka, što je fakat bilo nedorečeno i oskudno, a onda sam u jednoj bleji ušla u raspravu sa prijateljem, gde je on rekao: „Ajde, Micka Lifa, ne seri” ili tako nešto. Fora je nakon toga prvo neko vreme bila interna, a onda sam skontala – to je to, dodaću samo nastavak Lifa na već postojeće Micka.

Šta je najviše uticalo na tvoje stvaralaštvo?

Na rep stvaralaštvo je gotovo uvek najviše uticalo društvo, pre svega druženje. Obožavam da se družim, upoznajem, izlazim, lutam i onda u okruženju raznih ljudi u raznim situacijama nastaju uzbudljivi događaji i priče. Kroz druženje se neguje kultura slenga i stalno se razvija i kreira novi, što prethodni odgovor dobro ilustruje.

Danas, 3. marta, izašao je tvoj novi singl i spot, šta je ovoga puta bila inspiracija?

Inspiracija za pesmu Brizer je takođe potekla iz jedne neprospavane noći, nakon što sam se celu noć „majala” po gradu sa mojim starim drugarom, koji mi je skrenuo pažnju da čovek nekad i ne želi samo sreću, želi da ga nešto gane, pogodi. Dao mi je primer linije repera Jovice Dobrice, gde kaže „Povući ću njen portret”, koliko emotivno, ubitačno i tvrdo je to. Došla sam kući i, podstaknuta celim deep filozofiranjem, napisala Brizer. 

S obzirom na to da opet izbacuješ singl i da si u proteklih mesec dana izbacivala pojedinačne pesme, da li misliš da su albumi „prošlost“ shodno današnjem načinu konzumiranja muzike?

Brizer je, zapravo, prvi singl sa predstojećeg EP-a, koji je ujedno i moj prvenac jer, kao što si rekla, do sada su sve bili singlovi. 

Iz Novog Sada si, rep scena je tamo poprilično razvijena, imaš li možda omiljene novosadske reper(k)e?

Naravno, negde uviđam da novosadska rep scena ima osetnu pank podlogu, jer Novi Sad u osnovi i jeste pank grad i mi žitelji to treba da negujemo. Cela ekipa iz bivše Unije mi je mnogo pomogla i podržala me od prvih projekata, Tadži, Toma Flow, Bulč, Mija, Jovica, Skele. Takođe, Klika ima posebno mesto u mom srcu i oni su mi veliki uticaj.

Interesantno je to da, pored muzike, koja ti je hobi, ti zapravo radiš kao profesorka, kako učenici reaguju na tvoju muziku?

Što se tiče školske priče, to je san koji se ostvario na najdivniji mogući način. Mogla bih satima i danima da pričam o tome. Trenutno radimo mimove na temu renesansnih i baroknih dela, to je plakanje. Oni kroz taj medij obrađuju sve aktuelnosti iz njihovog sveta, a tu sam, između ostalog, i ja. Ne bih da zvučim pretenciozno, oni sve to samoinicijativno rade i vidi se da uživaju, mislim, hajde realno, vi kao ne biste voleli da vam nastavnica repuje?

Takođe, kako uklapaš te dve profesije i da li na ovaj način pokušavaš da porušiš neke stereotipe da trep/rep muzika „ne ide“ sa ozbiljnim konvencionalnim profesijama?

Naravno, tu smo da pravimo promene, živimo u takvom vremenu gde je sama pomisao na bilo kakve kalupe smešna. Ne moraš biti u kalupu da bi bio pošten i imao dignitet. Duboko verujem da svojim trep opredeljenjem ni po jednom faktoru ne štetim moralnim, niti bilo kakvim drugim normama i vrednostima koje škola kao institucija nalaže. Naprotiv, to je upravo jedan od elementarnih pokretača mojih učenika da se otvore, pre svega prema sebi, pa onda i drugima.

Čemu te je naučio rad u školi, a čemu rep?

Oba me uče istini.

Sa kime bi u budućnosti želela da snimiš duet?

Volela bih da snimim feat sa Sukijem, FTP Cojkanom, mislim da su svaki na svoj način carevi i sjajni reperi, duhoviti pre svega. A od estrade – Đole Đogani!

Koji je tvoj najdraži nastup?

Prvi ikada nastup na festivalu, u pitanju je Doši ja Amfi, hip hop fest u Nišu, bilo mi je prelepo, puna pozornica, ja sa omiljenim prijateljima na bini, leto, zalazak, fluid energije u vazduhu, skacemo svi, divota. To nikad neću zaboraviti.

Omiljena treperka/reperka?

Jako sam volela Foxy Brown, Azeli-u Banks, Doja mi kida isto jako. Nedavno sam gledala freestyle Stefflon Don kod Funk Flex-a, oprala je, poslusala sam ga 20 puta.

Kako ti gledaš na žene u trepu/repu, da li zapravo postoje neke razlike i predrasude ili ipak misliš da ih sve manje ima, možda čak i da ne postoje?

Kad sam tek krenula da repujem, drugarica mi je rekla: „Ti si sad u muškom sportu”, sad uopšte nemam taj dojam i drago mi je zbog toga, muzika je muzika i treba da je stvara svako ko to želi i voli, nevezano za bilo kakve pripadnosti i opredeljenja. 

Omiljeni koncert na kom si bila?

Extra pitanje! Doduše, mnogo češće posećujem rejvove nego koncerte, nedavno sam slušala tehno duo 999999999, a neposredno pre toga je bio Jazz festival u SNP, bilo mi je super na oba.

Da li u budućnosti pripremaš nešto novo?

Trenutno radim sa producentom Thicc Boi, nekima poznatijim kao Dača iz Bekfleša, mi smo veliki prijatelji i sjajne kolege, takođe Vanja Bursać, DJ i velika legenda klabinga, sa kojom obožavam da nastupam jer nam je uvek bezbrižno i sadržajno. 

Autorka fotografija: Sandra Jakovljević

Članak Ne moraš biti u kalupu da bi bio pošten i imao dignitet se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Iza ove programerske skraćenice se krije treper i producent iz Osjeka. Dok smo trepunli (hehe TRAPnuli) od onog lika koji je uzeo refren Seke Aleksić, postao je nadolazeća zvezda koja rasprodaje koncerte. Počeo je kao i mnogi drugi, na soundcloud platformi je postavljao trake iz kojih se iznedrilo nekoliko hitova, koji su završili na albumu 18++, iz 2019. godine.

Zbog svog modernog tretiranja pop i fank muzike, često ga porede sa Dinom Dvornikom, ali i sa modernim svetskim zvezdama kao što su The Weeknd i Post Malone, a on sam svoju muziku definiše kao „andergraund pop“. Pesma Kabriolet postaja deo svake plejsliste za žurku, a već pomenuta Crno i zlano, nakon početnih problema sa autorskim pravima, osvaja i ekipu sa one strane splavova koja više voli narodno, iliti što bi Hrvati rekli cajke.

Drugo dugosvirajuće izdanje Zauvijek ga je učvrstilo u vodeće trap-pop-rnb izvođače iz regiona, a ako ste slučajno prespavali Kabriolet i Crno i zlatno, ili ne dao bog, niste ih voleli, na ovom albumu se nalazi ultra mega giga hit, Ljeto već je gotovo sa kojim je osvojio i ostatak Balkana.

Nakon toga, Z++ je zavolelo i staro i mlado, i zabavno i narodno. Tajna je verovatno u tome što je Zvonimir uspeo da napravi moderne pop trake na tragu velikih svetskih zvezda, ali i nije ih pokvario lokalnim melos uticajima, kao mnogi drugi. Lokalni melos je kul začin, ali sa kojim često ume da se pretera. Z++ još uvek ima dobar dozer. Ovako je dovoljno lokalno ali i mnogo više globalno, tako da njegove pesme vrte i oni koji ne vole kad Coby radi trrraku iako je žanr jako sličan.

Glavni gost na Z++ koncertu biće Fantom – producent i sve popularniji izvođač. Ljubitelji retro, elektro-pop zvuka uživaće u njegovim već poznatim hitovima poput „Barbare”, a imaće priliku i da premijerno čuju najnoviju numeru „Seks Tejp”.

Za uvod u koncert zaduženi su Summer Deaths i Britni, predstavnici sastava Zicer Inc. koji su ekskluzivno obećali da će pored starijih hitova izvesti i nešto sa najnovijeg mikstejpa „Gostoprimstvo”.

Karte su u prodaji po promo ceni od 990 dinara online kao i na svim Gigstix i Tickets prodajnim mestima.

Članak Z++ sa gostima pravi prednovogodišnji elektro-pop/hip-hop spektakl u Hangaru se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovaj bend zvanično postoji od 2002, a pred sam kraj godine, sada već tradicionalnim nastupom u KPTM-u, proslavljaju svoj dvadeseti rođendan uz promociju novih pesama. Na njihovom novom albumu koji nosi naziv 20 nalazi se simboličnih dvadeset pesama.

Fuck The Pigz iliti FTP je bend čiji je tvorac Jovan Veljković – Cojkana FTP, zajedno sa školskim drugom, Bogdanom Kovačevićem. Još u petom razredu počinju da se igraju muzikom, a naziv benda nastao je tako što su Bogdan, Jovan i još jedan drug tada igrali Counter Strike i zvali su se Fuck The Pigz.

Članak FTP ove subote u KPTM-u se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nastup u Domu omladine Beograda značajan je za mnoge mlade artiste, kako se ti osećas povodom predstojećeg i svog prvog većeg nastupa na Indirekt festivalu?

Mlada Beba: Dom omladine jeste kultno mesto, ali s obzirom na to da nisam iz Beograda, nemam toliko taj osećaj. Ja čak nikad nisam bila tamo, tako da mi je kul jer je ovo moj prvi, veći nastup. Amerikana prima oko šeststo ljudi, ako se to stvarno napuni biće baš ludo. Ima tu i malo treme, ali gledam da to prebacim na uzbuđenje. 

Nastupaš sa Jymenik, obe ste prepoznatljive po autentičnom stilu i identitetu, da li nam pripremate i neke posebne autfite i scenski nastup?

Nećemo da otkrivamo, koga zanima, moraće da dođe da vidi (smeh), ali da, pripremamo i autfite. Nastupamo sat vremena, pa se nadam da će baš biti spektakl. Super je što Ivana i ja imamo taj kontrast, ona je skroz gotik, a ja sam više soft, iako imam i ja taj edžines. Nas dve imamo dobru dinamiku, ona je stvarno prava osoba sa kojom mogu da sarađujem. Imala sam mnogo saradnji, ali to bude to. Sa njom je i više od toga, postala mi je i prijatelj kroz saradnju. Za mene nema veće časti od toga da nastupaš sa prijateljima, biće tu i Mihajlo, koji će da pušta muziku. S obzirom na to da sam samostalni artist, baš mi je lepo da na ovakvom mestu i događaju imam priliku da delim scenu sa njima. 

Kad smo već kod vizuelnog identiteta – da li možda stvaraš novi, s obzirom na to da si obrisala gotovo sve fotografije sa profila? 

Pored muzike, najviše se izražavam kroz fotografiju. Kad sam dobila svoj prvi telefon sa devet godina, on je bio pun selfija, imala sam roze nokiu – flip phone. Imao je prednju kameru, a iz zabave sam se sa drugaricama takmičila koja će da napravi bolju fotku. Zato obožavam Instagram i sve socijalne medije. To što sam obrisala stare fotografije, više je kao neka moja evolucija i pokušaj da stavim veći naglasak na ovo što sada radim, a ne ono što je nekada bilo. 

Po čemu se tadašnji period razlikuje od ovog sada?

Imala sam period kad sam baš bila zbunjena, kada je reč o sopstvenom identitetu, ko sam ja, ko je Mlada Beba, bila sam i nesigurna, samo sam plivala kako me voda nosi. Nisam obraćala pažnju na te stvari. Trenutno sam malo embarrassed kad pogledam te stvari koje sam ranije radila, ali takav je bio period valjda. Svakako, mnogo je čudno kada je čitava tvoja evolucija na internetu. 

Da li sada imaš viziju Mlade Bebe, ko je ona i kakva želi da bude?

Nekad sam imala problem, pa sam odvajala Mladu Bebu od sebe zato što sam bila nezrela. Dozvolila sam i da drugi ljudi utiču na to. Na primer, odem u studio i meni producent govori kako ja treba nešto da radim. Ljudi su imali očekivanja da sam ja bitchy i u privatnom životu, pa su često to poredili sa pesmama. Imala sam te periode kad sam dozvoljavala da ljudi kreiraju Mladu Bebu, a ne ja. Sad shvatam da sam Mlada Beba ja, Ana Vuković. Ranije kao da sam imala podvojenu ličnost, sada dozvoljavam da to budem ja i da pravim muziku i uživam u tome.

Odakle navire inspiracija za sve pesme?

Svaki moj tekst, sve što sam ikada napisala sam proživela ili videla, sve što govorim, ja to i mislim. Kad se ponašam bitchy, to je zato što je neko u tom momentu to izazvao iz mene, a ja to samo stavim u pesmu. To ne znači da sam ja svakog dana takva, generalno sam čil osoba. Problem je što sam ja na početku mislila – okej, ja treba prema svima da budem bitchy da bih održala taj imidž. Sve pesme su skroz lične, možda jesu preterivanje, u tom materijalnom smislu. Proživela sam sve to, a svaka pesma je nešto iz života. Važno mi je da ispričam to žensko iskustvo. 

Kad smo već kod ženskog iskustva, koliko se ženama u repu/trepu dozvoljava da budu surovo iskrene, da li ti često nailaziš na kritike zbog toga što u pesmama govoriš o nekim stvarima koje se baš ne očekuju od žena?

Baš sam prošla kroz svašta, toliko me je stvari istraumiralo kad sam krenula da se bavim muzikom. Bilo je i nekog neprihvatanja od strane te muške rep ekipe kad sam se doselila u Beograd i počela da stvaram muziku. Moja super moć i dolazi iz toga, sada tu vučem inspiraciju. Sada mogu da kažem nekoj devojci: ako mogu ja, možeš i ti! 

Ja sam ubeđena da sam u Srbiji prelomila mnoge stvari kroz muziku. Saznala sam da je mnogo žena sa naše scene bilo inspirisano mojim tekstovima. Stala sam na lomaču, ali mi je drago jer, kada pogledamo muzičku scenu sada, žene kidaju. Više žene ne prave samo patetičnu muziku, to je žena. Žena je moćna, ona nije rob i može da ima sva ta iskustva i da i dalje bude dobra žena. 

Pomenula si iskustvo, kakav je odnos prema lejblu, a kako izgleda kad si mlad vokal koji samostalno stvara muziku? U kom si trenutno fazonu?

Samo saradnje, ništa lejbeli, upravo zbog slobode. Lejbl je divna stvar i drago mi je što sam imala to iskustvo, ali me je to ograničavalo. Ne volim sistem, proces, to je sve otežavajuće za mene. Ja želim da u dva ujutru snimim pesmu i da je u tri objavim na svoj YouTube kanal, ako je vidi pedesetoro ljudi, meni je to okej – uradila sam to što sam u tom trenutku htela. Hiperprodukcija, PR, osećala sam se previše kao na traci. Ja sam jako neposredna i kad mi neko kaže: ne možeš to da govoriš, ja moram, ne mogu da izdržim. Ima ljudi kojima to prija, te strategije i građenje imidža, ali to u ovom trenutku nije nešto što ja želim. 

Da li si možda volela barbike kad si bila mala?

Volela sam Bratz, imala sam oko trideset Bratz lutki, sećam se da su sve bile poređane na jednoj polici. Za bilo koji događaj, rođendan, Božić, Uskrs, kupovali su mi Bratz lutke. Znalo se koja ja koja, a i koja mi je omiljena – jedna sa smeđom kosom i pramenčićima. Žao mi je što je moja mama nekom to dala kad sam ja malo porasla, ali, dobro, neko uživa u njima, ja se nadam. 

Imaš li nekoga ko je baš inspirisao tvoju muziku?

Uh, rekla bih Nicki Minaj. Kroz odrastanje sam uvek igrala Dress up games, igrala sam Mezz, to je bilo još neke 2008/9. godine. Preko tih igrica družila sam se sa ljudima iz geta u Americi, četovali smo i dopisivali se preko virtuelne igrice. U okviru igirce bio je i video bim, tako da je svako mogao da pusti muziku. Neko od njih je tada pustio Nicki Minaj i ja sam totalno odlepila. Oni su u tom momentu imali po 18/19 godina, a ja, fazon, devet. Tad sam i eksperimentisala sa svojim stilom oblačenja, ali i muzikom. Ona me je baš inspirisala, mogu slobodno da kažem da mi je uzor i razlog zašto stvaram ovakvu muziku.

U pesmama se vidi ironija, karikiraš glasom, zanimljivim rimama, kako ljudi reaguju na to i zašto ti to koristiš?

Ima ljudi koji kapiraju, ali je više ovih koji ne kapiraju. Ima i ljudi koji to tako ne shvataju, ali im se dopada, oni misle da sam ozbiljna. Taj glasić je zapravo moj glas koji sam imala kad sam prvi put krenula da se bavim muzikom, ta dečja boja. Međutim, odrasla sam i počela da eksperimentišem sa glasom. Ljudima se toliko dopao taj dečji glas da su me molili da to radim, a ja sam kao protest počela da ne radim taj glas. Primetila sam i da su ribe počele da karikiraju na taj fazon i pokušavaju da imaju taj piskav glas, tako da se sad zezam na tu foru, kad poželim.

Na primer, pesma Stanija je ironična i ne radi se o Staniji Dobrojević, već ja tu kažem Stani ja, takođe, kad kažem, pritty bitch mani ja, ja ne mislim na mani kao novac, već na maniju. Volim da pustim ljude da sami odluče. Prezabavno je kad napraviš nešto tako silly u momentu i pustiš ljude da pokušavaju da analiziraju. 

Imaš li neke momente kad baš voliš da stvaraš, jesi li u fazonu sad sedim i radim ili se prepuštaš trenutku i naletu inspiracije? 

Kad sam prvila album Ego, tad sam baš sedela, pisala i radila muziku, zato se to tako dobro isplatilo. Kad stvaram za sebe, prepuštam se emocijama, nešto me navede da napišem pesmu u dva popodne. Imam dosta demoa kući koje ne znam da li ću da izbacim ikada. Moje stvaranje je bukvalno u naletima. Ko uhvati pesmu pre nego što je arhiviram, nek je brzo download-uje.

A reci nam kako si zapravo počela da se baviš muzikom?

Ja sam počela da se bavim muzikom nakon što sam preživela ogromnu traumu. Oduvek sam želela tim da se bavim, ali sam imala dečka koji mi je branio da imam društvene mreže, da izlazim, itd. Sve do osamnaeste godine sam bila u takvoj vezi i u jednom trenutku sam odlučila da ne želim to, na šta se on jako uznemirio. Ja sam u međuvremenu, nakon što sam dobila tu svoju slobodu, napravila prvu pesmu, na šta je on napravio sajt i okačio oko 2000 mojih slika, snimaka, poruka, sve što sam mu rekla u privatnosti je stavio na internet. To mi je bila ogromna trauma. Onda sam rekla: kad sam ovo ponižavanje doživela, sad ću da radim šta god hoću jer ja nemam više ništa da izgubim. Bukvalno sam bila ogoljena, osramoćena i ponižena u javnosti. To je bilo presudno da krenem da se bavim muzikom i da tu kanališem emocije. Ko god sluša i želi da uradi bilo šta – sve što te koči i tera da sumnjaš u sebe, samo odseci i pusti ljubav da uđe kroz tebe. Tako možeš ljudima da promeniš život! Meni se toliko devojaka javlja da sam im promenila život, to je ono što mene inspiriše.

Koji su ti dalji planovi u budućnosti?

Fokus mi je da sam u momentu i da radim šta me radi. Takođe, da su ljudi oko mene dobro, da se ja osećam dobro, tada znam da, šta god da hoću – mogu! 

Fotografije: Privatna arhiva Mlade Bebe

Članak Sve što te koči i tera da sumnjaš u sebe, samo odseci i pusti ljubav da uđe u tebe se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na njegovo stvaralaštvo, kao i na ovaj EP nema nijednog direktnog uticaja, iako je oblikovan muzikom koju je slušao dok je odrastao. Mahom je to bila gitarska muzika (žanrovski potpuno šareno kao npr. Beatles, Metallica, Gojira, Green Day, Blink 182, RHCP, Nirvana), a rep i hip hop su u njegov život došli mnogo kasnije. 

Pesma Kratos je objavljena na Zicer Inc. YouTube kanalu, pošto je vokale snimao u studiju Brontosaurus odakle oni i rade. Mix i master izdanja je radio Summer Deaths (Mihajlo Đorović) iz Zicer ekipe. 3D vizual za tu pesmu je radio Axle, koji je, takođe, nedavno izbacio svoj album Diskotejp pod okriljem Zicer Inc.-a.

Pored ove, na albumu se nalazi još pet pesama, a Marè nam objašnjava kako on doživljava neke od njih: „Uvodnu pesmu Turbo bih okarakterisao kao lančani sudar, zbog kombinacije teksta i same muzike. Ujedno mislim da je to jedina trep pesma koja u sebi sadrži gitarski solo na kraju. Na pesmi Batine gostovao je doajen srpskog underground repa Nihil i neizmerno mu hvala na tome.”  

Autorka fotografije: Tamara Ranković 

Marko Mladenović Marè rođen je i odrastao u Beogradu, od kad zna za sebe slušanje muzike i pronalaženje nove mu je bila jedina iskreno ispunjavajuća aktivnost, jer mu skoro ništa ne drži pažnju. Svira gitaru, a u srednjoj školi bio je član nekoliko metal bendova i član jednog Green Day tribute benda, te svirke za njega bile su najbolje večeri ikad jer su se trudili da prave nezaboravnu atmosferu, sviranje je bilo na mestu, ali ne i prioritet koliko da te svirke u nekom trenutku prerastu u žurku. 

Cover: Anđela Bucalović

Članak Reper Marè objavio novi EP se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pred nastup na Kišobranu sa Zoi smo, na kratko, razgovarali o značaju Bassivity-ja za njenu karijeru, predstojećem nastupu, kao i njenom vizuelnom identitetu.

S obzirom da si svojom muzikom privukla najrazličitiju publiku, kako bi okarakterisala svoj muzički stil?

Zoi: Ne znam iskreno, stvarno volim svašta da slušam i volim da eksperimentišem sa zvukom i verujem da ću tek.

Dosta pažnje posvećuješ spotovima i imaju određenu estetiku, koliko ti je to bitno?

Mislim da vizual dosta znači u smislu da daje prostor za objašnjavanje nekih momenata u pesmi koje bi neko možda propustio mizički. Generalno sam vizualni tip i volim i uživam u stvaranju toga. Takođe, striming platforme nisu još toliko uobičajene kod nas pa samim ti spot privlači više ljudi, koji možda ni ne bi znali za pesmu da je izašao samo audio.

Koliko ti učestvuješ u samoj ideji za kreiranje spotova?

Ljudi sa kojima saradjujem su pored toga i moji najbliži prijatelji tako da već od prvog demoa razmatramo šta ćemo i kako ćemo. Maštamo i planiramo mesecima unapred i tako… Tako da poprilično!

Često sarađuješ sa Ljubbom, šta ti se najviše dopada kod njegovog rada?

Pored toga što je najbolji u tome što radi, mnogo smo kliknuli i mnogo se razumemo. Verujem da bi nešto bilo stvarno iskreno, a to je ono čemu težim, neko mora da te baš poznaje i da delite sve – to je ono što Ljubba i ja radimo.

Potpisala si za Bassivity, koliko ti je to značilo za razvoj karijere?

Beskrajno poštujem i volim ljude sa kojima sarađujem u Bassivity-ju i zahvalna sam na svemu sto su mi omogućili i na njihovoj podršci i razumevanju. Sigurna sam da sam na pravom mestu!

Imaš li neku svoju pesmu koja ti je najdraža?

Nemam, ali možda svaka sledeća koja dolazi.

Pesma koju slušaš na repeat u poslednje vreme?

Hentai od Rosalie.

Pesma koju preskažeš na shuffle-u?

Zavisi od raspoloženja.

Album koji te oduševio u poslednje vreme?

Milice Pavlović.

Nastupaš na Kišobranu 16. aprila u Drugstore-u, koliko i sama pratiš domaću scenu koju okupljaju Kišobranci?

Sve ja pratim po malo.

Šta publika može da očekuje od tvog nastupa u subotu?

Nadam se lep provod!

Fotografije: Privatna arhiva

Članak Zoi o Bassivity-ju, spotovima i nastupu na Kišobranu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pred večerašnji nastup u Drugstoru, razgovarali smo sa Elonom o ovogodišnjem nastupu na Lovefestu, produkciji pesama, dolasku u Beograd i uticaju koji je imao na njegovu muziku, kao i o dobro poznatom stihu Ti si sav moj bol -EKV.

Kakvi su utisci nakon nastupa na ovogodišnjem Lovefestu?

Kao i pre 2 godine, neverovatni. Omiljeni nastup u skorije vreme, energija je bila neverovatna, kao da se sve vratilo u normalu posle korone.

Koliko ti znače live nastupi i razmena energije sa publikom?

Najviše na svetu! To je jedini feedback koji imaš nakon što snimiš i izbaciš nešto, prva reakcija na pesmu, prvi dodir sa osobom koja nisi ti i ljudi koje poznaješ. Doživiš pesmu na drugačiji način.

Kada si počeo da pevaš i produciras?

Sve se desilo jako organski. Prvo nisam želeo da radim to jer sam se plašio šta ce ljudi misliti, da li sam dovoljno dobar i da li uopšte treba to raditi. Nakon nekoliko meseci ubeđivanja od strane mog ortaka iz detinjstva Luia, kupio sam svoj prvi mikrofon i od tada je sve išlo organski, jer sam pre svega odrastao uz muziku. Moji baš vole muziku i ona čini ogroman deo njihovog života, a takođe imam i dosta muzičara u familiji.

Kako je to tada izgledalo, a kako sada, nakon par godina rada?

Neke stvari su iste, neke su se totalno promenile. Uvek mi je bilo jako prirodno da nastupam i snimam, samo sada to ide mnogo lakse što se tehničke strane tiče. Mnogo više znamo o muzici i mnogo brže radimo, jednostavno smo postali bolji i preživeli mnogo više stvari. Odrasli smo malo.

Šta je najzahtevnije kada je produkcija pesama u pitanju? 

Da se isprati energija, da se vokal i tekst stope u jedno sa instrumentima i bubnjevima. Kod nas to klikne ili odmah ili nikada, imamo pesme koje verovatno nećemo nikada zavrsiti, ali takođe imamo i pesme koje završimo za 15 minuta. Najbitnije je da sve zvuči kao da pripada tu jedno sa drugim.

Koliko ti je Beograd značio u stvaranju svoje karijere?

Pa skoro sve, internet me je doveo do Beograda tj. Bassivitya, a Beograd do svega ostalog. Od ljudi koji su tu pored mene, do muzike koju sada trenutno radim.

Stih Ti si sav moj bol od benda EKV je i jako prepoznatljiv stih tvoje pesme. Da li oni imaju neki uticaj na tvoje stvaralaštvo ili sentimentalnu povezanost?

Odvojio sam par dana da istražim našu muziku i naleteo sam na njih, dok sam gledao njihove spotove, dokumentarce i slušao njihove pesme, bili su mi neverovatni, ta energija na bini i način na koji koriste metafore je dosta uticao na moju novu muziku.

Kako ti se čini domaća rep/trep scena?

Ne znam, ne pratim je baš dugo, ušao sam malo u elektroniku kroz ove dve godine. Poslednje što sam ispratio je tipa Klincev novi album koji je sad već star. Mislim da je muzika generalno u pauzi sad, ali i da se sprema novi talas ludih stvari. Jedva čekam da vidim šta će da se desi.

Koji album te je najviše inspirisao da počneš da se baviš muzikom?

Bio je više albuma, 2015 godina je bila zlatna era za trep i rep muziku, najbolji albumi su iz te godine, tada sam počeo takođe i Kanyea da slušam. On je najviše uticao na mene kao klinca da krenem da se bavim muzikom.

Preporuči nam tvoja tri omiljena albuma ili pesme, koje trenutno slušaš.

Burial – Untrue, James Blake – Self Titled i Bon Iver – For Emma, Forever Ago

U sredu nas očekuje tvoj prvi samostalni nastup u Dragstoru, biće tu i zanimljivih gostiju, na šta da se pripremimo?

Na dobru atmosferu! Biće sjajni gosti, sjajni DJ setovi i live verzije pesama sa live efektima. Tu su Klinac i Surreal kao live podrška, dok ce Enzzy, Kultura i Fake Casual puštati muziku.

Za kraj, reci nam, da li spremaš nešto novo?

Spremam nešto ludo sa Vajkom, jedva čekam da izbacimo to, imamo ceo alter ego za taj projekat, outfiti su ludi, bitovi su ludi, spotovi će biti predobri, konačno neka zabava. Mora neko sunce posle kiše.

Fotografije: Lilit Andrić

Članak Elon: Mora neko sunce posle kiše se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U programu koji će da traje do ranih jutarnjih sati, svoj debi pred beogradskom publikom imaće Diavo, sa ekipom među kojima su David i Skea, a nastupiće i još nekoliko trep muzičara, među kojima su Yan Dusk, Nihil i Tam iz Zicer Inc.

Početak žurke zakazan je za 22 časa, a ulaz za ovaj događaj, koja je prva u nizu takeofer Friday žurki, biće besplatan.

Autorka teksta: Jelena Ostojić

Članak Prva Grackemošti trep žurka u Problemu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Naši čitaoci najviše su ostali verni roku i njegovim beskrajnim varijacijama. Neki od odgovora koji su rok naveli kao svoj omiljeni pravac u 2018. ovako su  glasili:

„Najviše su mi prijale pitke fuzije roka sa drugim žanrovima. Metal je i dalje moja ljubav.’’

„Pank. PANK!’’

„Najviše volim da me uteše indie rock i alternativni muzičari.’’

Bajaga i njegovi Instruktori uspeli su da ostanu omiljeni domaći bend ovog pravca, mnogi od vas naveli su novu atrakciju Greta van Fleet, pojavilo se pregršt alternativnih imena poput Frušantea, Snarky Pappy, QOTSA, novi Arctic Monkeys, Buč Kesidi; ali i mnoštvo starih kajli i klasika, koji će, izgleda, zauvek ostati najveći: Bitlsi, Queen, AC/DC…

Hip-hop i Trep našli su se na drugom mestu najslušanijih žanrova, i to uz pomoć vedeta kao što je Kanje Vest, Migosi, Post Malon, Kendrik Lamar, a sa regionalne scene Vojko V (’’on i cela scena iz Hrvatske kidaju’’), Cobi, i verovatno najveća nova zvezda domaće muzike – Senida i njen monster hit Slađana. Slobodno možemo reći da je trep žanr koji je prethodne godine doživeo najveću progresiju i kandidovao se da postane mejnstrim i na domaćoj sceni.

Elektronska muzika, prvenstveno dens, klupska i rejverska, pokazale su da imaju vernu armiju fanova koji ponosno ističu kako te žanrove slušaju i u izlasku jednako kao i u svakodnevnim situacijama. Boris Brejcha pojavio se kao rado slušan izvođač, navodili ste i Peggy Gou, Palms Trax, Dixon, Gerd Janson, Maceo Plex…

Džezere nije umorio bibap jutarnji, naši čitaoci su umnogome navodili kako su „otkrivali stare džez majstore’’, „pokušali da saznaju što više o džezu’’, međutim ne možemo izdvojiti jedno konkretno ime koje se ste češće isticali.

Pop muzika kao najširi žanr koji može lako da se absorbuje ili se pretoči u neki drugi, 2018. definitivno je najviše glasova otišlo Kanjeu, a pratili su ga imena poput Ariane Grande, Travisa Skota, Sie, a najslikovitije to možemo opisati citiriajući jednog od vas: „ono što čujem na Play radiju J’’.

U kategoriji best of the rest, bez dileme možemo čestitati hrvatskom sintpop sastavu Svemirko. Album Tunguzija je u na samom vrhu albuma koji su našim čitaocima obeležili 2018.

Moramo i da primetimo da mnogo anketiranih navelo neke svoje guilty pleasures kao omiljene u 2018: imena koja su veoma često navođena bila su upravo Maya Berović, Jala Brat/Buba Corelli, kao i Rasta („joj, nažalost, Maya’’).

Pojedinačno, najčešće ste za omiljenog izvođača u 2018 ovim redom naveli: Kanje Vest, Senida, Svemirko.

Kakva su vaša mišljenja o ovom preseku stanja slušanosti? Ima li nekog ko je nepravedno zapostavljen, ili se makar nezasluženo ovde našao? Pišite u komentarima.

Članak Anketa: Šta ste najviše slušali u 2018? se pojavljuje prvo na Oblakoder.