Nastavljamo niz događaja pod nazivom Zašto kažeš ljubav? i pozivamo vas da nam se pridružite u Gradskoj biblioteci Čačak (Sinđelićeva 24) u četvrtak, 14. septembra, u 17 časova. Fokus ovog okupljanja biće na prepoznavanju uzurpatorskog i nasilničkog ponašanja u javnom prostoru, ali i na promišljanju uličnih umetničkih praksi kao mogućeg alata da se gradski prostori učine pristupačnijim i sigurnijim mestom za sve sugrađane. 

U razgovoru će učestvovati: Ivan Đorđević, etnolog i antropolog, naučni saradnik Etnografskog instituta SANU, Vuk Đurić, ulični umetnik i osnivač DUK festivala, Ljiljana Radošević, istoričarka umetnosti i istraživačica u oblasti street art-a i grafita, dok će moderatorka biti Tamara Marković, nezavisna menadžerka u kulturi i članica Udruženja KROKODIL.

Diskutovaćemo o nevidljivim uticajima koji nam se svakodnevno nameću u javnom prostoru i vode porastu agresije i nasilja, postajući dominantan način promišljanja sveta oko nas, što je posebno problematično posmatrano iz perspektive mladih. Pokušaćemo da zajedno shvatimo šta nam se to dešava pojedinačno, ali i na nivou zajednice, kao i da razmotrimo moguće pravce promene.

Kome pripadaju ulice? Da li se mi kao građanke i građani osećamo sigurno i dobrodošlo u javnom prostoru? Ko i na koje načine uzurpira naše komšiluke? Kako na to reagujemo? Koje su društvene fukcije ulične umetnosti? Da li može da nam posluži kao snažan alat za (ponovno) stvaranje zajednice? U kojoj meri može da doprinese humanizaciji urbanih krajolika i stvaranju prostora slobode?

Pomenuta pitanja biće okosnica za razmenu mišljenja između učesnika, kako iz profesionalne, ali prevashodno iz građanske perspektive, a publika, među kojom očekujemo prevashodno mlade, učenike čačanskih srednjih škola, biće aktivan učesnik u celokupnom toku razgovora.

O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?

Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.

Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA.

Članak Tribinu udruženja Krokodil: Ulica – mesto sukoba i/ili mesto susreta? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festivalskoj atmosferi u OŠ Olga Petrov doprinela je i realizacija nekoliko likovnih radionica za decu, kao i edukacija o istoriji grafita i street art-a. Veliko interesovanje učenika i sugrađana iz Padinske skele, u dupke punom holu škole, pobudila je projekcija filma Leto kada sam naučila da letim, nakon koje je usledio uzbudljiv razgovor dece sa autorskom ekipom filma: Jasminkom Petrović, autorkom knjige po čijim motivima je snimljen film, Radivojem Andrićem, rediteljem, Klarom Hrvanović, glumicom i Milanom Stojanovićem, producentom.

U okviru inicijative Free the Streets/Free the People nastaće ukupno 10 murala, a deo aktivnosti koji se odnosi na oslikavanje, nastavljen je upravo u OŠ Olga Petrov iz nekoliko razloga.

„Naime, iako formalno beogradsko naselje, Padinska skela je udaljena gotovo 25 km od centra, s kojim je skromno povezana gradskim prevozom. Ovaj deo grada je često stigmatizovan zbog prisustva zatvora i bolnice za mentalne bolesti. Takođe, važno je napomenuti da u naselju ne postoji nijedan prostor namenjen kulturnim sadržajima”, rekla je Tamara Marković, koordinatorka inicijative i istakla da je razlog za odabir ove lokacije i veliki broj grafita mržnje, koji se nalaze na zidovima u naseljima duž Zrenjaninskog puta, što uznemiruje veliki broj građana i građanki uključenih u inicijativu Free the Streets/Free the People.

„Smatramo da je naročito važno da razmišljamo o skrivenim uticajima ovakvih poruka na decu, u nedeljama posle dva masakra koji su sve nas onespokojili i koji nas još uvek drže u stanju nemoći i tuge”, zaključila je Tamara.

Imajući sve pomenuto u vidu, nastala su četiri umetnička i jedan participativni dečji mural, a sve sa ciljem da se osnovcima približi umetnost koja šalje pozitivne poruke o očuvanju kulturnog nasleđa, odrastanju, zajedništvu među ljudima, brizi o životinjama i životnoj sredini. Možda čak i važnije od samih umetničkih radova, bila je interakcija umetnika sa decom i razgovor o pozitivnim porukama koje umetnost na zidovima može i treba da šalje.

O inicijativi Free the Streets/Free the People:

Zidovi na ulicama srpskih gradova i varošica već duže vreme predstavljaju poprište različitih desničarskih i drugih grupa kao i platformu za promovisanje njima bliskih politika. Rezultat podrške ali i ovakvog skrivenog uticaja državnih struktura jeste urbani pejzaž zasićen iscrtanim porukama, šablonima, grafitima i muralima koji direktno pozivaju na mržnju, zlobu, uskogrudost, rasizam, seksizam i generalno šire različite toksične sadržaje stvarajući društvo prepuno nasilja koje je prisutno na svim nivoima, a posebno kod mladih ljudi. 

Namera dvogodišnje inicijative nazvane Free the Streets/Free the People je da kroz tri glavna pravca aktivnosti utiče na izmenu gorepomenute prakse i podigne svest o štetnosti šovinističkog i reduktivnog načina promišljanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti koji je dominantan u javnom prostoru. To su: umrežavanje građana oko uličnih umetničkih intervencija, transformacije javnih prostora i javno zagovaranje s kreatorima javnih politika na lokalnom i nacionalnom nivou s ciljem promene zakonskih rešenja po pitanju javnog ispoljavanja govora mržnje.

O umetnicima:

Barbara Dimić, dizajnerka i diplomirana zidna slikarka, iz Beograda, aktivna je već petnaest godina na umetničkoj sceni. Jedna od Barbarinih prvih uličnih umetničkih akcija bili su čuveni Ghosts of Savamala, koje je radila kao članica studija Kriška, a danas je autorka brojnih murala u Beogradu. Prepoznatiljiva je po upečatljivim ženskim likovima koje otelovljuje u ilustracijama i na muralima. Jedan od likova iz aktuelne serije Partizanke, od sada je i na fasadi osnovne škole, koja i nosi naziv po učesnici NOB-a i učiteljici Olgi Petrov. 

Kerim Mušanović, višestruko nagrađivani slikar, ulični umetnik i muralista, iz Sarajeva, prvi put će izvesti rad u Beogradu. Aktivan je na uličnoj umetničkoj sceni od 2012, kada je osvojio i prvu nagradu u Sarajevu u 3D uličnom slikarstvu. Inspiracija su mu divlje životinje, stripovi, ulična umetnost i grafiti. Na fasadi škole naslikao je susret kita i slona, dve impozantne životinje, u prizoru bez vode, sa ciljem da skrene pažnju na probleme životne sredine. 

Marija Šoln je diplomirana zidna slikarka iz Beograda. Autorka je velikog broja murala u zemlji i inostranstvu, a do sada je svoje radove predstavila na tri samostalne i više od 30 grupnih izložbi. Marija je naslikala mural inspirisan neposrednom okoline škole, dajući doprinos aktivističkom stremljenju lokalne zajednice da se izgradi šetalište pored reke Vizelj, koja protiče kroz Padinsku skelu. 

Goran Todorović je mladi vizuelni umetnik iz Beograda. Diplomirao je na odseku za grafiku, na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Učestovao je na više grupnih izložbi, a 2016. imao je samostalnu izložbu crteža i slika u galeriji Kvaka 22 u Beogradu. Autor je nekoliko murala u Beogradu i drugim gradovima Srbije. U svom umetničkom radu Goran polazi od krajnje intimnih impresija, koje pretače u oneobičajene, bajkovite, prizore, stvarajući jedan novi svet, u kome su životinje često glavni likovi. Upravo jedan takav rad, našao se i na fasadi OŠ Olga Petrov. 

Fotografije: Alex Dmitrović

Članak Novih pet murala u okviru inicijative Free the Streets/Free the People Udruženja KROKODIL se pojavljuje prvo na Oblakoder.