Galerija Monolog sastavni je deo Museum of Now (MON) iz Berlina i sebe definiše kao svojevrsnu „crnu kutiju”, mapirajući kako aktuelne trendove i vibrantnost savremenog umetničkog trenutka, tako predviđajući i buduće trendove. Smeštena u epicentru beogradske alternativne scene – bivšoj Bajlonijevoj pivari u Cetinjskoj ulici – galerija će otvoriti otvoriti prostor za slobodnu artikulaciju ideja i savremenih tema stvaraocima iz celog sveta, a biće i kreativni kanal povezivanja između Beograda i Berlina sa Museum of Now (MON) i Supermarket Lab-om kao osnivačima inicijative.

Kustosi izložbe „Navigacija kroz sveobuhvatnu vrtoglavicu” su Denis Leo Hegić i Jan Gustav Fidler – direktori Museum of Now (MON) i osnivači galerije Monolog – i Marko Lađušić, slikar, vajar i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Prva po redu izložba u galeriji Monolog reflektuje ono što je SADA, istražujući dezorijentaciju u globalizovanom i virtuelnom svetu, pitanja vrednovanja fizičkog rada, transformaciju istorijskih stereotipa, ali i čežnju za redukcijom i minimalizmom u svetu preopterećenom kvantitetom informacija. Materijal kao takav, aspekt vrednosti i vrednovanja u vremenima inflacije, oskudice resursa i istraživanja rada – glavni su fokusi na koje se izložba oslanja.

Jelena Micić magistrirala je na Akademiji likovnih umetnosti u Beču (2020), na odseku za Tekstualnu skulpturu, a master studije filozofije (2012) i diplomske studije završila je na Katedri za skandinavske jezike i književnosti (2010) na Univerzitetu u Beogradu. Nagrađena je Würdigungspreis der Akademie der bildenden Künste Wien za najbolje završne teze (2020), Ö1 Talentestipendium Bildende Kunst (2018) i stipendijom kültür gemma (2018). U umetničkoj praksi bavi se društveno-političkim aspektima i sistema boje.  Kroz umetničku praksu transformiše hijerarhije odnosa unutar sveta umetnosti i fizičkog rada, i na taj način čini vidljivom društvenu nejednakost. Kao primarnu publiku koja komunicira sa njenim delima adresira radničku klasu sa kojom živi i radi, a čiji glas je u umetničkom diskursu odbačen i nečujan. Osnivačica je neformalne grupe Umetnik*. Tokom svog rada izlagala je u Srbiji, Austriji, Slovačkoj…Dobitnica je nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2021. godinu.

Fotografije: Ivan Zupanc

Umetničke pozicije Vere Klimentjeve se kreću od različitih tehnika štampanja preko digitalnih medija do plastike i slikarstva. Njen rad karakterišu dekonstruktivni elementi, fiktivna realnost i usađivanje tradicionalnih predstava u savremene kontekste. Posle studija na Moskovskom univerzitetu umetnosti (2005-2008) kod Aleksandra Livanova, Vladimira Cepilova i Vladimira Kosinkina, Klimentjeva je prešla na bečku Akademiju lepih umetnosti u klasu prof. Ervina Bohača (2008-2014). Izlagala je na brojnim izložbama u Austriji, Rusiji, Srbiji i Poljskoj. Dela Klimentjeve su deo privatnih i javnih kolekcija u Nemačkoj, Austriji, Rusiji, SAD i Kanadi. Njene umetničke pozicije se kreću od različitih tehnika štampanja preko digitalnih medija do plastike i slikarstva. Njen rad karakterišu dekonstruktivni elementi, fiktivna realnost i usađivanje tradicionalnih predstava u savremene kontekste. Posle studija na Moskovskom univerzitetu umetnosti (2005-2008) kod Aleksandra Livanova, Vladimira Cepilova i Vladimira Kosinkina, Klimentjeva je prešla na bečku Akademiju lepih umetnosti u klasu prof. Ervina Bohača (2008-2014). Izlagala je na brojnim izložbama u Austriji, Rusiji, Srbiji i Poljskoj. Dela Klimentjeve su deo privatnih i javnih kolekcija u Nemačkoj, Austriji, Rusiji, SAD i Kanadi.

Fotografije radova Vere Klimetjeve: Elizaveta Kapustina

Izložbu će otvoriti kustosi Denis Leo Hegić i Jan Gustav Fidler, osnivači Museum of Now (MON) i Marko Lađušić, vajar i profesor Fakulteta primenjenih umetnosti, a može se posetiti svakodnevno od 16 do 20h do 18. juna 2022.

Članak Berlin i Beograd u zajedničkom Monologu: Nova galerija savremene umetnosti u Cetinjskoj 15 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Bioskop Balkan je dobio novi oblik. Zašto ste izabrali ovaj prostor i na koji način ste želeli ponovo da ga aktivirate?

Ksenija Samardžija: Bioskop Balkan i Fondacija Saša Marčeta povezani su vlasničkom strukturom. Saša Marčeta osnovao je Fondaciju sa namerom da doprinosi da se ovaj prostor razvija kao kulturni centar za savremenu umetnost. Bioskop Balkan je zaštićen i kao kulturno dobro, ali ima i zaštićenu namenu. Sa tom vrstom pažnje i odgovornosti biramo programe, projekte i planiramo radove. Sve što Fondacija danas radi motivisano je namerom da se grade odnosi podrške i poverenja sa umetnicima sa kojima sarađujemo, nastojimo da sva prethodna iskustva primenjujemo kako bi se razvijali i na što kvalitetniji način koristili resurse i mogućnosti koje su nam na raspolaganju. 

Koji je osnovni cilj rada Fondacije?

Kreairanje situacija i odnosa u kojima se prepoznaje potencijal. Naš cilj je da budemo podrška i da se uključujemo onda kada postoji kvalitet i specifična tenzija umetničkog rada koji mora da komunicira. Biramo aktuelne teme i narative koji nam pomožu da razumemo i prihvatimo izazove vremena u kome živimo. 

Trenutno ne postoji veliki broj prostora u gradu koji imaju kapacitet kao što ima Bioskop Balkan. Kako se nosite sa takvom vrstom odgovornosti?

Bioskop Balkan jeste impozantno istorijsko zdanje. Podeljenost i struktura prostora, različite arhitektonske dinamike i stilovi, lokacija u samom centru grada – u zoni između Skadarlije, Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja – čine ga jedinstvenim. Programi se realizuju u saradnji sa Stručnim savetom Fondacije, tako da se inicijative i predlozi realizuju na nivou zajedničih odluka i procena. U tom smislu, postoji značajna doza odgovornosti, ali i entuzijazam i energija, što je posebno važno za ovako dinamične prostore.

Bioskop Balkan je zbog virusa korona „oživeo“ u nezahvalnom trenutku. Koji su sve programi trenutno dostupni?

Trenutno je aktuelna izložba Nikole Mihajlovića, Transmutacija, koja je otvorena prvog aprila, a već u četvrtak, osmog aprila, otvara se izložba U gudurama Amerike Radoša Antonijevića, Nenada Maleševića i Mladena Miljanovića. Interesantno je da je Balkan postavkama podeljen po nivoima i da publika može da sagleda obe izložbe organizovane praktično u isto vreme. U narednim mesecima slede Belgrade Photo month, izložba Eme Bregović, saradnje sa BELDOCS-om, ULUS-om…  Prilagođavamo se uslovima i trudimo se da primenjujemo preporuke kako bismo se svi osećali sigurno i bezbedno.   

Prošle godine je rad Bioskopa Balkan bio obeležen različitim saradnjama. Zbog čega vam je to važno?

Postoje različiti programi kojima nedostaju kapaciteti da se u potpunosti realizuju i tu je Fondacija spremna da se uključi i da doprinose da se kvalitetno razvijaju. Prošlogodišnji Beldocs, izložba ULUPUDS-a i drugi događaji koje smo mogli da podržimo predviđali su takvu vrstu saradnje – podršku da se program koji je već formiran do kraja sprovede i predstavi publici.

Fondacija pruža podršku street art umetnicima koji su retko prepoznati od strane umetničkih prostora. Kako ste prepoznali street art kao relevantan izraz koji ćete podržati?

Mislim da je ta scena koherentna, dobro povezana i da se samostalno razvija. Bez upliva bilo kakve ozbiljnije institucionalne podrške, što im je možda i pomoglo da sačuvaju vitalnost i energiju, a to se osetilo i na otvaranju Nikoline izložbe u Bioskopu Balkan. Street art umetnici ostali su izvan galerijskog sistema i verujem da im je to pomoglo. Mi u tome prepoznajemo izazov i priliku da sarađujemo.

Kakva je trenutno pozicija kulture, kada govorimo o gradu?

Vrlo kompleksna i komplikovana. Problem predstavljaju okolnosti koje previše dugo traju i koje nisu kreirale ništa suštinski značajno. To je neka vrsta kontinuiranog degradiranja uslova i odnosa, što predstavlja opterećenje za umetničku scenu koja zahteva da bude slobodna i samostalna, bez strahova i oštrih podela.

S ozbirom da prostor nosi ime Bioskop Balkan, da li je u planu da nastane i pravi bioskop u njemu?

U finalnom projektu rekonstrukcije prostor je predviđen sa mobilnom bioskopskom salom – zapravo, razvija se multifinkcionalni prostor koji se prilagođava i potrebama filmskih projekcija.  

Zbog čega je važno da čuvamo i negujemo tradiciju prostora koji su zapostavljeni, a nekada su bili važni?

Trenutno je aktivan i manji projekat pod nazivom Arhiva sećanja u okviru koga smo pozvali sugrađane da sa nama podele svoja iskustva. Dobili smo povratnu reakciju i interesantne priče, fotografije.. Beograd ima naviku da lako prepušta zaboravu i nemaru svoja kulturna dobra. Količina i dinamika istorijskih dešavanja poništavaju jedni druge. Grad se stalno razvija u kontradiktornostima i verujem da je kultura sećanja ono što nam ostaje da bi se zadržala ideja kontinuiteta. Istorija Bioskopa Balkan, koja beleži kulturni i društveni život prestonice od kraja 19. veka do danas nama je važna i nastojimo da bude očuvana. Prva ulična rasveta je upravo bila ispred Bioskopa Balkan, ovde su se odvijale prve pozorišne predstave, opera, filmske projekcije… Mislim da imamo obavezu da se prema tome odnosimo sa poštovanjem.

Fotografije: Marija Todorović

Članak Bioskop Balkan – novi kulturni centar u Beogradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Dim

Počećemo listu umetničkih prostora sa neobičnim Dim-om koji se nalazi na adresi Cetinjska 15, u zgradi nekadašnje pivare i predstavlja zavodljiv spoj arhitekture kao memorije mesta u kombinaciji sa savremeno uređenim zlatasto ljubičastim enterijerom.

U ovom prostoru možete da u večernjim/noćnim satima čujete različite eksperimentalne muzičare i bendove uz uvek uzbudljiv prateći vizuelni doživljaj. U Dimu se održavaju izložbe, performansi i interdisciplinarni umetnički projekti koji okupljaju mlade umetnike i stručnjake iz sveta umetnosti. Kustoskinja umetničkog programa Dim-a je umetnica Marina Marković.

Remont

Nezavisna umetnička asocijacija i galerija Remont postoji dvadeset godina i prema rečima kustoskinje Marije Radoš predstavlja prostor gde mladi ljudi mogu da se osećaju prijatno, potraže savet i upoznaju ljude sličnih interesovanja. U galeriji izlažu  autori savremene umetnosti koji su prošli javni konkurs, organizovan jednom godišnje. Tim Remonta čine Darka Radosavljević, Marija Radoš, Mića Karić, Boris Burić i 7 devojaka koje možete da posetite na adresi Maršala Birjuzova 7, radnim danima od 12 do 18h.

X Vitamin

X Vitamin galerija se nalazi na Studentskom trgu 11 i jedna je od centralnih tačaka savremene umetnosti Beograda. U X Vitaminu možete da istražite stvaralaštvo autora mlađe i srednje generacije čiji radovi pospešuju dijalog i okupljaju publiku raznovrsnog uzrasta i interesovanja. Tradicionalni oblici umetničkog izražavanja se u prostoru ove galerije smenjuju sa eksperimentalnim prostornim i skulpturalnim objektima izloženim u okviru različitih izložbi i edukativnih programa. Kustoskinja i suosnivač galerije je istoričarka umetnosti Ksenija Marinković.

Kvaka 22

Kvaka 22 je izložbeni i performativni prostor nastao zahvaljujući trudu i posvećenosti mladih ljudi koji su od stare, napuštene zgrade stvorili popularan i jedinstven viušefunkcionalni umetnički kolektiv.

U periodu izolacije tim Kvake 22 je organizovao konkurs za izlaganje u galeriji sa najavama o poboljšanju i promenama samog objekta. Prizemlje zgrade na adresi Ruzveltova 39 je organizovano kao izložbeni prostor, dok se na spratu održavaju svirke, nastupi i žurke. Pored izložbi i odlične muzike, u Kvaci se organizuju razgovori i različite umetničke radionice koje su važan aspekt građenja čvrste zajednice i kolektivnog učenja i rasta.

Gradska galerija

Gradska galerija se nalazi u okviru Kulturnog Centra Grad, prostora posvećenog edukaciji, muzici, dizajnu, eksperimentalnim događajima i raznovrsnim projektima iz oblasti kulture. Gradska galerija organizuje godišnji konkurs na kome priliku da se predstave publici dobiju uglavnom autori mlađe generacije, čime prostor Kulturnog Centra Grad postaje poligon za upoznavanje i formiranje umetničkih grupa i kolektiva. Tim Gradske galerije je 2019. godine bio domaćin prvog Art Weekend-a u Srbiji, usled čega su Beograd posetili  kustosi, umetnici i muzičari iz različitih delova sveta. Umetnička direktorka Gradske galerije je Ljudmila Stratimirović.

Rima

Galerija Rima se nalazi na adresi Pariska 8 i savršeno je mesto za Vas ukoliko želite da saznate nešto više o domaćim umetnicima 20-og veka, ali i uspešnim autorima savremene umetničke scene. Rima se osim Beograda nalazi i u Kragujevcu, na adresi Branka Radičevića 20. 

Kustoskinja Marija Stanković će vas sprovesti kroz raznovrsnu kolekciju galerije Rima, i približiti vam dela autora Vladimira Veličkovića, Kosare Bokšan, Dordja Ivačkovića i mnogih drugih. U Rimi možete da pogledate radove savremenih umetnika, kao i da posetite otvaranja izložbi raznovrsnog karaktera. Pored organizovanja izložbenih delatnosti tim galerije Rima izdaje monografije i knjige iz oblasti umetnosti i edukacije.

Hestia Art residency and exhibition bureau

Hestia se nalazi na poslednjem spratu zgrade na Topličinom vencu broj 14 i sastoji se od izložbenog prostora i apartmana za rezidenciju gostujućih umetnika pretežno iz Latinske Amerike i Istočne Evrope. Hestija je prostor u kome ste dobrodošli da sednete, provedete određeno vreme i slobodno iščitate, u prijatnom ambijentu, literaturu koja vas interesuje iz biblioteke u okviru galerije.

Važan aspekt Hestije čini građenje veza publike i profesionalaca iz oblasti savremene umetnosti. Put od prizemlja do sprata gde je galerija je posebno iskustvo, zbog lifta sa sedištem koji predstavlja očuvani artefakt starog Beograda.

Drina

Galerija Drina se nalazi u Krunskoj ulici na broju 73. Pre posete galeriji potrebno je da zakažete termin za posetu, a verovatno će vas dočekati Jelena Kovačević ili kustoskinja galerije Nataša Radojević. Galerija Drina povezuje talentovane autore regiona sa internacionalnom scenom savremene umetnosti.

Ostavinska galerija

Na adresi Kraljevića Marka 8 se nalazi Ostavinska galerija, prostor gde se odvijaju izložbe, predavanja, radionice. Ostavinska galerija omogućava mladim autorima komunikaciju sa publikom, kao i razvijanje sopstvene prakse. Pored Ostavinske galerije se nalazi i Kulturni centar Magacin koji takođe funkcioniše kao izložbeni i radni prostor u kome se, između ostalog, održavaju i radionice savremenog plesa. U dvorištu Magacina se nalazi radionica Praksa gde imate priliku da, ukoliko vas zanima,  naučite kako da koristite različite alate za obradu, sečenje i oblikovanje metala i ostalih materijala. U Praksi možete da učite od umetničkog kolektiva Karkatag, i od mnogih drugih korisnika koji aktivno posećuju taj radni i edukacioni prostor. Kulturni centar Magacin je inkluzivni prostor, i ljudi koji omogućavaju funkcionisanje celog programa posebnu pažnju posvećuju deljenju, darivanju i stvaranju novog sistema funkcionisanja kulturnih ustanova.

Ukoliko mislite da smo propustili neko mesto koje je vama važno, napišite nam u komentaru vašu omiljenu galeriju!

Fotografije preuzete sa sajtova i društvenih mreža navedenih galerija, Gallery Shots (Milan Kralj), Still in Belgrade

Članak Umetnički prostori u Beogradu koje treba da posetite se pojavljuje prvo na Oblakoder.