Stefan Knežević je rođen u Beogradu. Studirao je Ekologiju na Biološkom fakultetu. Prvobitno je razvio interesovanje za fotografisanje prirode da bi vremenom pronašao inspiraciju i u drugim sferama. Kao veliki ljubitelj umetnosti i filma posebnu strast je razvio prema analognoj fotografiji. Čak u i vanrednom stanju nije uspeo da se odvoji od aparata i u hodu je stvarao portrete beogradskih zgrada.

Članak Oblakoder objektiv: portreti beogradskih zgrada se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Za razliku od prethodnog gostovanja,  profesor je ovoga puta odgovarao na pitanja koja su postavljali studenti. Buduće akademce je najviše zanimalo kada će moći da se vrate u studentske domove kao i to kada se vraćaju na fakultete, kako će funkcionisati nadoknada vežbi na fakultetima, da li će doći do smanjenja školarina i šta će biti sa studentima koji su trenutno van granica Srbije.

Iako je prorektor  najavio kako će povratak na fakultete uslediti krajem maja ili početkom juna, odnosno barem nedelju dana nakon što se studenti budu vratili u domove, jutros je na stranici „Studentskog centra Beograd“ osvanulo obaveštenje kako se povratak u studente domove očekuje sredinom maja. U obaveštenje je takođe navedeno kako će studenti biti oslobođeni plaćanja stanarina za period od obustave rada domova (16.03.2020) do trenutka kada se se budu vratili u svoje sobe.

Takođe, piše kako će ih domovi dočekati u nešto drugačijem stanju. Naime, u saopštenju piše kako je veliki broj soba osvežen, kupatila obnovljena, da su neki kvarovi otklonjeni, zidovi okrečeni, klupe zamenjene, zasađeno cveće, ofarbane značajne metalne površine „posle više decenija“.

Saopštenje „Studentskog centra Beograd”

Da će povratak na fakultete i domove biti bezbedan za studente i profesore, profesor Bulat potvrđuje kako će Ministarstvo prosvete obezbediti dezinfekciju svih prostora u kojima se obavlja nastava.

„Upravo smo dobili preporuke katedre za higijenu Medicinskog fakulteta kako bi trebalo da se u narednom periodu ponaša osoblje fakulteta, ali i studenti, tokom nadoknada, ispita i drugih aktivnosti na fakultetu“, rekao je Bulat.

Što se tiče nadoknada koje studente očekuju nakon povratka na fakultete, Bulat je rekao kako je  najveći deo fakulteta planirao da nastava praktičnog dela traje od dve do tri nedelje.

On ističe da će Medicinski fakultet, čija praktične vežbe nisu mogle da se organizuju tokom vanrednog stanja, u zavisnosti od epidemiološke situacije organizovati nadoknadu vežbi. Takođe smatra da će nadoknada praktične nastave na ovom fakultetu trajati duže nego na drugim fakultetima.

Ono zbog čega su mnogi studenti zabrinuti jeste plaćanje rata školarina u ovoj kriznoj situaciji kada su mnogi od njih ostali bez posla, kao i njihovi roditelji. Prorektor ovu situaciju vidi kao poseban problem gde su i studenti i fakulteti na gubitku.

„Zamislite sada situaciju gde je student  na početku godine ili na kraju drugog semestra uplatio ceo iznos godišnje školarine, on bio bio u mnogo goroj situaciji nego studenti koji nisu plaćali školarinu. A fakulteti koji su već dovoljno finansijski iscrpljeni bi morali da vraćaju novac kako bi ispravili nepravdu“, izjavio je Bulat koji je posebno naglasio da je u Beogradu najveći broj studenata na budžetu i da školarine nisu uopšte toliko visoke na najvećem broju fakulteta, iako je svestan ekonomske situacije u državi. Na kraju je rekao kako fakulteti rade na tome da se pomere plaćanja školarina, kao i to da se podele u više rata.

Prof dr Petar Bulat, prorektor BU Studentska pitanja

On je takođe potvrdio kako će 48 bodova ostati uslov za budžet. A na pitanje da li postoji mogućnost da se ove godine uvede dodatni ispitni rok, prorektor se našalio kako je to pitanje od milion dolara, ali je siguran da će ovog leta biti malo vremena za letovanje.

Još jedan od problema jeste povratak studenata koji ne žive na teritoriji Srbije, a moraju da se vrate na fakultete.

Bulat navodi kako se procentualno radi o pet odsto studenata koji su uglavnom iz Crne Gore, Bosne, Makedonije, Hrvatske i da očekuje da će moći da se vrate i da učestvuju na preostalom delu praktične nastave kao i da polažu ispite.

Na kraju razgovora je ponovio kako će fakulteti biti maksimalno fleksibilni u pronalaženju rešenja koja će svima najviše odgovarati.

Izvor naslovne fotografije: Studentski život 

Članak Prorektor Bulat: Povratak na fakultete krajem maja – početkom juna; Nema smanjenja rata školarina se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nalazim se u svom prvom (svesnom) vanrednom stanju i priznajem, odmah na početku, jako sam uplašena. Trebalo mi je dva dana da shvatim da bi valjalo pisati, jer ovo što se zbiva ulazi u najdublje pore svesti i podsvesti. Dva dana rađenja joge i meditiranja, online poziva, gledanja, slušanja i čitanja vesti.  Dva dana iscrpljujućih preispitivanja. 

Da li me boli grlo? 

Da li kašljem više nego inače? 

Jel’ sam ja to vruća? 

Da izmerim temperaturu? 

Ma, jok. 

Idem da se istuširam. 

Ne, mogla bih i kosu da operem. 

Jel virus sada na mom radnom stolu? 

Na šolji? 

Kockicama za jamb? 

Kaputu? 

Labelu koji mažem, jer su mi ispucala usta? 

Kada sam poslednji put oprala ruke? 

I gde mi je, dođavola, neka krema? 

Peku me brazde na malim zglobovima ispod prstiju od kombinacije vode i jeftinih sapuna, a i priklještila sam nokat koji polako ponovo raste. Moja, inače, lepa šaka izgleda grozno ovih dana. I, naravno, nos me svrbi bez prestanka. Sigurno ću se ljutiti. 

Za dva dana sam shvatila i da će mi verovatno biti neophodna osoba za dopisivanje tokom narednih nedelja. Nikako da je pronađem, a imam poriv da nekome pišem psovke kada se iznerviram – kada vidim koliko se ljudi i dalje kreće po gradu kao da se ništa ne događa, kada vidim svaku objavu kojom se šire dezinformacije, kada vidim snimak one bake na koju skače unuče, a ona kaže di si ljubavi babina jeb’o im pas mater i virusu, kada čujem da je žena negde u Srbiji pojela kilo i po luka, pa završila u bolnici.

Dva dana kruziranja po Netfliksu i po svim (sada) besplatnim streaming platformama bilo je dovoljno da sebi priznam da mi isključivo prija gledanje dokumentaraca o Drugom svetskom ratu. Tek sam na početku. Nemačka napada Francusku. Kad me smori TV, pokušam da čitam nešto od savremene književnosti, ali mi ne ide. Ništa me ne okupira dovoljno. Ipak, već desetak dana pored mene je čudovište od knjige – Enciklopedija mitova i mitologije. Iščitavam slovensku. Posebno su mi zanimljive Rusalke, neka vrsta šumskih sirena ili vila, u različitim delovima sveta doživljavane kao vrlo privlačna ili, pak, vrlo opasna bića. Zabavljaju me i priče o duhovima vode i polja, kao i o beskrajnim šumskim prostranstvima koje su Sloveni osvojili. Otputovaću na Taru prvom prilikom. Ni na more mi se ne ide toliko. Diše mi se neki svež, hladan vazduh od kog će mi krenuti krv iz nosa. 

Dan 2 

Jedino društvo ovih dana mi je moja mačka koja se zove Dž. Sterilisana je tačno četiri dana pre proglašenja vanrednog stanja. Bilo je strašno kad je ušla u teranje. Uvijala se po podu, ispuštala one strašne mačije zvuke, dizala dupe i rep viosko, najviše što može. Nikako nisam mogla da joj pomognem, jadna Dž. Ležala je i gledala u daljinu dvadeset sati posle sterilizacije, jadna Dž. Nije mogla da ustane, mala Dž.

Inače, uživa u šetnjama po dvorištu, ali i dalje ne sme, nisu joj zarasli konci. I zato sada stalno trči. Gore-dole. Gore-dole. Grize i grebe, zenice su joj ogromne, deluje neumorno do trenutka kada se samo sruši na fotelju. Nema izlaska, Dž, kažem joj. Lezi tu gde si. Evo ti malo hrane, evo i šnala moja da se igraš. Evo i lopticu si iskopala. Možeš da legneš gde hoćeš, evo, puštam te. Lezi u čistu posteljinu, lezi na komodu. Dođavola, Dž, lezi gde god hoćeš samo se smiri, izgovorim na kraju, pa uključim 30 Days of Yoga. 

Da, radim jogu svaki dan sad. Uključim i neku meditaciju svaki put kad mi se misli ubrzaju. Često tada pomislim i na predivnu kasirku Miru iz Maksija. Videla sam je danas, nosi rukavice i masku. Pitam kako je, kaže, uparila se cela. Inače, Miru sam upoznala nekog jesenjeg popodneva prošle godine kad je išla da baci đubre. Padala je kiša, pa smo podelile moj kišobran do kontejnera prekoputa radnje. Posle smo jednom zapalile cigaru i ćaskale. Ima dvoje dece i živi u Vinči. Odustala je od Ekonomskog fakulteta na trećoj godini. Mnogo volim kad mi Mira kaže komšinice, iako sve kupce tako zove. Nije bitno vidi li ih prvi put u životu. Danas sam Miri videla samo oči. Možda mi se čini, ali zenice su joj bile baš velike. Nije pitala jel’ mi trebaju cigare.

Dan 3 

Probudila sam se pre 6. Odjednom mi se čini da svi moji internet prijatelji samo gledaju filmove, čitaju knjige, uče jezike, počinju da sviraju klavir i obilaze virtuelne izložbe. A ja? Ništa celoga dana. Samo sam uspela da napišem koji red ovde, a čak ni jogu nisam radila. Bole me leđe od juče, mislim da sam se ušinula u downward-facing dog pozi. Ne pada mi teško to što sam sama. Svi bi da pričaju preko kamera sada i to mi malo dosađuje.

Uhvatila sam sebe danas i kako menjam kanale na tv-u ubrzano. Pratim ko će prvi da objavi koliko je novozaraženih. Ispred mene je i kompjuter. Klik. Refresh page. Ne sećam se da sam ikad toliko jedva čekala da budem preplašena. Imamo skoro 150 obolelih od koronavirusa i, nažalost, prvu žrtvu. Popila sam pivo i pričala sa milion ljudi preko Zoom-a. Slavili smo rođenje jednog malog Vukana, moj poznanik je postao ujak. Živeli.

Dan 4 

Danas mi je najgore od početka, uopšte nisam spavala. 188 zaraženih. Mnogo me nervira što mama ide van kuće svakog dana. Pravim detaljnu mapu njenog kretanja po gradu. Ključ-kapija-kola-vrata-stepenice-redakcija-studio-redakcija-stepenice-vrata-kola-kapija-ključ-kuća. Budem umorna od brige za nju. Imala sam i online seansu sa psihološkinjom. Rekla mi je da telefon ostavim u spavaćoj sobi kada krenem da čitam ili gledam neki film, ali i da imam problem sa granicama. Baš mi je teško da razmišljam o bilo kakvim granicama iz svoje sobe. Ne znam ni šta ovde da pišem, pa ću samo prekucati unutrašnji dijalog koji sam zabeležila u telefonu.

umrećemo svi za dva meseca

ma, ‘ajde šta smo sve preživeli

odradi jogu

nemoj sad, možeš pred spavanje

pozovi nekog da vidiš kako je 

ma samo im ja falim jebem mu majku, kako mogu da budu

da gricnem nešto malo sam gladna

stoko jedna ostavi te grisine

da odgledam sad Sedam samuraja, realno kad ću ako ne sad 

ko će gledati film koji traje tri i po sata jebote

vidi Pandemic najgledanija serija u Srbiji danas, da bacim pogled

ma da, baš mi treba serija o kraju sveta

znam, napisaću mu ljubavno pismo 

Nisam. Prebrisala sam sto alkoholom i zadremala čitajući.

Dan 5 

Postoji novi trend na Instagramu – #postcoronaresolution.

Nisam ni razmišljala o tome. Imam li ja neki odluku, majku mu?

Idem na Taru, to je rešeno.

Krećem na jogu profi, sve vodi ka tome.

Napiću se od neke lepe rakije, to je već dogovoreno.

Više ću šetati, manje se voziti taksijem, to je laž.

Otputovaćemo negde sami, ti si predložio.

Sigurno ćeš zaboraviti čim se sve vrati u normalu.

Govno jedno.

Dan 6 

Danas sam pripremala emisiju od kuće, oribala kuhinju i gledala sa tatom Lepoticu i zver i Aladina. Prokrvarile su mi one brazde na malim zglobovima ispod prstiju. Mažem mnogo kreme, ali mi ne pomaže baš nešto. Inače, već šesti dan izlazim na terasu u 20h da aplaudiram. Aplaudiramo samo ja, komšije prekoputa i desno od mene. Nikako da nam se još neko pridruži, pa sam uhvatila sebe kako zavidim onima koji žive na Novom Beogradu, Banjici ili Voždovcu. Osećam se malo blesavo dok tapšem, ali šta sad.

Policijski čas je produžen, traje od 17h do 5h. Imamo 12 sati za kretanje, a ni tada se ne ide nigde. Grad je tih, čuju se samo sirene hitne pomoći preko dana, a uveče sam par puta i čula i videla helikoptere koji proveravaju da li smo kod kuće. Pažljivo sam razdvojila danas i odeću koju nosim po kući od one u kojoj spavam. Važno je da ne budemo u pidžami ceo dan, kažu. Imali smo i treću žrtvu korona virusa, a obolelih ima više od dvesta.

Dan 7 

Od početka ove nedelje svi na poslu nosimo maske. Pada sneg bez prestanka od sinoć. Obezbeđenje mi meri temperaturu na ulazu u zgradu, a pre toga me nisu prepoznali zbog kape i maske.

37.6 

Razrogačim oči.

Stani sa strane malo, ‘oladi se. Verovatno je zbog kape.

Stanem sa strane.

‘Ajde, dođi opet. 

Priđem.

37.1

Šta ako imam stvarno, ako nije od kape, pitam.

Ne možeš da uđeš. 

Ko će da vodi emisiju onda?

Pa ne znam. Videćemo. Stani još malo.

Stojim i osećam kako postajem nervozna.

Dođi, ‘ajde… 36.4. Dobro je, ne brini. Upadaj. 

Udahnem duboko i popnem se uz stepenice.

Pripremim se malo u redakciji, pa se popnem do studija. Kako da pričam u mikrofon sa maskom? Ne mogu da dišem lepo. Svrbe me nos, uši i oči. Ma, spuštam masku. Tih sat vremena pred mikrofonom su, uostalom, jedini trenuci kada mi novi koronavirus, COVID-19, ne okupira svaku misao. U kolima, na putu ka kući, nisam videla nijednu osobu bez maske ili šala preko lica. Brojala sam, ukupno ljudi na ulici (od centra do Zemuna) bilo je 22. Već nedeljama svi rade od kuće.

Inače, ljudi dobijaju otkaze neverovatnom brzinom. Na Instagramu sam videla devojku kako plače jer joj je gazda rekao da, ako nema kako da dolazi na posao (gradski prevoz je ukinut), ne dolazi više. Imala je nervni slom na internetu. Sada ne može nigde drugde ni ga ima, a i nema kome da se obrati za pomoć. Krišom malo i ja plačem zbog nje, a i zbog svih nas, mnogo privilegovanijih, koji nemamo nikakvo rešenje ni za šta.

Pustim pred spavanje Sedam samuraja. Zaspim za tačno 12 minuta.

Članak Karantinski dnevnik: Nedelja prva se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Za većinu nas ovo je prva vanredna situacija. Prva izolacija i prvi policijski čas. Ukinute su škole i fakulteti, a posao se radi od kuće. Situacija se menja jako brzo, bezbroj novih informacija neprestano dopire do nas. I kako sada da se mi suočimo i izađemo na kraj sa svim tim?

U ovom tekstu nećemo pisati o tome kako je neophodno pridržavati se propisanih mera. Pretpostavljamo da ste do sada to već razumeli. Umesto toga, u ovom tekstu ćemo se baviti time kako vi vidite celu situaciju. Istražićemo kako se mladi ophode prema svemu što se dešava i kako provode dane u izolaciji.  

Kako bismo otkrili kako se osećaju mladi sproveli smo anketu i ispitali raspoloženje i mišljenja mladih o trenutnoj situaciji.

Učestvovalo je 160 ispitanika, od čega je čak 79% ženskog pola. Postavlja se pitanje da li su žene ozbiljnije shvatile ovu situaciju od muškaraca?

Starosna dob učesnika ankete je od 14 pa do 36 godina, međutim, najviše odgovora dali su učesnici između 20 i 24 godine. Oko 60% anketiranih je iz Beograda, žarišta pandemije.

Prvenstveno nas je zanimalo na koji način se mladi informišu o novonastaloj situaciji. Kao primarni izvor informacija većina je navela društvene mreže, zatim slede portali i online časopisi, a nakon toga televizija. Zavod za javno zdravlje, Svetska zdravstvena organizacija, sajt Covid19.rs, bili su najčešće dodati odgovori.

Čini se da, mladi nemaju puno poverenja u tradicionalne medije i da najčešće veruju zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije. Pored toga navodili su online portale, N1 televiziju, strane medije i Tviter.

Ilustracija: Paul Blow

Informisanje domaćih medija opisivali su rečima: „haotično“, „nestručno“, „previše lažnih vesti“, „panično“, „tablodino“, „nepotpuno, prilagođeno interesima bogatih“, „ko zna ko tu laže“, „dozirano serviranje informacija”, „neprikazivanje realnog stanja“, „lokalno nedovoljno dobro“.  Na osnovu navedenog možemo reći da mladi nisu najzadovoljniji informacijama i načinom na koji ih plasiraju domaći mediji. Shodno tome se i okreću drugim vidovima informisanja.

A da li mladi misle da je situacija u kojoj se nalazimo ozbiljna? Sudeći po rezultatima ankete, mladi su svesni ozbiljnosti situacije, jer je 84% ispitanika odgovorila da smatra da je situacija u kojoj se nalazimo ozbiljna.

Zatim nas je zanimalo, koliko je društvena odgovornost po mišljenju mladih značajna i na koji način utiču na to?

Neki od odgovora bili su:

„Apsolutno značajna. Ostajem kod kuće, izlazim samo u nabavku osnovnih namirnica. Nosim zaštitne rukavice kad idem u nabavku, masku nemam inače bih je nosila.”

„Društvo nosi najveću odgovornost. Ako nastavimo da se šetamo slobodno sa uverenjem da se nama neće ništa desiti, biće katastrofalno.”

„Društvena odgovornost je presudan faktor, već nedelju dana sam kod kuće, ne kupujem bespotrebno mnogo namirnica, redovno se čujem sa svojim bakama, da proverim da su u redu, radim od kuće i mnogo čitam.”

„Ne znam, sedim kod kuće za svaki slučaj.”

„Društvena odgovornost je enormna, ljudi MORAJU biti svesni da MORAJU ostajati kod kuće – nažalost, po fotografijama vidim da su kafići i dalje puni, da se napolju šeta, da su gužve po prevozima itd.”

„Društvena odgovornost je važna i ja se trudim da izolacijom budem primer drugima. Takođe nastojim da kroz svoju aktivnost na društvenim mrežama dam preporuke drugima kako da iskoriste slobodno vreme: čitanje knjiga, gledanje filmova, učenje jezika, vreme za hobi…”

Čini se da mladi imaju razvijen odnos prema društvenoj odgovornosti, ali da li smatraju da građani odgovorno postupaju u ovakvoj situaciji? Čak 95% anketiranih reklo je – ne.

Iako smatramo da uz odgovorno ponašanje, prema sebi i drugima, nema mesta širenja panici, pitali smo mlade jesu li uplašeni i čega se najviše plaše? Odgovori su bili sledeći:

„Da, uplašena sam da će ovo trajati mnogo duže od očekivanog jer ljudi ne poštuju preporuke DA SE OSTANE KOD KUĆE.”

„Plašim se da se ne zarazim zbog mog zdravstvenog stanja.”

„Plašim se onoga što bi moglo da se desi, a to je veliki broj zaraženih i posledice koje takva situacija nosi sa sobom. Verujem da Srbija ne može da sanira takvu štetu.”

„Normalno je da postoji strah kod svakog od nas. Ali mu se ne treba prepuštati. Plašim se za svoje najbliže i nadam se da će oni koji se izlažu riziku zarad našeg zdravlja biti dobro.”

„Jedino se plašim dužine trajanja ove situacije i globalno politično-ekinomskih promena i posledica koje mogu na duže staze da promene naše živote.”

Nakon uvođenja vanrednog stanja došlo je do velike promene dnevnih aktivnosti i do remećenja svakodnevne dinamike života svakog od nas. Većina mladih, sudeći po našoj anketi, pridržava se saveta nadležnih i Svetske zdravstvene organizacije i poštuje pravila izolacije. Mahom su u svojim domovima, stan napuštaju da bi otišli do prodavnice ili prošetali svog kućnog ljubimca. Što je za svaku pohvalu!

Biti disciplinovan i pridžavati se propisanih mera, ume biti teško. S obzirom na to upitali smo ih šta će im najteže pasti u ovim danima. Najviše će im nedostajati prijatelji, dečko/devojka, onima koji žive sami, porodica. Zatim, „Nemogućnost sviranja sa bendom”, posete muzeja i koncerata, šetnje, treninzi. Postoje i oni kojima neće biti teško, jer zdravlje je na prvom mestu!

Različiti su načini kako provesti ove dane u svom domu. Neki od njih su odlučili su se za čitanje, gledanje filmova i serija koje su već dugo na wish listi. Mladi svakako predlažu i igranje zaboravljenih društvenih igara sa porodicom, kuvanje, usavršavanje hobija, slušanje različitih kurseva, jogu. Najbitnije od svega, svi ćemo imati vremena da se odmorimo  i nadoknadimo sve što nismo stigli proteklih meseci jer smo neprestano bili okupirani obavezama. Što uopšte nije tako loše.

Za podizanje raspoloženja naših ispitanika, sudeći po anketi, zaduženi će biti HBO i Netflix. Što se muzika tiče, na play-listama ima svega, od benda Buč Kesidi preko Čole, Abbe, pa sve do Amelie Lens.

Evo par predloga za slušanje i gledanje:

„Od serija „Russian doll”, „This is us”, „Prijatelji” naravno. Od muzike uvek divni Leonard Cohen, Damien Rice, Sade, Charlotte OC, Laurel, naše grupe Eleven i S vremena na vreme. Od knjiga Fredrik Bekman „Čovek po imenu Uve”.

„Trenutno gledam Marvelovu hronologiju, nagrađivane filmove i ostale sa svoje watch listed. Od serija „Our Planet” i „Digimoni”, planiram i „Senke nad Balkanom” da krenem da gledam. Od muzike sve i svašta, razno, uglavnom vesele melodije i brzi ritmovi.”

„Sve što ima lepe boje i onaj topao osećaj kad se završi.”

„Trilogija Gospodar Prstenova (uvek mi da nadu da je promena moguća), retko gledam neku seriju više puta ali  izuzetak je „That 70’s Show” – uvek diže raspoloženje 🙂 ii rok en’rol naravno!”

„Serije: „Black Books”, „Sex Education”, filmovi: „Run Lola Run”, „The Truman show”, „The Shape of Water”, „Amelie”, „Funny Face”, „Sabrina” (Audrey Hepburn), „American Beauty”, „Pierrot le Fou”.

Rezimirajući anketu, možemo zaključiti da naši ispitanici itekako poštuju novouvedena pravila. Što je zaista sjajan podatak! U ovakvim situacijama predlažemo da pre svega brinete o svojim bližnjima i o sebi. Takođe obratite pažnju na stare i nemoćne kojima je zaista potrebna pomoć.

Iskoristite ove trenutke da spoznate sebe, radite stvari koje ranije usled nedostatka slobodnog vremena niste mogli. Učite, informišite se, širite svoja znanja!

Članak Šta mladi misle o virusu korona i aktuelnoj pandemiji? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U danima kada nam se svima preporučuje da budemo kod kuće, dobra muzika je neophodna kako bi sačuvali zdrav razum i unutrašnji mir, ali i razveselili se u vrijeme pandemije. Dva puta dnevno Podmornica objavljuje TOP 10 selekcije muzičara, umetnika i drugih ljudi u kojima ćete moći uživati i osvežiti svoj muzički repertoar. Plejliste su dostupne na Youtube i Spotify.

Ovakve plejliste su neka vrsta današnjeg miks-tejpa, svaka spremljena sa ljubavlju svog autora u želji da podeli svoju omiljenu muziku sa drugima.  Iz ekipe Podmornice vas pozivaju da se povežete se sa novim ljudima i novom muzikom, pojačajte svoje zvučnike i rasplešite u svojoj karantini. Svakako vas niko ne vidi.

Playliste možete pratiti na:

Podmornica Spotify: https://spoti.fi/3dbYHZO

Podmornica Youtube: https://www.youtube.com/podmornicamusic

Podmornica IG: https://www.instagram.com/podmornica_/

Podmornica Facebook: https://www.facebook.com/podmornica.sarajevo/

Podmornica je sarajevska online izdavačke kuća, koja već drugu godinu promoviše domaće nezavisne i eksperimentalne muzičare. Podmornica je poznata kao podetiketa Submarine Vibes, te ovom prilikom poziva i sve koji nisu da preslušaju njihova izdanja objavljena u prethodnih par mjeseci kao što su albumi Hibrid,etc. i Kosmo i Kvitera, te V.A. kompilacija Ispod Povrsine uz 13 domaćih muzičara.

Članak Podmornica muzičke plejliste za ostati kod kuće se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Članak Besplatno psihološko savetovalište Doma omladine tokom vanrednog stanja se pojavljuje prvo na Oblakoder.