Saradnja beogradskog dope pop dua, Anja Štark i Hibrida, producenta iz Sarajeva, rezultirala je nastankom novog singla „Voda”, čije ime nastavlja započeti niz pet osnovnih elemenata.

Tekst pjesme potpisuju Milica Mitić i Aleksandra Tomović, a muziku Hibrid, zajedno sa Milicom Mitić i Aleksandrom Tomović. Osim za muziku, Hibrid je zaslužan i za aranžman i produkciju pesme. Mastering pesme i snimanje vokala je radio Dušan Filimonović.

„Voda” je dostupna na svim online muzičkim platformama.

Foto: Katarina Marković

Duo Anja Štark čine Aleksandra Tomović i Milica Mitić. Ranije su sarađivale u bendu Sofie from Seattle, a kao Anja Štark su aktivne više od dve godine i do sada su objavile pesme Zlato, Mesta, Dječaci sa srcem slijepog miša, Vazduh, Blokovi, Dobro i Godina bez dodira.

Hibrid je producent elektronske muzike, koji dolazi iz Sarajeva. U proteklom periodu radio je na muzici za serijal BHRT-a „First Time”, a koji za cilj imao promociju prirodnih lepota i aktivnog odmora u BiH u 12 epizoda. Serijal „First Time” možete pogledati na Youtube.

Članak Anja Štark i Hibrid predstavljaju novi singl Voda se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Međutim, kako sam izašla iz drugaričinog stana, shvatila sam da ovo, zapravo, nije bila još jedna uobičajena epizoda „roditeljske histerije” koja je prisutna koliko god godina da imate, već da je bukvalno situacija neobičnija nego inače i da vazduh izrazito smrdi. Kako sam krenula da hodam ulicom, zapahnuo me je sivi oblak prepun smrada, prašine i ko zna koliko različtih vrsta štetnih materija. Uzela sam telefon u ruku – prema AQI merenjima, stepen zagađenja u Beogradu iznosi 184. Definitivno uzimam taksi i odlazim kući, gde me svakako čeka problem jer, koliko god da sam se „spasila” vožnjom – osuđena sam na veče u stanu u kome ne mogu da otvorim prozor. Jer je problem zagađenja vazduha problem od kog bukvalno ne može da se pobegne.

Jutros, kada sam krenula na posao, zaboravila sam na situaciju od sinoć – dok ponovo nisam izašla napolje. Kako sam izašla iz ulaza, opet me je zapahnuo sada već dobro poznati smrad – između paljevine, prašine i goruće plastike. Oko mene sve je bilo sivo – dobro, malo je i do Novog Beograda, ali mnogo više do oblaka dima i prašine, ili, da nazovemo stvari pravim imenom, do nepodnošljivo zagađenog vazduha u kome se ovaj grad guši već predugo.

Već mesecima želim da pišem o kvalitetu vazduha u Beogradu i čitavoj Srbiji, ali svaki put na kraju tu temu preskočim. Realno – uvek će biti aktuelna, i realno, šta tu ima novo više da se kaže? Da je zagađeno – jeste. Da se na ovom problemu ne radi – ne radi se. Da vlast ignoriše ovaj problem, kao što ignoriše problem lošeg kanalizacionog rešenja svakog leta kada se nivo reka spusti, pa grad danima smrdi na fekalije – ignoriše. Da običan čovek ne može da uradi ništa po ovom pitanju – ne može. Da se setimo ovog problema uglavnom kada vazduh postane izrazito vidljiv i kada se nađemo kao prvi na listi najzagađenijih glavnih gradova sveta – setimo se. Da smo prestali da reagujemo na ovu temu, jer više ne znamo kako da joj priđemo – tako je.

I šta nam onda preostaje? Opcije su ili kuknjava ili ignorisanje. S ozbirom da u Srbiji praktično ne postoji mogućnost vršenja uticaja na političke odluke, ako niste član stranke (a pitanje je i kolike su vam mogućnosti tada), ili ako se ne desi neka masovna pobuna (što uglavnom dovede do trenutne, a ne dugoročne reakcije), vrlo je jasno zbog čega se svi „mirimo” sa situacijom koja zaista zahteva rešavanje problema na najvišem, državnom nivou. Ono što u ovoj situaciji predstavlja veliki problem jeste činjenica da ovo nije situacija sa kojom čovek može da se pomiri – jer utiče na život svih nas. Pa čak i onih koji prstom neće da maknu na ovu temu. Jer – čak i da u svakoj radnoj prostoriji imaju prečišćivač vazduha – i ti ljudi moraju da izađu napolje i kreću se po gradovima u kojima je zagađen vazduh, njihova deca žive u tim gradovima, njihove porodice i prijatelji.

Trenutni vizuelni prikaz kvaliteta vazduha u Beogradu prema stranici Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd 2021.

Pa tako, koliko god već puta bilo rečeno, i koliko god da ova tema deluje beznadežno, važno je da ne ignorišemo i ne zaboravljamo činjenice. Na primer, najčešći zagađivači vazduha sumpor-dioksid, azotni oksidi, ugljen-monoksid, olovo, čestične materije i isparljiva organska jedinjenja. Gasovi kao što su azotni dioksid i sitne čestice prodiru duboko u telo i izazivaju teške zdravstvene probleme, svedoče istraživanja sprovedena u poslednjih nekoliko decenija. Najveće posledice po zdravlje imaju osobe koje boluju od astme, bronhitisa i drugih oboljenja respiratornog sistema. U Srbiji od zagađenja vazduha godišnje umre od 7.000 do 12.000 ljudi, a gradovi u našoj zemlji su između 100 i 150 dana godišnje izloženi velikoj količini zagađenja (1). U Srbiji je 2014. godine zabeležena druga po redu najveća stopa prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha u Evropi (2). Više od 90 procenata stanovništva živi na mestima gde stepen zagađenosti vazduha premašuje propisane granice (3). Najveći zagađivači vazduha su termelektrane, toplane, privatna ložišta, saobraćaj, industrija, poljoprivreda i deponije. I možda najvažnija činjenica – ovaj problem je, pre svega, rešiv, ali zahteva ozbiljnu i stvarnu posvećenost.

Trenutni vizuelni prikaz kvaliteta vazduha u Beogradu prema stranici Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd 2021.

Pre dva meseca u svim osnovnim školama na opštini Stari grad u učionicama su postavljeni prečišćivači vazuduha. Ova informacija, koja predstavlja dobar korak po zdravlje đaka osnovnih škola na pomenutoj opštini, predstavlja i ogroman problem. Jer, da li to znači da grad štiti decu, ili da prihvata ovakvo stanje stvari kakvo jeste, štiteći jednu malu grupu privilegovanih đaka na privilegovanoj opštini? Da je rešenje da se ovom problemu pristupa samo površinski, privremeno, a ne suštinski i dugoročno? I da ne težimo promeni na bolje, nego mirenju sa situacijom takvom kvakva je? Da će deca koja sada odrastaju u Srbiji biti deca čije je pravo na zdrav život ugroženo, koja ne smeju da se igraju napolju je je zagađeno (bez opasnosti da će da se onesvesti ako potrče, kao što se nedavno desilo na krosu u Lazarevcu), koja su žrtva nezasitih apetita takođe manjine koja upravlja, očigledno, svim našim žviotima, bez razmišljanja o njihovom kvalitetu?

Beograd je danas sedmi najzagađeniji veliki grad u svetu. I već mesecima je, kao i svake godine, od jeseni do početka proleća, „redovan” na listi top 10 najzagađenijih gradova sveta, što je i više nego alarmantno. Ovakvo stanje je naša svakodnevica sa kojom smo naučili da živimo, iako se s vremena na vreme trgnemo, kada nas uznemiri. A najgore je od svega što ćemo na ovu temu, u nedostatku dugoročnog rešenja, koje je odavno prešlo granicu hitnog, ponovo zaboraviti kada grane sunce i dođe lepo vreme. Do trenutka kada opet ne budemo prvi na listi najzagađenijih gradova na svetu, i kada opet ne „ugledamo” vazduh koji dišemo, što ne znači da je on, zapravo, sve vreme po nas bio izrazito štetan.

(1) Prema: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/lazovic-godisnje-umre-izmedju-7-000-i-12-000-ljudi-zbog-zagadjenja-u-srbiji-video/
(2) Prema: https://env-health.org/IMG/pdf/heal_briefing_air_serbian_version.pdf
(3) Prema: https://www.oblakodermagazin.rs/pravo-na-svez-vazduh/

Naslovna ilustracija: Olga Đelošević

Članak Skrinšot: Vazduh se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Damjanović je aktivna umetnica iz oblasti višemedijske umetnosti. Rođena je 1995. godine u Beogradu, a od 2015. godine živi i radi u Los Anđelesu. Diplomirala je na UCLA fakultetu za umetnost i arhitekturu na Odseku za dizajn i medijsku umetnost, gde trenutno radi kao docentkinja i asistentkinja pri Centru za nauku i umetnost (UCLA Art|Sci center). Njena umetnička praksa obuhvata audiovizuelne instalacije, robotiku, veb projekte, kao i muzičke performanse. Učestvovala je na preko trideset grupnih, a realizovala je i dve samostalne izložbe u Portlandu i Los Anđelesu. Dobitnica je mnogih nagrada uključujući i John Baldessari Family Foundation (2018), The Stiefel & Dockweiler Fundation (2019) i Award of Distinction – MIGRATION Exhibition (2020). 

Ivana, kako si razvila ideju o ovoj izložbi? 

Ideja je došla sasvim spontano. Dobila sam poziv od Galerije Studio106la da se pridružim njihovom timu u organizovanju izložbe za zimski program. U tom trenutku sam bila u Srbiji. Svakoga dana mi je aplikacija na telefonu pokazivala alarmantne podatke o zagađenju vazduha. Pomislila sam da je neka greška. Kako je moj Beograd više zagađen nego gradovi u Kini i Indiji? Već šest godina živim i studiram u Americi u ubeđenju da je sve, pa i vazduh, bolje i zdravije u Srbiji. Nisam htela da budem neka Beograđanka iz knjige Mome Kapora koja čezne za Beogradom, a posle dva dana joj sve smeta u rodnom gradu. Međutim, kvalitet vazduha je stvarno počeo da mi smeta. Bilo mi je teško da prihvatim tu ekološku katastrofu. Dakle, htela sam nekako da problematizujem to, ali i da podelim sa ostatkom sveta ono što se dešava u Srbiji. Na moju veliku radost celokupan tim galerije je prihvatio ideju da organizujemo onlajn izložbu na ovu temu.

Na izložbi BeoAir učestvuju mnogi beogradski umetnici?

Da, ukupno šestanest umetnika. Neki žive u Srbiji, a neki su trenutno u drugim državama. Deo umetnika je pozvao autorski tim da napravi rad za izložbu, dok se deo prijavio preko otvorenog poziva koji smo objavili. U onlajn izložbi učestvuju Marija Šumarac, Ana Todosijević, Anastasija Pavić, Jelena Jankovic, Marina Milanović, Maja Vujović, Una Jankov, Adrijan Karavdić, Anđela Brašanac, Sanja Ćopić, Dušan Rodić, Lazar Zagrađanin, Vojin Pajić, Vanja Stanković, Janko Pavlović i Marina Gluhak.

Kako je zamišljena izložba? 

Zbog trenutne situacije izložba je prikazana na sajtu galerije Studio106la. U saradnji sa organizacijom Šuma peva pokrenuli smo akciju prikupljanja novca za sadnju drveća u Beogradu. Izložba će biti otvorena do 18. marta, a nadamo se da ćemo za to vreme uspeti da prikupimo dovoljno donacija za ovu akciju. 

Kako lokalnu temu preneti preko granica? Da li se stanovnici Los Anđelesa suočavaju sa sličnim problemima?

Kada je reč o zagađenju vazduha granice skoro da nemaju nikakav značaj. Naša ideja je da objasnimo ljudima da svi delimo taj isti vazduh i da posledice trenutnih problema u Srbiji mogu lako da se prenesu na zemlje u regionu i šire.  Mi se nadamo da cemo ovom izložbom podstaći makar diskusiju i dodatno promišljanje ekoloških problema koji nas sve okružuju. Svi znamo da su posledice udisanja opasnih čestica nepovratne i da mogu trajno uticati na rast i razvoj mladih, kao i na hronične bolesti kod starijih. Zbog velikog broja vozila i čestih požara kvalitet vazduha u Los Anđelesu je uvek aktuelna tema, ali brojevi zagađenosti nisu ni blizu onih u Beogradu. Poslednjih meseci redovno proveravam zvanična merenja zagađenosti vazduha. Beograd je neretko 3-4 puta zagađeniji nego Los Anđeles.  

Ko je sve uključen u organizovanje ove izložbe?

Celokupna izložbu sam organizovala sa Mašom Elaković, vlasnicom galerije u Los Anđelesu, Lenom Pozdnjakovom, kustoskinjom galerije, i Deom Cvetković, istoričarkom umetnosti iz Beograda koja nas je povezala sa mnogim umetnicima iz Srbije. Na to sam mnogo ponosna. Pored glavnog tima, veoma smo zahvalni na promociji i podršci koju smo dobile od UCLA ArtSci centra. Kustoskinja Maja Ćirić nas je uputila na par lokalnih umetnika čiji se radovi bave temama u vezi sa ekologijom i zaštitom životne sredine. Bojan Kenig iz Centra za promociju nauke nas je povezao sa naučnicima sa Mašinskog fakulteta koji se bave istraživanjima ove oblasti. 

Pretpostavljam da je jedan od ciljeva ove izložba predstavljanje srpskih umetnika u Los Anđelesu.

Naravno! Ideja je da se ostvari saradnja domaćih autora sa umetnicima i kustosima iz Los Anđelesa i da se ojačaju veze dve umetničke scene. Publika u Sjedinjenim Državama retko ima priliku da se sretne sa radovima iz Jugoistočne Evrope, pa je ovo, u tom smislu, nešto potpuno novo i interesantno za ovdašnju umetničku scenu. Interesovanje javnosti u Americi, na naše iznenađenje, je prilično veliko, te se nadamo da će ova izložba biti samo početak za buduće saradnje. 

Da li su ovakvi ili slični projekti već rađeni? 

Galerija Studio106la organizuje izložbe tokom cele godine i usmerena je ka podizanju svesti i stavljanju akcenta na različite društvene, ekonomske i političke probleme. Takođe, UCLA ArtSci centar konstantno organizuje projekte i panele u sličnom maniru, ali ovo je zvanično prvi put da je reč o nečemu što je vezano za Srbiju. 

Članak Izložba o zagađenom vazduhu u Srbiji u Los Anđelesu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Istraživanje koje je rađeno u periodu od 2010. do 2015. godine, objavila je Svetska zdravstvena organizacija u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Srbije i Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Navodi se da dugotrajna izloženost zagađenju vazduha dovodi do prerane smrti relevantnog procenta stanovništva, a kratkotrajna izloženost zagađenju vazduha povećava rizik od smrti.

Zagađenje vazduha nastaje kao neposredna posledica sve većeg razvoja tehnike i tehnologije, a posebno teške industrije i energetike. Razvoj industrijalizacije u svetu i kod nas postiže sve veće rezultate, ali istim tempom nanosi i štetne posledice sredini u kojoj čovek živi. Jedan od najčešćih ekološkoh problema je zagađenje vaduha, drugačije se naziva i aerozagađenje.

Normalan sastav vazduha čini 78 % azota, 21 % kiseonika, 0.03 % ugljen-dioksida i male količine drugih gasova kao što su, neon, argon i vodena para.

U vazduhu se nalaze i hemijska jedinjenja koje nazivamo ambijentalnim polutantima vazduha. Kada se pojavljuju u neprirodno visokim koncentracijama imaju potencijalno štetan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Najveći zagađivači vazduha su sumpor-dioksid, azotni oksidi, ugljen-monoksid, olovo, čestične materije i isparljiva organska jedinjenja. 

Autor: Andrej Cukić

Kada se govori o zagađenju često čujemo pojam PM čestice. O čemu se zapravo radi? Naime, u pitanju su vrlo sitne čestice u vazduhu, mešavina čađi, prašine i dima. Broj pored skraćenice PM označava veličinu čestice, PM10 je 10 mikrometara ili manje, PM2.5 je 2.5 mikrometra ili manje. Često ih nazivaju  „sitna prašina”.

Širom Srbije postoji ukupno 48 mernih stanica koje svakodnevno mere i vrše proveru kvaliteta vazduha. Jedan od ključnih izazova u pogledu kvaliteta vazduha u Srbiji je monitoring. Zvanični monitoring sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine, kao i lokalni Zavodi za javno zdravlje.

„Mreža automatskih mernih stanica postavljena je pre desetak godina uz podršku Evropske unije, od svog uspostavljanja bio je primetan pad kvaliteta monitoringa, jer iz mreže nije stizalo dovoljno validnih podataka.” objašnjava Ognjan Pantić, ispred Beogradske otvorene škole (BOŠ).

Ognjan dodaje da su građani nekih velikih gradova, poput Kraljeva i Kragujevca, uskraćeni za informacije o koncentraciji PM čestica u realnom vremenu, stoga građani nemaju prilike da znaju li je vazduh toga dana u njihovom gradu zagađen ili nije.

„Potpunu informaciju mogu da dobiju tek u godišnjem izveštaju, koji izlazi sledeće godine, dok u danima i nedeljama visokog zagađenja nemaju kompletnu informaciju o kvalitetu vazduha koji udišu.” ističe Pantić.

 Dodatnu zabunu kod građana izazivaju i različiti izvori podataka o kvalitetu vazduha, koji dolaze sa različitih platformi.

Izvor: iStock

Zašto je zagađen vazduh štetan po zdravlje?

Gasovi kao što su azotni dioksid i sitne čestice, prodiru duboko u telo i izazivaju teške zdravstvene probleme, svedoče istraživanja sprovedena u poslednjih nekoliko decenija. Najveće posledice po zdravlje imaju  osobe koje boluju od astme, bronhitisa i drugih oboljenja respiratornog sistema.

Karcinom pluća povezuje se sa vazduhom koji udišemo, pluća mogu oštetiti i čestice PM2.5 kada se nađu duboko u alveolama odakle se kiseonik prenosi u krvotok. Ove sitne čestice mogu da uđu u kardiovaskularni sistem i cirkulišu kroz telo, što može dovesti do blokiranja arterija, a povećava i rizik od moždanog udara, kao i od bolesti srca i srčanog udara.

Postoje i dokazi da čestice koje se prenose vazduhom mogu da dođu do mozga pa istraživači pokušavaju da otkriju potencijalne efekte na stanja kao što je demencija.

Prema najnovijim podacima u gradovima sa visokim stepenom zagađenja vazduha, pokazalo se da stepen rizika umiranja od korona virusa povećava za oko 15 odsto. Razlog je taj što su posledice zagađenog vazduha već uticale na rad respiratornih organa, samim tim ih i oslabile, pa virus lakše prodire u organizam.

Nataša Đereg, direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj, naglasila je da se niko u Srbiji ne bavi uticajem zagađenog vazduha na zdravlje stanovništva.

„Čak je ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio da nema mesta panici jer aerozagađenje „ne može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica“. Nažalost, najnovije naučne studije pokazuju da postoji direktna veza između zagađenog vazduha i korona virusa, gde se beleži gora situacija i podložnost populacije koja živi u zagađenoj sredini uticaja korona virusa.”

Dovoljno je alarmantan i podatak da više od 90 procenata stanovništva živi na mestima gde stepen zagađenosti vazduha premašuje propisane granice.

Srbija je prema podacima zvaničnih institucija za praćenje kvaliteta vazduha u proteklih nekoliko meseci redovno prelazila bezbedonosne granice koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija, navodi se u tekstu sajta Klima 101.

O prekomernom zagađenju vazduha u Beogradu, ali i u ostalim gradovima, Pančevo, Smederevo, Kraljevo, Valjevo, Subotica, svedoči Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine iz 2018. godine. Kvalitet vazduha u ovim gradovima bio je III kategorije, što označava prekomerno zagađen vazduh i prekoračene granične vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija.

Autor: Kevin Klein

Koji su izvori zagađenog vazduha?

Izvori zagađenja vazduha mogu biti prirodi i veštački. U prirodne spadaju pesak iz pustinja, vulkani, bakterije i kosmičke radijacije.

Naš region je pod dominantnim uticajem saharske prašine iz Severne Afrike i Bliskog Istoka, kao i vulkana u Južnoj Italiji (Etna i Vezuv), ističe naučna savetnica Dr Dragana Đorđević. „Ako smo već pod rizikom koji se ne može izbeći, onda bar sve ostale na koje možemo uticati moramo da svodimo na minimum. Rizici na koje se može uticati su pod kontrolom raznih interesnih grupa, koje ne žele da se odreknu svoje finansijske dobiti zarad zdravlja svih nas, pa i njih samih”, kako napominje u svom tekstu.

Vestački:

Velika ložišta

Najveći zagađivači vazduha su velika ložišta (termoelektrane, toplane, visoke peći u čeličanama…), sagorevanjem uglja za proizvodnju energije dolazi do velike emisije štetnih gasova. Iako je iz Ministarstva rudarstva i energetike saopšteno da Elektroprivreda Srbije i ostale energetske kompanije, „apsolutno postupaju u skladu sa merama koje su predviđenje NERP-om”, emisije prevazilaze dozvoljene standarde, navodi se u tekstu sajta Insajder. Alarmantan podatak je da se osam od deset termoelektrana na ugalj nalaze na području Zapadnog Balkana, dok termoelektrana Kostolac B od 2016. godine postaje najozloglašeniji zagađivač vazduha na evropskom kontinentu.

Saobraćaj

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, toksični izduvni gasovi od saobraćaja jedan su od glavnih krivaca za pojavu sve veće zagađenosti, naručito u velikim gradovima gde je upotreba automobila učestalija. Veliki problem je loša usklađenost gradskog i međugradskog prevoza te građani učestalije koriste svoje automobile. Takođe, Srbija godišnje uveze oko 120 000 polovnih automobila, sa euro3 motorom ili starijih od 14 godina. Ta vozila uklonjena su iz Evropske unije radi zaštite zdravlja i životne sredine.

Privatna ložišta

Individualna kućna ložišta i te kako doprinose lošem kvalitetu vazduha u zimskom periodu. Kvalitet vazduha u domaćinstvima koja koriste čvrsta goriva premašuju bezbedonosne granice i do 100 puta, što može ostaviti trajne posledice kako na članove porodice tako i na okolinu. Često se ovaj problem uzima kao vodeći kada se govori o zagađenju, međutim razlog je nepostojanje mreže daljinskog centralnog grejanja.

Poljoprivreda

Hemijska tretiranja određenih biljaka u cilju postizanja što bržeg krajnjeg proizvoda, upotreba raznih pesticida i đubriva, štetni su pre svega za čoveka koji konzumira taj proizvod, a u velikoj meri štete životnoj sredini. Veliki udeo metana u atmosferi razlog je neadekvatnog skladištenja životnjskih izlučevina u stočarstvu.

Deponije

U Srbiji postoji oko 1600 registrovanih deponija, dok tridesetak ispunjava sanitarne uslove za pravilno odlaganje i skladištenje otpada. Postoje sanitarne, nesanitarne i divlje deponije, 20 % komunalnog otpada završi uprvao na divljim deponijama. Usled neadekvatnog odlaganja otpada dolazi  do zagađenja, kako zemljišta i vode tako i vazduha – čestim spaljivanjem otpada. Kako se navodi u tekstu BBC -a na srpskom, iz Agencije za zaštitu životne sredine navode da javna komunalna preduzeća odlažu otpad na barem 123 smetlišta, od kojih značajan broj ne ispunjava „ni minimum tehničkih standarda” i predviđeno je njihovo zatvaranje.

Izvor: REUTERS/Marko Đjurica

Šta je najveći uzrok zagađenja vazduha u Srbiji?

Prema poslednjem dostupnom izveštaju iz 2018. godine, Agencija za zaštitu životne sredine navela je da je najveći udeo PM10 čestica poticao iz toplana snage manje od 50 megavata i individualnih ložišta, čak 57% ovih čestica. Iz sektora industrije i poljoprivrede 13%, dok je drumski saobraćaj emitovao 6% suspendovanih PM čestica. Sličan je slučaj i sa PM2.5 česticama – više od dve trećine takozvane „sitne prašine” oslobađa se iz toplana i individualnih ložišta.

Iako nadležni organi neretko ističu kao razlog bolji standard i sve veći broj automobila na ulicama, prema pređašnjim podacima, reklo bi se da to nije glavni uzrok prekomernog zagađenja vazduha.

U cilju sprečavanja velike emisije štetnih gasova (sumpor-dioksida, azotnih oksida), zemlje Zapadnog Blakana potpisale su sporazum sa Energetskom zajednicom radi integracije energetskog tržišta Evropske unije sa svojim susedima. Rok za realizaciju bio je određen za 2018. godinu, međutim, koraci ka zdravim izvorima energije uveliko kasne. Kao cilj navode smanjenu upotreba uglja (dekarbonizaciju).

Međutim, Energetska zajednica je početkom ove godine pokrenula postupak protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima. U saopšenju se navodi da od 16 postojećih postrojenja, 9 ne ispunjava odredbe. Emisije prevazilaze dozvoljene standarde u termoelektranama: Nikola Tesla A i B, Kostolac A i B, termoelektrani-toplani Novi Sad, Energani Pančevo i postrojenju Atmosferska destilacija Naftne industrije Srbije.

Izvor: Getty Images

„Potrebno je pooštriti kontrolu i inspekcijski nadzor industrijskog zagađenja i zagađenja koja dolaze iz velikih energetskih postrojenja. Kasni se sa primenom Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz velikih ložišta, tako da naše termoelektrane imaju visok nivo emisije štetnih materija – do 6 puta veći od dozvoljenog.” zaključuje Ognjan Pantić.

Podaci iz izveštaja „Hronično zagađenje vazduha’’ svedoče da su četiri srpske termoelektrane bile među deset glavnih zagađivača u Evropi po emisijama PM10 čestica sumpor-dioksida u 2016. godini.

 Još jedan alarmantan podatak je da je naša zemlja na prvom mesto zemalja u Evropi po ukupnom zdravstvenom trošku koji je prouzrokovan zagađenim vazduhom, ( oko 1,6 milijardi evra), što je direktna posledica prekomernog zagađenja iz termoelektrana koje koriste ugalj.

Ono što je ključ za izlaz iz ove situacije jeste da nadležne institucije rade svoj posao u skladu sa zahtevima domaćeg zakonodavstva, pre svega Zakona o zaštiti vazduha, i primene mere sa kojima već uveliko kasne. Na Ministarstvu zaštite životne sredine je da usvoji državnu Strategiju zaštite vazduha, a na lokalnim samoupravama da usvoje Planove kvaliteta vazduha.

Često su  građani „krivi” za prekomerno zagađen vazduh – upotrebom automobila, ložišta koja koriste čvrsta goriva, spaljivanjem poljoprivrednih površina – podaci govore suporotno i ukazuju na to da su najveći uzroci ove pojave zapravo gorepomenuta velika ložišta.  Njihovo neadekvatno poslovanje i nepoštovanje propisanih standarda na koje su se obavezali sklapanjem ugovora sa Energetskom zajednicom, pitanje je za Vladu Srbije i nadzorno Ministarstvo. Ovo ne znači da smo mi kao građani nemoćni. Na nama je da našim interesovanjem i zalaganjem utičemo na brže rešavanje ovog problema, što bi poboljšalo kvalitet vazduha na dugoročnom planu.

„Srbiju očekuje usvajanje nacionalne strategije za borbu protiv klimatskih promena i Nacionalni energetsko klimatski plan (NECP), što je trenutno „vruć krompir“ jer je potrebno napraviti velike zaokrete kako bi štedeli energiju, uveli mere energetske efikasnosti, povećali proizvodnju iz obnovljivih izvora energije i dekarbonizovali energetski sektor do 2050. godine.” zaključuje Nataša Đereg.

Dok isčekujemo usvajanje strategije i proces dekarbonizacije, hajde da učinimo ono je u našoj moći – vreme je da glasno pričamo o ovoj temi!

Naslovna fotografija: iStock image

Članak Pravo na čist vazduh se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Duo Anja Štark čine Aleksandra Tomović i Milica Mitić. Ranije su sarađivale u bendu Sofie from Seattle, a kao Anja Štark su aktivne više od godinu dana i do sada su objavile pesme Zlato, Mesta, Dječaci sa srcem slijepog miša.

Hibrid je producent elektronske muzike koji dolazi iz Sarajeva. Prepoznat već na regionalnoj sceni kao umetnik koji eksperimentiše i meša različite muzičke žanrove i uticaje, ovom pesmom nastavlja svoju produktivnu godinu, nakon što je objavio par singlova i album Na Pola Puta kao deo svog projekta Hibrid, etc.

Tekst pesme potpisuje Milica Mitić, a muziku Hibrid, zajedno sa Aleksandrom i Milicom. Osim za muziku, Hibrid je zaslužan i za aranžman i produkciju pesme. Vokale je snimao Dušan Filimonović, a mastering pesme je radio Robert Trifunović. Video edit potpisuje Dušan Majkić.

Vazduh je dostupan na svim online platformama.

Pesma je objavljena pod etiketom bh. labela Podmornica koja već drugu godinu promoviše nezavisne i eksperimentalne muzičare. Podmornica je poznata kao podetiketa Submarine Vibes, izdavačke kuće elektronske muzike koja je u proteklih 5 godina objavila preko 70 izdanja kroz koja je predstavila preko 150 producenata iz celog svijeta.

Naslovna foto: Srđan Čortan

Članak Nova pesma Anje Štark i Hibrida – Vazduh se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Beograd skoro svakog dana od početka godine, prema nalazima sajta AirVisual, spada među 10 najzagađenijih glavnih gradova u svetu. Međutim, Beograd situacija je bila najalarmatnija prošle godine, 26. oktobra 2019. godine, kada je prema istraživanjima AirVisual-a u jednom trenutku Beograd bio najzagađeniji grad na svetu.

Iako su najočiglednije posledice zagađenja oblaci smoga, ono što predstavlja najveći problem jesu čestite koje je teško primetiti, a vazduhu daju boju i miris, a to su: PM 2.5, PM 10, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azot-dioksid i ozon. Od ovih čestica je nemoguće zaštititi se u potpunosti, ali je moguće delimično se zaštititi maskama, o kojima je važno pre toga da se informišete. Hirurške maske ne predstavljaju nikakvu zaštitu, već postoje posebne, koje možete nabaviti u apotekama ili farbarama.

Na protestu za čist vazduh sinoć se okupilo preko 1000 ljudi, što je jasan pokazatelj dispariteta između angažmana koji građani ispoljavaju na društvenim mrežama kada govorimo o borbi za čistiji vazduh i realne želje za angažovanom borbom i ličnim ulaganjem u promenu. Atmosferu sa protesta zabeležio je naš fotograf, Igor Milakov.

Članak Protest za čist vazduh u 30 slika se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Najveći zagađivači vazduha, (30% ) jesu termoelektrane, zatim automobili, odnosno fosilno gorivo, Železara i individualna ložišta. Građani u ovoj situaciji mogu pomoći kroz različite građanske inicijative, a najpre tako što će smanjiti upotrebu štetnih materija koje mogu pogoršati situaciju. Stručnjaci savetuju da se što manje vremena provodi napolju, poželjno bi bilo da disajne puteve zaštitimo nekom tkaninom.

„Jedan od problema kod nas je što se ne radi detaljna analiza PM čestica. Pokazalo se da je najveći broj suspendovanih čestica sumpornog porekla. Kada se kaže čestica PM 2.5 to žnači da u tu grupu spadaju čestice oko 30 puta tanje od vlasi ljudske kose. Udisanjem tih čestica, one ne samo da se zadržavaju u plućima, već iz pluća iđu direktno u krvotok. Neka istraživanja su pokazala da su PM čestice nađene čak i u ljudskom mozgu. U okviru tih čestica mogu da se nađu hiljade raznih loših stvari poput teskih metala i  raznih kancerogenih supstanci. Čestice izgledaju kao neki mikro-žileti koji, kada nam prolaze kroz ćelije, ostavljaju sitne ranice, ali ako ih imate puno u organizmu, onda one mogu da naprave problem. Posledice toga su kumulativne“, navodi profesor Vladimir Đurđević, klimatolog.

Projekat „Vidljivi podaci za nevidljiv vazduh“ ima za cilj podizanje svesti o stanju vazduhu u našem okruženju. Reč je o projektu koji je baziran na principu građanske nauke kroz koju se širi značaj i poboljšava informisanost građana o važnosti teme zagađenja vazduha.

Kroz projekat je uspostavljena mreža građanskog merenja kvaliteta vazduha, koja trenutno broji više od 20 građana. Oni su učestvovali u sastavljanju mernih uređaja (Klimerko) preko kojih sada prate koncentracije zagađujućih materija, a prikupljene podatke dele na maker platformi. Podaci su otvoreni i dostupni svima u mašinski čitljivom formatu. Podatke možete pronaći na sajtu vazduhgradjanima.rs.

Klimatske promene su direktna pretnja za sve nas. Zajednickim snagama se moramo posvetiti smanjenju emisije štetnih gasova, zaštiti životne sredine. Ublažimo posledice zagađenja!

Članak Vidljivi podaci nevidljivog problema se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Svako ko je makar jednom pogledao maestralnog Zorana Radmilovića u ulozi Radovana III (Radovan se gleda više puta), dobro zna za onaj deo gde on grad opisuje kao sredinu gde su prisutni dim, čađ i (oooovaj, kako se zove) gar. Stanovnici Beograda, 36 godina nakon beleženja ove predstave na video-traci, svedoci su da je vazduh koji udišu sve češće vidljiva smeša gasova sa ne tako prijatnim mirisom. Ovo, međutim, nije nikakva novina. Godinama unazad dešava se da Beograd periodično spopada neopisivi smrad.

Šta to smrdi u Beogradu?

Iz Zavoda za javno zdravlje kažu da je došlo do povlačenja vode reka Sava i Dunav u letnjim mesecima, pogotovo krajem jula i tokom avgusta, u pojedinim delovima njihovog toka, što je doprinelo da deo obale, a posebno oni delovi gde se ulivaju kanalizacioni delovi iz kolektora isparavaju u vazduh okoline. Vetrovi doprinose prenošenju neprijatnih mirisa od isparavanja organskih materija fekalnog i drugog priobalnog nanosa. Oni takođe navode i da to nisu materije koje potiču iz prljavih tehnoloških procesa, niti se radi o toksičnim gasovima, kao i da je trajanje ograničeno i da će sa promenom meteoroloških prilika doći do nestanka ovih neprijatnih mirisa. Bilo kako bilo, tih mesec i po dana Beograd je mogao da se poredi sa Venecijom, bar po nečemu. Ulicama gotovo svih beogradskih naselja je svakodnevno dominirao smrad. Kao da vrućina nije bila dovoljan razlog za neizlaženje iz kuće.

Kakav je kvalitet vazduha u Srbiji?

Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, odnosno koji ugrožavaju prirodnu sredinu u atmosferi. Vazduh je prozračna smeša prirodnih gasova i sitnih čestica koje imaju stalan sastav i koje se nalaze u stabilnoj ravnoteži. Međutim, vazduh iznad mnogih gradova je danas mračan i sumoran, a horizont nestaje u izmaglici.

Prema godišnjem Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2018. godinu, u Beogradu je kvalitet vazduha bio III kategorije, što označava prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica, a u istoj kategoriji našli su se i Pančevo, Užice, Smederevo, Kraljevo, Subotica, Kragujevac , Valjevo, kao i Sremska Mitrovica.

Ocenjivanje kvaliteta vazduha, na osnovu izmerenih koncentracija zagađujućih materija u vazduhu, vrši se primenom kriterijuma za ocenjivanje u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, najveći udeo u zagađenosti vazduha ima proizvodnja električne i toplotne energije.

Gde su tu mladi?

Oblakoder je sproveo anketu nad ispitanicima od 18 do 35 godina. Njih 63,6% navelo je da vazduh u svojoj sredini smatra izuzetno prljavim, a kao glavni uzročnik zagađenja, 51,7% navelo je industriju.

Kao primaran korak ka smanjenju zagađenosti vazduha, 58,5% navelo je smanjenje emisije štetnih gasova, dok 31,4% smatra da je to sadnja zelenila.

Zatim dolazimo do interesantnih podataka: 33,1% ispitanih misli da ima u potpunosti razvijenu ekološku svest, dok kod 63,6% jeste razvijena, ali nedovoljno. To bi u potpunosti bilo u redu da čak 20,5% ne smatra da na zagađenje u svojoj okolini ne utiče ni na koji način!

I eto nas u problemu, jer, verovali ili ne, na zagađenost vazduha utiče apsolutno svaki korak koji napravimo u toku dana, od stavljanja dezodoransa, preko korišćenja kompjutera, bacanja smeća, korišćenja automobila ili javnog prevoza, klima-uređaja, cigareta… Spisak je toliki da ne vredi ni truditi se nabrojati sve. Kako onda 20,5% mladih može da misli da uopšte ne utiče na zagađenje vazduha u svojoj okolini? Ne znam, ali mi kroz glavu prolazi onaj vic gde nije bitno šta se desilo, bitno je da je Srbin ispao najpametniji. Kako bi čovek bio u potpunosti ekološki svestan, bitno je ne samo da uviđa problem, već i da traži način da se taj problem reši. U ekološkom, kao i bilo kom drugom smislu, najvažnije je krenuti od sebe. Izgleda da je, zapravo, to kamen spoticanja, s obzirom na podatak da samo 44,4% ispitanika koji su popunili našu anketu misli da smanjenju zagađenosti vazduha doprinose pojedinci.

Zašto kažem samo? Zato što bi od 96,7% onih koji imaju u potpunosti ili delimično razvijenu ekološku svest mogao da se očekuje daleko veći procenat. Pre nego što uperimo prstom u institucije i okrivimo nekog drugog za trenutno stanje, treba da se zapitamo šta mi, kao pojedinci, činimo, kako bi se procenat zagađenosti vazduha smanjio?

Svaka naša akcija nešto znači. Svaka promena nešto znači. Da li mi je zaista potrebna slamčica u kafiću? Da li moram automobilom u posetu drugu koji živi 3 ulice od moje? Da li mi zaista toliki problem predstavlja sakupljanje đubreta koje je ostalo za mnom nakon roštiljanja u prirodi? Ovo su samo neka pitanja koja treba stalno postavljati sebi sve dok nam se svest ne promeni na bolje. Mišljenja sam da nakon promena tih, naizgled, nebitnih navika, dolazi i želja za angažovanošću na malo krupnijem planu od ličnog. To može biti i priključivanje nekoj od ekoloških organizacija i inicijativa, mada među najistaknutijima za sada ne postoji nijedna koja se bavi isključivo vazduhom. Najveći broj grupa zalaže se za zaštitu reka Srbije i protiv klimatskih promena, a akcije koje se najčešće sprovode su čišćenje smeća i reka i pošumljavanja na raznim lokacijama širom Srbije. Ne može se, međutim, reći da ove akcije nikako ne utiču na kvalitet vazduha. Naprotiv. U ekologiji je sve povezano. Zašto se onda niko ne bavi vazduhom?

Razlog tome može biti Zakon o zaštiti vazduha, koji predstavlja kompleksan problem. Jedan deo tog problema jeste nepostojanje sankcija i kazni za kršenje ovog zakona. Takođe, naknade koje uplaćuju veliki zagađivači životne sredine pre svega odlaze u budžet Republike Srbije, pa se tek onda pravi budžet Ministarstva zaštite životne sredine. Ovaj sistem omogućava odliv novca iz budžeta Ministarstva životne sredine jer ne obavezuje uplatu pomenute naknade na račun Ministarstva, već se taj novac može koristiti proizvoljno. Na rekonstrukciju rekonstrukcije, na primer.

Pokrenut je niz promena u smeru razvoja legislative, međutim, nijedan od njih nije finalizovan. Ostvaren je jako mali napredak u pogledu transparentnosti procesa, dok je pouzdanost i dostupnost podataka upitna. Izvestan pomak napravljen je u procesu izrade Strategije borbe protiv klimatskih promenasa akcionim planom, a koji podrazumeva smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Vazduh spada u neregulisane i teško odredive zakonske norme, jer stalno kruži, pa je odgovornosti svake zemlje u tom smislu nejasna. Da li si se pitaš kolika je tvoja odgovornost?

Ecosia – pomoć “iz fotelje”

Priča o požarima u Amazoniji prilično je utihnula, ali je na mene ostavila bitnu promenu. Haštag #PrayForAmazonia izbio je u sam vrh popularnosti  na gotovo svim društvenim mrežama. Među svim tim, u suštini, ekološki neosvešćenim ljudima koji će staviti taj tag zbog lajkova (jer, na kraju dana, to je jedino što se računa), našao se neko ko je napisao, parafraziram,  da to izbacivanje fotografije Amazonije koja gori uz pomenuti tag ne znači ništa, ukoliko ljudi ne promene svoje navike, a da se nada da, ako već nisu spremni da naprave veći korak od blejanja na internetu, bar mogu umesto Gugla da koriste Ecosia pretraživač.

Ecosia je, naime,  web pretraživač koji donira 80% svojih prihoda za pošumljavanje planete. Organizacija je osnovana pre 10 godina i do sada je zahvaljujući  njoj zasađeno preko 67 miliona sadnica. Cilj organizacije je da do 2020. godine  posreduje sađenju 1 milijarde sadnica. Kako Ecosia funkcioniše? Kada vam Ecosia uz rezultate pretraživanja ponudi EcoAd ili EcoLink kao rezultate pretraživanja, otvorite ih samo u slučaju istinskog interesa. Naime, Ecosia prepoznaje bezrazložno kliktanje, te putem tih korisnika ne može ostvariti profit. Na centralnoj stranici pretraživača vidljiv je broj zasađenih stabala, a u desnom gornjem uglu broj stabala u čijoj ste sadnji učestvovali. Moj trenutni broj je 55. Koliki će biti vaš?

Naslovna fotografija: preuzeta sa sajta N1.

Članak Ko zagađuje vazduh u tvojoj okolini? se pojavljuje prvo na Oblakoder.