PROGRAM:

Izložba je za javnost otvorena od 9. do 31. oktobra, sredom, četvrtkom, petkom i subotom u periodu od 16 do 20 časova.

Vođenim turama se možete pridružiti četvrtkom i subotom od 18 časova. Svi programi se održavaju u Цentaru za novo stambeno zadrugarstvo, Kolektiv Arhitekata Drinčićeva 20, osim predavanja 9. oktobra (Kulturni centar Beograda).

1. nedelja

Sreda 9. oktobar 18:00, Kulturni centar Beograda – javno predavanje

La Borda: kako je jedna zadružna zgrada pomakla grad

Karles Baižes Kampruvi – arhitekta i sociolog, član arhitektonske zadruge Lacol i stanar stambene zadruge La Borda iz Barselone, provešće nas kroz profesionalna i lična iskustva pokretanja i realizacije pionirskog stambenog projekta La Borda i pomaka koji donosi svaki u nizu zadružnih projekata realizovanih u poslednjih pet godina u Barseloni. (Predavanje na engleskom jeziku, bez prevoda)

Četvrtak, 10. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor

Zašto pokrećemo zadruge danas?

Ko gradi grad (Marc Neelen, Predrag Milić) i članovi MOBE Predstavnici nekoliko evropskih stambenih zadruga (Budimpešta, Zagreb, Beograd), posetioce će provesti kroz izložbu i razgovarati o uzbudljivom i izazovnom procesu zasnivanja novih stambenih zadruga u našem širem regionu. (Vođena tura na engleskom jeziku, bez prevoda)

2. nedelja

Četvrtak, 17. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor

Novi svet se rađa

Ko gradi grad (Ana Džokić) i Vladimir Terzić i Danica Čolakov (apsolventi sociologije, mladi istraživači) Svetomir Nikolić (Platforma Solidarnost)

U proteklih godinu dana naši saradnici, duboko su ušli u temu stambenog zadrugarstva, analizirali naše stambene politike, zakonske i druge mogućnosti njegovog omasovljavnja kod nas, i inspirisani primerima iz drugih sredina ukazali na moguće pravce delovanja. Policy paper mladih istraživača, i kontekst izložbe, poslužiće nam kao podloga za razgovor o primeni i promeni gradskih politika inspirisanih Barselonom, i presudnoj ulozi zajednica u takvom procesu.

Subota,19. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor

Stambene zadruge 101: za komšije, porodicu, prijatelje

Ko gradi grad i stambena zadruga Pametnija zgrada – Ana Džokić, Nataša Žugić i Vesna Jovanović

Nešto ste čuli o stambenim zadrugama ali imate puno pitanja – na ovoj vođenoj turi razgovaraćemo o tome šta je to uzbudljivo i bolje što stambene zadruge nude našoj budućnosti i zašto smo za njih zagrejani. Ova vođena tura je pravo mesto za sva vaša pitanja i naše odgovore!

3. nedelja

Četvrtak, 24. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor

Zeleni gradovi vole stambene zadruge

Ko gradi grad (Milja Vuković) i Davor Končalović (mašinski inženjer, Fakultet inženjerskih nauka,Kragujevac) i Ivan Simić (arhitekta, Arhitektonski fakultet, Beograd)

Zgrade i zajednice stambenih zadruga često su uzbudljivo mesto ukrštanja brige za budućnost i kreativnih, često pionirskih promišljanja i pristupa. Od razvoja i primene prirodom inspirisanih rešenja do pitanja energetske efikasnosti i ekonomičnosti, od vrednosne orijentacije koja uključuje i kvalitet života budućih generacija do akcenta koji se stavlja na solidarnost i širu i dugoročniju dobrobit – stambene zadruge su poligon za ispitivanje mogućih rešenja za gradove budućnosti.

Subota, 26. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i razgovor

Drugost zajedno

Pametnija zgrada (Nikola Koruga, andragog) i Marija Jakovljević i Nataša Ivaneža (sociološkinje)

Stambene zadruge donose promenu u načinu života, kroz kolektivne prostore pristupačne i bezbedne
za različita tela i umove, otvorene za raznolike individualne, porodične i grupne konstelacije, i pažljive ka
prirodnom i društvenom okruženju.

Stambene zadruge su transformativne – po tome kako su organizovane, koliku važnost prepoznaju u međusobnim odnosima, povezanosti, uzajamnosti, pristupačnosti, po tome što su često otvorene ka
osvešćivanju onoga što previđamo, propitivanju uobičajenih društvenih hijerarhija, uloga i identiteta.
Razgovaramo o tome koji nam se prostori dobrobiti, sigurnosti, kreativnosti i slobode mogu otvoriti kroz
drugačije stanovanje.

4. nedelja

Četvrtak, 31. oktobar u 18:00, Цentar – vođena tura i zatvaranje izložbe

Bacanje udica u budućnost

Ko gradi grad i Irena Ristić (Hop.La! / Fakultet dramskih umetnosti, Beograd)

Završno vođenje zamišljeno je kao prilika da se „bace udice u budućnost” i na jedan slobodniji, ogledni način ponudi format za (ra)z(a)mišljanje šta novo stambeno zadrugarstvo može da donese nama i našem kontekstu. Kako da se mobiliše imaginacija, lična i kolektivna, kako da se pokrenu drugačiji modusi razmišljanja i tako postave temelji za svet u kakvom zaista želimo da živimo.

Članak Beograd u susretu sa talasom novog stambenog zadrugarstva u Barseloni  se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Više o samoj ideji i kampanji rekla nam je Tamara Popović, predsednica udruženja Zadrugarstvo.

Kako ste došli na ideju da pokrenete socijalno preduzeće u Kragujevcu koje će obučavati i profesionalno angažovati osobe sa razvojnim smetnjama?

Udruženje „Zadrugarstvo“ je osnovano kao odgovor na nedostatak socijalnih programa za odrasle osobe sa teškoćama u razvoju u Kragujevcu. Nakon 30. godine, osobe sa intelektualnim teškoćama imaju ograničen pristup socijalnim programima, koji uglavnom postoje u formi povremenih boravaka po medicinskom modelu. Porodica ostaje primarni nosilac nege, čime se osoba sa razvojnim smetnjama isključuje iz društvenih tokova, i time se umanjuje prilika da razvije samostalnost u odnosu na svoju primarnu zajednicu. U takvim uslovima, institucionalizacija je neminovna kada porodica više ne bude bila u mogućnosti da pruži odgovarajuću negu.

Na teritoriji centralne Srbije ne postoje programi koji bi im ponudili radno osposobljavanje i radno angažovanje. Osobe sa razvojnim teškoćama su spremne i sposobne za radni život, odnosno sposobne su da obavljaju određene zadatke u stabilnom radnom okruženju. Najbolje uče u redovnim, poznatim i podsticajnim situacijama, pa je potrebno stvoriti uslove u kojima će se osećati sigurno, prihvaćeno i koje će im pružiti kontinuitet u dužem vremenskom periodu. „Zadrugarstvo“ prepoznaje ovaj problem i želi da kroz programe rada stvori okruženje koje će podsticati razvoj njihovih veština, samostalnosti, i da im pruži mogućnost za sticanje ekonomske nezavisnosti. Takođe, dobri primeri socijalnih preduzeća, poput „Naše kuće“ iz Beograda, su nas ohrabrili u ovoj nameri i pokazali da određeni socijalni modeli daju odlične rezultate.

Koliko je lakše (ili teže) pokrenuti ovakav projekat van Beograda?

Socijalna preduzeća još uvek predstavljaju pionirsku praksu u Srbiji, pa ih je teško uporediti na osnovu spredine u kojima nastaju. Prednost Beograda je u infrastrukturi, budući da je sedište velikog broja socijalnih i filantropskih organizacija. Za pokretanje socijalnih preduzeća, podrška lokalne zajednice i institucija je od presudne važnosti. Kako bi pojedinačni programi bili vidljivi, takođe je neophodno regionalno umrežavanje civilnog sektora koji se bavi sličnim temama.

Koji su najveći izazovi sa kojim se osobe sa hendikepom susreću prilikom zapošljavanja?

Termin osobe sa hendikepom obuhvala širok spektar invaliditeta, koji je teško pojasniti u jednom odgovoru. Pod pojmom osobe sa invaliditetom spadaju vojni invalidi, civilni invalidi rata, osobe sa utvrđenim stečenim ili urođenim invaliditetom. Prema zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju u Republici Srbiji, svi poslodovaci koji imaju 20 ili više lica u radnom odnosu su obveznici zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Međutim, mi ovde govorimo o jednom drugom modelu – o obučavanju i zapošljavanju uz podršku. Poslodavci nisu otvoreni za takav model, budući da iziskuje dodatne ekonomske i kadrovske napore. Stoga, ovaj model je trenutno moguć samo u socijalnim preduzećima ili, kako se često nazivaju – zaštićenim radionicama, koje bi korisnicima pružile individualnu podršku u radnoj integraciji. Lica sa smetnjama u razvoju mogu i treba da se obučavaju, da radno privređuju i da napreduju u svom životu. Ovim projektom želimo da prepoznamo njihove afinitete i zadovoljimo njihove potencijale.

Šta je dugoročni plan, ukoliko uspete da prikupite tražena sredstva? Da li biste mogli da budete samoodrživi?

Socijalno preduzetništvo predstavlja specifičan oblik preduzetništva koji se temelji na načelima socijalne, ekonomske i ekološke održivosti, sa ciljem ostvarivanja društvene vrednosti. Glavni fokus nije na ekonomskoj dobiti, već na procesu radne integracije lica u svrsi njihovog osamostaljivanja.

Samoodrživost je defitivno dugoročan cilj „Zadrugarstva“. Socijalnim preduzećima je potrebno više vremena da ostvare ekonomsku samoodrživost od „klasičnih“ preduzeća u nastanku. Ekonomsku održivost naše radionice moći ćemo da procenimo nakon pola godine rada, u zavisnosti od toga kako napreduje proces obuke korisnika. Da bi se ostvarila ekonomska samoodrživost, neophodno je umreživanje sa lokalnom privredom i  prepoznavanje ciljeva od strane šire zajednice. Zato ovakvi projekti ne mogu izdvojeno da posluju, već je potrebna podrška i saradnja sa institucijama i lokalnom zajednicom. Takođe, socijalno preduzeće, kao subjekt socijalne ekonomije, je obavezno da sav profit koji ostvari u okviru poslovanja, reinvestira u širenje kapaciteta i postizanje društvene misije, čime se ispunjava socijalna održivost. Ekološka održivost je pitanje samog proizvodnog procesa, koji bi u našem slučaju podrazumevao reciklažu otpadnog materijala (paklica cigareta) i manuelni proces proizvodnje uz minimalno korišćenje mašina.

Kako bi preduzeće funkcionisalo?

Zadrugarstvo je oformilo prvu grupu korisnika, koji bi u septembru krenuli sa radom. Uz stručnu pomoć, oni bi se obučavali prema radnom modelu koji je definisalo Udruženje „Naša kuća“ iz Beograda. Od 2019. godine, „Naša kuća“ je usprešno razvila proizvodnu liniju za reciklažu i proizvodnju papira od iskorišćenih paklica cigareta. Kao njihovi partneri, želimo da preuzmemo njihov dobro razrađeni radni model i time doprinesemo širenju mreže radionica za reciklažu. Budući da je proizvodni proces manuelan, korisnici bi se uključivali u različite aktivnosti i razvili širok spektar veština.

Recite nam nešto više o samom procesu reciklaže koji biste koristili u preduzeću?

Iskorišćene paklice cigareta se sakupljaju u gradskim punktovima. Pojedinci isto mogu lično da doniraju svoje prazne paklice udruženju. Paklice se potom razvrstavaju i odstranjuje se zaštitna folija. U narednom koraku, paklice se usitnjuju u prah od kojeg se dobija celulozna smesa. Smesa se razblažuje u vodi, kroz koju se provlače sita i na njima ostaje sirov papir. Suvišna voda se usisivačima izvlači iz sirovog papira, nakon čega se istanjuje i ujednačava rolerima. Ovakav proizvodni proces omogućava dobijanje papira različite teksture i gramaže, čime se pokriva veliki raspon njegove upotrebe. Kreativci iz vizuelnih industrija su česti kupci ručno pravljenog papira koji proizvodi „Naša kuća“. U promotivnom videu naše kampanje možete detaljnije da pogledate kako izgleda proces reciklaže i proizvodnje.

Ručno pravljen papir udruženja Naša kuća

Kakav uticaj očekujete da ostvarite?

Značaj ovakvih programa za korisnike je višestruki: njihovo učenje i razvoj, uspostavljanje navika, ostvarivanje socijalnih odnosa i sticanje socijalne kompetencije kroz neposredno radno okruženje, osećaj svrsishodnosti i finansijska nezavisnost. Posebno treba naglasiti da su korisnici sličnih programa nakon par godina pokazali veći stepen samostalnosti u svakodnevnim životnim situacijama. Takođe, učestvovanjem u pozitivnoj društvenoj ulozi, kao što je zaposlenje, osobe sa razvojnim smetnjama postaju bolje prihvaćene u zajednici, čime se ostvaruje kvalitetniji život i u drugim područjima.

Osim rada sa našim korisnicima, želimo da podstaknemo zajednicu na inkluziju, da zagovaramo radnu integraciju socijalno osetljivih grupa i da ohrabrimo slične inicijative.

Šta biste poručili ljudima, zašto je važno da podrže vašu kampanju? 

Društvena promena je jedino moguća kroz podršku šire zajednice, zato je potrebno da se zajednica informiše o našim idejima, da ih prepozna, podrži i da se pripremi za inkluziju. Zajedno možemo da doprinesemo opštem dobru i da generišemo pozitivne društvene vrednosti. Želimo da našim najmilijima, kojima je naša pomoć potrebna, pokažemo da mogu da budu jednaki kao svoji vršnjaci i da imaju pravo na kvalitetan i ispunjen život.

Ukoliko želite da podržite kampanju Zadrugarstvo, možete to učiniti na linku: https://www.donacije.rs/projekat/socijalno-preduzece-kragujevac/

Članak Zadrugarstvo – prvo socijalno preduzeće u Kragujevcu se pojavljuje prvo na Oblakoder.