Nacrt plana optimizacije mreža ustanova zdravstvene zaštite (Masterplan) predviđa spajanje odnosno horizontalne integracije zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata sa domovima zdravlja, što bi moglo da ima negativne posledice na dostupnost zdravstvene zaštite studentskoj populaciji koja u najvećem broju slučajeva periodično migrira na godišnjem nivou između svog mesta stanovanja i mesta u kome pohađa fakultet.

Zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata u Srbiji obezbeđuju zdravstvenu zaštitu za više od 250.000 studenata i studentkinja koji predstavljaju posebnu kategoriju stanovništva. Spajanjem zavoda sa domovima zdravlja veliki broj studenata i studentkinja ostao bi bez zdravstvene zaštite ili za vreme boravka u svom mestu stanovanja ili tokom boravka u mestu studiranja jer bi se u tom slučaju morali opredeliti za izabranog lekara samo u jednom od ta dva mesta, dok bi u drugom mogli dobiti samo hitne usluge.

Nacrtom plana optimizacije se:

– gubi sistematski organizovana zdravstvena zaštita za potrebe brojne studentske populacije (samo u Beogradu je između 120.000 i 148.000 studenata);

– uskraćuju prava studentima i studentkinjama koja su data zakonima u oblasti zdravstva;

– urušava optimalniji odgovor na potrebe studenata i studentkinja prema stručnim preporukama iz strateških dokumenta Repulbike Srbije o zaštiti mladih;

– gubi mogućnost sveobuhvatnog praćenja stanja zdravlja i sagledavanja zdravstvenih potreba studenata i studentkinja.

Pozivamo nadležne da preispitaju svoju odluku i da sistem koji ima dobru praksu i dokazano funckioniše ne menjaju. Upravo je studentska populacija u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti označena kao populacija kod koje se podrazumeva sprovođenje društvene brige za zdravlje na nivou Republike Srbije, dok je Nacionalna staregija za mlade među devet strateških ciljeva uvrstila zdravlje i blagostanje mladih žena i muškaraca i kao specifičan cilj istakla prevenciju zdravlja i unapređenje zdravih stilova života. Skrećemo pažnju i na značaj Studentske poliklinike Beograd u kojoj se zbrinjavaju svi studenti i koja zamenjuje kućno lečenje za studente i studentkinje koji zbog akutnih i infektivnih bolesti treba da budu hospitalizovani, ali nije neophodno da budu u kliničko bolničkim centrima. To se pokazalo izuzetno važnim godinama unazad, a posebno za vreme pandemije COVID-19 infekcije.

Beogradski centar za ljudska prava poziva organizacije mladih i za mlade, sve predstavnike i predstavnice studenskih parlamenta i studenskih udruženja, omladinske radnike i radnice, lidere i liderke da do 22. februara 2021. godine ostave komentare na Nacrt plana optimizacije mreža ustanova zdravstvene zaštite (Masterplan) u delu koji se odnosi na zdravstvenu zaštitu studenata i mladih na: www.optimizacijazdravstva.rs/ostavite-komentar

Tekst apela preuzet sa sajta Beogradskog centra za ljudska prava.

Naslovna fotografija: www.masinac.org

Članak Beogradski centar za ljudska prava apeluje da se ne ukidaju zavodi za zdravstvenu zaštitu studenata u Srbiji se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Saša Miletić, Fotografije: Nebojša Petrović

Da biste lakše razumeli ukratko ću opisati proces: prvo treba postaviti dijagnozu analizom koštanog tkiva (ili nekog drugog, zavisi od tipa kancera) zatim odrediti stadijum i jačinu hemioterapije. Nakon mesec dana rezultati pokazuju da li može lečenje normalno da se nastavi ili je ipak potrebna transplantacija. Transplantacija se može izvršiti u našoj zemlji ako pacijent ima odgovarajućeg donora, ako nema onda je potrebno to uraditi u inostranstvu i to se, naravno, obavlja u trošku pacijenta.

Trenutne posledice hemioterapije su najčešće opadanje kose, izraziti pad imuniteta, oštećenje sluzokože i vitalnih organa i druge nuspojave. Pacijent trpi velike tegobe, ali ne samo fizičke već i psihičke. Nažalost, na ove druge se ne obraća pažnja jer ’’bitno da je glava na ramenima’’. U suštini jeste, ali život se nastavlja posle bolnice i tad više nije bitno samo da smo preživeli, već taj život treba da ima i neki kvalitet. Što bi moj doktor rekao ’’nije poenta da te ovde izlečimo od raka pa posle da te šaljemo u Palmotićevu na lečenje’’

Psihičko zdravlje, tj. psihičke tegobe koje se javljaju nakon lečenja su postale glavni problem zbog kojih nam se najveći broj mladih javlja. Anksioznost i depresija su nekad prisutni od samog početka lečenja a nekad se mogu javiti i par godina nakon lečenja. To je ujedno razlog zašto sam govorio na ovogodišnjem YRT-u o ovome, pogotovo sad u vreme korone, kada su panika, anksioznost, uplašenost dignuti na viši nivo kod mladih koji se leče ali i kod njihovih roditelja. Vidite, kada je dete na lečenju njegov imunitet je jako nizak, dete mora non-stop da nosi masku kada nije u bolnici jer i najobičnija prehlada može da bude opasna po njegovo zdravlje a kamoli neki virus kao što je Covid-19.

Saša Miletić, Fotografija: Nebojša Petrović

Koliko je važna briga o mentalnom zdravlju mladih lečenih od raka shvatili smo kada je jedan član naše organizacije pokušao da izvrši suicid. Momak je pokušavao da reši taj problem kod psihoterapeuta i uz pomoć lekova, ali nije naišao na dobre lekare. Srećom on danas nije više u lošem stanju, uspeo je da pronađe pravu pomoć, a mi smo shvatili da moramo nešto da uradimo po tom pitanju i zato smo napravili online platformu za pružanje vršnjačke i parnjačke podrške osobama koje se leče ili su završili lečenje a imaju potrebe da sa nekim podele svoje iskustvo ili nešto što ih tišti, upravo zato da bismo ih uputili ka proverenim lekarima ako za to ima potrebe. Na platformi rade članovi organizacije koji su prošli obuku od strane psihoterapeuta i možete im se obratiti preko sajta www.mladice.org.

Nakon završenog lečenja sam nastavio da se bavim ovom temom i aktivirao sam se u želji da ohrabrim one koji se leče, jer je i meni ta podrška najviše značila dok sam se lečio. U toku lečenja doktori govore o statistici i velikom broju izlečenih ali to ne može ni da se uporedi sa tim osećajem nade i vere u bolje sutra kada vidite nekog ko se izlečio pre mnogo godina i sada izgleda potpuno normalno, nekog ko normalno funkcioniše kao i svi ostali – studira, radi, ima porodicu.

Ja danas, nakon 6 godina od završetka lečenja, funkcionišem kao i svi drugi. Studiram, uživam u druženju sa prijateljima, bavim se fizičkom aktivnošću, ostvarujem svoje želje i ambicije. Pored tinejdžera koji se leče, ova pandemija je psihički ugrozila i nas studente. Problemi prilikom prelaska sa fakulteta na online nastavu, iseljavanje iz doma, zatvaranje u kuću izazvali su depresivno raspoloženje kod mojih prijatelja koji studiraju zajedno sa mnom. Neki od njih su se bojali za svoje starije ukućane, neki nisu imali ni osnovne uslove za praćenje online nastave a mnogima je jako teško palo odvajanje od društva. Dosta njih mi se žalilo kako im fali društvo i kako uopšte nisu mogli da budu produktivni u toku karantina. Meni lično je karantin prijao. Dugo nisam bio kod kuće i onda sam imao vremena za sebe. Stigao sam da učim za fakultet, da pronađem hobi i da se u potpunosti posvetim sebi.

Ova priča sa koronom još uvek traje, i trajaće ko zna koliko dugo, iskoristite ovo vreme koje provodite kod kuće da obavljate svoje obaveze i da pronalazite i učite nešto novo i pre svega pazite na svoje psihičko zdravlje jer, kao što sam već rekao kod lečenja kancera, i posle ove pandemije se nastavlja život koji treba da ima neki kvalitet a imaće ga jedino ako pazimo na sebe i svoje zdravlje, ali i na ljude oko nas.

Autor teksta: Saša Miletić

Ovogodišnji Youth Rights Talks 2020 realizovan u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava, a Oblakoder je oficijalni medijski partner događaja.

Članak Koliko je važna briga o mentalnom zdravlju mladih lečenih od raka? se pojavljuje prvo na Oblakoder.