Premijerno izvedena u Litvaniji 2017. godine, ova predstava privukla je veliku svetsku pažnju učešćem na 58. Bijenalu u Veneciji (2019). Nagrađujući rad autorki Zlatnim lavom, žiri je posebno pohvalio eksperimentalni duh komada i kritiku savremenog društva.

Iako potiču iz različitih umetničkih okruženja, autorke Lina Lapelite (kompozicija), Vaiva Grainite (libreto) i Rugile Barzžukaite (režija) insistiraju na zajedničkom radu koji karakteriše nehijerarhijski pristup. On uvek igra na tankoj liniji između dokumentarnog i fiktivnog, stvarnosti i poezije, uvek preispitujući na koji način mogu da se prepliću pozorište, muzika i vizuelne umetnosti.

Fotografija: Sunce i more, autorski trio (2019) Foto © Andrej Vasilenko

„CVIJETA ZUZORIĆ“ DOBIJA PLAŽU

Uz nekoliko tona peska koji služi umesto tradicionalne pozornice, opera-performans „Sunce i more“ prepoznatljiva je po tome što prostor u kojem se izvodi transformiše u pravu malu plažu. Zanimljivo je i to što publika celu predstavu prati sa galerije, posmatrajući iz ptičje perspektive živote glavnih junakinja i junaka koji se sunčaju na plaži.

Četiri uzastopna igranja podrazumevaju da se ova predstava od jednog sata izvodi bez prekida, a publika u odabranom terminu, ukoliko to želi može da se kreće po galeriji, prateći radnju iz različitih uglova.

„Sunce i more“ izvodiće se u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, 7. i 8. oktobra u četiri termina, sa početkom u 18, 19, 20 i 21 sat.

REMEK DELO ZA ERU KLIMATSKIH PROMENA

Pišući za Njujork Tajms, Džošua Baron u svojoj kritici opisuje performans kao „mozaik potrošačkog društva, globalizacije i ekološke krize“, dodajući da smo dobili „remek-delo za eru klimatskih promena“.

Nakon Bijenala u Veneciji, britanski Gardijan izdvojio je ovaj komad kao jedan od najboljih te godine, dok je Igor Toronji-Lalić u svojoj kritici za Spektejter zabeležio: „Retko kada je ekološka poruka bila tako suptilno, duhovito, rečito preneta u umetničkom delu.“

Nakon osvajanja Zlatnog lava, ova uzbudljiva opera-performans krenula je na veliku svetsku turneju. Do sada je uspešno izvođena na brojnim festivalima i u prestižnim umetničkim institucijama u Njujorku, Los Anđelesu, Rimu, Londonu, Helsinkiju, Santjagu de Čileu…

Fotografija: Sunce i more, opera-performans autorki Rugile Barzžukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite, izvođenje na Bijenalu u Veneciji (2019), Foto © Andrej Vasilenko

SNAGO, NE PRISTAJ DA BUDEŠ NEČIJA

Ovogodišnje izdanje Bitefa, 57. po redu, biće održano od 3. do 10. oktobra. Pod sloganom „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ publika festivala biće u prilici da u glavnom programu pogleda devet  predstava koje stižu iz Nemačke, Litvanije, Mađarske, Švedske, Grčke, Burkine Faso, Belgije i Srbije.

Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Delegacija Evropske unije u Srbiji , Gete Institut, Ambasada Savezne Republike Nemačke i Ambasada Grčke. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment New Ideas Company, kreativna agencija festivala. Partneri festivala ove godine su Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, kao i prijatelji festivala Coca-Cola Hellenic Srbija, 1664 Blanc i Somersby, Rajićeva Shopping Center, Alma Quattro, Info media group i Halo Creative tim.

Sve informacije kako o glavnom, tako i o pratećim programima festivala, mogu se pronaći na zvaničnom sajtu festivala, kao i putem društvenih mreža fejsbuk i instagram.

Naslovna fotografija: Sunce i more, opera-performans autorki Rugile Barzžukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite, izvođenje u bivšem taksi parku u Vilnјusu (2021), Foto © Evgenia Levin

Članak Dobitnice Zlatnog lava stižu na Bitef se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Postoje filmovi koji su remek-dela i za koja će vam kritičari do detalja objasniti šta je to što ih tu pozicionira. Postoje i oni koji govore o bitnim društvenim temama, za koje će, opet, neki, možda ne svi, reći da su „zajahali na talasu’’ dobre angažovane teme koja će da pokupi prestižne nagrade samo zato što je neoliberalni poredak odlučio da to ove godine stavi u prvi plan. Postoje, sigurno, i oni treći, koji kombinuju oba, pa su potpuni dobitak. U ovom tekstu, ne znam o kakvom je filmu reč. Ono što je ovde bitno je da priča priču jedne mlade žene, zarobljene u patrijarhalnom konzervativnom društvu i da govori o kontroverznoj reči – abortusu.

Tema abortusa nije ništa epohalno što se desilo, kada govorimo bilo o filmu, bilo o književnosti. Film Događaj ( franc. L’événement) francuske rediteljke Audrey Divan je upravo adaptacija istoimenog romana spisteljice Annie Ernaux. Ovo ostvarenje i jeste pokupilo prestižnu nagradu – Zlatnog lava na prošlogodišnjem festivalu u Veneciji, a prikazan je i na ovogodišnjem FEST-u.  Ipak, procenjivanje umetničke vrednosti ostavljamo filmskim kritičarima.

Annie

Radnja filma smeštena je u Francusku 1963. godine u vreme kada je abortus bio ilegalan (što je i dalje slučaj sa nekim državama) i prati mladu dvadeset trogodišnju studentkinju književnosti Annie koja saznaje da je trudna. Iz želje da završi studije i smatrajući da je premlada kako bi rodila dete, Annie želi da abortira, znajući da je to protivzakonito. Sama knjiga predstavlja spisateljicin zapis ili, bolje reći, dnevnik koji beleži njeno autobiografsko iskustvo i traumu iz mladosti, te i sama junakinja nosi njeno ime. Rediteljka Audrey Divan je, komentarišući nastanak i ideju za adaptaciju, izjavila kako je i film Happening nastao nakon što je i sama prošla kroz iskustvo abortusa, a potom želela da sazna više o toj temi, nakon čega joj je bliska prijateljica preporučila gorepomenuti roman. 

Prateći Annie na filmu, rediteljka nam priča priču iz njenog ugla, pokušavajući da nas „stavi u njene cipele’’ i pokaže kroz šta sve prolazi jedna mlada žena suočena sa pravnim sistemom Francuske u tom trenutku, koji i te kako nije naklonjen ženama. Ipak, rediteljka, iako podređuje radnju centralnoj temi abortusa, ne izostavlja i neke ključne stvari prisutne u životima svih likova koji se pojavljuju, a to su – žudnja, zadovoljstvo i strast, koji su najviše prikazani kroz razgovore o seksualnosti.

Annie

Kroz film, u nekoliko navrata susrećemo se i sa dva doktora – prvi koji Annie saoštava da je trudna i govori da se prosto pomiri sa tom činjenicom i prihvati situaciju takvom kakva je ili će završiti u zatvoru i drugi koji želi da joj pokaže da je ona najveće hodajuće smeće, a abortus zlo, ali da se on sažaljeva na nju, te joj daje injekcije koje će „vratiti njenu menstruaciju’’, za koje će se kasnije otkriti da zapravo jačaju embrion. Pored još nekoliko muških likova, koji nam prikazuju kako izgleda biti muškarac vaspitavan u patrijarhalnom sistemu, doktori su tu da nam pokažu kako izgleda otelotvorenje istog.

Uprkos različitim reakcijama ženskih likova sa kojima Annie intereaguje, ne može se ne primetiti da njihovo saučesništvo, kritike, saveti imaju određenu dozu razumevanja i empatije u sebi, pa čak i onda kada je Hélène i Brigitte, njene dve najbolje drugarice, iz straha ostave potpuno samu. U njihovim pogledima, gestikulaciji, ali i kasnijem raspletu te situacije krije se sva kompleksnost ženskih prijateljstava – sa svim svojim lepim i ružnim stranama. Verovatno je to i odgovor na pitanje zašto je, možda, ovakav film mogla da režira isključivo žena i ovakav roman napiše isključivo spisateljica.

Hélène, Brigitte i Annie

Kao konačno rešenje za njen problem pojavljuje se izvesna Lisa, koja je i sama prošla kroz iskustvo ilegalnog abortusa, te solidarno želi da pomogne, iako je ne poznaje. Ona Annie daje adresu žene koja će uraditi zahvat, upozoravajući je da, ako ima sreće, neće završiti u bolnici, a ako, pak, nema, onda je samo pitanje dobre volje da li će doktor napisati da je u pitanju pobačaj ili abortus, što automatski znači odlazak u zatvor. Tada Annie odlazi u sumnjivi kraj, gde joj vrata na poslednjem spratu zgrade otvara žena koja će postati ili njen Isus spasitelj ili Pontije Pilat.

Različiti filmski kritičari (što vrlo eksplicitno – nisam) mogu da diskutuju o kvalitetu ovog filma, da li su scenografija i kostimi dovoljno autentični za šezdesete godine i koliko su prethodna rediteljkina ostvarenja bolja ili lošija od ovog. Taj posao i prepuštam njima. Za mene, važnost ovog filma leži u rediteljkinom uspehu da ispriča priču jedne mlade žene u čijem iskustvu leže priče još milion žena širom sveta. Da onda kada se glavna junakinja zgrči i savija od bola, pomislim kako sigurno negde na svetu neka žena trenutno to proživljava. Sigurno negde sada u nekom ćumezu čeka i moli se za uspeh jednog potpuno nebezbednog zahvata. A o svemu tome odlučuje neko treći ko misli da polaže pravo na žensko telo i da je dovoljno moćan da stavi tapiju na nečiji život ili slobodu. To je isti taj čiji će pobačaj ili abortus odrediti tok nečijeg života. Sa druge strane, neko će pomisliti kako je naravoučenije filma da smo srećne što je abortus sada barem legalan i bezbedan u većini sveta. To je tačno i srećne smo. Ipak, ne zaboravimo da brzim koracima idemo napred u prošlost, pa ono što je izboreno i osvojeno, nije zauvek takvo. Film Događaj pokazuje nam upravo jednu traumu koja je obeležila milione žena, ali nam je tu i kao podsetnik da govorimo, dok svaka od nas nije slobodna da to učini – sama, sa potpunom autonomijom svog glasa i svog tela.

Članak Događaj – film koji govori u ime svih žena se pojavljuje prvo na Oblakoder.