fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Treš Turizam – Nešto malo drugačija razglednica Beograda

Popričali smo sa Danilom Radenkovićem koji stoji iza kultne Instagram stranice, a od skoro i autorom knjige Treš Turizam

15. June 2023

Svaki put kad bi u klasičnim medijima i prostorima zamislili sliku koja ide uz onaj termin – razglednica Beograda, uglavnom bi išle slike Kalemegdana, Tašmajdana, ili nekog drugog pojma sa rečima turskog porekla. Teško da bi se pojavljivale slike Paviljona, Koteža ili Ceraka, bez obzira na veliku popularnost hip hop bendova koji nam odatle dolaze.

Otud nam je Instagram stranica Treš turizam postala intersantna, jer prikazuje drugačije slike, a opet nas intrigira i budi interesovanja za neke delove grada koje smo zbog onog ili ovog razloga izbegavali.

Iza profila, a od skora i istoimene knjige, stoji Danilo Radenković. Rešili smo da upoznamo ovaj interesantan i originalan glas iz virtuelnog sveta, pa smo ga pitali sve o onom Beogradu o kom piše i koji preko njegovih radova upoznajemo.

Za početak, predstavi se. Ko je Danilo Radenković?

Danilo Radenković je običan lik, blejač i stanovnik jednog prigradskog naselja. Rođen je u Beogradu, ali isto tako voli i sva druga mesta. Ne postoji ništa specijalno, niti misli da je izuzetak. Danilo je produkt okoline, vremena i kulture koja je tokom njegovog odrastanja bila aktuelna. Danilo se samo priseća i podseća ljude kako je jedna generacija odrastala kada se ceo svet rapidno menjao. Da li je na bolje ili na gore? To već ne znam.

Kako si došao na ideju da radiš tematski Instagram? Da li pamtiš u kom je tačno momentu stranica postala baš popularna?

Pa, iskreno, desilo se sasvim spontano. Dok, sa druge strane, postojala je želja da se odavno bavim pisanjem na Instagramu. Pokušavao sam i ranije da napravim neku stranicu, ali je motivacije manjkalo. Na nagovor moje drugarice Jovane koja je znala da sam turistički vodič i da volim književnost, napravio sam stranicu tog tipa. Međutim, shvatio sam da postoji previše stranica o dalekim destinacijama i da mene kao vodiča ne zanima nešto što će ljudima možda izazvati ljubomoru, zavist ili patnju. Svesni smo i sami da socijalne mreže čine da se neko oseća manje vrednim, a ja nisam želeo da imam takav sadržaj koji će da pokaže kako ja živim „bolje” od drugih i kako ja negde putujem daleko, dok ostali gledaju. To je meni infantilno na neki način. Želeo sam da predstavim moju generaciju, muziku i kulturu i da neko ko je mlađi sazna o godinama kada smo mi bili klinci i zeleni. Međutim, najveći motiv i pokretač su je da predstavim ljude koji su obespravljeni, koji nemaju šansu i krajeve koji se nikada neće pojaviti u nekom promotivnom spotu o Beogradu. Jednostavno, želeo sam da predstavim „marginu” i ljude koji nemaju svoj glas. Možda je to i neki moj prkos prema svemu što se danas servira, ali mislim da sam bar malo raširio sliku o Beogradu kao gradu prigradskih naselja i ćoškovima koji na prvi pogled nisu baš primamljivi.

Kako je došlo do ideje da sve postane knjiga?

Ta ideja je postojala od samog starta. Mnogo ljudi mi je predlagalo da sve tekstove pretvorim u knjigu, međutim, nisam verovao da će stvarno Treš izaći kao knjiga. Od prvog razgovora sa Strahinjom iz Jež izdavaštva pa do same realizacije je prošlo malo vremena, tako da i dalje na neki način nisam svestan da imam knjigu u svojim rukama.

Koliko se uopšte knjiga razlikuje od Instagrama?

Razlikuje se samo u kvalitetu postojećih fotografija i fotografijama koje nisu prošle „selekciju” za Instagram. Sve ostalo je praktično isto. Nisam želeo da pravim dodatni sadržaj ili da ulepšavam neke fotografije kako bi potencijalno imale većeg komercijalnog uspeha. Ono što je na stranici, to je i u knjizi. Samo su fotografije kvalitetnije i detaljnije. Takođe, sve fotografije su u koloru, tako da imate priliku da vidite kako neki kraj „stvarno” izgleda.

Kad pišeš o naseljima, koliko je bitno da to budu lične priče i doživljaji, da li se oslanjaš na neke urbane legende?

Skoro su uvek lične priče ili priče mojih poznanika. To je možda i poenta te stranice. Jer ja ne vidim sebe kao čoveka koji ima previše informacija o Beogradu, već kao putopisca koji kroz lično iskustvo tebi prezentuje Beograd. Ne želim da opterećujem podacima, informacijama ili nekim detaljima koji mogu da se nađu na internetu, već želim da kroz moje emocije i utiske, stvorim u tebi poriv koji će te naterati da sedneš u autobus i da odeš baš do tog kraja. Sve ostalo može da se nađe na Guglu. Ako pričamo o urbanim legendama, one su uvek prisutne. Bilo da iz „prve” ruke znam da se neka legenda stvarno desila ili znam zasigurno da je to čista izmišljotina,  meni kao liku koji piše o tome to i nije toliko bitno. Bitno mi je da ta legenda nosi u sebi duh nekog vremena.

Da li si imao neke negativne povratne informacije? Da li se neko uvredio kako mu je predstavljen kraj?

Naravno da jesam. I to je u redu. Desilo mi se nekoliko puta da mi se javljaju kako nisam slikao određeni grafit ili kako nisam dodao još koju rečenicu o nekoj manifestaciji u tom kraju. Dešava mi se stalno da se javljaju sa pozitivnim reakcijama ili sa komentarima kako nikada na taj način nisu gledali svoj kraj. Ali, bilo je i negativnih. Ne mogu svakom da se svidim, ali sam siguran da nikoga nisam ostavio ravnodušnim. Teže mi pada ravnodušnost nego negativni komentari. Neki komentari mogu da budu u vidu kritike koja u meni probudi želju da se što bolje pripremim za pisanje i fotografisanje sledećeg kraja.

Koje delove grada ili krajeve voliš, a misliš da će to iznenaditi ljude koji prate tvoj rad?

Iskreno, volim blokove. Naročito 45. blok i zgrade koje su bliže reci. Tamo sam u tinejdžerskim godinama dangubio, tako da 45. blok u meni izaziva samo najlepše uspomene. Osim 45. bloka, volim Sremčicu u kojoj sam odrastao i Banovo brdo. Mi sa Čukarice smo malo čudniji, tako da nam je svaki kraj u toj opštini „naš” (smeh).

Šta ne voliš u Beogradu?

Iskreno, zvuči jako čudno, ali ne postoji ništa što mi smeta. Beograd je organizam za sebe i ima neki svoj ritam koji je ponekad katastrofalan. Ali, kako sam pisao i fotografisao, tako sam shvatio da mi gužva i saobraćajni kolaps i ne smeta toliko i da sam jednostavno navikao na njegov organizovani haos. Ali, ako bih stvarno morao da izdvojim šta mi smeta, to je manjak parking mesta u širem centru. Ništa više. Neka ga, ionako je puno puta rušen. Dobro je što je uopšte sa nama.

Koliko si pratio ono što su ljudi radili tematski slično tebi? Da li si gledao možda seriju Predgrađe?

Predgrađe sam gledao, ali ne toliko pažljivo. Inspirisali su me radovi fotografa koji su obrađivali slične teme poput Bugija, Estevana Oriola, Arsenija Kotova, Či Modu-a (Chi modu) i drugih ljudi koji su fotografisali uličnu i hip-hop kulturu. Takođe, izdvojio bih Salgada i Igora Čoka koji su na najbolji način prikazali marginu i obespravljene ljude.  Shvatio sam da volim podjednako i pisanje i fotografiju, tako da sam spojio to u ovaj projekat koji je, na sreću, prošao uspešno.

Kako vidiš sebe na književnoj sceni, kao ausajdera ili lika koji je tu da ostane? Da li je ova knjiga „one time thing” ili želiš da nastaviš da se razvijaš na ovom polju?

Ne vidim sebe kao autsajdera jer ja donosim nešto što možda nije viđeno dosad i predstavljam ljude i supkulturu koja nije predstavljena na najbolji mogući način. Tradicionalni mediji imaju pogrešnu i iskrivljenu sliku o tome šta omladina voli i ceni i zbog toga nastaju mediji ili literatura koja se uporno trudi da pridobije omladinu, ali bezuspešno. Kada je reč o književnoj sceni, nameravam da ostanem dugo tu. Voleo bih da se Treš proširi na više serijala i da konačno izdam svoju zbirku priča koja je napisana pre ove knjige.

Koga bi voleo da ova knjiga pronađe, a za koga bi voleo da se njome ne bavi i da je ne čita?

Knjiga je za svakog. Bilo da neko živi u Subotici ili u Vranju, knjiga je za svakog stanovnika ove zemlje, bez obzira na njegovo poreklo, imovinsko stanje, ili na životnu priču. Ne ograničavam se samo na ljude iz Beograda jer mislim da knjiga u sebi ima univerzalnu vrednost koja je svima bliska – a to je nostalgija za prošlim i jednostavnijim vremenima. Možda ne bih voleo da se knjiga protumači kao glas ogorčenog lika zbog „lošeg” stanja u Beogradu. Ja to nisam, niti je to bio moj cilj na početku. Beograd je meni najlepši grad na svetu, bez obzira na njegove mane.

Knjige su kul poklon za rođendan uvek bile. Kome kupiti tvoju knjigu kao poklon?

Najviše bih voleo da se poklanja ljudima koji žive u centru grada ili strancima koji vole tu vrstu ulične fotografije. Ali, shvatio sam da nema pravila i da moju stranicu vole ljudi koji su na neki čudan način nespojivi. Nema pravila.

Kakav ti turizam upražnjavaš, gde voliš da odeš i kad, kako?

S obzirom na to da sam dugo radio kao turistički vodič i da sam generalno dugo u turizmu i hotelijerstvu, meni je „preko glave” tradicionalni način putovanja. Više bih voleo da obiđem neki manji evropski grad „na slepo”, nego da se oslanjam na agencije ili na mesta koja te prisiljavaju da budeš tu, poput velikih hotelskih kompleksa. Preporučio bih uvek naše srednjovekovne manastire i našu srednjovekovnu kulturu jer ponekad nismo ni svesni šta imamo u svom dvorištu.

Kad bi Treš turizam bio film ili serija, kako bi to izgledalo, ko bi režirao?

Mislim da bi bio film koji ne bi bio kraći od tri sata ili serija sa previše sezona. Od režisera, ako bih birao, to bi bio Gaj Riči ili Andrej Tarkovski. Tarkovski zbog estetike i fotografije, a Riči zbog scenarija i priče. Zatekli ste me. Možda bi izgledala kao serija Kalifornikacija, samo bez nekog prenaglašenog i preteranog ludila.

Šta je soundtrack za tvoju knjigu?

Ne mogu da nabrojim pesme, ali mogu da nabrojim albume koji su me obeležili za ceo život. A to su Vu Tengov prvenac, „Ekipa stigla” od VIP-a i prvi album Prti Bee Gee-a. Dodao bih i Tupakov poslednji album. Ali, ako bi bila baš pesma, to bi bio intro sa albuma „Only built for Cuban linx”. Razgovor između dva repera i kako oni žele da pobegnu od starog načina života i loših navika je možda i mene motivisao da napišem ovu knjigu. Tako da, nešto što tehnički i nije pesma je soundtrack za moju knjigu i stranicu.

Za kraj, šta posle knjige, kakvi su ti dalji planovi?  

Da odem u Napulj na odmor, da izdam drugi deo Treša (ako me sreća posluži) i da nastavim da pišem van okvira stranice i njene tematike. Iako mi je stranica prirasla srcu, želim da proširim svoje pisanje i da me znaju kao autora mnogobrojnih naslova.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *