fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹

Važno mi je da prikažem trans stvarnost onako kako je doživljavam

Film „Mešanac” američkog reditelja srpskog porekla Vuka Lungulov-Kloca na 29. FAF-u

27. November 2023

Vuk Lungulov-Kloc (1994) rođen je u Njujorku, a odrastao je između Čilea, SAD i Srbije. Alumni je instituta na Sandens festival, Trajbeka festival i Rajan Marfi HALF programa. Kao transrodni stvaralac bavi se kvir narativima, a u svom radu se fokusira na intimne trenutke koji često prođu nezapaženi. Njegov film „Mešanac“ koji je deo programa 29. Festivala autorskog filma prati Fenju, mladog trans muškarca iz Njujorka, koji se suočava za izazovnim danom. U toku 24 sata u život mu se vraćaju njegov otac, strejt bivši dečko i trinaestogodišnja polusestra. Fenja mora da unese novu dinamiku u stare odnose.

Povodom premijere u Beogradu Vuk Lungulov je govorio o svom filmu, prosecu kastinga i o tome kakav odnos srpske publike očekuje prema filmu sa temom seksualnog identiteta i odnosa prema trans osobama.

Radnja filma Mešanac se dešava u jednom danu. Kako ste se opredelili za takvo rešenje?

 Vuk Lungulov-Kloc: Volim osećaj neograničenosti vremena u filmovima i pozorištu. Svi imamo dane koji se čine kao nedelje dugi. A kad završite, pogledate unazad i pitate se „da li je to bilo jutros?“ Volim takve dane. U njima ima magije. Osećam da nas takvi dani menjaju i podsećaju na to koliko smo živi. Takođe sam želeo da ljudi koji gledaju film osete kao da su proveli dan sa trans osobom. Želeo sam da osete da su stekli novog trans prijatelja.

Kako ste prišli procesu kastinga? Koje kvalitete ste tražili od glumaca sa kojima ste oživeli Vašu zamisao?

Kasting je bio prilično zahtevan. Morao sam da pronađem trans muškarca koji je polu-Latino, polu-Evropljanin. Trebalo mi je skoro dve godine da pronađem Lia Mehiela. Tražio sam svuda, po različitim glumačkim školama, fakultetima, na Instragramu, itd, sve dok ga naposletku nisam pronašao. Zanimljivo je da zapravo imamo jednog zajedničkog prijatelja, Sama Intilija. Kad sam im rekao da sam odabrao Lia za Fenju, rekli su: „Naravno! Trebalo sam vas upoznati!“ To bi mi uštedelo puno vremena.

foto: Mikaela Lungulov

Film Mešanac je Vaš prvi dugometražni projekat. Šta su bili najveći izazovi u realizaciji?

Kreiranje prvog dugometražnog filma predstavlja jedan veliki, kontinuirani izazov. Sve je bilo izazov, od ubeđivanja ljudi da vam veruju kao reditelju prvog filma, nagovaranje da vam daju novac, pa sve do toga da ih ubedite da je trans film namenjen svima, a ne samo trans osobama. To je bio dug i težak put. Šest godina mog života. Ali, evo nas. Veoma sam ponosan na ceo tim i na sebe.

Vaše poreklo je jednim delom vezano za Srbiju. Šta za Vas, imajući to u vidu, znači gostovanje na Festivalu autorskog filma u Beogradu?

Moj otac je srpski filmski stvaralac (Darko Lungulov). Filmsko stvaralaštvo je uvek bilo deo mog života. Toliko mnogo da ponekad ne shvatam koliko duboko je povezano sa načinom na koji posmatram svet. Učestvovanje na beogradskom FAF-u je velika čast. Radujem se dolasku i proslavi u očevom rodnom kraju, a znam da će ponos koji će on osećati biti neverovatan.

Razgovor povodom projekcije filma Mešanac na 29. FAF-u, foto: Tanja Drobnjak

Seksualni identitet nije jedini na koji ste bacili svetlo u ovom filmu. Kroz Fenjiino poreklo se otvara i pitanje multikulturalizma. Vi i sami dolazite iz porodice u kojoj su zastupljene dve kulture. Kako se suočavanje sa pitanjem porekla odnosi prema formiranju seksualnog identiteta? Kako vidite ta dva iskustva iz sopstvene perspektive?

Ne mislim da tvoje poreklo ima veze sa tvojim seksualnim identitetom. Ti si ono što jesi i voliš onoga koga voliš. Odakle dolaziš samo čini tvoju istinu više ili manje opasnom po život. Moje multikulturno poreklo i moj seksualni identitet su dve različite stvari.

Kroz više situacija pokazujete odnos društva prema trans ljudima na nivou svakodnevnog života – od kupovine kontracepcije u apoteci do upotrebe ličnih dokumenata na šalteru. Koliko Vam je bilo važno da skrenete pažnju na pitanje svakodnevnih prepreka sa kojima se trans osobe sočavaju?

Bilo mi je važno da prikažem trans stvarnost onako kako je doživljavam. Želeo sam naslikati portret trans muškarca tokom 24 sata. Dnevne prepreke su samo deo šire slike. Mnogi ljudi koji gledaju film, a nisu trans, rekli su mi da je previše pedantan. Da nije moguće da se toliko puta morate objašnjavati u jednom danu. Ali realnost je takva. Primorani ste da neprestano objašnjavate stvari. Ljudi su vrlo nametljivi. I iznad svega, morate preskakati prepreke koje drugi nemaju. Iscrpljujuće je. To je smrt hiljadu uboda.

Fenja vaš glavni junak će kod nekih kritičara biti nazvan anti-junakom. Kako ste Vi želeli da ga vidimo?

Voleo bih da ljudi odu s utiskom da je Fenja antiheroj. Privilegija je biti nesavršen na ekranu. Trans osobe se uvek trude da udovolje drugima, pokušavajući da objasne stvari, da ne pričinjavaju nelagodu drugima, da se uklope. Želeo sam da Fenja bude kao i svi drugi, komplikovan. Nekim ljudima će se dopasti, a drugima neće. Ostavljam publici da odluči da li želi biti njegov prijatelj ili ne.

Fenja se nakon tranzicije suočava sa ključnim figurama u njegovom životu. Kako vidite taj sukob novog identiteta trans osoba i ličnih odnosa koji su ostatak starog?

Kad se izjasnite da ste gej, trans, ili nešto drugo, postoji jasna podela između pre i posle toga u vašem životu. To utiče na sve oko vas. I to utiče na svakoga oko vas. Menjate njihovu perspektivu i tražite od njih da se vrate unazad i da preurede svoja sećanja. To je puno. I to zahteva vreme. Mnogi ljudi reaguju iz straha i vrlo brzo vam protivreče. „Šta ako promeniš mišljenje?“ „Kako ćeš pronaći ljubav?“ „Nećeš moći da se zaposliš!“ Ovo su neke od stvari koje sam čuo kada sam se odlučio da se autujem kao trans u 21. godini, i bolelo je. Već sam bio tako ranjiv. To me je činilo veoma usamljenim. Ali za mene, autovati se ili ne nije bio izbor. To je bilo pitanje života ili smrti. Pa sam morao da izguram dalje. I nakon nekoliko godina, kada su ljudi počeli shvatiti da sam mnogo srećniji i da ću ovo biti do kraja mog života, počeli su da se mire s tom idejom. Ali uvek će biti teško vladati odnosom koji je povezan s vašom prošlošću. Mislim da to ide izvan toga što znači biti trans.

Naročito su uspele scene koje pokazuju Fenjin odnos prema sestri. Reklo bi se da Vam je ova relacija bila važna za razvoj glavnog lika.

Volim ideju mentorstva i brige jednih o drugima. Deca jednostavno žele da ih tretirate kao odrasle, a Fenja to čini sa Zoe. Njoj nije važno da li je on trans ili nije. Sve što želi je da ima svog starijeg brata nazad. Želi svog partnera u zločinu nazad. Mislim da postoji posebna veza između braće i sestara. Vi ste zajedno spojeni na način koji niko drugi ne razume. Imati roditelje je čudna stvar kroz koju svi prolazimo. Rađate se u stvarnost koja je uglavnom kontrolisana od strane vaših roditelja tokom vaših formativnih godina. Čini se kao da je svaka porodica zemlja za sebe. Svi smo stranci u tuđoj zemlji. Ali vaša braća i sestre znaju odakle dolazite.

Foto: Matthew Pothier

Kako lokacije koje ste birali za snimanje korespondiraju sa radnjom filma?

Sve lokacije gdje je film sniman su posebne za mene. Želeo sam da prikažem Njujork koji poznajem i volim. Bar je od mog prijatelja Miča. Vešeraj je gde i ja sam perem svoju odeću. Fenjin stan pripada mom najboljem prijatelju Ejdanu. To je ljubavno pismo mom viđenju ikonopisnog grada. Želeo sam da film ima osećaj autentičnosti. Želeo sam da neko ko je rođen u Njujorku i gleda film prepozna autentičnost, a ne samo da gleda još jedan film o Njujorku koji je stran ljudima koji tamo stvarno žive.

Koji autori ili ostvarenja su uticali na rešenja koja su u filmu Mutt ponuđena?

Kada sam bio na fakultetu, ja i moja grupa prijatelja bili smo opsednuti pokretom Dogma 95. Nazvali smo sebe Turn Around Times i dugi niz godina smo im odavali počast. Voleo sam brz i prljav način pravljenja moćnih filmova, koristeći samo ono što vam je dostupno, fokusirajući se isključivo na emociji, a ne na upotrebi najbolje opreme. Takođe obožavam Havijera Dolana, Endru Hajga, i braću Safdi. Njihovi filmovi su ukorenjeni u mojoj podsvesti i ogledaju se u mom radu čak i kad to ne pokušavam. Ivan Kojot, kanadski pisac, takođe je uvek duboki izvor inspiracije.

Kako vidite odnos srpske publike prema temama seksualnog identiteta u širem, i odnosa prema trans osobama u užem smislu?

Iskreno, ne poznajem dovoljno srpsku publiku. Malo sam uplašen. Ipak, trudim se da pristupim svakoj novoj publici s empatijom i nadam se da će me dočekati s istom energijom.

Da li ima naznaka u kom smeru ćete se kretati u Vašim narednim projektima? Da li ćete ostati na polju tematike i stila koji ste u filmu Mutt ponudili?

Moj sledeći dugometražni film je veoma različit u gotovo svakom pogledu. Ipak, osećaj autsajdera i potrebe da se osećam kao kod kuće su veoma prisutne.


Festival autorskog filma (FAF) traje do 1. decembra, a više o programu možete naći na faf.rs i na festivalskim društvenim mrežama.

Preporučeni tekstovi

Izlazak na čistinu

Izlazak na čistinu

Razgovarali smo sa umetnicom Kristinom Cvetuljski povodom izložbe Polutame, izmaglice, nadanja

Ne postoji nepotrebno znanje

Ne postoji nepotrebno znanje

Sa Žarkom Stevanovićem, čuvenim tragačem iz Potere popričali smo o kvizovima u Srbiji, kako onima na TV-u, tako i onim iz pabova

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *