Neretko ćete čuti kako se neko u vašem okruženju odselio, otišao u inostranstvo radi boljeg posla, studija ili, pak, jer mu je „svega ovde dosta”. Verovatno ste se i sami već preispitivali da li ste dobro odlučili ukoliko želite da živite u Srbiji ili bi možda bilo bolje da ste se odeselili. Verovatno ste i među onima koju su možda to već učinili, pa ste shvatili da je ipak „tamo preko” birokratija malo bolja, više zarađujete, javni prevoz je funkcionalan, gradovi su uređeniji i čistiji. Možda ste i među onima koji su se vratili jer ste shvatili kako je „svuda isto’’ i kako nisu baš ni oni preko tako uređeni kao što smo mislili. Kojoj god grupi da pripadate, jedno je zajedničko – želja da ipak, makar i privremeno, odete odavde.
Poslednjih godina svedočimo čestim upozorenjima različitih organizacija i institucija koje se bave migracijama o broju ljudi, pre svega mladih, koji napuštaju našu državu. Prema različitim procenama, taj broj u poslednjih deset godina varira između 20.000 i 50.000 ljudi godišnje. Razlozi su, po svemu sudeći, različiti, ali među glavnim se ističu bolje ekonomske i finansijske prilike, kao i šanse za bolje zaposlenje.
Broj mladih koji odlaze, ali i onih koji imaju tu nameru ili bi to rado uradili kada bi im se ukazala prilika, jeste alarmantan. Sudeći po Oblakoderovoj anketi, čak 90% ispitanika izrazilo je želju da ode iz Srbije. Baš iz tog razloga, pitali smo mlade, ali i naše sagovornike koji se bave migracijama, ali i mladim ljudima – koji su to razlozi zašto mladi napuštaju ili žele da napuste našu zemlju?
Koliko mladih godišnje napusti našu zemlju?
Stručnjaci često upozoravaju na veliki broj ljudi koji napušta našu državu, ali ipak – teško je doći do tačnog broja. Ana Milinković, istraživačica Centra za evropske politike ističe kako ne postoje precizni podaci o broju ljudi, pa tako ni mladih koji na godišnjem nivou napuste Srbiju.
Procene se najčešće prave na osnovu statistika zemalja u koje naši građani odlaze, a one se kreću u intervalu od 20.000 do 50.000 ljudi godišnje. U najvećem procentu, reč je o mladim ljudima. Međutim, veliki broj ljudi se istovremeno i vraća, pa je saldo na godišnjem nivou značajno manji, naglašava Milinković.
IZ CEP-a dodaju kako se Srbija nalazi među državama s najvišim stopama emigracije mladih u regionu.
U 2020. godini, Srbija je zauzela drugo mesto po stopi emigracije mladih na Balkanu, odmah nakon Albanije. Kada je u pitanju obrazovna struktura onih koji napuštaju našu zemlju, ona je vrlo slična obrazovnoj strukturi stanovništva u Srbiji, što znači da nema dokaza o odlivu mozgova, što nije slučaj sa Kosovom, Albanijom i Bosnom i Hercegovinom, ističe Ana Milinković.
Iako, po rečima CEP-a, ne svedočimo odlivu mozgova, odgovori mladih u okviru Oblakoderove ankete ne zvuče ohrabrujuće. Čak 97% njih odgovorilo je kako poznaje bar jednu mladu osobu koja je napustila našu zemlju, a da bi čak 90% njih otišlo iz zemlje kada bi imali priliku za to.
Ekonomski razlozi kao glavni faktor emigracije
Među najvećim razlozima za odlazak mladih ističu se nedostatak ekonomskih prilika i bolje karijerne mogućnosti. U okviru Oblakoderove ankete, 50% mladih je odgovorilo da misli da ne postoje prilike i mogućnosti za njih u Srbiji, 41% smatra i da postoje i da ne postoje, dok samo 8% njih tvrdi kako postoje.
Aleksandra Mihajlović iz Krovne organizacije mladih Srbije naglašava kako je teško izabrati glavni uzrok, ali ako treba da se izdvoje glavni uzroci, onda bi među njima bio nedovoljno visok životni standard.
Čak 49,2% mladih bi zbog životnog standarda napustilo zemlju, a tu je i nepoverenje mladih u institucije Republike Srbije, budući da čak 54,2% mladih smatra da politički sistem ne omogućava uticaj mladih na političke odluke, ukazuje Mihajlović.
Ana Milinković iz CEP ističe kako visoka stopa nezaposlenosti, posebno među mladima, i osećaj da ne mogu ostvariti svoj puni potencijal zbog nedostatka prilika za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri predstavljaju ključne faktore za odlazak mladih.
Ona dodaje kako se mladi u Srbiji često suočavaju sa finansijskim izazovima, što otežava njihovu sposobnost za nezavisnost i ostvarivanje životnih ciljeva.
Loši uslovi rada, kao i prisustvo korupcije i nepotizma, stvaraju nepravedno okruženje koje otežava napredovanje na profesionalnom planu. Nedostatak društvene mobilnosti i ograničene mogućnosti za obrazovanje otežavaju mladima da razvijaju svoje talente i veštine, dok nedostatak političkih i društvenih sloboda smanjuje njihovu sposobnost za izražavanje mišljenja i učešće u društvenim promenama. Ovo ujedno pokazuje i prava mladih koja su time ugrožena, ističe Milinković.
Nestabilno političko i socijalno okruženje i kršenje ljudskih prava
Mladi u okviru Oblakoderove ankete kao još neke od faktora koji prevagnjuju na stranu odlaska u drugu državu ističu nestabilno političko i socijalno okruženje, kao i nepoverenje u državu, institucije i dugoročnu stabilnost. Među značajnim faktorima ubraja se i kršenje ljudskih prava, naročito kada su u pitanju marginalizovane grupe.
Aleksandra Mihajlović iz KOMS-a ističe kako, dodatno, mladi imaju utisak da ne mogu ni kroz ustaljene demokratske procese da utiču na politiku u državi, imajući u vidu da 76,4% mladih smatra da izbori nisu slobodni i pošteni.
Iako u proteklih 6 godina, otkako sprovodimo istraživanje, nezaposlenost mladih kontinuirano opada, i dalje je to problem koji u velikoj meri pogađa mlade, gde čak 43,6% njih ne zarađuje. Na kraju, problem nije samo ni u tome što je mladima teško da nađu posao u struci, već i u tome što je teško naći posao sa takvim uslovima koji može da im obezbedi dostojanstven život, ukazuje Mihajlović.
Istraživačica Ana Milinković dodaje da su kod mladih ugrožena prava na zaposlenje (zbog nedostatka prilika) i stanovanje, zbog nesrazmerno visokih cena nekretnina u odnosu na prosečne zarade, po čemu se naš glavni grad nalazi u vrhu Evrope, ali i prava učešća u političkom i društvenom životu, što sa sobom povlači dugi niz problema i lošu perspektivu za budući položaj mladih.
KOMS izdvaja kako pravo za koje mladi smatraju da imaju najmanje mogućnosti ili šansi da iskoriste jeste pravo na participaciju.
Svi naši podaci iz Alternativnog izveštaja ukazuju na to da im je to najproblematičnija činjenica što njihov glas nije vrednovan, što teško dolazi do donosilaca odluka i čini im se da je potpuno zanemaren. Dodatno, mladi smatraju da su njihova ekonomska i socijalna prava veoma ugrožena, te da im to onemogućava da ispune svoj potencijal. Na to nam ukazuju i neki podaci, kao što je podatak da tek 18,1% mladih stanuje u svom stanu, zaključuje Aleksandra Mihajlović.
Raj za mlade – koje države su mladima atraktivne?
Nemačka, Austrija, Švedska, Švajcarska, Italija samo su neke od zemalja u koje, prema rečima istraživačice Ane Milinković, naše stanovništvo emigrira nezavisno od godina.
To su uglavnom zemlje koje predstavljaju atraktivnu opciju zbog ekonomskih mogućnosti, većih plata i poboljšanog kvaliteta života, ali i jakih veza koje već sada postoje u našoj dijaspori u ovim zemljama. Naravno, tu su i SAD, ali zbog geografskog položaja i viznih ograničenja, prethodno navedene države predstavljaju dosta češći izbor za mlade. Poslednjih godina se broj naših emigranata povećava i u zemljama EU u kojima nemamo toliko veliku dijasporu, kao što su Malta, Slovačka i slično, što je posledica sve veće globalizacije, ali i rasta životnog standarda u ovim zemljama, ističe Milinković.
Sudeći po odgovorima mladih u okviru Oblakoderove ankete, najatraktivnije države u koje su se mnogi od njih već i preselili ili sanjaju da to učine jesu Nemačka, Holandija, Asutrija, Italija, Španija i skandinavske zemlje. Kao najčećšći razlog za to naveli su bolji kalitet života u navedenim državama.
Prema KOMS-ovom izveštaju, na prvom mestu želja gde bi mladi živeli jesu zemlje Zapadne Evrope, u 54,8% slučajeva, a zatim SAD/Kanada, u 11,8% slučajeva. Oni ističu kako, za razliku od prethodnih godina, kada je Evropa bila ubedljivo na prvom mestu za selidbu mladih, sada svega polovina mladih ističe Evropu kao svoj izbor, najviše iz razloga zaposlenja i nastavka obrazovanja.
Generalno, mladi doživljavaju Evropsku uniju neutralno, malo znaju o njoj i njenom radu i slabo se informišu o dešavanjima u Evropskoj uniji. Malo više znaju i zanima ih odnos Srbije i EU, ali i tada informisanje ostaje na nezavidnom nivou. Mladi su svesni da u okviru same Unije postoje određene razlike, ali opet veruju da njihovi vršnjaci u Uniji bolje žive, imaju više mogućnosti i mogu više da utiču na političke procese, naglašava Aleksandra Mihajlović.
Ostajte ovde ili bežite koliko vas noge nose
Iz Centra za evropske politike ističu kako migracije ne mogu da se zaustave, te da je danas sve više onih koji se sele iz svoje zemlje, ne zbog nezadovoljstva, već zbog želje da pokušaju da žive na drugom mestu i da iskuse život u drugoj kulturi. Oni kao najbolje rešenje, pogodno i po državu iz koje se mladi sele i onu u koju odlaze, vide cirkularne migracije.
Prirodno, dolazi do zasićenja i javlja se želja za povratkom u svoju zemlju. Ovo je ključna „faza“ emigracije u kojoj država treba da se uključi i omogući onima koji napuštaju zemlju da cirkulišu. Cirkularne migracije predstavljaju rešenje jer donose korist svim strana, i pojedincima, i Srbiji, ali i državama u koje mladi odlaze. Kroz podsticanje cirkularnih migracija, Srbija treba da obezbedi ljudima da se vrate u Srbiju i uspešno iskoriste ljudski i fizički kapital stečen u inostranstvu, zaključuje Ana Milinković iz CPE.
Ipak, činjenica je da, prema mnogim procenama, u poslednjih desetak godina Srbiju napušta veliki broj ljudi. U tekstu magazina Velike priče, prema podacima Eurostata, u periodu od 2013. do 2021. prvi put je zatražilo i dobilo boravišnu dozvolu u zemljama Evropske Unije 343,7 hiljada srpskih državljana. Među njima je, sasvim sigurno, i veliki broj mladih.
Učesnici Oblakoderove ankete (uzrasta između 18 i 30 godina), među kojima se pokazalo da je najveći broj onih, koji ukoliko već nisu napustili Srbiju, to žele da učine, kao rešenje problema vide uglavnom sistemske promene koje podrazumevaju bolji životni standard za mlade. Poboljšanje koje bi njih motivisalo da ostanu u Srbiji kreće se od boljih ekonomskih prilika, uslova rada, boljeg obrazovnog sistema, preko boljeg zdravstva, do promena koja se tiču participacije mladih u različitim političkim procesima.
Sudeći po izveštaju iz 2022. godine Republičkog zavoda za statistiku, proces demografskog starenja stanovništva manifestuje se niskim učešćem mladih i visokim i kontinuirano rastućim udelom starih u ukupnom stanovništvu. Drugim rečima, sve je manji udeo mladih, dok nam državu čine pretežno stariji naraštaji. Nije potrebno mnogo, kako bismo došli do zaključka da država bez mladih ne može da postoji, opstaje niti se razvija. Osluškivanje potreba mladih i njihovo učešće u različitim društvnim procesima nezaobilazan je deo razvoja celokupne zemlje. Ako se tako brinemo o njima, neizbežno pitanje koje se nameće je – možemo li ih kriviti ukoliko traže neko bolje mesto za život? Svakako da ne, a ne možemo ni lamentirati nad sudbinom sopstvene države. Sve dok im ne ponudimo bar neki bolji prostor za njihov život i bar neki razlog više za ostajanje ovde.
Ilustracije: Olga Đelošević
Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll’n’Share” Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.
0 Comments