Dve godine su prošle otkad je domaća javnost saznala za postojanje Telegram grupa u kojima su muškarci delili eksplicitne fotografije žena i devojaka, bez pristanka i znanja osoba koje su se na tim slikama nalazile. Tada se saznaje da se ovaj kanal komunikacije koristi i za distribuiranje pornografije, čije su žrtve bile odrasle osobe, mahom žene, ali i maloletnici i deca.
Dve godine su prošle i otkad je nakon tog saznanja priveden jedan muškarac. Njemu se na teret stavljalo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, koja se distribuirala preko jedne Telegram grupe čiji je on navodno bio administrator. Nedavno je Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal odlučilo da neće pokretati krivični postupak protiv njega. Uprkos žrtvama, uprkos prijavama, nadležni organi smatraju da ne postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo koje bi moralo da se goni po službenoj dužnosti.
Tužilaštvo je bilo gotovo primorano da se fokusira samo na ovaj jedan slučaj, iako je javnost saznala i za nekoliko grupa u kojima više hiljada muškaraca razmenjuje eksplicitne fotografije punoletnih devojaka, bez njihovog pristanka. Kanal razmene eksplicitnih fotografija bio je isti, ali ni u ovim slučajevima pravde nije bilo. Razlog je jednostavan koliko je i tužan – Krivični zakonik naše države ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao posebno krivično delo.
Takođe su prošle dve godine otkad je osvetnička pornografija ušla u mejnstrim rečnik ovdašnjih medija, a ženske organizacije uhvatile su neverovatan momentum za sledeći korak u zaštiti ženskih prava – da se Krivični zakonik izmeni i da osvetička pornografija bude prepoznata kao posebno krivično delo.
Za osvetničku pornografiju tipična je zloupotreba privatnih fotografija i video-zapisa seksualnog karaktera, datih ili razmenjenih u privatnom kontekstu uz saglasnost, ali se objavljuju i distribuiraju na mrežama bez saglasnosti, da bi se žena osramotila, ponizila, degradirala, povredila i da bi joj se nanela realna šteta u svim socijalnim kontekstima i relacijama sa drugim ljudima.
U trenutku kada je sajber prostor dostupan i otvoren gotovo svima, osvetnička pornografija postaje jedan od preovlađujućih metoda zloupotrebe i ucene, čiji izvršitelji prolaze najčešće nekažnjeno.
Zahvaljujući radu ženskih organizacija, u aprilu 2021. godine predlog izmene Krivičnog zakonika koji će prepoznati ovaj fenomen kao posebno krivično delo zvanično je ušao u Nacionalnu strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. Međutim, kako tvrdi naša sagovornica Kosana Beker iz Udruženja građanki Femplatz, koje su aktivno učestvovale i doprinele da se ovaj predlog uvaži, nakon toga „nastaje problem“.
„Strategija je tu, ali akcionog plana nema. Nemamo zvaničnu informaciju šta se dešava sa akcionim planom. On jeste urađen, postojao je ekspertski tim koji je to uradio, predat je državnoj radnoj grupi koja je zadužena za taj akcioni plan i od tada nemamo ništa“, tvrdi Beker.
Prema nezvaničnim informacijama koje su članice ženskih organizacija dobile, proces je usporen jer treba da se oformi nova radna grupa koja će da radi novi akcioni plan, ali nakon tih nezvaničnih informacija, ponovo je nastupila tišina.
Međutim, Beker naglašava da se izmene zakona mogu uneti i bez akcionog plana, a zašto ne postoji volja za tim, ne zna se.
„Zakon može da se menja i bez da to uđe u akcioni plan, a zašto se to ne radi, to je pitanje na koje nemam odgovor. Ovde ne pričamo samo o izmenama zakona koje se tiču osvetničke pornografije, nego ima veze i sa femicidom. Ušlo je u strategiju, a nije izmenjen zakon – nema femicida, osvetničke pornografije i drugih izmena za mnoge druge relevantne teme. Kad bismo pitali državu, oni bi rekli da nije gotov akcioni plan, a Krivični zakonik može da se izmeni i bez akcionog plana, treba samo da se oformi radna grupa koja će na tome raditi i da se izmene unesu“, objašnjava Beker.
Kada je tema osvetničke pornografije bila u zenitu, postavljalo se pitanje koje opcije žrtve imaju u pravnom sistemu u tom trenutku. Tada se naveliko pričalo da oštećeni i oštećene mogu da se pozovu na član 144: Neovlašćeno fotografisanje, član 145. Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka – ukoliko je žrtva punoletna. Ako je reč o maloletnom licu, onda je reč o dečijoj pornografiji koja je regulisana članom 185 u Krivičnom zakonu. Dodatni članovi na koje u ovom trenutku žrtve mogu da se pozovu je član 214 Iznuda i član 215 Ucena, koji su krivično delo protiv imovine. Ali Beker smatra da ovo nije dovoljno, jer osvetnička pornografija mora da se izdvoji kao posebno krivično delo jer po svojoj prirodi to i jeste.
„Fenomen osvetničke pornografije je sad već naveliko prepoznat kao specifičan društveni fenomen. Nije isto kad vas neko neovlašćeno fotografiše u kafiću ili kad neko koristi vaše fotografije u svrhu osvetničke pornografije. Ovaj fenomen je rodno zasnovan i pogađa mahom žene, i otud ideja da bude posebno krivično delo i da se prepozna kao poseban fenomen. Praksa pokazuje da kad imamo fenomen, onda je važno da i tužilaštvo i sudovi znaju da je poseban fenomen na koji moraju da obrate pažnju“, navodi Beker.
Udruženje građanki Femplatz radi na poboljšanju i primeni zakona kako bi se ženama obezbedio pristup različitim uslugama i pravima, i mahom se bavi istraživanjima i zagovaranjem. Dugo godina unazad istražuju različite vidove nasilja nad ženama, a femicida i nasilje počinjeno zloupotrebom vatrenog oružja samo su neki od njih. Beker navodi da nisu istraživale kakva je trenutna sudska praksa za žrtve osvetničke pornografije u Srbiji, u trenutku kada oštećene mogu da se pozovu na druge članove Krivičnog zakonika, ali tvrdi da je praksa pokazala da sva krivična dela koja imaju specifičnu rodnu komponentnu, sa minimalnim izuzecima, nisu adekvatno prepoznata.
„Sudovi, tužilaštva i policija ne razumeju dobro šta ta dela razlikuju od drugih dela, a neki otvoreno ne prihvataju da ih razlikuju. Oko femicida postoje čak i dve struje među pravnicima i pravnicama od kojih jedna govori da to ne treba da bude odvojeno krivično delo. Iako nismo istraživale kako se postupa u slučajevima osvetničke pornografije, sigurna sam da, kao i kod drugih krivičnih dela sa rodnom komponentnom, rodna zasnovanost dela ne prepoznaje se dovoljno“, tvrdi naša sagovornica.
Femplatz, iako nema servise podrške, pruža informacije i upućuje žene na relevatne organizacije i institucije za specifične probleme, ali za osvetničku pornografiju im se za sada niko nije obratio.
„Obično se obraćaju u slučajevima nasilja, ali za ovo nismo imale slučajeve da smo dalje upućivale. Sve znamo da je osvetnička pornografija svuda oko nas i da bi stvarno bilo dobro da nam se država uozbilji, pa makar da učini prvi korak – da se napiše kao posebno krivično delo, pa da se razvije praksa. A praksa ne može da se razvije ako nemamo klasifikaciju kao posebno krivično delo.“
U Republici Srbiji trenutno je za reagovanje na ova dela zadužena posebna Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i posebno Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, za područje cele države. Polje za zloupotrebu žena i devojaka uveliko je prešlo na onlajn prostore, a naš pravni sistem sapliće se u pokušaju da održi korak sa savremenim vremenom. Kada će Srbija dobiti ovu trku, ostaje da se vidi.
Ilustracije: Jelena Milićević
0 Comments