fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Svetlosno zagađenje ✹

Završen je trinaesti festival Krokodil: BORDERS VS FRONTIERS

Redakcija Oblakodera prenosi utiske sa trinaestog izdanja festivala KROKODIL: BORDERS VS FRONTIERS

31. August 2021

Od 26. do 29. avgusta beogradska, ali i regionalna publika, imala je priliku da prisustvuje trinaestom izdanju festivala KROKODIL, a pored mogućnosti da se razgovori prate uživo, omogućen je i onlajn pristup tokom četiri dana festivala.

Od 2009. godine udruženje Krokodil organizuje književna regionalna okupljanja. Slogan koji krasi trinaesto izdanje festivala preispituje atmosferu u kojoj se svet nalazi od prethodne godine. Otvara se pitanje o granicama koje nas drže u mestu (borders) i o onim koje su tu da bi se neprestano pomerale (frontiers).

U toku četiri festivalska dana mesta okupljanja bila su amfiteatar ispred Muzeja Jugoslavije, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Jugoslovenska kinoteka, a publiku su kroz razgovore vodili Mima Simić i Galeb Nikačević.

Tokom tri festivalske večeri (26, 27. i 28. avgusta) publika se okupljala od 20 časova. Uz to, u okviru festivala, održani su i debatni programi u subotu, 28. avgusta i u nedelju 29. avgusta, u prepodnevnim i posledpodnevnim časovima.

Prvo veče festivala

Svečano otvaranje (četvrtak, 26. avgust, amfiteatar ispred Muzeja Jugoslavije)

Prvo veče obeležili su Hanif Kurejši i Irvin Velš, britanski pisci koji ostavljaju značajan trag u književnosti današnjice. Kroz razgovor sa voditeljima, govorili su o odrastanju i književnim inspiracijama.

„Sigurno očajnički želite zabavu, čim ste došli da slušate čoveka kako čita odlomke iz svoje knjige” – rečenica je kojom se Hanif Kurejši obratio publici na početku i time najavio nimalo dosadno druženje. Činjenica da je osam njegovih knjiga prevedeno na naš jezik govori o tome koliku pažnju čitalačke publike u našoj zemlji zaokuplja.

Nezaobilazna tema u razgovoru sa njim jeste odrastanje dečaka pakistanskog porekla u Velikoj Britaniji, što i jeste osnova na kojoj počiva njegov roman „Buda iz predgrađa”. Publika je imala priliku da čuje odlomak iz pomenutog romana. O uspehu „Bude iz predgrađa” svedoči to što je preveden na 20 jezika, a posebnu pažnju privlači nakon što je na osnovu dela nastala serija u produkciji BBC-ja, za koju je muziku pisao Dejvid Bouvi.

Teme kojima se Hanif Kurejši bavi svakako spadaju pod okvire naziva ovogodišnjeg festivala – Borders vs Frontiers. Potraga za identitetom, kulturološka prilagođavanja, pitanje doživljaja seksualnosti, neke su od tema koje problematizuju prisustvo granica među nama i u nama samima.

Hanif Kurejši

Na bini se, zatim, pojavljuje Irvin Velš. Na festival dolazi spontano, kako ističe, prijatelji iz Srbije su mu predstavili ovaj događaj i on je pristao jer voli da upoznaje nova mesta, a Beograd je za njega nešto sasvim novo. Središte razgovora sa njim bio je nezaobilazni „Trainspotting”, njegov prvi roman iz 1993. koji mu donosi svetski uspeh i na osnovu koga je 1996. snimljen film. U svoje knjige prenosi škotski dijalekat i edinburški sleng kojim se služila omladina iz siromašnijih slojeva društva.

U razgovoru prenosi atmosferu devedesetih godina u Evropi i uticaje pank kulture koji su tada bili dominantni. Zanimljivo je kako se sa pričanjem susreće u mladosti, kada je slušao priče po irskim i škotskim pabovima. Tada se, kako ističe, susreće sa odličnim pripovedačima. Bilo je inspirativno premestiti takav način pričanja u knjigu.

Pored pisanja, muzika mu je bila velika inspiracija, ali je, kao mladić, bio izbačen iz pank benda u kome je svirao bas – „To dosta govori o mom umeću”. Međutim, pripovedačko umeće koje poseduje zaokuplja značajnu pažnju, a pre svega pomenuti „Trainspotting” koji svoju konačnicu doživljava u romanu „Dead Men’s Trousers”. Iako je objavljen 2017. godine, ovdašnja publika još uvek nije doživela susret sa prevodom završnog dela sage, a pisac je predstavio odlomak iz pomenutog dela.

Irvin Velš i Galeb Nikačević

Drugo veče (petak, 27. avgust, Centar za kulturnu dekontaminaciju)

Drugog festivalskog dana publici su se predstavili Igor Štiks, Ognjenka Lakićević, Ana Miloš i Elvedin Nezirović, a putem onlajn uključenja pridružio se i Aleksandar Hemon iz Prinstona. Pisci razgovaraju sa Mimom Simić i predstavljaju se publici odlomcima iz svojih dela, dok se na sofa intervjuu Galebu Nikačeviću pridružuje Damir Karakaš.

Igor Štiks, pisac, politikolog, profesor iz Sarajeva, otvara drugo veče festivala. On problematizuje političke i kulturološke granice, kao i tretiranje pojma „revolucija”. Njegovi romani prevode se na brojne svetske jezike, što svedoči o pomeranju književnih granica van regiona. Publici je čitao odlomak o revoluciji u Parizu iz 1968. godine iz svog najnovijeg romana „W”, u kojem se poigrava žanrovima, a pre svega problematizuje pitanje identiteta  – između slobode i jednakosti.

O potragama za sobom i granicama koje postoje unutar stvaraoca, o empatiji i poeziji mogli smo da naslutimo kroz čitanje pesama Ognjenke Lakićević, koja je nastupila nakon Igora Štiksa. U ragovoru sa Mimom Simić, pesnikinja govori o tremi pred nastupe koja postoji već dvadeset godina, a koja se ispoljavala pred nastupe njenog benda Autopark, pa i danas, kada govori kao pesnikinja. Objašnjava kako stvara poeziju, a kako muziku, te da stihove piše tek nakon što čuje melodiju, a da nastoji da u svom pesništvu pronađe strukturu. Pored pesama iz „Vodiča kroz požare”, publika je imala priliku da čuje i nekoliko pesama van zbirke.

Aleksandar Hemon se u program uključio direktno iz Prinstona. Pisac je rođen u Sarajevu, a od 1992. godine živi u SAD. Publici predstavlja odlomke iz svog romana „Moji roditelji”, u kojem predstavlja život svojih roditelja u nekadašnjoj Jugoslaviji, napuštanje Sarajeva i prilagođavanje na novi dom. Zanimljivo je kako, nakon brojnih uspeha na američkoj književnoj sceni, od kojih je jedan bio i rad na scenariju za Matriks, Hemon u svojoj poslednjoj knjizi preispituje korene i vraća se unatrag, pokušavajući da dočara sliku Jugoslavije, koja je ostala u njegovom sećanju.

O granicama možemo govoriti kada opisujemo svakodnevicu u koju pojedinac pokušava da se uklopi i probije granicu – „oni vs ja”. Emancipacija žena jedna je od tema koju u svom proznom stvaralaštvu oslikava Ana Miloš, prozna autorka i pesnikinja iz Beograda. Publici je predstavila priču „Div” iz zbirke „Kraj raspusta i druge priče”, a zatim je čitala odabrane pesme iz zbirke „Govori grad”.  Sa Mimom Simić ona govori o tome da li se oseća kao „zvezda”, nakon prodatih knjiga i o položaju mladih autora danas.

Igor Štiks

Ognjenka Lakićević

Aleksandar Hemon i Mima Simić

Ana Miloš

Pored pomenutih, bilo je reči i o granicama između teksta i stvarnosti o kojima je Galeb Nikačević govorio sa Damirom Karakašem. Pisac govori o svom odrastanju u selu u Lici i prvim susretima sa tekstom u poljskom toaletu u koji je komšija donosio stranice iz knjiga koje je nabavljao. Danas su njegova dela u čitankama za osmi razred i srednju školu, dobitnik je brojnih priznanja, njegova dela prevode se na strane jezike, a beogradskoj publici čitao je tekst radnog naslova „Potop”, koji postoji oko šest godina, a koji je nastajao, kako ističe „slaganjem reči i slova”.

Značajan segment večeri bio je posvećen preminulom piscu Bekimu Serjanoviću, a izvode iz njegovog dela mogli smo da čujemo putem audio zapisa u interpretaciji glumca Leona Lučeva. U razgovoru sa Vladimirom Arsenijevićem o Bekimovom liku i delu govorili su izdavač Ivan Bevc i prozna autorka i pesnikinja Milica Vučković.

Beogradska publika imala je priliku da se upozna sa stvaralaštvom Bekima Serjanovića preko Booka izdanja njegovih romana Nigdje niotkuda, Tvoj sin, Huckleberry Finn, Dnevnik jednog nomada, Ljepši kraj, Sandale.

Bekim Serjanović rođen je u Brčkom 1972. godine. Zanimljivo je kako je studirao na riječkom Pomorskom fakultetu, a zatim kroatistiku i komparatistiku na Filozofskom fakultetu u Rijeci. Godine 1993. seli se u Oslo gde magistrira južnoslovenske književnosti. Radio je kao profesor na fakultetu, sudski tumač i književni prevodilac, predavao norveški za strance, pisao i objavljivao prozu. Poslednjih godina živeo je u Ljubljani, Zagrebu i Banjaluci.

Galeb Nikačević i Damir Karakaš

Vladimir Arsenijević, Milica Vučković i Ivan Bevc

IN MEMORIAM: Bekim Serjanović

U nastavku večeri, Milica Vučković je razgovarala sa Mimom Simić. Spisateljica navodi kako njeno pisanje postaje društveno angažovano sasvim spontano, bez njene unapred osmišljene namere da ga tako uokviri. Ističe kako ne veruje u aktivizam koji se sprovodi putem heštega na Instagramu, te da je njen doprinos samo stvaranje. Publici je čitala odlomak iz svog romana „Smrtni ishod atletskih povreda”.

Poslednji razgovor druge večeri, voditeljka je vodila sa Elvedinom Nezirovićem. Kako je pitanje granica nezaobilazna tema iz prošlosti na ovom području, on preispituje prošlost i odrastanje u Mostaru. Navodi kako se sa prošlošću suočava kada svoje uspomene pretoči u književni jezik. Naime, suočavanje sa uspomenama iz detinjstva dugo je bilo bolno za pisca, sve dok nije odlučio da ih ispiše. Kako ističe, nakon napisane knjige u kojoj se osvrće na traumatičnu ratnu prošlost, usledila je tišina. O tom susretu sa prošlošću govori poglavlje „Bijeli ruksak” iz romana „Ono o čemu se ne može govoriti”, čijim čitanjem Elvedin Nezirović završava ovo veče festivala.

Elvedin Nezirović

Treće veče (subota 28. avgust, Centar za kulturnu dekontaminaciju)

Tokom treće večeri publici su se predstavili Dragan Markovina, Ivana Bodrožić, Katarina Mitrović, Kristian Novak, Semezdin Mehmedinović i Saša Stanišić koji je učestvovao putem onlajn uključenja iz Hamburga.

Pored književnika, publici se predstavljaju i istoričari Tvrtko Jakovina, Dubravka Stojanović i Ruža Fotiadis koji su najavili konferenciju Histoire pour la liberte, koja se održala završnog dana festivala.

Veče otvara Ivana Bodrožić, pesnikinja i prozna autorka, rođena u Vukovaru. Čast da prva nastupi dobila je zbog nepotizma, kako se našalila voditeljka Mima Simić, s obzirom na to da je Ivana bila u braku sa bratom voditeljke. Autorka privlači  pažnju javnosti svojim romanom „Hotel Zagorje”, u kojem o doživljaju rata piše iz perspektive deteta. U svom stvaralaštvu otvara pitanja položaja svih onih koji su skrajnuti u društvenoj zajednici današnjice. Publici se predstavlja čitanjem odlomka iz romana „Sinovi i kćeri”.

Dragan Markovina iz Mostara istupa u ulozi istoričara i književnika. Govori o svojim političkim angažmanima i razlozima zbog kojih je odustao od njih, u želji da se aktivizmu okrene iz ugla književnosti. Istoričar i književnik stapaju se u ulogu putopisca kada je uvideo da se sve oko njega zatvara tokom prethodne godine, a u strahu iz detinjstva da ne ostane zatočen na jednoj granici. On je publici predstavio odlomak „Zemlja pijeska i oblutaka” iz svog najnovijeg dela „Neum, Casablanca”.

Treći učesnik, Saša Stanišić, uključio se iz Nemačke. Rođen je u Višegradu, gde se, kako navodi u svojoj biografiji, dva puta umalo nije udavio – „Prvi put ga je spasila komšinica (Je l’ ovaj mali već zna roniti il’ se davi?), a drugi put tata”. Autor ističe kako književnost boji humorom u želji da zaboravi surovu stvarnost. Pitanje identiteta posebno je prisutno u njegovom izrazu jer, i pored osvojenih trideset nagrada u Nemačkoj, on će i dalje ostati Bosanac. Jedna od tema u njegovom pisanju jeste i Jugoslavija, a posebno se fokusira na veličanje uloge tadašnjeg predsednika, Tita. Čitao je odlomak „Štafeta mladosti” iz svog trećeg romana „Podrijetlo”. Duhovito piše o velikom zadatku koji je imao 1986. ili 1987. godine, kada je bio nosilac štafete. Kako piše, najvažnija stvar koju je morao da zapamti bila je da „primi štafetu, raduje se, a zatim prosledi štafetu”, trudeći se da je ni u kom slučaju ne ispusti. Pisac navodi kako ga je njegova baka Kristina inspirisala da u svom delu prikaže ženu u Jugoslaviji koja svedoči o dešavanjima ruralnog života, u tadašnjim ratnim okolnostima.

Ivana Bodrožić

Dragan Markovina

Saša Stanišić i Mima Simić

Nakon Saše Stanišića, publici se predstavlja Katarina Mitrović, spisateljica i diplomirana dramaturškinja iz Beograda. Objavila je tri knjige, a treće festivalske večeri čitala je odlomke iz svog romana u stihu „Nemaju sve kuće dvorište”. U odlomku „Ja pišem pesme” opisuje scenu koja budi publiku stihovima – „sa pitbulovima se ne drogira”, a u odlomku „Crno beli svet” opisuje opraštanje sa ocem. Kako je voditeljka primetila – „teme su mračne”, a autorka objašnjava kako tema smrti počinje da je interesuje onda kada uviđa kako će i sama jednog dana umreti.

Nakon Katarine Marković, Galeb Nikačević najavljuje intervju sa Kristianom Novakom, opisujući svoj prvi susret sa knjigom „Ciganin, ali najljepši”, od koje je bežao sve dok ga prijatelji konačno nisu ubedili da je pročita. Kristian Novak piše na hrvatskom jeziku sa kajkavskim narečjem, što njegov roman čini osobenim. Rođen je u Nemačkoj, a poreklom je iz Međumurja, o kojem u svom delu piše. On problematizuje pitanje „drugog”, šta znači biti „drugi”? Glavni narativ romana prati romskog dečaka Sandija, a Novak je čitao odlomak u kojem Sandi ulazi u svet „belih”.

Na kraju večeri istupaju istoričari i najavljuju debatu „Istoričari za mir”. Razgovor je vodila Dubravka Stojanović, profesorka istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Učestvovali su Tvrtko Jakovina, profesor istorije sa Sveučilišta u Zagrebu, Dragan Markovina, doktor povijesti i književnik i Ruža Fotiadis, profesorka istorije na univerzitetu Humbolt u Berlinu.

„Ono što mi i KROKODIL radimo jeste vrisak – poziv na razgovor”, istakla je Dubravka Stojanović. U razgovoru istoričari zaključuju kako na našem prostoru postoji dogma o prošlosti i izvesni narativi koje ne preispitujemo. Ruža Fotiadis govorila je o svom iskustvu u Nemačkoj, te kako je ta zemlja morala da nauči kako da se odnosi prema zločinima počinjenim u ime nacije. Jakovina zaključuje kako takvo suočavanje Nemačke sa svojom prošlošću nju zapravo i danas čini snažnom nacijom. Razgovor se zatim smešta u okvire regiona, a Markovina je istakao kako je problem u našem društvu to što, zahvaljujući istaknutim pojedincima, javne institucije nisu uspele da uspostave „monopol na istinu”. Na kraju, istoričari završavaju pitanjem – treba li biti pesimističan ili optimističan?

Započete teme nastavljaju se na konferenciji, koja je nastavak projekta „Ko je prvi počeo? ― Istoričari protiv revizionizma”.

Katarina Mitrović

Kristian Novak

Dubravka Stojanović, Ruža Fotiadis, Tvrtko Jakovina, Dragan Markovina

Nakon istoričara, na scenu stupa Semezdin Mehmedinović iz Tuzle. On se nadovezuje na temu, ističući kako nije izgubio osećaj zajedništva, a posebno zbog postojanja zajedničkog jezika. On 1996. odlazi u Njujork i time postaje stranac u svojoj zemlji, kao i u tuđoj. Objavljivao je knjige u Zagrebu i Beogradu. Po povratku u Sarajevo, nakon 24 godine, on uviđa da granice ipak postoje. Zaključuje kako nacionalisti još uvek nisu poraženi – „štaviše, na vlasti su”. Publici, između ostalog, govori i o identifikaciji sa sopstvenim imenom, s obzirom na podeljenost koju oseća jer, kako navodi – „Moje ime govori o mom identitetu, a taj identitet nije obuhvaćen samo nacijom ili religijom”.  Čitanjem odlomka iz svog romana  „Me’med, crvena bandana i pahuljica”, Semezdin Mehmedinović zatvara poslednje veče trinaestog festivala KROKODIL.

Semezdin Mehmedinović

U okviru festivala održan je i debatni program. U subotu, 28. avgusta, od 11 časova, u Centru za kulturnu dekontaminaciju održane su tribine Objedinjujuća snaga različitosti: Evropska književnost kroz vreme, žanrove i jezike, na kojoj su učestvovali Marćin Viha, Darko Tuševljaković i Migel Roan. Program je vodio Aleksandar Božić. Nakon toga i debata BORDERS VS FRONTIERS, u kojoj su učestvovali Elvedin Nezirović, Arif Muharemi i Marćin Viha, a program je vodila Ljubica Gojgić. U nedelju, 29. avgusta, od 12 časova, održana je debata Better together: Jačanje saradnje i dijaloga u kriznim vremenima, u kojoj su učestvovali Jana Genova, Daliborka Uljarević, Iskra Gešoska, Lamija Milišić, Arif Muharemi i drugi. Vodili su Milena Berić i Srđan Hercigonja. Istog dana, od 18 časova održane su: Zajednička čitaonica – predstavljanje celokupnog kola od devet naslova biblioteke, u kojoj su učestvovali urednici Vladimir Arsenijević i Igor Štiks, a zatim i Konferencija Istoričari za mir, u kojoj su učestvovali Damir Agičić, Ivana Bodrožić, Husnija Kamberović, Igor Štiks, Tomas Šad, Vladimir Arsenijević i Milivoj Bešlin, dok su konferenciju vodili Tvrtko Jakovina i Dragan Markovina.

Debatni program možete ispratiti i na Youtube stranici festivala:

Subota, 28. avgust (Objedinjujuća snaga različitosti: Evropska književnost kroz vreme, žanrove i jezike i BORDERS VS FRONTIERS)

Nedelja, 29. avgust: Better together: Jačanje saradnje i dijaloga u kriznim vremenima, Zajednička čitaonica – predstavljanje celokupnog kola od devet naslova biblioteke i Konferencija Istoričari za mir

Preporučeni tekstovi

1236 dana bez presude

1236 dana bez presude

Na društvenim mrežama pokrenuta kampanja podrške za Milenu Radulović i 14 devojaka koje i dalje čekaju presudu

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *