Predsednički izbori u Rusiji završeni su u vikendu za nama, a preliminarni rezultati pokazali su da reizabrani predsednik Vladimir Putin ima podršku nešto više od 87% birača, kako je saopštila ruska Centralna izborna komisija.
Izbori će tokom 2024. biti održani u više od 60 zemalja sveta, uključujući i predsedničke u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i u Evropskoj uniji, gde će se birati predstavnici u Evropskom parlamentu koji broji 705 zastupnika.
Nema sumnje – ova prestupna 2024. godina doneće određene promene na geopolitičkom planu, a izbori će biti održani i u Srbiji.
Znamo li, međutim, zbog čega idemo na izbore i šta će se dešavati u mesecima koji su pred nama?
Nova Vlada na čekanju
Vanredni izbori u Srbiji održani su 17. decembra i njihov karakter bio je lokalni, pokrajinski i parlamentarni. To znači da su građani Srbije, drugi put u godinu i po dana, birali novi sastav parlamenta (a samim tim i Vlade), novu pokrajinsku skupštinu u Vojvodini, kao i vlast u desetinama opština i gradova, uključujući i Beograd.
Zbog odluke Republičke (RIK) i Gradske izborne komisije (GIK), parlamentarni i beogradski izbori su ponovljeni na ukupno 34 biračka mesta širom Srbije u subotu, 30. decembra 2023, te su konačni rezultati objavljeni 3. januara 2024. godine.
Nakon objavljivanja rezultata parlamentarnih izbora, raspodela poslaničkih mandata izgledala je ovako:
- SNS – 129 poslanika
- „Srbija protiv nasilja” – 65 poslanika
- SPS – JS – 18 poslanika
- Koalicija NADA – 13 poslanika
- „Mi – Glas iz naroda” – 13 poslanika
- SVM – 6 poslanika
- Ujedinjeni za pravdu, Usame Zukorlić – 2 poslanika
- SDA Sandžaka, Sulejman Ugljanin – 2 poslanika
- Ruska stranka – 1 poslanik
- Politička borba Albanaca se nastavlja, Šaip Kamberi – 1 poslanik
Ono što je potom usledilo deluje zbunjujuće i za ljude koji aktivno prate politiku. Naime, konstitutivna sednica 14. saziva Skupštine Srbije održana je 6. februara, uz zvižduke i transparente, i trajala je kratko, ali dovoljno da pokaže neslaganje između poslanika vlasti i opozicije koje je razdvajao kordon obezbeđenja.
Tokom zasedanja verifikovani su mandati svih poslanika, a polaganje poslaničke zakletve odvijalo se u skupštinskoj sali, gde su zakletvu položili poslanici SNS-a i SPS-a, dok su poslanici opozicionih koalicija Nada-DSS-POKS i „Srbija protiv nasilja” zakletvu položili u skupštinskom holu. Razlog za to su navodne izborne neregularnosti, te smo od opozicije mogli da čujemo da oni „ne žele da polažu zakletvu sa ljudima koji su svoje mandate stekli krađom izbora”. Iz redova vlasti oglasili su se porukom da su izbori protekli potpuno regularno.
Sednica je posle toga prekinuta, a poslanici nisu izabrali budućeg predsednika i potpredsednike parlamenta, kao ni generalnog sekretara i članove radnih tela i stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama, kako je bilo predviđeno dnevnim redom.
Nastavak konstitutivne sednice Skupštine Srbije trebalo je da bude održan 11. marta, ali je odložen za nedelju dana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, prilikom jednog od svojih obraćanja javnosti, da je to učinjeno kako bi bili izabrani i potpredsednici parlamenta i sva ostala skupštinska tela i sve bilo spremno za izbor nove Vlade Srbije. Posebno se u javnosti govorilo o narednom predsedniku parlamenta, a za tu funkciju je predložena (a u danu za nama i postavljena) dosadašnja premijerka i potpredsednica Srpske napredne stranke Ana Brnabić. U međuvremenu, dok se nova Vlada ne formira, odluke donosi Vlada koja je u tehničkom mandatu.
I posle izbora – izbori
„Moja ideja je da beogradski izbori budu 2. juna, Ana Brnabić kao izabrani predsednik Skupštine raspisaće ih 3. aprila“, saopštio je u nedelju, 10. marta, u direktnom televizijskom prenosu iz Predsedništva predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Postavlja se pitanje: zbog čega će beogradski izbori biti održani 2. juna, ako su prethodni održani 17. decembra?
U javnosti se dosta spekulisalo o izbornim nepravilnostima, pa mnogi nove izbore za grad Beograd nazivaju „ponovljenim”.
Međutim, prema Zakonu, odluku o poništavanju izbora i ponovnom izlaženju na iste može doneti samo Ustavni sud, što sada nije slučaj. Prema Zakonu, takođe, ukoliko Skupština grada (u ovom slučaju Beograda) nije konstituisana u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, predsednik Narodne skupštine mora da raspiše nove izbore za gradsku skupštinu u roku od mesec dana od dana kad je trebalo konstituisati skupštinu.
Ukupni rezultati beogradskih izbora objavljeni su 3. januara, što znači da je rok za konstituisanje gradskog parlamenta istekao 3. marta. Odbornici u ovom predviđenom roku nisu izabrali predsednika Skupštine grada i postavili sekretara jer nijedna stranka ili koalicija u gradskom parlamentu nije imala potrebnu većinu od 56 odbornika da bi formirala vlast, te je rok za raspisivanje novih izbora gorepomenuti 3. april.
S obzirom na to da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proći više od 60 dana, dolazimo do novog datuma beogradskih izbora koji je takođe pomenut u ranijem pasusu, a to je 2. jun.
Ovoj komplikovanoj matematičkoj računici pridružuju se i termini redovnih izbora u 17 beogradskih opština, koji moraju biti održani u periodu od 6. juna do 26. avgusta, s izuzetkom opštine Novi Beograd u kojoj je najraniji datum izbora 25. jun.
Pored Beograda, redovni lokalni izbori će biti održani i u gradovima poput Niša i Novog Sada, ali i u svim onim opštinama i gradovima gde su poslednji put održani 2020. godine, kakvih je u Srbiji više od 70. Lokalnim skupštinama u svim tim mestima ističe četvorogodišnji mandat, tako da je izlazak na birališta neminovan.
ODIHR – najčešće pominjan termin u vezi sa izborima
Izveštaji domaćih i međunarodnih posmatračkih organizacija, uključujući misiju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ukazali su da je na izborima u Srbiji 17. decembra bilo izbornih nepravilnosti. Vladajuća SNS i državni vrh su te navode odbacili.
Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) 18. decembra 2023. godine, samo dan nakon poslednjih izbora u Srbiji, saopštila je da su izbore obeležile neregularnosti, zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija vladajuće stranke, negativna kampanja i širenje straha.
Najnoviji ODIHR-ov izveštaj sadrži 7 prioritetnih preporuka koje su upućene Srbiji još 2012. godine i do danas se vode kao neispunjene, a ocenjeno je da su, u proteklih 10 godina, svega 4 prioritetne preporuke ispunjene.
Ostaje, međutim, da vidimo u kakvoj će atmosferi biti održani svi budući izbori u narednim mesecima, s obzirom na to da se političke prilike u Srbiji menjaju na dnevnom nivou.
Vizuali: Katarina Jovičić
0 Comments