U prvoj epizodi Lazar Simić,  mirovni aktivista i student master studija na FPN-u vas vodi kroz razmišljanja mladih o tome gde bi želeli da odu na more. Ne, u pitanju nije priča o prelepim plažama, već i o  iskustvu letovanja u regionu.

U sledećoj epizodi, Mila Mihajlović, mlada pesnikinja i aktivistkinja otkriva kako svet poezije zvuči na albanskom jeziku i kako umetnost može biti most među kulturama. Mila pokazuje da umetnost nije samo rezervisana za određene prostore, već za svakog ko je spreman da proširi svoje horizonte i pogleda stvari iz drugačije perspektive.

Zatim, u epizodi broj tri, srednjoškolac Damir Milkunić priča o životu u multikulturnoj zajednici i iskustvima mešanih brakova. Kako je to živeti u Brčkom, gde religija i kultura nisu prepreke, već bogatstvo? Damir nas podseća da ljubav i identitet nisu nešto što se može ograničiti.

Od putovanja u nepoznato i kulturoloških šokova, preko dostupnosti i priuštivosti omladinskih razmena, pa sve do onih iskustava zbog kojih se kući vraćamo kao potpuno druga osoba – svoja iskustva podelila je Anja Zloporubović, mlada mirovna aktivistkinja i politikološkinja. Ova epizoda bavi se razbijanjem mitova o mladima. Da, mladi mogu biti puni predrasuda, ali kroz razmenu iskustava i putovanja, mogu naučiti mnogo o različitim kulturama. Anja nam pokazuje kako mladi stvaraju svoje stavove i pomeraju granice.

Kroz razgovor sa Nadirom Ćurulijom, dugogodišnjom mirovnom aktivistkinjom u oblasti pomirenja i saradnje mladih, peta epizoda otkriva kako mladi danas prevazilaze uvrežene stereotipe, predrasude i suočavaju se sa izazovima prošlosti. Nadira donosi uvid u to kako mladi uče da dižu glas i postavljaju pitanja o prošlim ratovima, stvarajući temelje za bolju budućnost.

Specijalna epizoda podkasta Youth Rights Talks koja je nastala povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja posvećena je jednoj od najsloženijih ljudskih osobina – empatiji. Od Lion King-a, preko školske lektire, pa do svakodnevnog života – psihološkinje Milica Ninković i Sara Dojčinović doprinele su da se podsetimo koliko je važno da brinemo o sebi i drugima – svakoga dana.

Margareta Blažević nas je kroz sedmu epizodu odvela kroz nasleđe ratova 90-ih u kojoj je otkrila kako su ti događaji oblikovali mladima pogled na svet. Kako je izgledala tranziciona pravda? Šta sve institucije mogu (i ne mogu) da učine u procesu pomirenja? Margareta nas podseća da prošlost nije samo stvar istorije, već nešto što živi u svakom od nas.

Marko Vulević – umetnik, feminista i najbolji student Fakulteta političkih nauka u Crnoj Gori, u osmoj epizodi pružio je svoje uvide u to Šta znači biti Balkanac/ka danas? Kako naši koreni mogu oblikovati naš pogled na svet, a kako se možemo povezati sa globalnim trendovima? Marko je primer kako identitet može biti mnogo više od toga šta ti društvo nameće.

Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava organizovao je sedmi po redu Youth Rights Talks, koji je ove godine održan 19. i 20. novembra u prostoru „Fabrika“ u Beogradu, a upravo je ova inicijativa bila tema devete epizode. Naredna epizoda koja je na neki način i zaokružila ovaj serijal snimljena je upravo na pomenutom događaju, pružajući priliku svim zainteresovanim mladima da se njihov glas čuje.

Podkast Youth Rights Talks upravo je prilika da se povežete sa mladima iz regiona i shvatite šta ih pokreće. Kroz njihove priče o ljubavi, kulturnim razmenama, predrasudama, identitetima i pomirenju. Njihova pitanja, dileme i snovi govore o tome kakvu budućnost gradimo. Ovi glasovi nisu tihi, niti marginalni — oni su srž promena koje već dolaze. Možda su mladi često označeni kao „budućnost”, ali kroz ove priče postaje jasno da svet koji dolazi može biti bolji, pravedniji i hrabriji — jer će ga oni takvim napraviti.

Članak O čemu se razgovara #Na istoj frekvenciji? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Konkurs „Dobrodošli u moju zemlju“ u organizaciji Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice  (UNHCR), Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Delegacije Evropske unije u Srbiji i Šeste beogradske gimnazije, srednjoškolcima u Srbiji otvorio je prostor da kroz  priču, pesmu, likovni rad ili kratki film daju svoje umetničko viđenje uključivanja izbeglica u naše društvo, problema sa kojima se suočavaju i njihovog rešavanja.

„Ne sudi, da ti se ne sudi“ je rečenica iz filma koju Luka posebno ističe kao i činjenicu da bi u današnje vreme svako trebalo da se vodi tim geslom. Prema njegovim rečima, ovaj film nastao je kao proizvod ljubavi, mašte i prijateljstva.

Odakle je potekla ideja za film?

Luka Jašćur: Proseforka srpskog jezika Jelena Milanković nam je poslala link za konkurs i kada smo ga pročitali odlučili smo da pravimo film o učenicima migrantima iz naše škole. Uz njenu pomoć smo organizovali prvo snimanje i tako je počeo ceo projekat. Nisam ranije poznavao nikoga od njih, ali smo se prvog dana snimanja upoznali. Nakon snimanja filma, oni su rekli da im se sviđa naše društvo, da se mnogo lepše osećaju kod nas, jer ih je ceo razred jako lepo prihvatio i prebacili su se kod nas u odeljenje. Sada se svakoga dana viđamo i družimo u školi.

Kada si pročitao tekst konkursa, da li si imao predrasude o migrantima?

Nikada nisam imao predrasude o izbeglicama, zato što smo svi svesni njihove priče i koliko je zapravo teško otići iz mesta odakle ste u neku drugu državu, koju ni malo ne poznajete i učiti novi jezik i slično. Ni ja, ni moji drugovi nismo imali predrasude, samo ih mismo lično poznavali. Sada bi mi prijalo da čujem i njihovu priču i da se upoznam sa njima, da vidim šta oni misle o našoj državi, o našem jeziku, da vidim kako su se oni snašli ovde. Postoje ljudi koji i dalje neguju taj nacionalizam i neprihvatanje drugih ljudi koji dođu u Srbiju, pogotovo migranata. Od 2015. mnogo njih je prošlo kroz naš grad i svi su se ustručavali da se upoznaju sa njima, pričaju ili druže. Mislim da to nije lepo i da, ako mi želimo da se lepo osećamo kada negde odemo, bilo bi bilo sasvim fer da i mi njih ovde prihvatimo, kao što i nas prihvataju u drugim zemljama.

Šta si naučio iz prijateljstva sa izbeglicama?

Od izbeglica možemo naučiti kako se suočiti sa veoma tužnim i strašnim stvarima u životu. Oni su od svoje kuće oterani, dok mi i dalje sedimo u svojoj. Zbog toga sam naučio da treba da cenimo život, porodicu, prijatelje.

Kako bi, po tvom mišljenju, trebalo da izgleda odnos lokalne zajednice prema njima?

Mislim da bi svi trebalo više da ih prihvatimo i da se više družimo sa njima. Nije dovoljno samo u školi, možda bi trebalo da posećujemo njihov kamp i da ih zovemo da idu sa nama napolje, da se družimo, jer mislim da se oni osećaju jako usamljeno. Ne znam gde su njihove porodice i kakvo je njihovo okruženje i mislim da bi trebalo više da se družimo sa njima, da se to promeni.

Ovaj intervju realizovan je u okviru programa Youth Media Intercultural Hub koji sprovodi Omladinski program Beogradskog centra za ljudska prava, uz finansijsku podršku Međunarodne organizacije za migracije i Evropske unije. Naš magazin je medijski partner projekta.

Razgovarala: Nikolina Bonić
Izvor fotografija: Gimnazija Sava Šumanović

Članak Iz prijateljstva sa izbeglicama naučio sam da treba da cenimo život, porodicu i prijatelje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

LonLajn je pokrenut u želji da mladima pruže prostor da se izraze i sa svojim vršnjacima podele veštinu, znanje, razmišljanje, interesovanje, i kako bi ulepšali provođenje vremena sada kad smo fizički udaljeni.

LonLajn je onlajn prostor, u kome mladi mogu da ponude različite aktivnosti i teme, počevši od razgovora o serijama i filmovima koje gledaju, čitanja poezije, preko časova jezika, kuvanja, plesanja, vežbanja, pa do onlajn „radionicaˮ ili interaktivnog razgovora na određenu društvenu temu.

Ukoliko imaš ideju koju želiš da podeliš sa svima, svoju prijavu/recept možeš poslati na mejl youth@bgcentar.org.rs, preko poruke na Instagramu ili se pridružiti otvorenoj grupi na Fejsbuku: Online lonac – Lonlajn // Mladi BG centar. ⁣

Da bi tvoja ideja bila na meniju Online Lonca, potrebno je da nam napišeš: ⁣

1. Temu – Kojom se temom baviš, na koja pitanja želiš da daš odgovor? ⁣
2. Način obrađivanja teme – Kako bi izgledala sesija? Da li je ona klasični razgovor, interaktivni čas ili možda webinar/onlajn radionica?⁣
3. Šta ti je potrebno da ideju sprovedeš u delo? Da li ti je potrebna tehnička podrška, materijali, tumač za zakovni jezik i slično…?

Peto jelo vam spremamo za ponedeljak, 4. maj u 18h.

Spremite se za krčkanje!

Kampanja #O_jednoj_izolovanoj_mladosti realizuje se uz podršku Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Članak Beogradski centar za ljudska prava pokrenuo interaktivnu rubriku Online Lonac – Lonlajn se pojavljuje prvo na Oblakoder.