Upravo iz tog razloga u četvrtak, 5. septembra, u saradnji Midcentury Belgrade kolekcionarskog tima, Ambasade Bosne i Hercegovine u Srbiji i Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, biće otvorena izložba plakata za Olimpijske igre u Sarajevu 40 godina kasnije.

Jugoslovenski olimpijski odbor Zimskih olimpijskih igara Sarajevo 1984. želeo je da ovoj manifestaciji dâ određeni kulturno-umetnički akcenat. U sklopu Organizacionog komiteta Igara oformljen je kreativni tim koji je brinuo o promociji i kreaciji vizuelnog identiteta. Među članovima tog tima nalazili su se, između ostalih: prof. Muhamed Karamehmedović, prof. Ismar Mujezinović, prof. Mladen Kolobarić, prof. Mersad Berber i prof. Ismet Dizdarević.

Iako je česta praksa da plakati budu jedna od umetničkih veza sa Olimpijskim igrama i organizacioni komiteti Olimpijskih igara angažuju priznate umetnike da ih dizajniraju, Sarajevo 1984. ostavilo je izuzetan pečat obimom i kvalitetom svojih grafičkih radova. Nije čest slučaj da toliki broj umetnika, kao ni toliki broj istaknutih svetskih imena, dâ svoj doprinos jednoj manifestaciji kao što se to ovde dogodilo, čime je izgrađeno izuzetno umetničko i kulturno nasleđe Igara, samog Sarajeva i cele Jugoslavije.

Izdvojena serija plakata rad je poznatog slikara, prof. Ismara Mujezinovića – osam plakata na osnovu njegovih ilustracija, koji označavaju osam zimskih olimpijskih disciplina. Ovi radovi su, sa svojim veštim potezima i izražajnim pokretom, veoma vizuelno snažni, i po nekima svrstani među najbolje plakate ove vrste u svetu.

U sklopu kolekcije nezaobilazni su, naravno, plakati sa čuvenom maskotom ZOI 84 – Vučkom, koji je stekao međunarodnu slavu i popularnost; zatim prikazi zvaničnog znaka igara – Pahulje, kao i plakat sa mapom staza i olimpijskih borilišta, i oni svakako predstavljaju neke od najprepoznatljivijih motiva Igara koji bude uspomene.

U susret predstojećoj izložbi, Dina Janevski Farčić ispred Midcentury Belgrade-a otkriva svoje omiljene radove iz ove kolekcije, kao i razloge zbog kojih su se našli u top 5 plakata po njenom izboru.

James Rosenquist – Snežne pahuljice

Ovaj rad je, po našem mišljenju, pravi predstavnik 80-ih godina, i kao takav je autentičan. Rosenquist je bio značajan umetnik pop arta, često je koristio kolaž kao tehniku, i ovaj poster to prenosi na pravi način. Zanimljivo je kako je prikazao led i sneg, a bez da se oni direktno vide, koristeći neobičan izbor crvene boje i motiv lica. Ovaj plakat je inače dosta cenjen u kolekcionarskim krugovima, pa smo ponosni što je deo naše kolekcije.

Ismar Mujezinović – Brzo klizanje

Prof. Ismar Mujezinović bio je deo kreativnog tima koji je oformljen u sklopu Organizacionog komiteta Igara, sa ciljem da brine o promociji i kreaciji vizuelnog identiteta Sarajevo ‘84. On je navodno napravio par ilustracija zimskih sportova, pa je na nagovor Artura Takača, inače tehničkog direktora Igara, razvio prikaze svih osam zimskih olimpijskih disciplina, i tako je nastala čitava serija postera, kasnije nagrađivana i po nekima svrstana među najbolje postere te vrste u svetu. Od tih osam, jednako kvalitetnih, lično bih izdvojila Brzo klizanje, jer po meni nosi najveći intenzitet, pokret, snagu, i nikada me ne ostavlja ravnodušnom.

Andy Warhol – Brzi klizač

Još jedno brzo klizanje, u potpuno drugom ruhu. Andy Warhol za mene je poslastica ove kolekcije, prosto jer je on ikona pop arta i jedan od najznačajnijih američkih umetnika druge polovine XX veka. Njegov klizač veoma je upečatljiv – naravno, živog kolorita, i momentalno prepoznatljiv, a opet – prenosi poruku i ima vezu sa samom manifestacijom. Ovaj rad nastao je kao deo portfolija „Umetnost i sport“ koji je inicirao i u saradnji sa Olimpijskim komitetom ZOI 84 realizovao umetnički izdavač „Visconti Art“ Lazo Vujić, a na čiji poziv su se odazvali eminentni svetski umetnici poput Warhol-a, i taj uspeh sam po sebi predstavlja jedno od čuda koje nam je iza sebe ostavilo Sarajevo 1984.

Cy Twombly – Grafiti

Twombly je zaista veliko ime, i jako zanimljiv umetnik. On je često u svojim radovima koristio kaligrafiju, žvrljotine, ili prosto pokret inspirisan pismom, i ovaj plakat nije izuzetak. Međutim, iz mog ugla, upravo ta jednostavnost izraza i činjenica da on direktno prenosi temu predstavlja jednu igru, jedan apsurd, i odlično rešenje zadatka. Pritom, jednostavnost, odnosno odsustvo kolorita to dodatno akcentuje, i stvara plakat koji je za mene zaista poseban i izdvaja se među svima svojom hrabrošću.

Ivan Rabuzin – Pejzaž (Veliko cveće)

Ovaj plakat je za nas specifičan jer smo ga videli samo jednom – kada smo ga kupili! Vrlo ga je teško naći (čak i na internetu) i očigledno je veoma redak, tako da me intrigira baš zbog nedostatka informacija i toga što ga nema u drugim kolekcijama. Ivan Rabuzin je bio poznati hrvatski naivni slikar i ima jako specifičan izraz. Koliko smo čuli, on je radio kolaž od četiri grafike za sarajevske Olimpijske Igre, pa bi ovo „Veliko cveće“ trebalo biti deo tog kolaža. U svakom slučaju, meni je i posebno blizak i drag jer sam odrasla uz Rabuzinovu sliku na zidu kao dete.

Izložba će biti otvorena od 5. septembra i trajaće do 23. septembra u Muzeju primenjene umetnosti, u galeriji Anastas.

Članak 40 godina kasnije – plakati za Olimpijske igre u Sarajevu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Indie / Bedroom / Pop / Surf Rock – 24/7, tako piše. I zaista, muzički izbor je širok, puštaju i instrumentalnu i vokalnu muziku, idealno za pozadinski soundtrack dok brejnstormuješ peti po redu caption tog dana. Fokus mi je, za divno čudo, bio na Google doc-u i pisanju, kada sam samo u jednom momentu čula BHS jezik i stihove:

,,Hladna zima se šunja sa Avale 
Ti spavaš snom pravedne
Tri puna kofera sjevera 
E, otkad mi se nisi javila 
Ja nikome o tebi ne pričam 
Samo vrtim film na sto načina 
U srcu tuga ordinira 
E, otkad mi se nisi javila”

Do tad su bili muzičari à la Mac DeMarco, i sad odjednom stihovi na bosanskom i to još pesma Dina Merlina sa ikoničnom ilustacijom fotografije Kozarčanke – jedne od najpoznatijih Partizanki i žena NOB-a. Ova obrada transponuje slušaoca u hladan zimski dan, do sećanje na neke daleke i stare ljubavi i to na jači način od originala. Bio je to kaver sarajevskog muzičara Hectora Gachana, sa trenutnom adresom u Edinburgu, koji je dodao sebi svojstvenu sentimentalnu notu, sa lirikom koja je pola na engleskom, pola na bosanskom. 

Tako smo i proveli intervju – Hector je pričao malo na engleskom, malo na BHS. Razumljivo, s obzirom da je rođen u Sidneju 1991. godine, gde su njegovi roditelji i emigrirali 80-tih, da bi se početkom 2000-tih vratili u Sarajevo. Na sceni je aktivan već sedam godina i iza sebe ima dva albuma, Untitled ’91 iz 2017. i Care 2 Share iz ove godine. Njegova muzika oličenje je savremenog indie zvuka, a sa mnogim temama njegovih tekstova milenijalsi će se identifikovati 1/1. O ovome svedoče i stotine hiljada pregleda njegovih pesama na Youtube-u.

Album Untitled ’91 si posvetio Sarajevu, Bosni, težini života, detinjstvu, prošlosti. Pre par meseci si izbacio i drugi album koji je više posvećen sadašnjosti, preseljenju, usamljenosti, životu u 30-im. Reci nam nešto više o tome.

Hector Gachan: Prvi album je bio katarzičan, jer do njega nisam nikad adresirao moj život u Bosni, niti sam dubinski razmišljao o njemu. Sa prvim albumom mi je sve to prirodno došlo. Drugi album sam radio svesnije, odnosno namerno sam želeo da se bavim pitanjima mog trenutnog života, onoga što mi se trenutno dešava. Za Untitled ’91 nisam imao koncept, ali sam smatrao da mogu da pevam o stvarima koje drugi ljudi mogu da percipiraju i osećaju, kao što je jedinstveno iskustvo života na Balkanu ili Australiji ili Zapadu generalno.

Kako se dogodila saradnja sa lejblom Nice guys, s obzirom da si prvi album snimio i producirao kod sebe kući?

Untitled ’91 sam izbacio sam, to je bila nezavisna produkcija, okačio sam ga na Bandcamp i mislio možda će neko slušati. Tada sam imao oko stotinak pratilaca na toj platformi i oko hiljadu na Soundcloud-u. Sledeće što se desilo je: oni su me kontaktirali, bio sam na poslu i rekli su da im se svidela jedna od mojih pesama. Pričali smo i započeli saradnju, ali eto skroz rendom se dogodilo. Naravno, oduševljen sam tom saradnjom.

Da li je i tvoja priča sa muzičkim počecima klasična, recimo da si počeo da sviraš gitaru u srednjoškolskom periodu kada i većina počinje?

Da, da, klasična priča. Imao sam 15 godina, bio sam tinejdžer u Sarajevu, bilo mi je dosadno i želeo sam nešto da radim, da se na neki način izrazim. I bio sam dosta usamljen, samotnjak. U Sarajevo sam se preselio kada sam imao 13 godina i bilo mi je teško u početku da se naviknem na taj život. Bio sam novajlija i koala (smeh). Bio sam koala na Balkanu. I naravno imao sam otpor prema odluci roditelja da se vratimo u Sarajevo, jer bio je to tough life, posleratni period i sve je bil haotično u odnosu na danas. Poštovao sam njihovu odluku, iako sam imao otpor. To sve mi je razvilo karakter, dobio sam na dubini ličnosti. Bilo je neophodno da živim tamo i mislim da ne bi imao istu povezanost sa gradom kakvu sada imam. To je bio pokušaj normalnog života tamo, za moje roditelje, želeli su da probaju. Nekako smo deverali, ali nije bilo uzalud, vredelo je. U Australiju smo se vratili 2011. godine, tako da sam ceo tinejdžerski period proveo u Sarajevu i to je naravno bilo krucijalno i za razvoj moje muzičke strane. Zahvalan sam na tome. Okruženje je inspirativno, bilo je inspirativno i tada. U nekim momentima možda negativno, ali svakako inspirativno.

Kako gledaš na bosansku tradicionalnu muziku, sevdalinke?

Moji roditelji su radili u Kući sevdaha i ja sam tu isto provodio dosta vremena, i eto bio sam na izvoru sevdaha. I pre toga, moj tata je bio na vodećim pozicijama dijaspore u Australiji i imao je radio stanicu. Na radiju sam se upoznao sa bosanskom muzikom, ali i muzikom iz cele bivše Jugoslavije. To je jedna od najfascinantnijih muzičkih scena generalno. Industrija pre rata je bila skoro bez premca – u smislu kvaliteta, diverziteta i dubine. I to zaista mislim jer, na primer slušam i brazilsku muziku i japansku, a mi imamo muziku koja parira njima i moramo to da negujemo.

Da li je pesma Balkan boy, aluzija na skrivene seksualne orijentacije kod muškaraca ili generalno na ranjivost i osećajnost koju i dan danas mnogi muškarci na Balkanu potiskivaju i negiraju, koja i dalje nije „dozvoljena”?

Definitivno, definitivno! Možda više ima povezanosti sa tim da muškarci stalno moraju da stavljaju „maske”, ali ima i sa seksualnošću i iluzijom „jak sam, mnogo sam jak.” Mnoge pesme sa albuma su kritika toksične muškosti, na neki način. Pesma Derby Daze je o tome koliko sam mrzeo fudbalsko huliganstvo i koliko je to trovao mlade tada. Balkan boy je pesma o tome da uvek pokušavamo da se uklopim – u smislu balkanske dijaspore, uklapanja na Zapadu, toga da imam određenu personu sa otklonom od nasleđa, a zatim i dečaka sa Balkana koji se pravi da je muškarac. To je i pesma o krizi identiteta, generalno i da sam i sam imao komplekse, što se tiče identiteta. Stalno su me mučila pitanja: „Da li sam Bosanac ili ne, da li sam Balkanac, bio sam Aussie, ali ne Aussie Aussie?” Vidi, kada živiš u Australiji svi su u fazonu: „Ali, odakle si ti?” Pogotovo kad imaš arapsko ime kao ja. I svi su mislili kao „Eto imaš arapsko ime, ali ne ličiš na Arapina, izgledaš kao Sloven. Ko si ti dođavola i odakle si, jer nemaš australijsko ime?” (smeh) Onda dođem kod vas i onda isto tako, „Ko si ti? (smeh), „Što si došao ovde, što ste se vratili? Idite odavde.” To je bila prva reakcija ljudi. I to je bila čudna stvar za suočiti se. Jedan od mojih stihova tako i glasi: Why are you here, they ask me. I don’t know, don’t ask me. Bilo je teško suočavanje sa tim, ali naravno sa godinama sve bude lakše.

I najbitnije pitanje – da li Dino Merlin zna za tvoj cover? (smeh)

(Smeh) Zna, ali to je sve što ću reći. Za sad ne smem ništa više (smeh).

Koga voliš od svetskih muzičara?

Jorge Ben mi je prejak, moraš poslušati njegovu muziku. Takođe volim i Bitlse, ali ko ih ne voli. Mnogo volim da slušam MF DOOM-a, Nirvanu, Joao Gilberta, Elis Reginu, Aphex Twin, Himzu Polovinu, Youssou N Dour i Damona Albarna. I Mac DeMarca naravno. Prvi put sam ga slušao 2013. godine u Sidneju i imao sam momenat sa njim. Crowd surfovao je i dao mi je mikrofon, jer je bio iznad mene (smeh). I na tom mikrofonu sam snimio vokale za prvi album. I on mi je zaista uzor, jer je mnogim muzičarima i muzičarkama omogućio da se bave onim što vole. Shvatili smo da možemo i kod kuće da snimamo i da ne moramo da izgledamo kao Alex Turner (smeh). Možeš da izgledaš i kao obična osoba. I svi treba da imaju tu „dozvolu”, da se opuste. Neophodno je da prihvate nesavršenosti. Ne možemo se oslanjati na mističnost kakvu su imali Led Zeppelin ili David Bowie.

A od domaćih? Pored Dino Merlina.

Hip-hop scena u Bosni je dosta jaka, i generalno na Balkanu. Muha je sjajna, ona je Sarajka, kao i Helem Nejse. Izdvojio bih i Porto Morto i Svemirka. Ja sam inače odrastao na New primitivism pokretu, ali mi je možda i najveći uzor Milan Mladenović. Mislim da je Balkan savršeno mesto za razvoj kreativnosti, pogotovo kod mladih. Želim da ljudi to iskoriste, to ludo okruženje, do maksimuma. Plodonosno je možda baš zbog istorije, i kulture, humora, energije. Takvu energiju ne možeš naći u Zapadnoj Evropi. Ne želim da glorifikujem niti da prigrlim negativne stvari. Te stvari treba da se promene, bilo da je rasizam, homofobija, ksenofobija, transfobija, toksična muškost. Ipak, ne govorim o tim stvarima, već koliko je lud taj deo sveta, i bilo bi šteta da mladi ne iskoriste to u potpunosti i ne prezentuju. Danas, sa svim što se dešava, ludilo je. I trebaju nam ljudi koji su ludi i koji dolaze iz ludih delova sveta da dođu kažu „Biće sve okej” (smeh). Kontaš. Moramo biti ponosni što smo sa Balkana.

Članak Hector Gachan: Autentični sarajevski indie i bedroom pop se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Tema konferencije glasi „Ujedinjeni u izgradnji boljeg svijeta”. U vremenu punom patnje i previranja, ova konferencija nudi priliku studentima različitih studijskih programa da se povežu sa ostalim studentima iz Bosne i Hercegovine i sveta, razmijene svoje ideje, iskustva i snove, te da zajedno doprinesu u izgradnji bolje budućnosti za sve.

Prijavite se na Konferenciju slanjem sažetka na e-mail: lle22@ius.edu.ba

Rok za slanje sažetaka je 31.7.2022. godine. Pristigli radovi će proći recenziju i biti objavljeni u njihovom zborniku.

Članak Otvorene prijave za ELIT Youth Conference 2022 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Daniel Galić, poznatiji pod pseudenimom Dreamonaut, je  producent koji dolazi iz Kiseljaka. On je u svet muzike ušao 2009. godine, počevši eksperimentisati sa prvom gitarom. Pet godina posle, Dreamonaut završava školu za muzičku produkciju u Zagrebu, a nedugo zatim pohađa časove klasične gitare kod prijatelja i profesora Jurice Kuliša. Nakon toga počinje stvarati svojstven zvuk, kreirati drugačiji pristup muzici i audio produkciji te ozbiljnije proučavati muzičku teoriju i kompoziciju.

Pesma Kaverna nastaje nakon posete Bijambarskim pećinama u aprilu 2019. godine. Pristup rada na Kaverni se sastojao od eksperimentalnog sklapanja video isečaka u jednu celinu, a nakon toga je realizovana muzika koji prati kretnje u spotu. Atmosferična, mračna i melodična. Kaverna.

Kaverna je dostupna na svim online platformama, a video možete pogledati na Youtube.

Podmornica ovom pesmom zaokružuje produktivni april u kojem je predstavljena muzika domaćih muzičara Bridgebanks, Hibrid, Jaddah, Dino Mangafic, Zlatan Hadžifejzović. Rad domaćeg muzičkog kolektiva možete pratiti na Podmornica društvenim mrežama.

Članak Dreamonaut predstavlja novi video spot Kaverna se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na prvu kompilaciju uvršteni su: Indigo, Hibrid, Kolateral, InTheRoom, Bridgebanks, Jaddah, Melika Hadzic, S.P.O.J., Collision, FireWire, Ensar Sulejmanagic, MiranKostic, Gurufrog i Poket Coffee. 

Kompilacija se može poslušati na YouTube-u i Soundcloud-u, a dostupna je i na svim digitalnim prodavnicama i servisima kao što su: Spotify, Deezer i iTunes. 

Kompilacija će biti izdata i u ograničenom broju CD-ova u saradnji sa BAM-C konferencijom, te svoj primerak možete naručiti putem Podmornica fejsbuk stranice.

“Podmornica” je poznata kao podetiketa “Submarine Vibes-a”, domaće izdavačke kuće elektronske muzike koja je u protekle 4 godine objavila preko 70 izdanja kroz koja je predstavila preko 150 producenata iz celog sveta. “Podmornica” kao digitalni label postoji već drugu godinu sa ciljem promovisanja domaćih nezavisnih i eksperimentalnih muzičara i njihovih projekata koji se ne oslanjaju isključivo na klubsku plesnu muziku, nego inspiraciju traže u preplitanju različitih žanrova.  

U narednom periodu “Podmornica” planira predstaviti nova izdanja izvođača kao što su Hibrid, InTheRoom, Bridgebanks, Covjekoliki Reper, ali i novu kompilaciju više domaćih autora koje ovim putem i poziva da se jave. 

Prvu kompilaciju selektovao je Dino Aganović, koji potpisuje i dizajn njenog vizuelnog rešenja, a u realizaciji su učestvovali i Adnan Salihović, Dalio Sijah, Najdan Mašić (video animacije) i Edin Puzić (web support).

Članak ,,Podmornica” predstavlja svoju prvu kompilaciju domaćih muzičara se pojavljuje prvo na Oblakoder.