Drugi festival biće održan u beogradskom klubu Drugstore u subotu, 24. septembra od 18 časova, u saradnji sa Kontakt Session-om, a osim promene lokacije u odnosu na prvi festival, došlo je i do promene u imenima izvođača koji će nastupiti na ovom slavlju povodom petogodišnjice postojanja labela „više manje zauvijek”.

Tim povodom, predstavljamo vam bendove i muzičare koji će u subotu nastupiti u Drugstore-u. Kako kažu iz „više manje zauvijek” – slavljenička postava je udarna.

Crvi

Crvi su bend u stalnom nastajanju, koji je od 2014. godine promenio više postava. Godine 2017. objavljuju svoj prvi studijski album Piše nam se dobro, a dve godine kasnije i album Šta si uradio. S nebrojenim promenama u postavi benda, najnoviji Crvi vraćaju se na pozornice. Bend kroz pesme provlači motive i iskustva iz sopstvenih života, okoline i društva, a pričaju o snazi, nemoći, pripadanju i otuđenju na samom rubu između poznate i nepoznate stvarnosti. Muzički, na drugom albumu Crvi više eksperimentišu i čvrstu rok formu začinjavaju disonantnim noise- i art-rock elementima, što potvrđuje njihovu inventivnost i hrabrost. Ovo je možda i poslednji nastup grupe Crvi pod ovim nazivom, a šta budućnost nosi – to niko ne može predvideti.

Dolores

Dolores je ženski pop duo koji čine Ana Srećković i Marija Vukčević, filologinje po struci, muzičarke iz strasti. Svoj definitivan i konačan oblik poprima kroz saradnju s Petrom Wagnerom, poznatijim kao Fantom. Do sada je duo Dolores objavio samo jedan singl, ali za festival ima nekoliko spremnih hitova.

Logička greška

Logička Greška bend je iz Beograda osnovan krajem 2017. godine, a čine ga Matija Savković (vokal i ritam gitara), Lazar Prendović (bubnjevi i vokal), Ana Perišić (solo gitara) i Marko Tomić (bas gitara). Svako od članova doprinosi delom vlastitog ludila, a konačan rezultat je gozba puna buke, znoja i smeha. Tematika je raznolika, a ni žanr nije nešto čemu Logička Greška robuje. Pesme najčešće govore o ljubavi, socio-političkoj situaciji, svakodnevnim problemima, ali i o nekim izmišljenim ludostima poput dečjeg rođendana u svemiru. Ukoliko poželite da vas opiju psihodelične vizije, da skočite u šutku i da se zaljubite – Logička Greška ima sve to u svojim žicama i palicama.

Niko Nikolić

Na etiketi više manje zauvijek Niko Nikolić objavio je album Drugo mesto, pop melanholično retro izdanje sa akcentom na putovanja kroz razne posećene i izmaštane geografske predele. „Drugo mesto” upakovano je u aranžmane dominantnih folk gitara, pitkih klavijatura i ekspresivnih melodija. Ovaj album je želja za bivanjem na nekoj drugoj geografskoj lokaciji, kao i nezadovoljstvo trenutnom situacijom, preispitivanje vezanosti za dom. Neke nove pesme već su izašle, a trenutno je u pripremi i drugi album.

Peki Pele

Otkako se na sceni pojavio s debitantskim singlom „Guska u magli”, a nešto kasnije i „Deguté”-om, Peki Pele postaje crème de la crème, best of the best, najbolje od najboljeg što savremena disko pop scena nudi. Deguté svoju vrednost nosi u optimističnom, radosnom pogledu na život, iako uključuje litre i litre lepljivog znoja lučenog plesanjem ili bilo kojim drugim metodama pražnjenja. Deguté je jednostavna mantra veličanja malih stvari poput plesanja i celodnevnog kafenisanja i u konačnici se svodi na ljubav – prema sebi, drugima i životu.

Rogi

Rogi čuje muziku u svemu, svira više instrumenata, a snima, aranžira i producira uglavnom sam. Pesme i kompozicije slaže u slojevima od kojih svaki ima svoju svrhu, te neprestano uči i istražuje nove mogućnosti i kombinacije ritma, harmonija i boja. Njegov drugi studijski album „Tu” potvrđuje njegovu nostalgiju za proteklim vremenima u pogledu stilskih odrednica. Na pomenutom albumu prisutne su kompleksnije harmonije, kao i samba, afrobeat, pa čak i bossa nova ritmovi, savremeno i vešto aranžirani u formu zaokružene celine koja nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Tihi Talas

Tihi Talas čine Teodora Tasić i Tijana Bekčić, koje žive i stvaraju u Beogradu. Muzika ih interesuje od najranijeg doba, pa tako Tijana trenutno studira dizajn zvuka i muzičku produkciju, svira gitaru i klavir, te komponuje, dok Teodora piše pesme, svira klavir i peva. Svoju saradnju započinju sredinom 2021. godine, kada shvataju da im se muzički ukusi i energije potpuno podudaraju, te da je nužno da zajedno naprave pesme za debitantski EP naslovljen „Mikrokosmosi”. EP ubrzo završavaju u Tijaninom kućnom studiju, redosledom kojim su pesme i nastajale. Inspirisane su synth, dream i brit-pop žanrovima i vizuelnim referencama dugometražnog filma „Melancholia” Larsa von Triera.

Članak Više manje zauvijek – festival povodom 5 godina postojanja se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Crvi su bend u stalnom nastajanju, koji je nastao 2014. godine, a do sada je promenio više postava. Godine 2017. objavljuju svoj prvi studijski album Piše nam se dobro, a dve godine kasnije i album Šta si uradio.

Ovog meseca objavili su novi singl pod nazivom Sladoled koji je urađen u DIY atmosferi ovog leta. Sa Damjanom i Andrejem razgovaramo o novom singlu i spotu, prvom, neobjavljenom albumu benda, etiketi mladog benda i prostorima za alternativnu kulturu u Srbiji i regionu.

Autorke i voditeljke: Marina Zec i Marija Todorović

Članak Digitalni kasetofon S03E06: Crvi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Autorka mix-a: Marija Todorović

Članak Digitalni kasetofon mix / Pregled scene / S03E05 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pesma „Jedva čekam” se nalazi  na njihovom drugom studijskom albumu „Šta si to uradio?”, po mišljenju mnogih muzičkih portala, jednim od najboljih izdanja 2019. godine na regionalnoj muzičkoj sceni.

Od 2014. pa do danas te nakon mnogih promena u postavi kroz koju su prošli razni eminentni glazbenici, danas postavu benda danas čine Damjan Babić (vokal, gitara), Andrej Mladenović (bubnjevi,
perkusije), Dimitrije Đurić (bas gitara, vokal) te Dragan Knežević (gitara). U srži i dalje iznimna rock glazba, ovaj
puta obogaćena je uglađenim gitarskim teksturama i nadahnutim, te još intenzivnijim udarcima zvučnih talasa.

Naslovna fotografija: Marko Kažić

Članak Crvi objavili novi spot za pesmu Jedva čekam se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Hali Gali kompilacija

Iako nije album jednog izvođača u striktnom smislu, kompilacija je naš ovogodišnji apsolutni favorit – što zbog energije koju nosi, dobrog zvuka svih bendova, ali najviše i težnje da se stvori jedan talas, jedinstvo scene i pokretačka energija koja nam je preko potrebna.

Tata Miki projekat

Ako su članovi Oblakodera plakali zbog nečega ove godine, to je bio Tata Miki projekat. Zaostavština Tata Mikija, tačnije Miroslava Ničića, je nešto što nas je ove godine pomerilo u svakom smislu. I melodije i tekstovi prožeti su energijom od koje jedino možete da se naježite, a posebno mesto zavređuju i svi autori koji su uveličali ovaj projekat.

Buč Kesidi – Euforija

Jeste da smo dugo iščekivali novi album benda, ali je vredelo. Članovi benda pažljivo su razvili novi zvuk i servirali nam, ovog puta, zavodljive melodije za đuskanje. Uz to, izabrali su temu blisku mladima – vikend izlaske i sve što oni nose sa sobom – od zavodljivih pogleda, ludog provoda, do jutarnjih razočarenja.

Crvi – Šta si to uradio

Bend koji se zbog svoje zrelosti izdvaja na sceni, a iako je “Šta si to uradio” njihov, tek, drugi album. I jedina spona sa izborom kolega iz Balkanrocka.

Bas i stega – Negde daleko

Takođe drugi album sastava Bas i Stega nastavlja se prirodno na muzički pravac koji je bend započeo prvim albumom, ali ga i nadograđuje, pogotovo uvođenjem sint klavijatura. Album je energičan, transcedentalan, a poseban kvalitet donosi slušanje uživo.

Honorable mention: PPT  – U nedostatku volje i smisla

Bend koji je na početku godine zasijao debi albumom i koncertom u Domu omladine Beograda, a  zatim se povukao sa scene. Negde između roka i repa, PPT je ovim albumom pronašao put do naših srca. U prvoj numeri pevaju “pre bih izdao album nego ortaka”, pa videćemo da li će im se ponvo omaknuti da izbace nešto, il je to prazna priča.

Crvi – Šta si to uradio?

Ovo je jedan bučan album sa stavom. Čini se da su sa ovim albumom Crvi našli zvuk koji su tražili. Možda ga nisu tražili u bukvalnom smislu te reči, ali im svakako pristaje više od onog nešto sirovijeg zvuka sa prvog albuma i konstantne lomljave od početka do kraja. “Šta si to uradio?” ima potencijala da doživi dosta bolju sudbinu od njegovog prethodnika, koji je relativno brzo pao u zaborav.

Killed a Fox – Crown Shyness

Reč je o jako zrelom i zasigurno najkompletnijem albumu benda Killed a Fox. U zvuku dominiraju gitare koje sve vreme vode borbu rifova Brent Hindsa iz Mastodona i Jerry Cantrella iz Alice In Chainsa. Chris Ian je vokalne deonice odradio perfektno. Na prvo slušanje niti jedna numera ne isplivava na površinu, već dobijamo utisak da sve pesme koegzistiraju ravnopravno, što je za svaku pohvalu.

Porto Morto – Portofon

Ako je prvi album benda Porto Morto prošao, kako i sami kažu, uspešno, “Portofon” će svakako ostaviti još dublji trag i definitivno pomoći da ime Porto Morto nastavi da raste. Zagreb je pao, Hrvatska je na kolenima, na redu je region. Dok su na prvom albumu samo bojažljivo koketirali sa eksperimentisanjem, na novom albumu su se potpuno prepustili i dozvolili muzici da vodi glavnu reč.

MORA – Otih Zove

Gotovo po pravilu, izdanja za koja je zadužen Nenad Tasić pronađu svoj put do liste najboljih regionalnih albuma. Ovog puta reč je o projektu kojem je poseban pečat dao glas Zorane Ignjatović. Neobičan spoj etno elemenata i elektronske muzike izdvajaju se u prvi plan. Iako dominiraju motivi karakteristični za pravoslavnu tradiciju, obrada norveškog Ulvera, te “Mother Tounge” i deo “Previda” koji su na engleskom, kao i “Sozdania” na ruskom jeziku, uspešno su spakovane u kompaktnu celinu.

Bernays Propaganda – Vtora mladost, treta svetska vojna

Bernays propaganda kako smo navikli retko omane. Bend svesno pravi muziku visokog kvaliteta koja bez problema cirkuliše među fanovima najrazličitijih muzičkih ukusa. Slušaocu, u zavisnosti od njegovog raspoloženja,  “Vtora mladost, treta svetska vojna” omogućiće ili da mirno đuska ili da neometano odmara. Ovo je muzika koja leči i osvešćuje spajajući  angažovane političke teme s plesnim bitovima i razigranim melodijama.

Članak Oblakoder vs Balkanrock: Top 5 domaćih albuma u 2019. godini se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U subotu 9. novembra galopiramo ka Dragstoru na drugi po redu Hali Gali. Nakon prvog Požara, na ovom Galopu, izvođači su raspoređeni u tri sobe: Duplu sobu, Katakombe i Noćne more. U njima će, kako organizatori navode, nastupiti „20 ludaka”.

Tim povodom, u prvoj seriji razgovora, popričali  smo sa Crvima, Larskom i Šajzerbiterlemonom, koji će nas čekati u Duploj sobi. Pored njih, na istoj bini će se naći Proto tip, Koikoi, 3mačke100godina, Johanbrauer i Slonz.

Koja je vaša omiljena vožnja u luna parku?

Andrej (Crvi): Autodrom, ili kako se to već zove… Ja sam to zvao SUDARI! Omiljena mi je zato što sam, vozeći se, sa ocem kao klinac, ostao bez pola keca (zuba). Nakon toga je čitav odnos sa luna parkom kao takvim  postao prisniji.

Larska: Pa ovi naši domaći su „bajati” tako da ne biramo – kad nemamo, sve vožnje su omiljene. Možda one najklimavije, recimo balerina bez rukohvata, sa operaterom na ds-u. A Duško-Deda, najviše voli da peca patkice (ako se to računa kao vožnja).

Šajzerbiterlemon: Sletanje u jarak. Nadamo se da negde postoji luna park sa vožnjom koja se ovako zove. Ako ne, onda bi definitivno trebalo.

Koga ili šta ćete videti duplo?

Andrej (Crvi): Publiku, ako mi spadnu naočare u toku svirke, a vrlo je verovatno da hoće. To  zapravo uopšte nije loše. Ovo važi za čitav bend.

Larska: Hari Mata Harija, pošto je u startu duplo.

Šajzerbiterlemon: Onog Isusa na zidu Dragstora. Verovatno i sve ostalo dok se budemo šizofreno bacali po bini.

Šta mislite o drugim bendovima koji će biti sa vama u sobi?

Andrej (Crvi): Silom prilika, moram u svoje ime, ali pretpostavljam da svi u neku ruku delimo slično mišljenje. Bendovi su štrokavi, bučni, neugledni (o ovima iz drugih soba ne smem ni da razmišljam). Dakle, divno. Sve kako treba.

Larska: Dobru većinu nismo čuli uživo i jedva čekamo, ali smo čekirali sve bendove na  YouTube-u i bandcamp-u. Mislimo isto što i o sebi: „eh, kako smo se samo zajebali”. Šalim se , mislimo da svi rade najbolje što mogu, zasigurno su ispunili neka svoja očekivanja – svi galopiraju žestoko i iskreno što je najbitnije.

Šajzerbiterlemon: Ima tu dosta naših dragih prijatelja. Veliki smo fanovi nekih bendova iz Duple sobe, a verujemo da ćemo do kraja večeri biti fanovi svih ovih sastava.

Po čemu će ovaj Hali Gali biti poseban?

Andrej (Crvi): Po dva Dejla Kupera u duploj sobi. Dve bine, dva agenta. Jedna bina, jedan Dejl. Hajde nek se neko usudi da prokljuvi koji od ta dva je onaj pravi, dobri Dejl Kuper. Mada zašto pravi Kuper ne bi bio zli Kuper?

Larska: Nije mala stvar da se okupi ovakva, relativno mlada, ekipa nekog nazovimo novog talasa. Najviše smo uzbuđeni zbog najavljenog požara. Entuzijazam, koji svi bendovi imaju, je visoko zapaljivo gorivo, ako Dragstor ima tavan – izgoreće.

Šajzerbiterlemon: Po tome što će biti konačna povtrda svima koliko smo veliki kad se ujedinimo.

Kako će izgledati vaš nastup?

Andrej (Crvi): To vam je nešto poput buđenja proleća i atomskog napada na Hirošimu, ako smem tako neutralno, objektivno, skromno da primetim.

Larska: Najmanje što očekujemo je to da naš galop bude sinhronizovan, naravno ako nas Hari Mata Hari ne hipnotiše, ipak smo svi tu zbog njega, zar ne ? I da – svi u subotu da odrade jutarnju fiskulturu, posebno da provrte glavu dva puta u levo, pa u desno, kukovi i kolena manje, i raširite dlanove – delićemo bombone i još po nešto.

Šajzerbiterlemon: Totalno ćemo da podivljamo. Ni mi ni publika nećemo znati šta nas je snašlo. Biće dve potpuno nove pesme koje prvi put sviramo i nekoliko specijalnih gostiju.

Članak Hali Gali #2: Ko i šta vidi u Duploj sobi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ako su izdavačke kuće još jedan (ili odlučujući) korak ka uspehu, zašto bi iko ovaj korak zaobišao?

Ukoliko razgovarate sa mladim muzičarima, često ćete doći do odgovora da izdavačke kuće ne daju prostor novim muzičarima, pogotovo ako se bave alternativnom muzikom. A ukoliko daju, neretke su priče o neadekvatnoj promociji i činjenici da, finansijski, bend uvek izvuče deblji kraj. Zbog toga oni ipak ne traže izdavačku kuću i odlučuju da sve rade sami. Tada više nisu samo muzičari, već postaju i (svoji) menadžeri, promoteri, PR-ovi, producenti. Kao rezultat, zbog raspršene energije, kreativnost i sloboda stvaranja bez pritiska mogu postati ugroženi.

U borbi za muziku i protiv neadekvatnih „uvjeta“ kada govorimo o odnosu muzičkih etiketa prema bendovima, u Zagrebu je nastao izdavač više manje zauvijek.

Njihovoj etiketi pripadaju Crvi, Svemirko, Luul, Pseća Plaža, Fauna i Đutko. Ova izdavačka kuća je orijentisana na regionalne muzičare, a ne na nacionalne okvire, a da bi bend postao deo ove etikete postoji nekoliko uslova – da im se dopadne muzika, da je na maternjem jeziku, kao i da je naziv benda na maternjem jeziku. Priču o etiketi više manje zauvijek sa nama je podelio Bojan Bojko, jedan od njenih osnivača.

Fauna, fotograf: Denis Komljenović

Osnovan je 2016. godine kada sam se ja upoznao sa Markom Vukovićem i kada smo u stvari objavili Svemirkov treći singl „Tajne svemira“, tačnije prvi singl na našoj etiketi. Nastao je kao ideja da napravimo nekakvu glazbenu etiketu koja će objavljivat dobru muziku bendova iz regiona, iz zemalja bivše Jugoslavije, koja je pjevana prvo na materinjem jeziku, a da se i taj bend zove na materinjem jeziku. Naravno, prvi uvjet je bio taj da muzika bude dobra. Iz čiste potrebe, jer dosta pratimo inozemnu, stranu scenu i skužili smo da u stvari najčešće pratimo rad etiketa, više nego autore. Htjeli smo tako nešto i mi ovdje napraviti.

Kako je nastalo ime?

Pa više manje zauvijek zvuči dobro kao nekakav naziv za etiketu koja se bavi nekakvom kulturnom djelatnošću.

Kako izgleda praviti etiketu od nule? Da li si se ti pre ovoga bavio muzikom i muzičkom industrijom?

Ja sam imao bend krajem 2000-ih, pa se jedno vreme nisam bavio glazbom, a nakon toga sam pokrenuo promoterski posao di sam radio kao book-er, dogovarao strane bendove i izvođače ovdje u Hrvatskoj i regiji. U stvari tu sam stekao nekakvo predzanje da bih se uopće danas mogao baviti ovim čime se bavim.

Kako izgleda rad u više manje zauvijek?

Mi smo za sada još uvek virutalni, ali smo i neka vrsta tvrtke, pravno osnovani. Fali još naš glazbeni studio koji će bit primarna djelatnost, jer smo shvatili da često u Hrvatskoj i u regiji bendovi nemaju priliku snimit svoju autorsku glazbu za nekakve pristojne novce. Najčešće su to studiji koji po fiksnoj ceni naplaćuju, po danu ili satu. A ta razina produkcije nije još na nekoj svjetskoj razini, a mislim ekipa koju činimo Marko, koji se sada već glazbom i produkcijom bavi više od 10 godina, i ja, koji sam se nekada bavio time i imam uho, može ponudit nešto suvremeniji i drugačiji zvuk.

Što se tiče odabira bendova, nemamo ih još puno. Oko svega se moramo zajedno složiti jer ako se jednom ili drugom to ne sviđa, onda nema smisla da se sa tim bendovima bavimo. Imamo nekakva pravila, spomenuo sam ih već, kao na primer da sve mora biti na materinjem jeziku. To je iz razloga jer ima jako puno bendova, a jako malo dobrih bendova koji pjevaju na tim materinjim jezicima. Znam zašto ljudi iz naših zemalja rade muziku najčešće na engleskom jeziku, to je nekakva kalkulacija, želja da i vani uspiju ili nisu sigurni da rade tekstove na svom jeziku, jer naši jezici nisu toliko zahvalni za uklopit sa melodijom, teže je. Ipak po mom skromnom mišljenju, rezultat svih tih bendova je slabašan, jer bilo koji od tih bendova ili autora u nekoj Engleskoj, Australiji ili Americi ne mogu biti konkurentni. U svakoj od tih zemalja postoji minimalno 10 bendova koji su bolji u istom tom.

Drugo pravilo je da je naziv isto na materinjem jeziku. Zašto bendovi pjevaju na hrvatskom i imaju naziv na engleskom? To mi stvarno nije jasno. Ak se ne možeš identificirat sa svojim materinjem jezikom na kojem razmišljaš, živiš, kojeg svaki dan koristiš, onda ne kapiram.

Najveći dio posla je u stvari oko dogovaranja koncerata, promocije i slično. Većinu ja radim jer imam to iskustvo i znanje i kontakte.

Koliko su regionalni prostori i klubovi zainteresovani da ugoste alternativan bend?

Najviše nekog iskustva imamo sa dogovaranjem koncerata za bend Svemirko, nakon toga sa Crvima i Luulom. Svemirko ide najlakše jer najviše ljudi zna za taj bend, najviše klubova, menadžera i promotera. Ili ako nisu oni čuli znaju da se to sluša, a za Crve i Luula u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Zagreb i Ljubljana nije problem naći prostor i dogovoriti koncert, jer tu postoji publika, dok u manjim sredinama postoji neka skepsa, što nije teško razumjeti. Ipak moraš imati neku ekonomsku računicu. Ali sa svima se da razgovarati. Imamo dosta dobro razrađenu mrežu sada. Ne postoji veliki problem u dogovaranju koncerata.

Kako ste uspeli da progurate Svemirka? Je l to do muzike ili do promotivnih aktivnosti?

Nismo mi ništa tu puno gurali. Sve što radimo, ništa mi tu puno ne guramo. Što se tiče nekakvih promotivnih aktivnosti, to se sve svodi na slanje nekakvog priopćenja na medije. I naravno rad na socijalnim mrežama. Mislim da su socijalne mreže i internet glavni kanali kojima dolazimo do publike i to je neposredan kontakt. Nema posrednika, pa je i najbolji kontakt. Tako smo došli do ljudi.

Svemirko, fotograf: Denis Komljenović

A televizija? Da li tu može da se pronađe publika?

Mislim da ljudi i dalje gledaju televiziju, konkretno primer Branimir i Marko su bili u jednoj emisiji, i dok je emisija trajala, na Youtube-u se pojavio komentar na Svemirkovoj pjesmi, gde je neko napisao kako je bila neka utakmica i kada je bilo poluvreme, on je prebacio sa jednog programa na drugi i naleteo na njih dvojicu, pa su mu se činili zanimljivim i otišao je poslušati pjesme. Naleti valjda neki broj ljudi slučajno na to i na televiziji. Ima ljudi koji prate glazbu i koje glazba zanima, pa gledaju i te neke TV emisije bez obzira na to ko je gost. Možda saznaju nešto novo.

Čini se da za sve muzičare i sastave koji se nalaze na vašoj etiketi imate autentične, kreativne opise žanra. Kako ste došli na tu ideju i zašto?

Pa izmislili smo to, zato jer zvuči zanimljivo. Mislim da je pun pogodak bio sa Svemirkom kada smo izmislili ono emo-macho. Svakog zanima šta je to.  Moramo se malo kitit, da bi ljudi videli zanimljivo pakiranje i otkrili šta je ispod pakiranja.

Kako je došlo do saradnje sa Crvima?

Oni su došli do nas preko našeg trećeg osnivača, koji više nije sa nama, prešao je u jednu hrvatsku mainstream diskografsku kuću. Videli smo nekakav zajednički interes u svemu tome, sprijateljili smo se sa vremenom i sada zajedno radimo.

Crvi, fotografija: Mina Đukić

Da li ima nekih noviteta što se tiče label-a?

Ima uvijek nekih noviteta, evo od nedavno smo i na svim streaming platformama, cijeli naš katalog može se slušati na Spotifyu, Deezeru, AppleMusic, GooglePlay, Tidal i svi ostalim servisima. A širimo i naš katalog, stižu i neki novi bendovi, no o svemu tome više uskoro odnosno kad dođe pravi trenutak.

Kako ste napravili studio, sami ili ste imali pomoć majstora?

Ma kakvi majstori, sve smo sami napravili. Od naših para naravno.

Znači baš verujete u svoju ideju?

Apsolutno. Ako nećemo mi vjerovat u našu ideju, ko će?

Sada zabijamo poljednje eksere, što znači da će i ovi “estetski” radovi biti gotovi kroz tjedan ili dva dana. Od tada smo spremni za snimanja svake vrste.

Da li imate snage za sve što radite?
Naravno. Ja sam iz obitelji inženjera, moj otac je bio inženjer, a majka nije, ona je bila profesorica njemačkog. I svi dečki su uvek nešto radili doma, nismo gradska djeca odgojena u stanovima. Naši roditelji su sami te kuće gradili u kojima smo živjeli i uvek se negdje nešto radilo, betoniralo, postavljalo, bušilo, brusilo itd. Imamo alat, ono što nismo imali smo kupili. Malo na internetu pogledaš kako se neke stvari rade i kreneš to da radiš. Isto kao i sa glazbom. Pravi diy pristup, to je ta filozofija.

Koja je vaša filozofija generalno? Koja objedinjuje sve autore?

Ne znam, to ćeš me morat pitati kroz nekoliko godina. Sada je nema, filozofija je jednostavna, ajmo radit nešto drugačije, odnosno nešto dobro za tu scenu koja ne postoji, koliko god ljudi pričali da postoji, ona ne postoji. Moramo bit pokretači. Ja ne vidim da ikakva scena postoji. Pričam sad za Hrvatsku najviše.

Da li scenu regionalnu možemo uopšte da delimo, pošto na nacionalnom nivou nema toliko autora?

Pa ne bi to trebalo djelit, jer na kraju  krajeva sve su to isti jezici, svi ti ljudi razumiju te jezike. A scena, ne znam koja je to scena. Evo i u Srbiji imaš Crve, Rogija, Bitipatibi, Kezz i Igralom. Oni su nama okej. U Sloveniji ima dobrih bendova, ali oni uglavnom rade na engleskom, jer su malo više okreuti ka Evropi, a ne Balkanu kao mi. Postoji tu hrpa nekih bendova u suštini, ali ja na prste jedne ruke mogu nabrojati bendove koji valjaju.

A na koji način vi možete da pokrenete to?

Samo primjerom možeš pokazat drugima, niti možeš objasnit, niti treba objašnajvati, jer ljudi to ne žele shvatit ili čut. Samo šutit i radit, napravit ono u šta vjeruješ, pa će valjda i ostali skužiti da je moguće.

Luul, fotogaf: Lucija Požar

Kako ti saznaješ za novu muziku?

Pa općenito što se tiče regionalne glazbe, najčešće preko prijatelja. A ostalo preko interneta. Najčešće saznam za novu muziku tako što odem na nezavisne svetski poznate medije i pogledam šta je novo izašlo. Jer jednostavno tolika količina te muzike postoji i objavljuje se u svjetu, da je to nevjerojatno. I dosta često, na reddit-u sam pretplaćen na nekakav subreddit i tamo saznajem za glazbu.

Šta misliš generalno o organizovanju koncerata u Hrvatskoj?

Pa generalno, ako gledamo količinski, čovek bi rekao da je jako dobro. Ali ako gledamo u smislu kvalitete, ja sam na primer u zadnje dvije godine bio na tri koncerta. Slabo je. Funkcionira na razini da promoteri i menadžeri dovode samo bendove za koje se zna da će biti finansijski isplativi.

Koje su vaše ambicije sa više manje zauvijek?

Tek smo počeli sa ovom pričom, tako da ti još trenutno ne mogu reći.  Nekakve želje postoje sigurno. Posvetit se potpuno tome, glavom kroz zid i uložit apsolutno sve da bi to uspjelo. Mislim da je to jedini način da to uspije.

Pričali smo sa nekakvim etiketama vezano za ugovore, ja kada sam to pročitao, bilo mi je smješno kakvi se uvjeti nude bendovima. Naša ideja je suprotno. Da korist artista bude prva i da on dobija većinu, a da etiketa služi u stvari kao servis i pomoć. Da etiketa služi artistima, a ne artisti etiketi.

Šta su vam dalji planovi sa etiketom?

Nastavljamo sa objavljivanjem najfinije muzike iz regije južnih Slavena, uvjeren sam da ćemo za 5 godina biti nezavisna etiketa broj 1 na tom istom prostoru. A možda napravimo i koju ploču u tom vremenu, ono stvarno i pravo fizičko izdanje.

Članak Više manje zauvijek: izdavačka kuća u borbi za prava muzičara se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na albumu se nalazi sedam pesama nastalih u prethodnih godinu dana, koje karakterizuju kompleksnije i nekonvencinalnije muzičke forme uporedno s ranijim radovima. Materijal je sniman i miksan u saradnji sa Urošem Milkićem u Down There Studiju u Beogradu tokom 2018. godine, produkciju i mastering potpisuju članovi benda i Mikić zajedno.

S novim pesmama Crvi nastavljaju svoj put, koji započinju s prethodnim albumom „Piše nam se dobro”, a sam bend nastavlja evoluirati u svakom pogledu. Kroz pesme se provlače motivi i iskustva iz osobnih života, okoline i društva, a pričaju nam o snazi, nemoći, pripadanju i otuđenju na samom rubu između poznate i nepoznate stvarnosti. Muzički, na novom albumu „Šta si to uradio?” Crvi više eksperimentišu i čvrstu rock formu začinjavaju disonantnim noise- i art-rock elementima, što potvrđuje njihovu inventivnost i hrabrost. Upravo tu beskompromisnost oni, osim na studijskim snimkama, dokazuju i na nastupima uživo gde retko koga ostavljaju ravnodušnim.

Od 2014. pa do danas te nakon mnogih promena u postavi kroz koju su prošli neki eminentni glazbenici, unatrag nešto više od godinu čvrstu postavu benda čine Damjan Babić (vokal, gitara), Vladimir Pejković (bas gitara, vokal), Sergej Sokolov (gitara) i Andrej Mladenović (bubnjevi, perkusije). U srži je i dalje rock muzika, ovaj puta obogaćena uglađenim gitarskim teksturama i nadahnutim, te još intenzivnijim udarcima zvučnih talasa. Odvažniji u svojoj nepopustljivosti i nepredvidivosti, Crvi nastavljaju lutati i osvajajti nove zvučne teritorije – piše im se još bolje?

Naslovna fotografija: Mina Đukić

Članak Šta si to uradio? – novi album Crva se pojavljuje prvo na Oblakoder.