Iako je u pitanju bilo otvaranje usko specijalizovane konferencije koja se tiče ljudskih prava i LGBTI+ zajednice i koja je bila zakazana u sklopu Prajd nedelje, konferencija je privukla veliki broj aktivista, ne zbog programa, već zbog tek objavljenog zvaničnog saopštenja da se šetnja, koja je bila zakazana za 17. septembar ne dozvoljava.

Zvanično saopštenje od strane MUP-a izdato je otprilike sat vremena pre početka konferencije, te su se aktivisti okupili kako bi kroz svoje ljudsko pravo, odnosno putem protesta, ukazali na nezadovoljstvo zbog donošenja ove odluke.

Dodatnu težinu imalo je to što je premijerka Srbije Ana Brnabić trebalo da otvori ovu konferenciju, te su aktivisti iskoristili ovo kao priliku da sa premijerkom započnu dijalog.

U punoj sali Doma omladine, nakon ulaska premijerke Brnabić, pristutni aktivisti skandirali su: Hoćemo Prajd, hoćemo tvoje privilegije, ljudska prava, Prajd je protest, i slično.

Neprestano skandirajući da su ljudska prava ono što im je uskraćeno odlukom da se Prajd šetnja otkaže, demonstranti su želeli da im se premijerka obrati i kaže zašto je šetnja odložena. Osim toga, pozivali su je da dođe u svoju zajednicu i u subotu šeta sa njima.

Nakon višeminutnog skandiranja i pokušaja da dobiju odgovor zašto je parada odložena, u trenutku kada je prajd nedelja već počela, prisutnima se obratila i premijerka.

„Mislim da sam jedina žena u ovoj zemlji koja je bila diskriminisana od strane LGBTI+ zajednice, takođe, i optuživana za diskriminaciju protiv vas, jer sam i ja deo LBGTI+. Pored toga, prva sam političarka u ovoj zemlji i regionu koja se nije stidela, ni bojala što je gej. Imamo mnogo političara koji se gej, ali se stide to da kažu. Ja se nikada nisam stidela svoje seksualnosti“, istakla je premijerka.

Brnabić je dodala i da je uradila najbolje što je mogla svojim delovanjem, te da je kroz to što se nalazi na poziciji premijerke povećalo vidljivost LGBTI+ zajednice. Ona je pozvala aktiviste da uđu u političku arenu i da se bore za svoja prava.

„Videli su da možete biti gej i premijerka jedne zemlje na Balkanu, pomerila sam granice za makar jedan metar. Vi uradite isto i bićemo mnogo bolji, ali prestanite samo da kritikujete“, obratila se Ana aktivistima.

Premijerka je istakla i da ona ima ista prava kao i ostali pripadnici LGBTI+ populacije, kao i da zna da to nije mnogo prava; dodala je da ni ona nije zvanično u braku, da ne može da usvoji dete, ali da nije jedina koja živi u svom stanu, sa partnerkom i detetom.

„Znate šta, s obzirom na to da me mrzite, znajte da ne bih bila danas ovde, da nisam potpisala pismo podrške kao premijerka ove zemlje, ne biste imali Prajd kao što ga niste imali do 2012. godine, kao što ga ja nisam imala“, poručila je premijerka.

Pristuni aktivisti su joj odgovorili da je oni ne mrze, već da ne vole njenu politiku i ponovo su ukazali na kršenje ljudskih prava i pozvali je da im se pridruži u subotu.

Premijerka je istakla da je ovaj Europrajd u Srbiji, u Beogradu, kulturološki i geografski iskorak. „Danas, ove nedelje, Beograd krči put do slobode“, rekla je ona.

Ona se nadovezala i na statističke podatke u okviru kojih se navodi da se pozicija LGBTI+ ljudi poboljšava, što je pokrenulo aktiviste na ponovno skandiranje i dovikivanje da ih ne interesuju prazne priče, kao i da se oni svakog dana susreću sa raznim pretnjama i nasiljem zato što su deo LGBTI+ zajednice. Na samom kraju, premijerka je prisutnima poželela srećan Prajd.

Nakon obraćanja premijerke i pokušaja aktivista da se uspostavi dijalog, kao i da pripadnici LGBTI+ zajednice dobiju odgovor na pitanje zašto je šetnja zabranjena, pristutnima su se obratili visoki zvaničnici evropskih zemalja.

Zamenica premijera Belgije Petra De Suter istakla je da ovo nije borba između istoka i zapada, kao i da LBGTI+ ljubav nije zločin.

„Naša ljubav nije zločin, mi smo ponosni na ono što jesmo, ne želimo da budemo diskriminisani. Čak i kada nam ne dozvoljavaju da o tome pričamo u školi ili da se prikazujemo u medijima, mi i dalje postojimo“, naglasila je De Suter.

Pored toga, poruke solidarnosti, jednakosti i tolerancije poslali su ambasadori Amerike, Norveške, Kanade, ambasadorka Švedske u Srbiji, koja je poručila da Europrajd nije Prajd bez šetnje. Na konferenciji su se obratili i predstavnici holandske ambasade, kao i Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji.

Uprkos tome što je MUP procenio da je šetnja veoma rizična, direktor za Evropu i MENA region organizacije Civil Right Defenders i koordinatr Europrajda Goran Miletić izjavio je da su podneli žalbu MUP-u, a ukoliko MUP ostane pri svojoj odluci, oni će se obratiti Upravnom sudu. Ukoliko ne dobiju odgovor pre šetnje, Goran je naveo da ipak od iste neće odustati, kao i da su otvoreni za razgovore i da će koncerti na Tašmajdanu biti održani.

Članak Održan „dijalog“ između premijerke i LGBTI+ aktivista nakon zabrane Prajd šetnje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Tada, pre čak i manje od godinu dana, vakcina je predstavljala nedosanjani san. Činilo se kao da nikada neće stići, a da će, kada stigne, ona rešiti sve naše probleme. „Znači, ima da primim i pet vakcina ako treba“, „Prvi ću da stanem u red da se vakcinišem!“, „Neka me čipuju i triput ako treba“, bile su rečenice ljudi iz moje okoline koji su očajnički želeli da se što pre približimo povratku „normalnog“ (ako je ovde ikad išta normalno) života pre korone.

A onda je stigla vakcina i ploča se promenila. Ljudi su se podeli u dva nepomirljiva tabora, popularnim jezikom rečeno – na vaksere i antivaksere.

Prošle nedelje uvedene su i takozvane kovid propusnice. Ko ima kovid propusnicu, tačnije, ko se vakcinisao, ima prava na noćni život (iliti život posle 22h), a ko ne, nema. Ili, u slučaju beogradskog noćnog života, onaj ko nema propusnicu, kako smo mogli da vidimo na primeru prošlog vikenda, ima prava na izbacivanje, neproveravanje iste ili na lažnu propusnicu. Nisam epidemiološkinja, ali u moru mera koje su testirane u Srbiji u prethodnih godinu dana, ljudi pri komentarisanju nisu krili svoj „optimizam“ i sumnju da će nova mera: pod jedan – biti funkcionalna, pod dva – da se sprovodi kako treba. Internet je, naravno, čim je informacija o kovid propusnicama objavljena, eksplodirao. Nema ko nije podelio svoje mišljenje, kreativnu ideju za zaobilaženje mere i vakcinacije ili iskoristio priliku da se podsmeva „onim glupljima“ (ova kategorija odnosi se na oba tabora – bili su ismevani i vakcinisani, kao i vatreni borci protiv ove vrste zdravstvene zaštite). Nova mera omogućila je da ponovo u prvi plan izbiju sve razlike koje postoje u našem društvu, što je tema po kojoj nismo posebni, jer razlike postoje u svakom društvu, ali jeste tema o kojoj moramo da razgovaramo.

Prepreku za razgovor o ovakvim temama, ali i o pravilnom razgovaranju o svim predloženim merama predstavljaju ili osuđujuća ili manipulativna – a svakako agresivna klima u medijima, ali i odnos države, mada i sveta, prema društvenim naukama, koje su praktično proglašene za nepotrebne i prevaziđene, kao i odnos države prema svim anti-kovid merama.

U zemlji u kojoj je medijska i informaciona pismenost, što bi moja baba rekla, „poslednja rupa na svirali“, ne treba da nas čude ekstremne razlike ili, bolje rečeno, polarizacije u stavovima različih ljudi po pitanju vakcinisanja i različitih mera protiv virusa korona. Lažne vesti koje su u prethodnih godinu i po dana buktale po internetu, zaista su pokazatelj moći savremenog novinarstva i dometa njegovog uticaja na ljudske živote i životne odluke ljudi. Pojedine su takva „remek dela“ da im je teško odoleti i ne poverovati u njih – pa ni ne čudi što se toliki broj ljudi oseća zbunjeno i nesigurno i što nisu sigurni šta je za njih pravi korak. Sa druge strane, ni država nije baš zablistala na ovu temu sa merama koje su određene vremenskim odrednicama i deluju neozbiljno (pošto virus gubi svoju moć širenja posle 22 časa?), a ni nacionalne ikone (kao što je slavljeni Nole) koje daju svojim autoritetom za pravo ljudima da sumnjaju u modernu medicinu.

Upravo ovo je trenutak kada treba da shvatimo da promišljanje društva i uticaja različitih situacija na društvo nije nešto što je prevaziđeno, već nešto što nam je preko potrebno. Savremeni svet izrazito je kompleksan i komplikovan, izvora informacija više je nego ikada, a lažne vesti i pseudonauke ozbiljna su pretnja egzaktnim naukama. U tom svetu, kako bismo nastavili ka razvoju sve edukovanijeg društva koje je sve „naprednije“ (uslovno rečeno), potrebno je prisetiti se ove činjenice. I ne dozvoliti da srljamo u teror neznanja, koje je, čisto da se, takođe, podsetimo, odlična politička i kapitalistička manipulativna strategija za oduzimanje moći običnom građaninu da oblikuje svoj život.

Zato, tema kovid propusnica (koliko god mera bila delotvorna ili ne – videćemo!), ne treba da bude novi prostor da se „pljune komšija“, nego da se preispitaju načini na koje se sve mere, i, na kraju krajeva, opasnost virusa i vakcinacija kao vrsta preventive komunicira. Jeste da sve ovo predugo traje, da su ljudi izgubili strpljenje, da je svima više muka od cele situacije – ali iskaljivanje besa, pogotovo u virtuelnom prostoru, na nepoznatim ljudima, jer su drugačiji, ne vodi nikuda. Konstruktivan razgovor vodi. I pravilno komuniciranje razloga zašto je potrebno vakcinisati se, kao i kako možemo razviti kolektivan imunitet koji može da utiče da virus više ne upravlja našim životima. Jer, uprkos protestima, šalama, forama, lažnim propusnicama, merama uslovljenim vremenskom odrednicom i lažnim vestima, ono što je izvesno jeste da tek kada stvarno većina stanovništva ili bude vakcinisana ili preleži koronu (ne preporučujem) možemo doći do nekog stepena kolektivnog imuniteta. I tek tada se možemo vratiti normalnim životima – ako je ovde išta normalno (evo, danas je Beograd ponovo najzagađeniji glavni grad na svetu, ali to je tema za neku narednu kolumnu). Što bi rekao naš zamenik gradonačelnika – i to je tako. 

Članak Skrinšot: Kovid propusnice se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Podkast Priče bez granica je prvi bilingvalni podkast koji se bavi životima mladih koji su iz Srbije otišli u Evropu, kao i životima mladih iz različitih evropskih gradova. Svaka epizoda posvećena je jednoj evropskoj državi i u okviru svake epizode razgovaramo sa dve mlade osobe. Priče bez granica je podkast koji briše granice među mladima, koji podstiče njihov razgovor i razmenu znanja o različitim kulturama!

Urednica i voditeljka: Marina Zec
Dizajn i animacija: Olga Đelošević
Montaža i dizajn zvuka: Marko Đukić, Digimedia
Muzika: Nikola Mijušković
Prevod i lektura: Nevena Todorović
Produkcija: Oblakoder magazin

Podkast Priče bez granica nastao je uz podršku Goethe-Instituta u Beogradu, Austrijskog kulturnog foruma, Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i Danske ambasade.

Članak Priče bez granica / Talks without borders / S01E03 se pojavljuje prvo na Oblakoder.