Kolektiv BUNT, koji čine više od četrdeset muzičkih izvođača, DJ-eva i umetnika koji podržavaju studentske proteste pozvali su na bojkot muzičkih festivala u Srbiji. Kako navode, ti festivali su pod partijskom kontrolom, a svaka kupljena karta zapravo je finansijska podrška vladajućoj stranci i njenim kampanjama. U nekoliko rečenica objasnili su šta je sporno: monopol nad ozvučenjem, binom, prostorom i, kako tvrde, čitavim kulturnim sektorom.

Najzapaženije kritike direktno su usmerene ka EXIT festivalu, koji ove godine puni 25 godina. Festival koji se dičio time što je iznikao iz studentskog otpora, festival koji je nekada bio simbol građanske svesti i političkog buđenja, danas je, čini se, simbol oportunizma. BUNT piše kako im posebno smeta to što se EXIT oglasio tek kad je postalo jasno da publike, umetnika i novca nestaje. „U prvim, najtežim mesecima, to su bili jedva poneki diplomatski storiji i sedenje na dve stolice“, piše u objavi BUNT-a, koja ukazuje na to da su organizatori dali mlaku i zakasnelu podršku protestima.

Sa druge strane, iz Exit-a kažu da možda neće biti još jednog izdanja, jer su, kako tvrde, kažnjeni uskraćivanjem javnog sufinansiranja zbog podrške studentima. Poručuju da je festival doneo brend Srbiji i Novi Sad stavio na svetsku mapu.

Da je između izvođača i festivala došlo do raskola, govori i činjenica da su oni koji su bili uz EXIT u njegovim ranim danima, sada među njegovim najoštrijim kritičarima. Među njima je i DJ Marko Nastić. U svom ranijem saopštenju objavljenom u januaru 2025. godine naveo je da EXIT više ne stoji uz one zbog kojih je i nastao.

„Ako niste uzeli zastavu Exit-a i zaboli je u kampus i rekli ‘tu smo’, to nije dovoljno“, napisao je tada Nastić. Pozvao je i osnivača festivala, Dušana Kovačevića, da podnese ostavku. EXIT mu je odgovorio – optužili su ga da vodi lični rat jer nije bio angažovan prošle godine i odbacio je sve optužbe, uz skrinšotove na kojima se, po njihovom mišljenju, vidi da jesu pružili podršku, te su rekli da se više neće oglašavati.

BUNT se takođe obratio i izvođačima koji na festivalima nastupaju, a posebno lokalnim DJ-evima i muzičarima. Jer, u trenutku kada je kultura pod partijskom kontrolom, nema neutralnosti. Svaki nastup je politička odluka. Od muzike se ne odustaje, već se pokušava odvojiti ono što je lično i umetničko od onoga što je PR alat. Stoga BUNT iskazuje jasnu želju ne za gašenjem festivala, nego za njihovim oslobađanjem i povratkom umetnosti onima kojima i pripada – umetnicima i zajednici.

Ove godine EXIT će, kako stvari stoje, još jednom biti održan na Petrovaradinu. I dok organizatori nagoveštavaju da bi ovo moglo biti „poslednje izdanje u ovakvoj Srbiji“, kritičari ukazuju na to da EXIT poslednjih nekoliko godina stalno koristi istu rečenicu kada prodaja karata krene loše. Pitanje koje se nameće, međutim, nije da li će festival biti održan, ono glasi da li EXIT i dalje ima isti značaj ili je izgubio poverenje kako posetilaca, tako i izvođača?

Naslovna fotografija: Exit festival

Članak Da li je EXIT izgubio poverenje? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U potrazi za poznatim imenima koja ovog leta dolaze u region, za vas smo izdvojili top listu koja možda ostvari vaše tinejdžerske snove. Ovog leta uživajte u ritmu, dobroj atmosferi i nabavite svoju kartu na vreme!

Still Corners u Barutani, Beograd

Synth-dream pop bend Still Corners 1. avgusta nastupiće u beogradskoj Barutani koja se nalazi na Kalemegdanskoj tvrđavi.

Bend Still Corners čine Greg Hughes i Tessa Murray. Greg, tada emigrant iz Amerike upoznao je Tesu na železničkoj stanici u Londonu, nakon čega su počeli zajedno da stvaraju muziku pod imenom Still Corners. Povodom proslave desetogodišnjice albuma Strange Pleasures, ovaj dvojac odlučio je da širom Evrope održi letnju turneju. Na koncertima će, pored novih pesama, izvesti mnoge stare hitove koji su najviše inspirisani numerama Vangelisa i genijalnošću italijanskog kompozitora i dirigenta Enija Morikonea.

Nu Genea otvara SHIP festival, Šibenik

Umetnički projekat muzičara i di-džejeva Massima Di Lena i Lucia Aquilina postao je planetarni hit prošle godine. Publiku su osvojili albumom „Bar Mediterraneo”, a činjenica da je to najprodavaniji album 2022. godine na platformi Discogs, ispred mnogih poznatijih imena, dokazuje da i publika i struka nisu odoleli njihovom zvuku. Nastup napuljskog dvojca ove godine otvara SHIP showcase festival, te je ovo savršena prilika da ljubitelji benda uživaju u njihovom live performansu, 14. septembra. Nu Genea donosi nam duh Napulja i mediteranske plesne muzike.

Wu-Tang Clan na EXIT-u, Novi Sad

Ovaj desetočlani sastav smatra se najvećom rep grupom svih vremena, a ove godine na Petrovaradinskoj tvrđavi proslaviće pola veka od nastanka rep kulture. Kao strastveni ljubitelji borilačkih veština, nazvali su sebe Wu-Thang Clan, po filmu Shaolin and Wu-Tang iz 1983. godine. Njihov zvuk je bio revolucionaran, sirov i prljav, protkan kung-fu filmovima sa eksplicitnim, bezobraznim tekstovima, što ih je posebno izdvojilo na rep sceni. Wu-Thang Clan ove godine obeležava trideset godina od osnivanja, a proslaviće ih zajedno sa domaćom publikom 9. jula na Main Stage-u.

Florence + The Machine u Puli, Hrvatska

Prepoznatljivo ime aktualne svetske muzičke scene, Florence + The Machine, dolazi u pulsku Arenu 18. juna gde će, nakon sedam godina, održati koncert u Hrvatskoj. U sklopu svoje Dance Fever turneje bend će promovisati istoimeni poslednji studijski album. Dve hiljade godine stari amfiteatar u Puli ugostiće engleski indie rok bend, čiji je koncert već rasprodat u Londonu, Njujorku i Los Anđelesu.

The Cult na Arsenal festu, Kragujevac

Jedan od najvećih svetskih hard-rok bendova, The Cult, dolazi na kragujevački Arsenal fest, gde će nastupiti na Main Stage-u druge festivalske večeri, 29. juna. The Cult ove godine obeležava četiri decenije postojanja, a u sklopu svoje evropske turneje promoviše 11. album „Under the Midnight Sun”, koji je objavljen u oktobru prošle godine. Sastav je već nastupao pred domaćom publikom na Tašmajdanu i u Štark Areni, a sigurni smo da ih obožavaoci očekuju i ovog leta u Kragujevcu.

Viagra Boys na EXIT festivalu, Novi Sad

Stokholmska rok senzacija, šestočlani bend Viagra Boys, sastoji se od profesionalnih džez muzičara i hardkor veterana predvođenih autentičnim frontmenom Sebastijanom Marfijem. Njihov zvuk kombinuje sirovi pank, post-pank, novi talas i fank-rok, a tekstove karakteriše oštar, kontroverzan i beskrajno duhovit pristup aktuelnim društvenim temama. Bend je formiran 2015. godine i čine ga članovi Les Big Bird, Pig Eies, Nine, Nitad i Neu-Ronz. Parodija i satira su ključni elementi u njihovoj muzici, a to ih je dovelo do nominacije za švedski Gremi.

Foals u Zagrebu, Hrvatska

Jedan od vodećih indie rock bendova svoje generacije održaće prvi samostalni koncert na stadionu Šalata u Zagrebu. Koncert je zakazan za sam početak leta – 23. juna i biće održan u sklopu njhove turneje „Life Is Yours Tour“ na kojoj promovišu istoimeni album. Pesme sa albuma „Life is Yours” nastale su tokom lockdown-a u maloj sobi, bez prozora, u južnom Londonu, kako je otkrio bubnjar benda Jack Bevan sa kojim smo razgovarali. Uprkos tome, album odiše letnjim numerama, optimizmom i novootkrivenom željom za životom. Pored novih pesama, bend će pred hrvatskom publikom izvesti i neke od svojih najpoznatijih hitova.

Billie Eilish na Sziget-u, Budimpešta

Jedno od najpopularnijih imena, posebno među mladom publikom, je Billie Eilish koja će nastupiti na festivalu Sziget, koji se održava u Budimpešti od 10. do 15. avgusta 2023. godine. Dvadeset dvogodišnja Billie je svoju karijeru započela sa svega 17 godina i za kratko vreme postala planetarna zvezda. Prepoznatljiva je po specifičnoj interpretaciji, boji glasa, ali i načinu na koji se oblači i kroz garderobu i frizuru komunicira svoju muziku i stil. Tokom šest dana festivala, pored Billie nastupiće i Imagine Dragons, Niall Horran, M83, Sam Fender, Yungblud, Jamie xx i drugi.

Članak Koja poznata imena iz sveta muzike ovog leta nastupaju u Srbiji i regionu? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Ova zamisao u skladu je sa ciljem Štefice Cvek, kojom se žele afirmisati tekstovi vredni pažnje, a tekstovi pažnju mogu zaslužiti na razne načine – otvaranjem novih tema, originalnim pristupom temama, stilskom ili formalnom inovativnošću, ne isključivo jer su najbolji. Uostalom, preispitujemo i samu kategoriju najboljeg u književnosti – najboljeg po čemu? Za koga? Stoga, broj izabranih dela će se menjati svake godine, u skladu sa tim šta produkcija ima da ponudi“, navele su Pobunjene čitateljke. „Čitamo dela uzimajući u obzir i tekst i kontekst. Važna nam je „politika“ teksta, kao i poetika – uostalom, polazimo od toga da uvek postoji izvesno preplitanje jednog i drugog. Tako tumačenje konstruišemo kroz osvrt na istorijski, društveno-politički kontekst dela i na njegovo komuniciranje sa tim kontekstom. Istovremeno, jednako se služimo i metodom pažljivog čitanja, posvećujući pažnju jeziku teksta, stilskim i formalnim postupcima.“

Vodeći se pomenutim načelima, sa željom da nastave rad na afirmaciji ženskog i ostalih marginalizovanih stvaralaštava, Pobunjene čitateljke nagradu „Štefica Cvek“ ove godine dodeljuju za sledeća prozna ostvarenja:

Marija Andrijašević, Zemlja bez sutona, Fraktura, Zagreb, 2021.

Roman je objavljen gotovo 15 godina nakon sada već kultne pjesničke zbirke Davide, svašta su mi radili (2007). Marija Andrijašević je, dakle, po vokaciji primarno pjesnikinja, a u romanu je vrlo uspješno ispreplela znanstveni diskurs, nježan pjesnički stil te žargon i dijalekt. U svakom slučaju, radi se o knjizi koja se u suvremenoj književnoj produkciji po mnogočemu ističe i zbog svega navedenoga jednoglasno joj je dodijeljena ova nagrada!

Goran Ferčec, O životu radnice krajem dvadesetog stoljeća, Fraktura, Zagreb, 2021.

U stilski, formalno i širinom zahvata teme i epohe višestruko ambicioznom romanu, Ferčec je uspio da ispravi nepravdu nanošenu jugoslovenskoj radnici, nepravdu onih koje su izbrisane iz pamćenja i istorije, ili svedene na karikaturu. Zato što je uspio u najvećem književnom zadatku, da sa emaptijom prikaže i klasno i rodno deprivilegovana iskustva, da vrati dignitet onima kojima je oduzet, zato je romanu O životu radnice krajem dvadesetog stoljeća dodijeljena nagrada koja nosi ime još jedne „obične“ junakinje, Štefice Cvek.

Lejla Kalamujić, Požuri i izmisli grad, Štrik, Beograd, 2021.

Naslovna priča „Požuri i izmisli grad“ posljednja je u zbirci i može je se čitati kao njen zaključak. Priča je to o ženskom prijateljstvu i potpori u bolesti i posljednjim trenucima života. Ova priča, kao uostalom i cijela zbirka, prikazuje i u čitatelju izaziva čitav spektar emocija, od tuge i ljutnje, do bliskosti i topline. Upravo u tome leži kvaliteta i snaga zbirke, i zato ova nagrada!

Senka Marić, Gravitacije, Buybook, Sarajevo, 2021.

Knjiga se odlikuje, prvenstveno, istančanim stilom, lirskom prenapregnutošću izraza čija dotjeranost jednako oduševljava i u standardu i u skazu. Iako je već viđen u postjugoslovenskoj književnosti, postupak fragmentarnog pripovijedanja omogućava pitkost čak i kada otežava snalaženje u tekstu i identifikaciju pripovijednog glasa. Marić ima talenat da uvjerljivo ispreplete lokalno i globalno žensko kulturno naslijeđe – sevdah i Eumenide su podjednako važne referentne tačke za njenu junakinju, baš kao i tarot i čitanje iz taloga kafe. Konačni rezultat je stilski raskošan i intelektualno uzbudljiv tekst koji poziva na nova čitanja.

Ana Miloš, Kraj raspusta i druge priče, Booka, Beograd, 2021.

Ana Miloš služi se u jednoj priči realističkim postupkom, dok će u drugoj koristiti satiru i grotesku. Na stranicama knjige ima klasičnih priča o odrastanju i porodičnih priča, ali ima i elemenata new weird-a i začudno pomerenih žanrovskih amalgama. Ono što je, ipak, možda najviše opredelilo ovu zbirku za nagradu „Štefica Cvek” jeste to što se u središtu ovih različitih formalnih obrazaca nalaze sasvim „obični”, a vrlo često i marginalizovani likovi – velikim delom žene – čijim se problemima Ana Miloš bezrezervno i promišljeno bavi.

Sonja Ražnatović, Exit – Restart, Rende, Beograd, 2021.

Knjiga Exit – Restart našla se u izboru za nagradu „Štefica Cvek” upravo zato što na promišljen i neposredan način tematizuje savremena kvir iskustva, izazove ženskog autorstva, ali i najšire shvaćenu „sverodnu“ (ili „nadrodnu“) potragu za smislom kroz kreativnost umetničkog stvaralaštva, kao i kroz prevazilaženje višestrukih društveno nametnutih okvira.

Mihaela Šumić, Herbarij svete smrti, Imprimatur, Banja Luka, 2021.

Šumić vešto koristi različite književne obrasce, od postmodernističke naracije, preko magičnog realizma pod snažnim uticajem latinoameričke i španske proze, pa do trilera i misterije. Herbarij svete smrti sveža je, autentična i uzbudljiva zbirka priča kakva se retko sreće u regionu. 

Martina Vidajić, Stjenice, Knjižara Ljevak, Zagreb, 2021.

Roman Martine Vidajić, stilski gust i gotovo opipljivo sugestivan, odlično izgrađene dinamike i napetosti, na umjetnički uvjerljiv način pokazuje svu kompleksnost sistemske uslovljenosti višestrukih opresija i eksploatacije. Promišljeno otvarajući neke od ključnih tema prema kojima je koncipirana i nagrada „Štefica Cvek“, ovaj roman ju je u najboljem smislu te riječi i zaslužio.

Nora Verde, Moja dota, Oceanmore, Zagreb, 2021.

Roman Nore Verde Moja dota samo je na prvi pogled jednostavno štivo: ova autofikcija s elementima bildungsromana zahvata neke od najvećih boljki savremenog društva. Uvjerljivo predočavajući nježnu atmosferu „babinog krila“, autorica idilični ton prekida uznemirujućim i oštroumnim razmišljanjima i pitanjima svoje mlade junakinje. Ova knjiga, naposljetku, blagodareći djetinjoj perspektivi, iskreno i autentično progovara i o klasnom sramu, queer identitetu, napetosti između centra i periferije, gradeći slojevit i empatičan roman koji će dugo ostati s čitateljem/icom.

Nagrada „Štefica Cvek” ustanovljena je kao regionalno priznanje, a ove godine pokrivala je BHSC govorno područje i sve prozne knjige koje su objavljene od 1. januara do 1. decembra 2021. godine. Osnivanje nagrade podrazumeva istraživanje regionalne književne produkcije i prikupljanje preporuka knjiga od pedesetak kulturnih radnica i radnika iz zemalja sa BHSC govornog područja – književnica:ka, kritičarki:a, novinarki:a, urednica:ka i drugih. Žiri Pobunjenih čitateljki je uključivao uredništvo portala Bookvica.net, Nađu Bobičić, Borisava Matića i Daru Šljukić, i dve saradnice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, Maju Abadžiju, urednicu Ženske čitaonice pri P.E.N. Centru BiH, i Ivanu Dražić, urednicu portala Booksa.hr.

Osim nagrađenih naslova, a na osnovu pristiglih preporuka, žiri je sastavio i dodatni spisak knjiga vrednih čitalačke pažnje. Ceo spisak naslova dostupan je na sajtu bookvica.net.

Osnivanje nagrade „Štefica Cvek” podržali su USAID, Evropska unija, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Fondacija Jelena Šantić.

Udruženje Pobunjene čitateljke postoji od 2014. godine i čine ga književne kritičarke i druge radnice i radnici u kulturi čiji se rad vezuje za odgovoran, društveno-angažovani pristup književnosti. Misija ovog udruženja je ohrabrivanje mladih kritičarki da svojim radom istupe u javnost i intervenišu u postjugoslovenskom književnom polju koje je često pod uticajem patrijarhalnih, seksističkih i nacionalističkih obrazaca.

Autorka fotografija: Tanja Drobnjak

Članak Proglašene prve dobitnice/i regionalne nagrade Štefica Cvek se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Ovogodišnjim istorijskim izdanjem, kojim je započeo povratak velikih festivala na svetsku scenu, EXIT je pokazao da je snaga jedinstva i volje jača i od najvećih prepreka koje su pretile da nas razdvoje i ove godine. Takođe, dokazali smo da postoji način da se veliki festivali bezbedno organizuju, čak i tokom pandemije. I dok priča o čudu koje se desilo na našoj magičnoj tvrđavi i dalje obilazi planetu, s velikim optimizmom gledamo na 2022, kada će Novi Sad biti Evropska prestonica kulture. Verujemo da nema boljeg načina da najavimo ovako značajno izdanje, nego s jednim od najvećih rokenrol umetnika ikada“, rekao je osnivač i direktor EXIT festivala Dušan Kovačević.

Biografija Nick Cave-a bi i običnom umetniku dala dovoljno „goriva“, a kamoli jednom od najvećih rok pesnika u istoriji. Posle gotovo 50 godina karijere, započete još davne 1973. osnivanjem benda The Boys Next Door, Nick Cave važi za otelotvorenje rock’n’rolla, osobu koja je duboko uticala na istoriju popularne kulture i njena najveća dostignuća. Muzički obrazovan i talentovan, Nick je oduvek želeo da se bavi rokom zato što je, kako kaže, on revolucionaran i ima moć da promeni ljude. Prema sopstvenom priznanju, na samom početku veliki uticaj na njegov rad imali su američki rokeri, kao i britanski bend Jethro Tull, što mu je pomoglo da razvije prepoznatljivi lični stil, koji se kroz godine menjao, kako zvukom, tako i pristupom građenju pesama.

Sa Bad Seeds-ima se spojio 1983, nakon raspada kultnih The Birthday Party, i stvorio, prema pisanju medija, jednu su od najznačajnijih pojava u eri post-panka i alternativnog roka, od 80-ih do danas. Kroz gotovo četiri decenije rada, grupa je objavila 17 studijskih albuma, a teško je odrediti koji je imao veći uticaj. Furiozne 80-te i 90-te obeležila su izuzetna izdanja poput „From Her To Eternity“, „Good Son“, „Henry’s Dream“ i „Let Love In“, sjajno zaokružena ponajboljim live albumom tog perioda, „Live Seeds“ iz 1993. godine. Komercijalni uspeh i svojevrsnu prekretnicu označio je „Murder Ballads“, prilično krvava zbirka pesama i njihovo najprodavanije izdanje do danas. Već sledeći korak pokazao je svu raskoš Cave-ovog ogromnog talenta u najmirnijoj, ali i najemotivnijoj pesmarici dotad – „The Boatman’s Call“.

Sledeći albumi, ništa manje genijalni „No More Shall We Part“, „Nocturama“ i „Abattoir Blues / The Lyre of Orpheus“ doneli su, između ostalog, i razlaz sa dva uticajna člana benda, Mickom Harveyem i Blixom Bargeldom, nakon čega se kao Cave-ov glavni saradnik istakao multiinstrumentalist Warren Ellis, sa kojim je pokrenuo i bend Grinderman, i prošle godine realizovao odličan projekt „Carnage“. Poslednja i još aktualna faza rada benda počela je pre 15 godina i rezultirala sa četiri apsolutna remek-dela od kojih je svaki osvojio nove kreativne vrhunce: „Dig, Lazarus, Dig!!!“, „Push The Sky Away“, „Skeleton Tree“ i dvostruki „Ghosteen“ iz 2019.

Petrovaradinska tvrđava videla je Nick Cave-a dva puta. Prvi put 2011. sa Grindermanom, a 2013. sa Bad Seedsima i oba puta, kroz moćne i glasne svirke, pokazala svu neraskidivost veza koju ima s fanovima sa ovih prostora. U regionu je nastupio više od deset puta, a 8. jula 2022. vraća se kao prvi headliner Exita, čija su proslava 20. godišnjice, kao i činjenica da je bio prvi veliki evropski festival ovog leta jedna od najvažnijih muzičkih vesti 2021. godine.

Od danas u prodaji jednodnevne ulaznice za Nick Cave-a!

Četvorodnevne ulaznice – Registracija za četvorodnevne ulaznice za EXIT festival po poklon cenama otvorena je samo do 18. avgusta! Svi koji žele da osiguraju svoju četvorodnevnu ulaznicu po poklon ceni od samo 5.990 dinara (preko 50 odsto popusta) imaju mogućnost da se registruju najkasnije do 18. avgusta 2021. na ovom linku. Svi registrovani kupci će na e-mail dobiti link preko kojeg online kupuju ulaznice.

Jednodnevne ulaznice – Prodaja jednodnevnih ulaznica za petak, 8. jul, kada nastupa Nick Cave počinje danas! Fanovi mogu da biraju između tri vrste jednodnevnih ulaznica, po poklon cenama (preko 40 odsto popusta): regularne ulaznice po ceni od 2.590 dinara, fan pit po ceni od 3.990 dinara i VIP po ceni od 12.000 dinara. Ove ulaznice semogu kupiti od danas iskIjučivo online na stranicama Gigstixa, a zalihe po ovim cenama su izuzetno ograničene. 
 

Od 3. septembra 2021. kreće redovna prodaja jednodnevnih i četvorodnevnih ulaznica za EXIT festival 2022, na oficijalnom festivalskom sajtu, kao i na prodajnim mestima i online na stranicama Gigstixa.

Članak Nick Cave & The Bad Seeds stižu na EXIT 2022 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pobednici kategorija „Youth Heroes“ konkursa:

Konkurs „Youth Heroes“, preko kog su do sada prepoznata čak 52 mlada heroja, već četvrtu godinu za redom organizuju EXIT fondacija i Naftna industrija Srbije, uz podršku Radio-televizije Srbije i medijske kuće Ringier Axel Springer i izdavačke kuće „Vulkan“.  Ovaj dugoročni projekat ima za cilj da uspešne mlade ljude, između 15 i 30 godina, izvuče iz anonimnosti, nagradi ih za postignuća i za izuzetan doprinos društvu i to ulaznicama za jubilarno 20. izdanje festivala EXIT, za Sea Star i Sea Dance festivale i paketom izdavačke kuće „Vulkan“. Pobednici u svakoj od kategorija dobili su i novčanu nagradu u iznosu od po 100.000 dinara. Svi dobitnici će dobiti zasluženi medijski prostor, a biće promovisani i kroz društvene mreže EXIT festivala, sa ciljem da se društvu pruže pozitivni uzori koji će biti inspiracija mladim ljudima, ali i celokupnoj javnosti. Ovogodišnja dodela prizanja za mlade heroje je specijalno organizovana u Novom Sadu, koji je ove godine Omladinska prestonica Evrope, uz podršku tima OPENS 2019.

„Podrška i promocija za mlade heroje Srbije je verovatno najvažniji zadatak koji EXIT fondacija sa NIS-om i ostalim partnerima sprovodi evo već četvrtu godinu za redom. Podržati najtalentovanije mlade ljude, koji svojim vrednim radom svaki dan pomeraju granice dostignuća, najbolji je način da se oni pozicioniraju kao uzor za neke nove klince koji tek dolaze i tako dopinesu dugoročnoj pozitivnoj transformaciji celokupnog društva.“, rekao je predsednik UO EXIT fondacije Ivan Petrović.

„Za NIS je velika čast da bude deo ovog projekta, jer nema bolje investicije u budućnost od podrške mladim ljudima koji su posvećeni svojim ciljevima i idejama i koji su spremni da se angažuju na boljitku celog društva. Mi kao kompanija želimo da mladi ljudi u Srbiji imaju najbolje uslove za obrazovanje i stručno usavršavanje, kao i da ostanu u svojoj zemlji i tu ostvare svoje profesionalne karijere, neki od njih možda baš u NIS-u,“ izjavio je Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora NIS-a.

Specijalnu „Youth Heroes“ nagradu osvojila je Dejana Bačko, svetska prvakinja u paratekvondou za 2019. godinu i višestruka vicešampionka evropskih takmičenja u istom sportu. Ova mlada heroina je istovremeno i studentkinja završne godine slikarstva i članica udruženja slikara koji slikaju ustima i nogama.

Dejana Bačko

Pobednica u oblasti obrazovanja i nauke među srednjoškolcima je Jelena Ivančić, najbolja mlada matematičarka na svetu, drugo mesto dele Biljana Opranica i Radovan Okilj, prijatelji koji se međusobno bodre i napreduju u domenu medicine, dok je treća nagrada dodeljena Veljku Đuriću, koji je sa svojih 15 godina osvojio čak 47 nagrada na državnim i međunarodnim takmičenjima.

Nagrade su dobili i studenti i postdiplomci u istoj kategoriji i to: prvoplasirani Vojislav Gligorovski, diplomac dva fakulteta i doktorand prestižnog Saveznog politehničkog instituta u Lozani, drugoplasirani su Maša Mišković, svestrana asistentkinja Pravnog fakulteta u Beogradu, i Đorđe Ogrizović, koji je proglašen najboljim mladim naučnikom-inovatorom na svetu! Trećeplasirani je Dejan Mihajlović, najbolji diplomirani lekar u 2018. godini.

Prvu nagradu u oblasti društvenog aktivizma dobio je Srećko Zdravković, zahvaljujući čijoj inicijativi je Bor posle 30 godina dobio Dom omladine,  drugu nagradu osvojila je Milanka Lana Nikolić, koja podiže svest o životu mladih sa hendikepom, a treća je pripala Stefanu Nikoliću, autoru projekta „Humanitarna kafa“.

Vojislav Gligorovski

Mladi heroji preduzetništva su Aleksa Nišavić, devetnaestogodišnji osnivač marketinške agencije, Milan Trbojević, tvorac savetodavnog bloga „Fali ti jedan papir“ za preduzetnike, i Nemanja Stojanović, koji se prvi na ovim prostorima bavi proceduralnim generisanjem 3D objekata.

Nagrade za kulturu i umetnost pripale su Tamari Rogović, najmlađoj magistarki vizuelnih umetnosti u svetu, Nikoli Radosavljeviću, doktorandu Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i saradniku u nastavi na predmetu Grafika, Aleksi Mirkoviću, virtuozu na harmonici i dobitniku 85 državnih i međunarodnih priznanja, kao i Sari Vujadinović, višestruko nagrađivanoj pijanistkinjim koja se usavršava na Kraljevskom konzervatorijumu u Briselu.

Članovi žirija bili su: Snežana Lakićević, savetnica zamenika generalnog direktora i direktora Funkcije za odnose sa javnošću i komunikacije Naftne industrije Srbije; Milena Spasić, direktorka Sektora za društveno odgovorno poslovanje Naftne industrije Srbije; Tanja Šikić, predstavnica Radio-televizije Srbije, Maša Drakulić, predstavnica medijske kuće Ringier Axel Springer, Nenad Blagojević, osnivač portala pricesadusom.com i Ivan Petrović, predsednik UO EXIT fondacije.

Na događaju “Youth Heroes Motivation Day” koji je održan u Novom Sadu, dodeljena je i specijalna OPENS nagrada za izuzetan volonterski doprinos radu Omladinske prestonice Evrope Novi Sad za 2019. godinu. Laureat je Bojana Krgović, a nagradu je uručila programska koordinatorka OPENS-a Aleksandra Ilijin.

Članak Dodeljena priznanja pobednicima „Youth Heroes“ konkursa se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ne smatram sebe nekim posebnim poznavaocem tehno muzike, tu scenu pratim od nedavno. Iako sam upoznata sa radom većine dj-eva koji su nastupali u Areni, nisam imala u planu da samo u njoj ostanem ali kako smo prošli kapije Exit-a, bez dogovora, uputili smo se tamo.

Kroz kapije Exit-a prošla sam tako samouvereno kao da ću kukovima razbiti celu Dance Arenu! To lavovsko samopouzdanje trajalo je svega 6 – 7 minuta, koliko nam je bilo potrebno da stignemo do njenog ulaza. BUM! Drhtim! Bum! Kolena otkazuju! Bum! Ja ću izaći iz svoje kože… Sećam se hladnog i vlažnog stiska ruke moje drugarice, više nego bilo čega drugog u tom trenutku. I samo smo išli. Idemo tamo negde u masu! Idemo. Muzika gruva a mi pratimo zelene lasere koji zaluđuju u njenom ritmu. Varaju nas da postoji konačno odredište. Bum! Monika! Bum! Charlotte! Kada je uopšte počela? Volela bih da mogu da kažem kakva je muzika bila, ali ne sećam se. Arena me je zgrabila, oduvala! Bila sam u sukobu sa njom. U milion malih sukoba sa sobom, sa svime što me okružuje. U teoriji, ja sam znala gde dolazim. U toj realnosti tamo, ja sam ustuknula pred njenom veličinom. Ljudi..ljudi! Ljudi kao mravi! Izlaze odasvud, iz tebe, odozdo, sa leve, sa desne strane.. Bez pardona gmižu okolo. Neko se čak i izđuska na tvojim stopalima. Svi različiti; crni, beli, zeleni, šljokičavi, mali, veliki, maskirani, hladni, topli.. Smeju se, urlaju, skaču, plaču, svako u svom univerzumu! I onda poslednji bum. ,,Baby!“ BUM! ,,Do you get me? Do you like what we do when the lights are out?“ – Maceo Plex otvara svoj set.

Tiho a glasno, kovitlao se u mom stomaku. Nežno a snažno, onoliko koliko je bilo potrebno da me razdrma, da me podseti koliko volim muziku, koliko volim ljude. Odatle se kao vatromet rasprštao po mom telu, milujući ga sve do samog vrha prstiju, do usana.. Rešio je svaki sukob u meni, moguć i nemoguć. Od tog trenutka, ja znam zašto sam tamo. Ni jedan lakat koji je prošao kroz moja rebra nije smetao. To je postalo potpuno normalno. Različitosti kojima smo okruženi više nisu zastrašujuće. Uzbudljive su, zabavne. Kako je samo dobro što smo različiti. Opet, i nismo toliko.

Nisam znala da li ću pre da grlim svoje najmilije, da ih posmatram i uživam u njima, ili ću uživati u sebi, kroz muziku. Kada se Carl Cox pridružio Maceu, mi smo uveliko bili u ljubavi sa Arenom. Udruženi, bacali su na nas energetske bombe, začinjene svim i svačim. Urlala sam ko sumanuta kada više nisam znala šta ću sa sobom od sreće. Taman misliš gotovo, to je to, ekstaza, a oni te razbucaju nekim neočekivanim prelazom i beat-om još boljim od prethodnog, i na sve to, Dance Areni priključuje se bitan gost. Vrlo bitan, možda i najbitniji, za mene. Gost koji je svakom izmamio osmeh! Otkrio nas. Pokazao istinsku lepotu svakoga od nas. Lepotu Arene. Sunce. Razlivalo se na našim licima i telima. Da li žmurila ili gledala, videla sam. Videla sam da ne postojim više ja, da ne postoje oni. To smo sve mi. Kako smo divni kad se smejemo. Kako je verovati osobi iza pulta, prepustiti se svakom zvuku koji ti šalje, i  razumeti ga, jedno vanvremensko iskustvo. Kao iz sna. Koliko je lepo biti zaljubljen u „tufnastog prolaznika“. Koliko je moćna ljubav, u svim svojim nijansama, i da je to jedino što je bitno.

Arena se praznila a oni koji su ostali dobili su prostor. Prostor da se izraze, kroz ples, da se oslobođeno kreću, da puste u taj svoj mini krug kog god da žele, ili ne. Carl Cox nas dobija samo za sebe takve otvorene i razdražene. Sa zadovoljstvom sam mu se prepustila. Oh yes, oh, yes.

Veliki su to muzičari. Umetnici. Govore nam zvukom i svako priča svoju priču. Svaka posebna na svoj način. Sama činjenica da si u mogućnosti da je slušaš je divna, a stvarno čuti to što ti govore je, za mene, božanstveno iskustvo.

Svaki dan u Dance Areni je nudio nešto novo, a ja sam svakog dana bila tamo, od otvaranja do zatvaranja, totalno opijena.

 Peggy Gou i Paul Kalkbrenner su mi uneli mir, kao da sam bila kod kuće. Masa se njihala u nekom ljubavnom i nežnom ritmu. Mnogo je bilo nasmejanih ljudi. Brejcha je takvoj atmosferi dodao samo prstohvat svoje ludačke energije i bili smo ponovo potpuno razneseni! Spavaš par sati, klopaš ako se setiš, i trčiš tamo na pravu gozbu. Brejcha je set zatvorio dva puta. Posle prvog, urlali smo svi kao jedan, zvali ga da nam se vrati. Samo još jedna traka… Leđa razvaljuju, kolena, stopala.. ali ti opijeno stojiš i čekaš još samo tu jednu. Ekipice koje su lagano krenule kućama, trčeći su se vratile nazad. Bilo je fantastično.

A treći dan.. Adriatique.. Uh! Tale of Us.. Uhuh! Solomun! Solomun b2b Tale of Us! Uuuuuuh! Neću ni pokušati da opišem. To mora da se doživi. Zaista ne postoje reči! Beskrajno im hvala. Kao što rekoh, veliki muzičari. Ogromni.

Četvrti dan je, po planu, trebalo provesti u busu, natrag do kuće. Plan je promenjen samo jednim klimom glave. Ostajemo i upoznajemo se sa Jeff Mills-om. Sve vreme sam imala utisak kao da je neko genijalno dete za miksetom. Muzikom ti radi isto ono što ti je stariji burazer radio dok te je, kroz igru, učio kako se igra košarka. Deset puta ti protera loptu kroz noge, sa sve osmehom, i zakuca, a ti sa vilicom spuštenom do poda zadivljeno gledaš i ne veruješ. Jedino što možeš da kažeš je bravo i ajde još. Stvarno bravo!

 A onda, kao prvi jutarnji alarm, budi me Dax J. Snuzovala sam neka dva sata, koliko je vrteo, a onda je počela Amelie Lens i to je definitivno bilo to. Budna sam. Moja opijenost se završila i ja sam mogla trezveno da razmišljam. Pošto se nisam sporazumela sa njih dvoje, okrenula sam se ka masi. Malo sam šetala, malo posmatrala. Više nije sve bilo baš tako šareno i lepršavo. Ipak ima i sive, provuče se i neka baš baš tamna, kao kosa lepe Amelie. Nisu svi bili u mekanom i sjajnom mehuru u kome sam ja bila, što je odlično, jer opet pokazuje koliko su dobri u tome što rade ti Dj-evi. Dj-evi koji su me dotakli toliko da sam videla samo lepo i pozitivno. Samo ljubav.

Ogromna je Arena, svašta tu stane. Ja svakako kući nosim beli rančić pun najsladjih poslastica! Za kraj, opet, stisak ruke moje drugarice. Samo što je sada bio mekan i topao, siguran.

Onoj klinki pred TV-om su sada potpuno jasni ti ljudi koji plešu četiri dana bez prestanka uz tu tuc-tuc muziku, jasno joj je zašto se neko zaputio sam iz Londona zbog toga, i ta klinka je sada umnogome jasnija sama sebi. Ne samo da je dodirnula nedodirljivo, već se sa Arenom ljubila dugo u letnju noć.

  Veliko hvala.

Autorka: Jana Stanisavljević

Naslovna fotografija preuzeta sa: www.exitfest.org

Članak Tufnasti, šljokičavi, mali, veliki, topli, hladni… Ogromna je Dance Arena, svašta tu stane se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Juče (da ne kažemo jutros) je završen devetnaesti Exit festival. Utisci sa ovogodišnjeg Exit Tribe-a, kako je slovila ovogodišnja krilatica festivala, kao i svake godine pripadali su spektru koji se proteže od komentara „kako je iskidala Dance Arena“ do starih dobrih opaski poput „nekad je bilo mnogo bolje“. Svakako, Exit je i ove godine privlačio pažnju ne samo za vreme trajanja, već i najavama muzičara koji će nastupati, aktivizmom i socijalno angažovanim projektima, učešćem u obeležavanju titule Omladinske prestonice Evrope koju ove godine proslavlja Novi Sad, projektom Youth Heroes i drugim inicijativama. Kao i svake godine, marketing tim se posebno istakao, a ulaznice su prodavane po zaista dostupnim cenama. Kada se saberu sve aktivnosti koje su nosile etiketu Exita ove godine, može se reći da je ovo bila dobra godina za festival. Kao i svake godine manifestacija je privukla pažnju velikog broja turista, mladih i podstakla mnoge privredne grane u Novom Sadu tokom cele nedelje.

Festival je otvorila i zatvorila kiša, koncert The Cure-a svečano je započet pljuskom, a poslednje veče je obeleženo pomeranjem otvaranja kapija festivala tog dana zbog oluje.

Ovogodišnji Exit festival su upadljivo obeležili i gužva, agresivno brendiranje stejdževa i tinejdžeri.

Lični doživljaj festivala najviše je obojen gužvom, koja na nekim stejdževima prelazi u stadijum blage klaustrofobije. Exit se pohvalio brojem posetilaca, ali ponekad nije glavno merilo pitanje kvantiteta, nego kvaliteta. Takođe, odnos kvalitet-kvantitet moguće je primeniti i na stejdževe – veliki broj stejdževa (40!) koji nose imena različitih sponzora imao je zbunjujuć efekat. Na svakom ćošku se nalazio stejdž, a programi nisu bili toliko kvalitetni. Količinu pesama iz perioda od 2007. do 2013. godine koju su puštali na bini As Fm-a objašnjava činjenica da većinska publika ni ne zna te numere. Silent stejdž kao i svake godine obeležen je neinvetivnim puštanjem sada već  tradicionalno identičnih pesama, gde se u ekstazu pada uz numere poput „Hit the road jack“.

Kao i ranije, čini se da je festival imao najviše poteškoća sa nekada omiljenim čedom, a današnjim odbačenim Main Stage-om. Od kada je Dance arena postala srce festivala, deluje kao da organizatori ozbiljno kubure sa popunjavanjem programa na Mainu. U prilog tome govori činjenica da su se ove godine tu nalazila razna imena, a čini se da su neka bila tu samo da popune prostor/binu. Bina koja je nekada predstavljala uspeh, prestiž sada je srozana na „hajde da stavimo nešto“ nivo. Doduše, festival je ove godine doveo bend The Cure što je verovatno bio poseban i organizacioni i finansijski izazvov, ali to nije izgovor da se nakon toga glavni stejdž, kako samo ime kaže, solidno zanemari i postane prohodno mesto, a ne centar okupljanja.

Pored brendiranih stejdževa, u oči, uši, kosu, ruke, noge, upadali su i brendirani štandovi. Prostor između Fusion i Reggae bina bio je ispunjen promotivnim štandovima vašarskog tipa koji su zaslepljivali prolaznike. Ovo je bilo veoma šokantno i dosta odbojno iskustvo, jer zaista, razumemo svi, postoje različiti izvori finansiranja, ali ti poslovni potezi zaista ne moraju da na agresivan način doprinose gužvi. Osim toga, neukusno je kada vidite 10 vezanih vašarskih štandova brendova na festivalu koji se ponosi svojim svetskim kalibrom.

I poslednja stavka koja je obeležila festival, ali na pozitivan način – tinedjžeri. Exit i jeste festival koji privlači veliki broj mladih ljudi, posebno tinejdžere, zbog činjenice da nije skup, ima kvalitetan sadržaj, zanimjiv je i realno, svako u mladosti makar jednom treba da ode na festival. A Exit je za takvo iskustvo idealan. I čini se da je organizatorima festivala to jasno, jer su se trudili da i stejdževe kroje po željama publike koja ima između 16 i 23 godine (i publike koja sluša elektroniku).

Ipak .

Količina gužve i loše pozicioniranje štandova gde možete uzeti kartice kojima plaćate hranu ili pića dovela je do toga da ti isti tinejdžeri jedni drugima sede na glavama četiri dana. Dance Arenu da ne pominjemo, ona je odavno sinonim za masovnu klaustrofobiju. Ukoliko festival preuzme odgovornost da bude usmeren ka mladima, mora preuzeti odgovornost i za njihovu bezbednost. Osim toga, ukoliko se usmerava ka mladima, nije na odmet i da većina stejdževa bude usklađena sa njihovim željama, jer ne znam sa kojom tačno publikom numere poput nekadašnjeg hita „Astronomia“ (Tony Iggy) komuniciraju i koga bi trebalo da privuku? Mladi od 18 godina za njih ne znaju, a oni od 28 i ne žele da ih slušaju. Čak ne bi bilo loše ni smanjiti broj stejdževa, jer mnogi od njih nemaju realnu funkciju stejdža.

Zbog ličnih preferencija, a i gužve koja se namestila kao pogodno opravdanje za izbegavanje tog stejdža, ove godine nismo posetili Dance Arenu. Ipak, iz različitih izvora, od ljubitelja elektronike čuli smo samo pohvale za stejdž.

Umesto zaključka, lični utisak:

Exit je prvi festival na koji sam otišla sa 16 godina, koji me je potpuno oduševio i kome sam se skoro svakog leta od tada vraćala. Nakon toga, imala sam sreću da posetim i druge, veće i manje festivale, lokalnog i globalnog karaktera. Da nisam videla da je toliku gužvu moguće rasporediti boljom organizacijom, da se publika ne oseti ugroženo, verovatno bih uvek mislila da je Exit najbolji mogući festival. Na sreću ili žalost, postoji mnogo caka ili prosto organizacionih veština koje bi Exit mogao da preuzme od drugih festivala u regionu, kao što su Sziget ili InMusic Festival. Želja za prosperitetom jeste motivišuća, ali ono što čini festival jesu ljudi koji dolaze na njega. Nekada je neophodno podsetiti organizatore da nije festival VIP loža, a pogotovo Exit kome su jedna od osnovnih ciljnih grupa trenutno mladi, pretežno tinedžeri. Ostali, koji imaju preko 23, 24 godine mogu se zainteresovati za festival isključivo zbog autentičnih izvođača, ali je zbog činjenice da nisu primarna publika, ukoliko ne slušaju elektroniku, pitanje da li bi van koncerata koji ih isključivo zanimaju, ostali na festivalu. Ili što bi rekli, na spektru od komentara „kako je iskidala Dance Arena“ do starih dobrih opaski poput „nekad je bio mnogo bolji festival“, biram „nekad je bio mnogo bolji festival“. Ili sam samo ja bila mlađa.

Naslovna fotografija: Exit festival

Članak Umesto izveštaja: utisci sa Exita 2019 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Zbog toga je i glavni motiv ovogodišnje velike ceremonije otvaranja EXIT festivala “Peace on Earth, Peace with Earth”. Kroz umetnički performans  na svečanom otvaranju EXIT festivala, 4. jula  će sa Petrovaradinske tvrđave biti upućen apel za očuvanje prirode, kao i poruka novim generacijama da je ovo poslednji trenutak u kome mogu da spasu svoju planetu i sebe u njoj. Zbog toga je ove godine poseban naglasak na ekološkim akcijama, koje će u aktivirati sve posetioce i pozvati ih na zajedničku brigu o našem okruženju! 

Zajedno za zelenu Srbiju! 100% reciklaža plastike na Exitu

EXIT Tribe će se, u saradnji sa kompanijom HEINEKEN i JKP „Gradska čistoća“, postarati da plastika ne zagađuje našu prirodu, jer će 100% plastike koja bude korišćena na festivalu biti reciklirana zahvaljujući posebno osmišljenom sistemu, počev od posebnih kanti za plastiku na festivalu, korišćenja specijalne opreme za odvajanje otpada koju poseduju JKP „Gradska čistoća“, pa sve do transporta i reciklaže sve plastike sa festivala u Fabrici za reciklažu JKP „Gradska čistoća“! Na festivalu će biti obezbeđene posebne kante, u koje će posetioci moći da odlože plastične ambalaže i tako učestvuju u tome da plastika ne bude jedan od zagađivača naše životne sredine, već ponovo vraćena u upotrebu.

Vrati prirodi – pridruži se i posadi drvo!

Pod sloganom “Vrati prirodi – pridruži se i posadi drvo”, EXIT Fondacija i #EUzaTEBE na jesen organizuju akciju sadnje drveća. Na OPENS State of EXIT zoni, posetioci će moći da učestvuju u oslikavanju krošnje drveta na platnu i tako se prijave za akciju sadnje drveća i steknu mogućnost da osvoje karte za EXIT 2020. Platno sa oslikanim drvetom će nakon festivala biti postavljeno u Novom Sadu i drugim gradovima i imaće za cilj da poziva građane da se prijave na akciju sadnje drveća. Zainteresovani za akciju moći će da se prijave i na https://www.exitfondacija.org/treezone

Recan fondacija – Svaka limenka se računa

Prvi put na ovogodišnjem Exitu posetioci će moći da učestvuju u kreiranju „Lotosa”- umetničke instalacije koja nastaje od iskorišćenih limenki. Interaktivna, svetleća konstrukcija je deo aktivnosti programa „Svaka limenka se računa”. Nakon uživanja u omiljenom piću, limenku nemojte baciti, već je ubacite u „Lotos“. Svako ko to uradi, od cveta koji simbolizuje mudrost će kao zahvalnost „dobiti” poruku sudbine za to veče. Impresivno delo, visoko dva metra i dugo pet metara, biće svojevrsan ukras festivala i najbolji podsetnik na značaj reciklaže. Osim „Lotosa“, i već dobro poznata „Pixelata“ – jedinstveni umetnički mural od iskorišćenih limenki –  doprineće reciklaži limenki, koje je u potpunosti moguće reciklirati i upotrebiti ponovo nakon samo 60 dana. „Lotos“ i „Pixelata“ će biti u Opens zoni, zahvaljujući saradnji Recan fondacije i Exit fondacije.

I OPENS State of Exit zona zasijaće punim sjajem na EXIT festivalu i još jednom posetiocima širom sveta pokazati zbog čega Novi Sad ove godine nosi prestižnu titulu Omladinske prestonice Evrope! Na ovoj zoni predstaviće se preko 40 organizacija civilnog sektora iz celog regiona, koje će  četiri dana na najkreativniji i najzabavniji mogući način, zajedno sa posetiocima, postati deo jedinstvenog OPENS plemena! Među njima su Centar za omladinski rad, Centar za omladinski i društveni razvoj, ŠOSO „Milan Petrović“, UG Čepom do osmeha i Inžinjeri zaštite životne sredine, ESTIEM LG Novi Sad, Novosadski humanitarni centar, Društvo tumača i prevodilaca za znakovni jezik i mnogi drugi. Drugi deo OPENS State of EXIT zone vrveće od najrazličitijeg zabavnog sadržaja! Pre nego što se uputi na časove plemenskog plesa na ovoj zoni, festivalska publika će moći da svrati u  kutak za ulepšavanje u trajbovskom maniru, a zatim da na izložbi Matice Srpske sazna još neke zanimljivosti o drevnim plemenima. Ekipa OPENS-a omogućiće i druženje sa zvezdama, zahvaljujući velikom teleskopu postavljenom u ovom „nevladinom kraljevstvu“.  Tu je i OPENS VR svet, kutak za gledanje filmova u pokretnom bioskopu, i photo booth u chill zoni, omiljeno mesto za pravljenje najboljih festivalskih fotki! Za dobru atmosferu biće zaduženi najbolji DJ-evi sa takmičenja ,,OPENS play at EXIT”, DJ-evi iz OPENS-ove školice DJ-inga, kao i najmlađe muzičarke iz Rok kampa za devojčice<3.

#StayClean – nacionalna kampanja za zabavu bez korišćenja narkotika

Atraktivna i intrigantna, velika nacionalna kampanja za čist život bez narkotika, podigla je Srbiju na noge, a pokrenuta je od strane EXIT fondacije uz podršku Ministarstva zdravlja i Telekoma Srbije. Kreativni koncept kampanje osmislila je agencija McCann Beograd, uz podršku agencije Drive, a svoje mesto imaće i na EXIT festivalu. Tako će se EXIT, pre svega mladima, obratiti na jedan neposredan način, koji ih neće odbiti od ove važne društvene teme, već naprotiv, zainteresovati da se informišu i na www.stayclean.rs , i da na kraju, kako to kampanja poručuje, ostanu potpuno čisti!

Društvo, ko vozi kući? 

Kompanija HEINEKEN Srbija pobrinula se i za bezbedan dolazak na Tvrđavu i povratak sa nje. Zajedno sa Agencijom za bezbednost saobraćaja i EXITFondacijom, omogućili su posetiocima jednog od najboljih muzičkih festivala u Evropi besplatan taksi prevoz na teritoriji Novog Sada. Taksi vaučere za dolazak ili odlazak sa Petrovaradinske tvrđave, festivalska publika moći će da preuzme na Safe zoni u okviru samog festivala, nakon učešća u kvizu. Posetioci će kroz različite igrice kao što su kriva soba i simulator vožnje moći da saznaju mnogo toga u vezi sa ispravnim ponašanjem u saobraćaju, a svi koji budu učestvovali u ovim zanimljivim edukativnim sadržajima na Safe zoni dobiće poklon, koji će ih podsećati na najznačajnije poruke ove aktivnosti. 

Instalacija „One day…“ čuvene mirovne aktivistkinje Yoko Ono

Jedna od najpoznatijih svetskih umetnica prepoznala je značaj i uticaj EXIT festivala – četvorodnevni boravak na Petrovaradinskoj tvrđavi, od skoro prepoznatoj i kao „Tvrđava mira“, idealna je prilika da se poseti podnožje Petrovaradinske tvrđave, gde se nalazi nova kulturno-turistička atrakcija Novog Sada i Srbije. Reč je o konceptualnoj instalaciji legendarne multimedijalne umetnice i aktivistkinje Joko Ono pod imenom „One day….“, inspirisane tradicionalnim srpskim brodom, takozvanom „šajkom“. Joko Ono i EXIT su osmislili ovaj projekat koji je realizovan uz podršku kompanije NIS, Evropske prestonice kulture i Novog Sada, grada mira, saradnje i kulture.

Yoko Ono – poruka mira: https://youtu.be/jAocO5U3Fbc

Tribina “How to start Serbian export office for Art?”

Kao jedan od najboljih evropskih festivala, koji je bendovima oduvek davao važan prostor na putu do šire afirmacije, EXIT će ove godine pokrenuti važnu temu za muzičku industriju. Drugog festivalskog dana, u petak 5. jula od 21h u hotelu “Leopold”, biće održana tribina o sistemskim merama za pravljenje povoljnog ambijenta za plasiranje domaćih muzičkih talenata na međunarodnoj sceni. Na tribini će govoriti jedan od ključnih ljudi „Eurosonic“ festivala(Groningen, Holandija) Ruud Berens, urednik „Vip News“ platforme globalne muzičke industrije Allan McGowan, predsednik UO Exit fondacije Ivan Petrović, ekspert za kreativne industrije pri kabinetu predsednice Vlade Srbije Martin Cluff i svetski poznata world music zvezda Slobodan Trkulja. Razgovor moderira zamenik glavnog i odgovornog urednika magazina „Nedeljnik“ Branko Rosić.

„ČISTAČ“ Marine Abramović stiže na EXIT

Po uzoru na čuveni performans Marine Abramović, kada je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku 700 sati provela sedeći u „nemom druženju“ sa ljubiteljima umetnosti, i posetioci Exita imaće priliku da se oprobaju u sličnoj aktivnosti na samoj Tvrđavi tokom trajanja festivala. Ova instalacija je najava samo za jedan segment dugoočekivane retrospektivne izložbe „Čistač“ Marine Abramović koja nas očekuje od 21. septembra 2019. do 20. januara 2020. u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.

Regionalna društvena kampanja #SHARELOVE

Velika regionalna društvena kampanja #ShareLove pruža mogućnost svim ljubiteljima festivalskog provoda da uživaju na predstojećem Sea Dance festivalu, koji će biti održan od 30. avgusta do 1. septembra na plaži Buljarica kod Budve. Najbolje i najautentičnije objave na Instagramu i Fejsbuku koje pozivaju na toleranciju, ljubav i poštovanje među ljudima u regionu, a sadrže i obavezne heštegove #sharelove i #tihabalkanskavecina, biće nagrađene ulaznicama za ovaj morski festival! Exit fondacija ovu kampanju realizuje u saradnji sa Munja Inkubatorom Društvenih Inovacija iz Sarajeva, najposećenijom info platformom za osnaživanje mladih hocu.ba, uz podršku Ambasade SAD u Bosni i Hercegovini.

Najpopularniji balkanski Jutjuberi na Exitu!

#SHARELOVE kampanji pridružili su se i najpopularniji Jutjuberi! EXIT, višestruko nagrađivan kao najbolji veliki evropski i svetski festival, udružio je snage sa balkanskom YouTube scenom, koja se u svetskim razmerima nalazi odmah iza američke i britanske, i sklopio saradnju sa „Balkan Tube Festom“. Misija ove saradnje jeste da se povežu mladi ljudi u regionu, i time podignu glas protiv podela bilo koje vrste, pridružujući se pokretu „Tihe balkanske većine“, koja se zalaže za širenje ljubavi, tolerancije i mira kroz veliku društvenu kampanju #ShareLove. Ova kampanja biće nastavljena i na Sea Dance Festivalu.

EXIT DECI – STARS4KIDS             

Na ovo se nadovezuje i, sada već tradicionalna, „Stars4kids” akcija prikupljanja stvari od izvođača u humanitarne svrhe. Neki od istaknutih učesnika i donatora su David Guetta, Skrillex, Motorhead, Killers, a u red dobrotvora će se upisati i ovogodišnje zvezde festivala.

EXIT traži mlade heroje među festivalskom publikom!

Exit fondacija će se na festivalu obratiti svim mladim ljudima koji su uspešni i postižu dobre rezultate u oblasti nauke i obrazovanja, kulture i umetnosti, preduzetništva i kreativnih industrija i društvenog aktivizma i pozvati ih da se pijave na „Youth Heroes“ konkurs, za izbor pozitivnih uzora u društvu! Konkurs je pokrenula EXIT fondacija  sa kompanijom NIS, a uz medijsku podršku RTS-a i  kompanije Ringier Axel Springer. Više o konkursu na www.youth-heroes.org.

Članak EXIT festival i ove godine centar društvenog aktivizma i humanitarnih akcija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Foto: Exit Festival

Inače, ove godine šljokice su definitivno u modi. Nema devojke na festivalu koja ih nije nosila na nekom delu tela. Osim šljokica, tradicionalno su ljudi bili okićeni fluorescentnim narukvicama, svetlećim rogovima i naočarima na glavama. Svi su izgledali baš festivalski.

U pet minuta do jedan (kada je prema satnici trebalo da počne koncert), ljudi su još uvek pristizali. Sve je teže bilo videti binu, sve manje mesta za kretanje, pa su neki dolazili do ludih ideja. Nekoliko njih popelo se na drvo. “Sve samo da ih makar malo bolje vidim”, dobacio je jedan od penjača.

Bili smo spremni na to da će kasniti. Tako je uvek sa velikim zvezdama. Pomišljali smo 5-10 minuta, u krajnjem slučaju 15. I tako se publika i ponašala.

Prvo se odužilo nameštanje pulta i miksete. Zatim je počeo mixtape kojem nije bilo kraja. Ali publika je bila još uvek iznenadjujuće mirna i strpljiva. Stajali su ili sedeli, ćaskali i pijuckali piće. Tek bi se poneki zvižduk čuo sa polja. Medjutim, nakon 40 minuta od predvidjenog vremena početka koncerta, polako je počelo da se zahuktava. Nikome više nije bilo zanimljivo da sluša njihove i tuđe trake preko laptopa. Krenulo je negodovanje, podizanje srednjeg prsta, zvižduci, povici “Ua”. Ljudi su izlazili iz gužve, nervirali se i odlazili iz centra dešavanja. Momci sa bine pokušali su da smire situaciju i zagreju atmosferu puštajući još poznatije pesme. Koristili su se i domaćim stvarima, poput “Hodam gradom kao Rambo” od Cobija. I upalilo bi na kratko, ali bi se publika brzo setila koga je u stvari došla da sluša.

Foto: Exit Festival

Na kraju su se organizatori Exita obratili i objasnili da je triu kasnio let i da će se popeti na binu uskoro.

Pogledala sam na sat na telefonu i videla da je dva odavno prošlo. Trebalo bi svakog trenutka da se pojave. Svetlo je ugašeno na bini. Publika se stišala. Ali tenzija se sve vise osećala.

Dim iz topova najavio je njihov izlazak. Tada je krenuo vrisak. Na bini pojavili su se Quavo i Takeoff. Svi u publici podigli su telefone da zabeleže ovaj momenat. A duo je počeo nastup sa pitanjem ”Da li ste spremni da izgubite razum?”.

Očigledno je bilo da su svi spremni. Posle čekanja od sat vremena, i pomisli da mozda ipak neće ni nastupiti, ostalo je snage i želje da se bez prestanka trepuje i đuska uz njihove pesme.

Exit se potrudio i scenski da dočara ovaj vrhunski nastup najpopularnije hip hop grupe na svetu. Po završetku prve pesme sa bine pušten je vatromet. Skoro svaku pesmu pratio je dim raznih boja. A tokom pesme Hana Montana puštene su i konfete u publiku. Možda su samo baloni falili.

Videlo se da momci to rade profesionalno. Nekako sve je bilo savršeno uskadjeno, njihovi pokreti, repovanje, energija… Zaista su zaludeli publiku. Ostvarili su  fenomenalnu interakciju sa njom. Iako je bilo teško odrepovati svaki vers sa njima, publika nije odustajala. Ako neko i ne bi znao tekst, još jače bi se mrdao i skakao. Mada sve to sa telefonima u rukama. Izgleda da je trend “doživljavanja stvarnosti kroz ekran telefona” i ovde preovladao, pa je mnogima važnije bilo da snime ili prikažu live nego da dožive nastup.

Foto: Exit Festival

Inače, ovog puta su Takeoff i Quavo nastupali bez Offset-a, jer, kako su objasnili, Offset je dobio ćerkicu i ipak odlučio da ne dođe na festival.

Tvrđavom je odjekivao zvuk tvrdih  bitova i brzog, seckajućeg flow-a. Ruke su bile u vazduhu, masa se njihala. A mnoge devojke bile su na ramenima svojih momaka. Ipak najjači utisak ostavio je momak na leđima svog drugara sa maskom glave konja preko face. Ubadao je svaki bit, igrao Dabbing, i izgledao prilično haotično radeći sve to sa glavom konja na ramenima.

Ređala se pesma za pesmom, a najluđu reakciju izazvale su pesme “Hana Montana”, “T shirt”, “Bad and Boujee”, “Stir fry”.

Nastup je zvanično zatvoren njihovim prvim hitom, po kojem su i postali prepoznatljivi, “Versace”. Mada pesma nije išla live, nastavila se ludnica na polju. Očekivali smo da će pokušati da Migos vrate na binu. Ali očigledno je obožavaocima onih sat vremena čekanja bio sasvim dovoljan produžetak.

Ovaj Atlanstki trap trio, koji čine Takeoff, Quavo i Offset, sebe smatraju trendseterima u hip hop muzici, a mnogi se slažu da su unikatni u svom izražavanju. Njihov sleng je prisutan u pesmama, sto ih približava mladima. Pesme kao sto su “Bando”, “Versace”, “Hana Montana”, “Pipe it up”, “Look at my dab”, “Bad and Boujee” utiču na pop kulturu i na Engleski jezik, uvođenjem njihovih severno (ili “Nawf”) Atlantskih korena u mainstream.  Popularizovali su plesni fenomen “Dabbing” i sarađivali sa popularnim imenima hip hop-a. Njihovi albumi, prošle godine Culture, ove godine Culture II, dostigli su vrh američke top liste albuma(Billboard 200). Migos će ovog leta u okviru festivalske turneje vezane za svoj Culture II album, obići i mnoge druge evropske gradove.

Autorka teksta: Isidora Panić

Članak Migos pod reflektorima novosadskog festivala se pojavljuje prvo na Oblakoder.