Po preporuci svetskih stručnjaka

Na sajtu portala Alo nedavno se pojavila lažna reklama u kojoj se navodi da izvesni „endokrinolog Dragan Jovanović“ i jedan zadovoljni korisnik svedoče o čudotvornim kapima koje leče dijabetes. Reč je o lažnoj stranici, do koje vas vodi jedan klik na reklamu, a koja podseća na Fejsbuk stranicu, dok su lekar i zadovoljni korisnik koji svedoče o preparatu zapravo izmišljeni, kako je to objašnjeno u tekstu na sajtu portala Raskrinkavanje.

Naslov ove reklame glasio je: „Prorodni pripravak protiv dijabetesa koji preporučuju svetski stručnjaci”, a informacije poput ove koriste se kao mamci za klikove, iako se na ovaj način manipuliše i emocijama i zdravljem jer se preparati zapravo prodaju.

Izvor: Raskrinkavanje

Slična vest, koju je takođe razotkrio portal Raskrinkavanje, pronađena je i na sajtu Republike, a link vodi ka sajtu prirodnolijecite.com. Naslov je ovoga puta glasio: „Naučite da razlikujete stvarnost od fantazije, a onda se izlečite od dijabetesa“. Sličnih primera je mnogo, a iz priloženog možemo zaključiti da ovakav način manipulisanja postaje sve češća praksa i da čitaoci u želji da poboljšaju svoje zdravlje neretko nasedaju na ovakve obmane.

Izvor: Raskrinkavanje

Milijana Rogač, novinaraka portala Istinomer koji se bavi ukazivanjem na lažne vesti, govori da su lažne vesti zapaljive i brzo se dele, te da je to još jedan od razloga zašto često možemo da naiđemo na takav sadržaj.

„Ne poznajem osobu koja makar jednom nije nasela na dezinformaciju. I to je okej, potpuno razumljivo, laž je primamljiva, uvek bolje upakovana od istine. Problem je šta to znači za javnost i kako dugoročno utiče na poverenje među ljudima i poverenje u medije. Potreban je sada korak više i među publikom – da se informišu ko širi lažne vesti, pa onda da procene da li takvom mediju treba uopšte pokloniti klik, pažnju i poverenje“, ističe Miljana.

Anksioznost i panika – nagon za opastanak?

Različite, uglavnom negativne, reakcije čitalaca često izaziva tema u vezi sa izbeglicama. Naime, oni su u domaćim medijima najčešće okarakterisani kao „lopovi“, „neuredni“, „nekulturni“, „opasni“, što kao posledicu ima povećan osećaj straha kod ljudi kada se nađu u blizini pripadnika ove manjine. Takođe, pored straha, izostaje osećaj empatije, a antimigrantski narativi rastu, pa su u Beogradu organizovani i protesti, dok Fejsbuk grupe protiv migranata broje oko 150.000 članova. Ova tema je, pokazalo se, jako plodna i za manipulaciju fotografijama, ali i za senzacionalističke naslove poput: „Nožem napao mladića u mračnoj Prvomajskoj, oteo mu telefon”. Ovaj naslov našao se na portalu subotica.com, navodi se u izveštaju Nezavisnog društva novinara Vojvodine, a uprkos tome što u zvaničnim dokumentima stoji da identitet napadača nije utvrđen, ipak se u subotičkim medijima o njemu pisalo kao o migrantu.

Na ovaj način, teži se tome da se kroz upečatljive naslove privuče pažnja bez daljeg čitanja teksta i na taj način izazove emocija. Polemike na ovu temu ne izostaju ni u komentarima na društvenim mrežama, te se dodatno raspiruje strah, bez prethodne provere verodostojnosti informacije.

Printscreen

Milica Popović Stijačić, docentkinja na Departmanu za psihologiju, Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum, govori da je u psihologiji oduvek poznato da su ljudi prijemčiviji za informacije koje imaju negativnu konotaciju, odnosno one koje izazivaju negativne emocije. Takođe, kako ona ističe, postoji objašnjenje koje nude evolucionističke perspektive, gde nam veća usmerenost ka negativnim stimulusima omogućava opstanak (jer smo smo u tom slučaju spremniji da odgovorimo na opasnost iz okruženja).

Samim tim, negativno frejmovane vesti kod ljudi izazivaju povećanu pažnju, što kod ranjive populacije (omladine, starijih ljudi, dece, osoba sa psihičkim smetnjama) može proizvesti dodatnu anksioznost i paniku.

„Jedna skorija kvalitativna analiza sadržaja lažnih vesti (Acerbi, 2019), pokazala je da se 50% takvih vesti mogu okarakterisati kao negativne. Drugim rečima – ljudi, kad naiđu na neku lažnu vest, velika je verovatnoća da će biti izloženi nekim sadržajima sa pretećim informacijama, a takvi sadržaji su opet privlačni ljudima, kao i da su ljudi skloniji i da češće „šeruju“ takve stvari na mrežama. U istom istraživanju zaključeno je da je za prijemčivost (atraktivnost) vesti važnija emocionalnost nego istinitost  i eto razloga zašto se lažne vesti brzo šire i teško zaboravljaju,“ objašnjava Milica.

Možda, na prvi pogled, deluje bezazleno, kao da jedan uznemirujući naslov sa paničnim narativom ne može da bude previše štetan po čitaoce, ali ipak – nije tako.

Lažne vesti datiraju iz davnih dana, ali proteklih par godina postaju sve učestalije i neretko poprimaju teatralni karakter. Početak pandemije korona virusa u medijima je predstavljen poput apokalipse (virus koji ubija, tihi ubica), a pobrao je klikove isto koliko je izazvao i strah. Društvenim mrežama, na samom početku pandemije, širile su se neistinite informacije o različitim priprodnim lekovima protiv virusa, a kasnije i o štetnosti vakcina, čipovima i smrtnim ishodima. Panika i strah šire se i sada, nakon dve godine od početka pandemije, samo se vesti modifikuju u odnosu na aktuelnosti i novi soj.

Printscreen

Strah kod ljudi počinje da jenjava kad osete da stvari koje se dešavaju nisu u njihovoj moći. Isto tako, panika se brzo širi kapilarno, po komentarima na društvenim mrežama ili kroz ćaskanje sa drugima. Možda ne bismo osetili paniku da od nekoliko osoba ne čujemo informaciju koju su pročitali na internetu, a na primer, glasi da „dvesta puta više smrtnih slučajeva izazivaju vakcine, nego korona virus“. Odmah zatim, kreću razne polemike ko je gde šta čuo, pročitao, gledao, a uz to, budi se osećaj neizvesnosti šta će se sa nama desiti.

Danas je prilično lako da se teorije zavere i glasine šire kroz višestruke kanale. Poruke su neprekidne, a okruženje često zanemaruje kontradiktorne informacije. Suočeni smo sa paradoksalnim porukama, te nam često bude jednostavnije da poverujemo u bilo koju vest, nego da se upustimo u istraživanje.

„Dugoročno, šteta koju prouzrokuju lažne vesti i dezinformacije odnosi se i na zbunjenu publiku, koja u jednom prezagađenom informacionom ekosistemu ne ume i ne može da razlikuje činjenice od dezinformacija. U tom kontekstu, još lakše je manipulisati ljudima i zastrašivati ih, na primer, bombastičnim naslovima, najavama rata, fotografijama žrtava itd.“, objašnjava Milijana Rogač.

Apokalipsa danas

Uznemirujuće lažne vesti koje potencijalno mogu da utiču na povećan strah kod ljudi ne moraju uvek da budu globalne pandemije ili ratovi. Nekada kod ljudi i vesti poput „Planeta Nibiru udara u Zemlju“ mogu biti podjednako zastrašujuće. Ova vest je svojevremeno kružila brojnim portalima, a jedan od njih je i tekst na portalu Informer. Iako postojanje ove planete ili takozvane planete Iks nikada nije dokazano, to nije sprečilo spekulacije o potencijalnoj apokalipsi, po ko zna koji put.

Printscreen

U decembru prošle godine, nakon što je usledio drugi paket pomoći građanima, portal Alo se dosetio da tu informaciju iskoristi kao siguran način za prikupljanje klikova. Naime, kako se navodi u tekstu Fake News Tragača, portal Alo je u više navrata manipulisao naslovima u vezi sa ovom temom, te se u jednom od njih navodi da: „DRŽAVA DAJE 800.000 DINARA PO DOMAĆINSTVU – Ne propustite šansu da se prijavite“. Međutim, ova vest nije se odnosila na sva domaćinstva u Srbiji, već isključivo na ona koja se bave stočarstvom. Reč je o pravilniku koje je objavilo Ministarstvo poljoprivrede, a koji se tiče podsticanja za investicije u novu opremu i mašine u stočarstvu. No, to nije sprečilo ovaj portal da i to iskoristi kao povod za manipulaciju, smeštajući u naslov teksta informacije u iskrivljenom kontekstu.

Printscreen

Milica Popović Stijačić govori da postoje biološki aspekti, odnosno impulsi koji reaguju na ovakve vesti ili pojave koje uključuju intuitivno i automatsko reagovanje na stvari, prizore ili dešavanja, te da se racionalni aspekt, sporiji, analitički uključuje tek kada rešavamo neke probleme ili donosimo važne odluke. Pored toga, tu su i socijalni aspekti, ekonomski i politički, ali i obrazovanje.

„Istraživanja su pokazala da čak i upozorenje da je vest lažna (npr. Grady et al., 2021), dugoročno ne može da spreči uverenost u istinitost i tačnost informacija. Takve intervencije (davanje upozorenja) imaju trenutne efekte. Već nakon dve nedelje, ispitanici koji su imali upozorenje o tome da su u pitanju lažne vesti, u podjednakoj meri su bili uvereni u tačnost tih istih vesti, kao i oni ispitanici koji nisu imali upozorenje“, objašnjava Milica.

Da li na nas utiču impulsi ili smo analitični?

Uprkos tome što ćemo verovatno na brojne vesti i informacije reagovati automatski, impulsivno, nije na odmet i za ovakve stvari koristiti analitičku stranu. Lažne vesti i takozvani mamci postoje od kad i mediji, međutim, dubinsko sagledavanje stvari koje nam se plasiraju, treba da postane praksa. Samim tim, to će sprečiti dalje i dublje emocionalne situacije, poput povećane panike kada naiđemo na uznemirujući naslov ili straha od izmišljene apokalipse, rata ili neizvesnosti. Zato sledeći put kada naiđete na sumnjive naslove, ili primetite nedoslednosti u tekstu, istražite vest i na ostalim sajtovima, proverite izvore i citate i na taj način ne dozvolite da se lažne informacije poigrajavu sa vašim emocijama.

Naslovna fotografija: Danah Boyd

Članak Lažne vesti i poigravanje sa emocijama se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na događaju će predstaviti nalaze izveštaja Mladi i pravo na informisanost u digitalnom prostoru, u čijoj izradi su tokom prethodnih meseci učestvovali mladi iz cele Srbije svojim autentičnim iskustvima. Izveštaj u završnom delu daje konkretne preporuke ka unapređenju ostvarivanja prava na informisanost mladih u digitalnom medijskom prostoru, pa će na samom događaju kroz diskusiju povezati različite aktere u čijem je fokusu ova tema, i zajedno definisati dalje korake u primeni ovih preporuka u praksi. 

Tokom samog događaja prisutni će imaćete priliku da:

• Saznaju aktuelne podatke koji se odnose na stanje u oblasti digitalne i medijske pismenosti na internetu
• Čuju jedinstvena iskustva mladih ljudi koji su putem fokus grupa pomogli da razumemo njihove navike i potrebe informisanja; (i upoznate neke od njih)
• Upoznaju različite aktere koji rade sa mladima i/ili medijima i zajedno sa njima doprinesete u oblikovanju preporuka koje se odnose na unapređenje prava na informisanje u digitalnom prostoru
• Učestvuju u definisanju konkretnih koraka ka ostvarivanju ovih preporuka
• Upoznaju se sa #antifejk projektom osnaživanja mladih i Youth Led timom koji ga vodi

Broj učesnika je ograničen, a prijave su otvorene do 20. aprila u podne na linku:  https://forms.gle/KYkpNqWeg1Bth91X7 

Zvanični jezik događaja je srpski. Događaj je pristupačan osobama sa invaliditetom. Molimo vas da u prijavi naznačite da li vam je potrebna refundacija putnih troškova. (Za učesnike/ce van Beograda.) 

Članak Otvorene prijave za događaj Kako do manje #fejka u digitalnim medijima se pojavljuje prvo na Oblakoder.

O svim tim fenomenima, omiljenom fejk njuzu o Đokoviću, najbizarnijem tabloidnom naslovu i receptu za prepoznavanje lažnih vesti razgovarali smo sa Pošastima srpskog novinarstva.

Kako je nastala stranica? Koja je bila ideja? 

Kad smo koleginica, koja više nije aktivna na stranici, i ja otvorile stranicu ideja je bila da se zabavimo, ali i da na jednom mestu prikažemo kakva je medijska scena zapravo. Svi odavno znamo kakva je situacija i meni su te priče o stanju u medijima već pomalo dosadne, ali je ovaj način ukazivanja na to zabavniji, slikovitiji i privlači neku novu publiku.

Kako si došla na ideju da nazoveš stranicu Pošasti srpskog novinartsva? 

To je bila koleginicina ideja, sviđala joj se reč „pošast”, a ostalo se samo nametnulo.

Kakva je po tvom mišljenju medijska scena Srbije? Kako bi je opisala? 

Ukratko:

Koji negativni trendovi na medijskoj sceni su najrizičniji trenutno? Šta je ono što bi izdvojila kao posebno negativno? 

Toliko je toga da je teško izdvojiti samo jednu stvar. Možda je najnegativnija sprega medija i vlasti. To ne utiče samo na politiku, već se posledice osećaju i u drugim sferama društva. Mediji bliski vlasti su najvulgarniji, oni proizvode najveći broj lažnih vesti, targetiraju političke neistomišljenike, šire mržnju. Njima je sve dozvoljeno i nažalost tome se ne nazire kraj.

Koji je tvoj recept za prepoznavanje lažnih vesti? 

Nemam neki savršen recept, ali uvek obratim pažnju na medij koji je objavio vest jer imam spisak medija kojima ne verujem. Tako da svaku vest sa ovih medija koja zvuči manje verovatno proverim ili jednostavno odbacim bez provere. Ali na lažne vesti nisu imuni ni profesionalni mediji pa ni jednu vest ne treba uzimati zdravo za gotovo dok se ne proveri. 

Kako se informišeš?

Pratim tviter, tu su najbrže vesti i ima dosta komentara koji daju novo svetlo na svaku vest. Od medija prelistam naslove na portalu 021.rs i ponekad pogledam vesti na N1 ili Novoj.

Da li pratiš medije u Srbiji na dnevnom nivou i tako biraš naslove koje ćeš posebno istaći kao bizarne? 

U početku sam pratila štampu na dnevnom nivou jer je trebalo pronaći što više materijala. Naravno, nisam čitala sve već samo najkritičnije listove. Stranica sad nije toliko aktivna tako da nisam u svakodnevnoj potrazi za bizarnim naslovima. 

Koliko pratioci učestvuju u objavama, da li ti šalju najbizarnije stvari na koji oni sami naiđu? 

U početku sam sama nalazila priloge za stranicu, ali kako je baza pratilaca rasla, pogotovo na Instagramu sve više sam se oslanjala na priloge koje pratioci pošalju tako da sad oni kreiraju najveći deo sadržaja.

Koja društvena mreža je, po tvom mišljenju, najplodnija za lažne vesti? 

 Nisam sigurna, ali sam najčešće na Facebook-u nailazila na lažne vesti. Čini mi se da je Facebook, sa trenutno najstarijom populacijom od svih društvenih mreža najplodnije mesto za ovu vrstu vesti. Imamo čitave generacije koje su odrastale u vreme kada je postojala jedna državna televizija i nekoliko listova. Oni nisu učeni da filtriraju stotine informacija kojim ih društvene mreže svakodnevno bombarduju, pa su skloni da poveruju svemu što pročitaju nesvesni da danas svako može da objavi bilo šta na internetu.

Na koju lažnu vest si i sama nasela? 

Ako se dobro sećam, nasela sam na lažnu vest da je preminuo Patrijarh Irinej koja je objavljena nekoliko dana pre nego što je stvarno preminuo.

Izvor: Istinomer

Koliko se razlikuju lažne vesti plasirane na portalima i u štampanim medijima od onih na televiziji? Postoji li uopšte razlika? 

Ranije su portali prednjačili, kao i njihova štampana izdanja. Sa poplavom TV emisija u kojima se pojavljuju izvesni ljudi koji su izgleda pretplaćeni na gostovanja u jutarnjim programima, pojedine TV stanice postaju rasadnici lažnih vesti. I onda se lažne vesti prepliću. Osoba nešto izjavi na televiziji, zatim to prenesu portali i novine, potom se to iz novina u rubrici prelistavanje čita u televizijskom programu i tako u nedogled.

Gde se lažne vesti najbrže šire – u kojim vrstama zemalja, da li na to utiče državno i političko uređenje, geografski položaj ili pak to koliko su zemlje bogate/siromašne?

Volela bih da vidim neko istraživanje na tu temu, jer bih na prvi pogled rekla da sve to nabrojano utiče i da se kod nas lažne vesti šire jer smo siromašna, balkanska država, bez političke kulture i medijske pismenosti. Međutim, sve je očiglednije da ni stanovnici razvijenih demokratskih država nisu imuni na lažne vesti. Primeri su američki izbori, rat u Ukrajini, pandemija korone. Lažne vesti nisu naš izum, kao ni politička propaganda, ni klikbejtovi, samo ih mi nekako dodatno začinimo.

Kako se zaštiti od lažnih vesti? 

Pratiti kredibilne medije i svaku vest koja zvuči sumnjivo proveriti na više mesta. Mada možda je najbolji savet ne padati odmah u vatru. Ljudi su skloni da čim nešto pročitaju, u to poveruju, odmah šeruju, komentarišu i ispale se. Zapravo je bolje prvo sačekati jer lažne vesti najčešće budu brzo raskrinkane.

Kako bi opisala u tri reči medije koji plasiraju lažne vesti? 

Neprofesionalni, korumpirani i sada već previše bezobrazni.

Kada govorimo o tvojim objavama na instagramu, na šta ljudi najviše reaguju? Na kakve naslove?

Uvek najviše reakcija imaju oni postovi koji su u isto vreme i bizarni i smešni. Nema pravila koja rubrika je u pitanju. Politika je nekad bila poprilično dosadna, međutim sa svakodnevnim izlivima ljubavi medija prema predsedniku to postaje najzabavnija i najbizarnija rubrika.

Ko sve može biti žrtva fejk njuza?

Stvarno mogu biti svi. Gledam ljude na društvenim mrežama obrazovani, informisani, ali ipak nasednu na neku lažnu vest. I to često samo zato što bi voleli da je to istina. Nije kod širenja lažnih vesti u pitanju samo naivnost, neinformisanost, ima tu i projekcije.

Kada govorimo o kreatorima lažnih vesti i senazalističkih naslova, da li se u potpunosti možemo osloniti na nezavisne medije ili ne smemo ni njima verovati u potpunosti? 

Ni profesionalnim medijima ne treba verovati u potpunosti. Dešavalo se da i oni objave po neku lažnu vest, bilo u brzini, neznanju, a nije isključeno da nekad postoji i namera da se plasira neka vest.

Koji sadržaj i teme u medijima su podložniji lažnim vestima?

Sad imamo primer rata u Ukrajini i na njemu možemo da vidimo kojiko je moguće manipulisati vestima kad su u pitanju međunarodni odnosi. Jer su to po pravilu stvari koje su daleko od nas i koje nije moguće proveriti, tako da su lažne vesti prštale sa svih strana i nisu bile rezervisane samo za domaće medije, već su se i strani „pokazali”. Nauka i medicina su takođe podložne. Recimo, većina ljudi nije dovoljno potkovana da razume mehanizam funkcionisanja vakcina. I onda je lako prodavati priču o čipovima i 5G mreži.

A koje senzacionalističkom pristupu izveštavanja?

Ako izuzmemo estradu i rijaliti programe koje uvek prati senzacionalizam, politika je poslednih godina postala poprilično senzacionalistička. U ovoj rubrici možemo da vidimo konstrukcije poput „prvi put u istoriji”, „najveći rast ikad”, „ekonomski tigar”, a to je sve, naravno daleko od istine.

Da li lažne vesti i senzacionalizam idu „ruku pod ruku’’? 

Nije uvek slučaj, ali najčešće je tako. Kreatori lažnih vesti pribegavaju različitim taktikama da privuku pažnju i obezbede nesmetano širenje vesti, a senzacionalizam je jedan od načina da to postignu.

Postoje li u Srbiji nezavisni kritički mediji? 

Kritički mediji postoje, ali svaki medij ima vlasnike, finansijere, oglašivače tako da izbegavam da bilo koji medij nazovem nezavisnim. Kod nas je uticaj vlasti na medije toliko jak da je najveći deo medija pod režimskim uticajem, pa je postao manir da medije koji nisu pod tim uticajem nazivamo nezavisnim, iako to najčešće nije apsolutna istina. Oni jesu nezavisni od vlasti, ali ne i od svih drugih uticaja.

Omiljeni tabloidni naslov? 

Jedan od omiljenih je onaj, sad već antologijski, “Nada Obrić ubila majmuna akumulatorom”, tu je i “Mrka prevario Bekutu sa rođenom ženom”, a volim i onaj Informerov naslov “(FOTO) VUČIĆ IMA MUDA, ALI STVARNO!”.

Izvori: Pošasti novinartsva, Informer

Omiljena teorija zavere koju su mediji prenosili? 

Uh, mnogo ih je. Lično volim sve teorije zavere iz Srpskog telegrafa o mafijašima koje spadaju pod kategoriju „Arkan je živ” i odlično zvuče čitane glasom Milomira Marića.

Najbizarniji fejk njuz o koroni?

Bilo ih je baš dosta, tipa 5G mreža izaziva koronu, tamjan štiti od virusa, Srbe od korone čuva gen. Ne sećam se koliko su mediji prenosili ovu vest, ali jedna naša poznata doktorka je izjavila da je korona biološko oružje Amerikanaca protiv Kineza. Ova njena izjava je bila posebno opasna u toku pandemije jer je došla od strane osobe koja je eminentan lekar i ima veliko poverenje pacijenata.

Izvor: Informer

Najbizarniji fejk njuz o vakcinaciji? 

Da vakcina sadrži čip i sve lažne vesti koje proističu iz toga, na primer: postajemo vlasništvo firme koja je proizvela vakcinu i čip iz vakcine emituje bluetooth signal koji se vidi na telefonima.

Omiljeni fejk njuz o izborima? 

Nisam ispratila nešto puno lažnih vesti o izborima, ali tu postoje mnogi drugi problemi koji nisu lažne vesti u užem smislu. Tu je senzacionalizam, preuveličavanje, nekritički prenos lažnih obećenja, jednostrano izveštavanje. Kada kontrolišete sve TV stanice sa nacionalnom frekvencijom, većinu dnevnih listova i portala vrlo lako manipulišete građanima bez plasiranja lažnih vesti. Imate lažna obećanja koja servirate biračima 24/7, nisu vam potrebne lažne vesti.

Omiljeni fejk njuz o slučaju Đoković?

Fejk njuz na koji je pao i njegov Srđan Đoković o brigadnom generalu Mojt Egađu koji je podržao Novaka. Vest je potekla sa Tvitera sa jednog naloga koji je želeo da se našali, ali mnogi su poverovali da Mojt Egađo stvarno postoji i da izgleda kao glumac Stiv Karel.

Najbizarniji fejk njuz o trenutnom ratu u Ukrajini? 

Najbizarnije su teorije zavere o tome da se u Ukrajini razvija biohemijsko oružje za uništenje Rusa, tj. da se pravi virus koji će targetirati samo ruski gen. 

Omiljeni fejk njuz koji si pročitala u poslednje vreme? 

Mojt Egađo je neprikosnoven.

Omiljeni mim koji bi opisao tvoj odnos prema lažnim vestima? 

Sve zavisi od toga kakva je vest. Ali kad pročitam nešto baš bizarno obično je to neki ovakav izraz lica.

Članak 30 pitanja za Pošasti novinarstva se pojavljuje prvo na Oblakoder.