fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

30 pitanja za Pošasti novinarstva

O lažnim vestima, teorijama zavere i najbizarnijim naslovima

29. March 2022

Tablodini i senzacionalistički naslovi, najrazličitije teorije zavere i lažne vesti, koliko god bile ozbiljan problem medija, ne samo u Srbiji već i šire, često postaju i predmet šale različitih mim stranica. Instagram stranica Pošasti sprskog novinartsva predstavlja bazu primera svega negativnog što možemo uočiti na srpskoj medijskoj sceni. Primeri koje ćete videti na ovoj stranici su primeri negativnih trendova u novinarstvu – lažnih vesti, senzacionalizma, manipulacije, teorija zavere, ali su u isto vreme i riznica bizarnog, smešnog i tragičnog.

O svim tim fenomenima, omiljenom fejk njuzu o Đokoviću, najbizarnijem tabloidnom naslovu i receptu za prepoznavanje lažnih vesti razgovarali smo sa Pošastima srpskog novinarstva.

Kako je nastala stranica? Koja je bila ideja? 

Kad smo koleginica, koja više nije aktivna na stranici, i ja otvorile stranicu ideja je bila da se zabavimo, ali i da na jednom mestu prikažemo kakva je medijska scena zapravo. Svi odavno znamo kakva je situacija i meni su te priče o stanju u medijima već pomalo dosadne, ali je ovaj način ukazivanja na to zabavniji, slikovitiji i privlači neku novu publiku.

Kako si došla na ideju da nazoveš stranicu Pošasti srpskog novinartsva? 

To je bila koleginicina ideja, sviđala joj se reč „pošast”, a ostalo se samo nametnulo.

Kakva je po tvom mišljenju medijska scena Srbije? Kako bi je opisala? 

Ukratko:

Koji negativni trendovi na medijskoj sceni su najrizičniji trenutno? Šta je ono što bi izdvojila kao posebno negativno? 

Toliko je toga da je teško izdvojiti samo jednu stvar. Možda je najnegativnija sprega medija i vlasti. To ne utiče samo na politiku, već se posledice osećaju i u drugim sferama društva. Mediji bliski vlasti su najvulgarniji, oni proizvode najveći broj lažnih vesti, targetiraju političke neistomišljenike, šire mržnju. Njima je sve dozvoljeno i nažalost tome se ne nazire kraj.

Koji je tvoj recept za prepoznavanje lažnih vesti? 

Nemam neki savršen recept, ali uvek obratim pažnju na medij koji je objavio vest jer imam spisak medija kojima ne verujem. Tako da svaku vest sa ovih medija koja zvuči manje verovatno proverim ili jednostavno odbacim bez provere. Ali na lažne vesti nisu imuni ni profesionalni mediji pa ni jednu vest ne treba uzimati zdravo za gotovo dok se ne proveri. 

Kako se informišeš?

Pratim tviter, tu su najbrže vesti i ima dosta komentara koji daju novo svetlo na svaku vest. Od medija prelistam naslove na portalu 021.rs i ponekad pogledam vesti na N1 ili Novoj.

„Sa poplavom TV emisija u kojima se pojavljuju izvesni ljudi koji su izgleda pretplaćeni na gostovanja u jutarnjim programima, pojedine TV stanice postaju rasadnici lažnih vesti. I onda se lažne vesti prepliću. Osoba nešto izjavi na televiziji, zatim to prenesu portali i novine, potom se to iz novina u rubrici prelistavanje čita u televizijskom programu i tako u nedogled.”

Da li pratiš medije u Srbiji na dnevnom nivou i tako biraš naslove koje ćeš posebno istaći kao bizarne? 

U početku sam pratila štampu na dnevnom nivou jer je trebalo pronaći što više materijala. Naravno, nisam čitala sve već samo najkritičnije listove. Stranica sad nije toliko aktivna tako da nisam u svakodnevnoj potrazi za bizarnim naslovima. 

Koliko pratioci učestvuju u objavama, da li ti šalju najbizarnije stvari na koji oni sami naiđu? 

U početku sam sama nalazila priloge za stranicu, ali kako je baza pratilaca rasla, pogotovo na Instagramu sve više sam se oslanjala na priloge koje pratioci pošalju tako da sad oni kreiraju najveći deo sadržaja.

Koja društvena mreža je, po tvom mišljenju, najplodnija za lažne vesti? 

 Nisam sigurna, ali sam najčešće na Facebook-u nailazila na lažne vesti. Čini mi se da je Facebook, sa trenutno najstarijom populacijom od svih društvenih mreža najplodnije mesto za ovu vrstu vesti. Imamo čitave generacije koje su odrastale u vreme kada je postojala jedna državna televizija i nekoliko listova. Oni nisu učeni da filtriraju stotine informacija kojim ih društvene mreže svakodnevno bombarduju, pa su skloni da poveruju svemu što pročitaju nesvesni da danas svako može da objavi bilo šta na internetu.

Na koju lažnu vest si i sama nasela? 

Ako se dobro sećam, nasela sam na lažnu vest da je preminuo Patrijarh Irinej koja je objavljena nekoliko dana pre nego što je stvarno preminuo.

Izvor: Istinomer

Koliko se razlikuju lažne vesti plasirane na portalima i u štampanim medijima od onih na televiziji? Postoji li uopšte razlika? 

Ranije su portali prednjačili, kao i njihova štampana izdanja. Sa poplavom TV emisija u kojima se pojavljuju izvesni ljudi koji su izgleda pretplaćeni na gostovanja u jutarnjim programima, pojedine TV stanice postaju rasadnici lažnih vesti. I onda se lažne vesti prepliću. Osoba nešto izjavi na televiziji, zatim to prenesu portali i novine, potom se to iz novina u rubrici prelistavanje čita u televizijskom programu i tako u nedogled.

Gde se lažne vesti najbrže šire – u kojim vrstama zemalja, da li na to utiče državno i političko uređenje, geografski položaj ili pak to koliko su zemlje bogate/siromašne?

Volela bih da vidim neko istraživanje na tu temu, jer bih na prvi pogled rekla da sve to nabrojano utiče i da se kod nas lažne vesti šire jer smo siromašna, balkanska država, bez političke kulture i medijske pismenosti. Međutim, sve je očiglednije da ni stanovnici razvijenih demokratskih država nisu imuni na lažne vesti. Primeri su američki izbori, rat u Ukrajini, pandemija korone. Lažne vesti nisu naš izum, kao ni politička propaganda, ni klikbejtovi, samo ih mi nekako dodatno začinimo.

Kako se zaštiti od lažnih vesti? 

Pratiti kredibilne medije i svaku vest koja zvuči sumnjivo proveriti na više mesta. Mada možda je najbolji savet ne padati odmah u vatru. Ljudi su skloni da čim nešto pročitaju, u to poveruju, odmah šeruju, komentarišu i ispale se. Zapravo je bolje prvo sačekati jer lažne vesti najčešće budu brzo raskrinkane.

Kako bi opisala u tri reči medije koji plasiraju lažne vesti? 

Neprofesionalni, korumpirani i sada već previše bezobrazni.

Kada govorimo o tvojim objavama na instagramu, na šta ljudi najviše reaguju? Na kakve naslove?

Uvek najviše reakcija imaju oni postovi koji su u isto vreme i bizarni i smešni. Nema pravila koja rubrika je u pitanju. Politika je nekad bila poprilično dosadna, međutim sa svakodnevnim izlivima ljubavi medija prema predsedniku to postaje najzabavnija i najbizarnija rubrika.

Ko sve može biti žrtva fejk njuza?

Stvarno mogu biti svi. Gledam ljude na društvenim mrežama obrazovani, informisani, ali ipak nasednu na neku lažnu vest. I to često samo zato što bi voleli da je to istina. Nije kod širenja lažnih vesti u pitanju samo naivnost, neinformisanost, ima tu i projekcije.

Kada govorimo o kreatorima lažnih vesti i senazalističkih naslova, da li se u potpunosti možemo osloniti na nezavisne medije ili ne smemo ni njima verovati u potpunosti? 

Ni profesionalnim medijima ne treba verovati u potpunosti. Dešavalo se da i oni objave po neku lažnu vest, bilo u brzini, neznanju, a nije isključeno da nekad postoji i namera da se plasira neka vest.

„Ljudi su skloni da čim nešto pročitaju, u to poveruju, odmah šeruju, komentarišu i ispale se. Zapravo je bolje prvo sačekati jer lažne vesti najčešće budu brzo raskrinkane.”

Koji sadržaj i teme u medijima su podložniji lažnim vestima?

Sad imamo primer rata u Ukrajini i na njemu možemo da vidimo kojiko je moguće manipulisati vestima kad su u pitanju međunarodni odnosi. Jer su to po pravilu stvari koje su daleko od nas i koje nije moguće proveriti, tako da su lažne vesti prštale sa svih strana i nisu bile rezervisane samo za domaće medije, već su se i strani „pokazali”. Nauka i medicina su takođe podložne. Recimo, većina ljudi nije dovoljno potkovana da razume mehanizam funkcionisanja vakcina. I onda je lako prodavati priču o čipovima i 5G mreži.

A koje senzacionalističkom pristupu izveštavanja?

Ako izuzmemo estradu i rijaliti programe koje uvek prati senzacionalizam, politika je poslednih godina postala poprilično senzacionalistička. U ovoj rubrici možemo da vidimo konstrukcije poput „prvi put u istoriji”, „najveći rast ikad”, „ekonomski tigar”, a to je sve, naravno daleko od istine.

Da li lažne vesti i senzacionalizam idu „ruku pod ruku’’? 

Nije uvek slučaj, ali najčešće je tako. Kreatori lažnih vesti pribegavaju različitim taktikama da privuku pažnju i obezbede nesmetano širenje vesti, a senzacionalizam je jedan od načina da to postignu.

Postoje li u Srbiji nezavisni kritički mediji? 

Kritički mediji postoje, ali svaki medij ima vlasnike, finansijere, oglašivače tako da izbegavam da bilo koji medij nazovem nezavisnim. Kod nas je uticaj vlasti na medije toliko jak da je najveći deo medija pod režimskim uticajem, pa je postao manir da medije koji nisu pod tim uticajem nazivamo nezavisnim, iako to najčešće nije apsolutna istina. Oni jesu nezavisni od vlasti, ali ne i od svih drugih uticaja.

Omiljeni tabloidni naslov? 

Jedan od omiljenih je onaj, sad već antologijski, “Nada Obrić ubila majmuna akumulatorom”, tu je i “Mrka prevario Bekutu sa rođenom ženom”, a volim i onaj Informerov naslov “(FOTO) VUČIĆ IMA MUDA, ALI STVARNO!”.

Izvori: Pošasti novinartsva, Informer

Omiljena teorija zavere koju su mediji prenosili? 

Uh, mnogo ih je. Lično volim sve teorije zavere iz Srpskog telegrafa o mafijašima koje spadaju pod kategoriju „Arkan je živ” i odlično zvuče čitane glasom Milomira Marića.

Najbizarniji fejk njuz o koroni?

Bilo ih je baš dosta, tipa 5G mreža izaziva koronu, tamjan štiti od virusa, Srbe od korone čuva gen. Ne sećam se koliko su mediji prenosili ovu vest, ali jedna naša poznata doktorka je izjavila da je korona biološko oružje Amerikanaca protiv Kineza. Ova njena izjava je bila posebno opasna u toku pandemije jer je došla od strane osobe koja je eminentan lekar i ima veliko poverenje pacijenata.

Izvor: Informer

Najbizarniji fejk njuz o vakcinaciji? 

Da vakcina sadrži čip i sve lažne vesti koje proističu iz toga, na primer: postajemo vlasništvo firme koja je proizvela vakcinu i čip iz vakcine emituje bluetooth signal koji se vidi na telefonima.

Omiljeni fejk njuz o izborima? 

Nisam ispratila nešto puno lažnih vesti o izborima, ali tu postoje mnogi drugi problemi koji nisu lažne vesti u užem smislu. Tu je senzacionalizam, preuveličavanje, nekritički prenos lažnih obećenja, jednostrano izveštavanje. Kada kontrolišete sve TV stanice sa nacionalnom frekvencijom, većinu dnevnih listova i portala vrlo lako manipulišete građanima bez plasiranja lažnih vesti. Imate lažna obećanja koja servirate biračima 24/7, nisu vam potrebne lažne vesti.

Omiljeni fejk njuz o slučaju Đoković?

Fejk njuz na koji je pao i njegov Srđan Đoković o brigadnom generalu Mojt Egađu koji je podržao Novaka. Vest je potekla sa Tvitera sa jednog naloga koji je želeo da se našali, ali mnogi su poverovali da Mojt Egađo stvarno postoji i da izgleda kao glumac Stiv Karel.

Najbizarniji fejk njuz o trenutnom ratu u Ukrajini? 

Najbizarnije su teorije zavere o tome da se u Ukrajini razvija biohemijsko oružje za uništenje Rusa, tj. da se pravi virus koji će targetirati samo ruski gen. 

Omiljeni fejk njuz koji si pročitala u poslednje vreme? 

Mojt Egađo je neprikosnoven.

Omiljeni mim koji bi opisao tvoj odnos prema lažnim vestima? 

Sve zavisi od toga kakva je vest. Ali kad pročitam nešto baš bizarno obično je to neki ovakav izraz lica.

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *