Nagradu „Zlatna imaginacija” za najbolji film u celini dobilo je ostvarenje „Stoj na rukama” rediteljke Ovsane Šekojan iz Jermenije. U svom obrazloženju žiri je napisao da nagradu dodeljuje „za izvrsnost u svakom aspektu filmskog dela; bolnu, ali suptilnu, slojevito ispričanu priču, jedinstvenu atmosferu, sjajnu režiju, izvrsnu kameru i glumu“.

Nagrada „Zlatna interpretacija” za najbolju žensku ulogu dodeljena je Milici Janevski za ulogu u filmu „U ramenima” rediteljke Tare Gajović iz Srbije, „zbog neverovatne transformacije u sredovečnu ženu i majku kojoj je kafana druga kuća“. Žiri je dodelio nagradu za najbolju mušku ulogu glumcu Oskaru Petersenu za ulogu u filmu „Bergi” južnoafričkog reditelja Diana Vejsa, „za majstorski suptilno nijansiranje unutrašnje tenzije i borbe između ljudskosti u sebi i poštovanja zakona“.

Specijalne nagrade dodeljene su filmovima „Mama” Migela Azurmendija Gomeza (Španija), „za poseban pristup odnosu majke i sina koji na duhovit način prikazuje majčinsku ljubav i kad ta ljubav ide protiv života samoga“, kao i ostvarenju „Sahrana“ Šimuna Šituma (Hrvatska), „zbog pametnog, duhovitog i ironičnog prikaza karaktera balkanskog čoveka koji se očitava kroz opušten odnos prema smrti i suptilnog prikaza skrivenih emocija koje izbijaju uprkos odbrambenim mehanizmima“.

Glavni žiri festivala činili su Radivoje Raša Andrić, reditelj iz Srbije, Lana Barić, rediteljka, scenaristkinja i glumica iz Hrvatske, i Rikard Balada, glumac iz Španije.

Regionalnu nagradu „Zlatna vizualizacija” za najbolju kameru, koja se dodeljuje uz podršku rentala Cineplanet, dobio je Miloš Radovanović za film „U ramenima”.  O nagradi je odlučio Miloš Jaćimović, direktor fotografije iz Srbije, koji je svoj izbor obrazložio rečima: „Ovogodišnje, jubilarno, izdanje Bašta Festa obeležio je veliki broj filmova visokog nivoa estetizacije i vrhunskog vizuelnog izraza. Kako mora da se donese samo jedna nagrada, ove godine podržavamo jedan mladi film, koji se naslanja na tradicije crnog i rumunskog, novog talasa, koji se istakao svojom vizuelnom pismenošću i osećajem za ritam“.

Žiri mladih sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte, koji su ove godini činili Đorđe Petrović, Andrija Žuža, Sonja Jovanović, Dubravka Stefanović i Anika Petrović, svoju nagradu je dodelio ostvarenju „Brzina” reditelja Pola Rižoa, „zbog kritike života i vremena u kom se nalazimo koje nam ne dopušta predah, niti da stanemo i razmislimo“. U obrazloženju  žirija stoji i da je ovo „film koji govori o umerenosti i ravnoteži koju svako od nas treba da pronađe u sebi da bi preživeo, i ujedno u malom predstavlja ogledalo svakodnevice naše generacije“.

Bašta Pitch žiri u sastavu: Pawel Kosun (Poljska), Lukas Teren (Slovačka), Anja Sekulić (Crna Gora) i Maja Šuša (Srbija), doneo je odluku da za najbolji projekat proglasi „Smrt, more, plave boje” reditelja Milutina Miloševića i producentkinje Jelene Čeivanović iz Srbije.

Autorka fotografija: Milena Arsenić

Članak Dodelom nagrada svečano zatvoren 10. Bašta Fest se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Yağmur Mısırlıoğlu je sa svojim filmom „Ne danas” obišla značajne festivale kratkog metra širom sveta, a na svom proputovanju stigla je i do Bašta Festa. „Film je o dadilji s punim radnim vremenom, koja je takođe i samohrana majka. Ideja se rodila iz moje prošlosti. Koscenarista i ja smo bili u neku ruku privilegovana deca, i upoznavali smo dosta dadilja kroz čitavo detinjstvo. Razmišljali smo o dadiljama koje smo upoznavali dok smo bili deca. Postavili smo sebi pitanje – kako bi bilo da smo deca sada, a ne tokom devedesetih? Kakve bi danas bile te dadilje? Kako bi bilo kretati se u tom svetu?“, rekla je Mısırlıoğlu o inspiraciji za film.

Fotografija: Tanja Drobnjak

Nikola Polić, reditelj filma „Vodi me, gde god” o svom filmu je rekao: „Scenario je, moglo bi se reći, nastao slučajno. U tom periodu smo Aleksandra Jovanović i ja radili scenario za drugi film u kome se pojavila scena, za koju sam osetio bi mogla postati celina za sebe. Aleksandra je to prepoznala i tako smo započeli rad na filmu „Vodi me, gde god”.  Scenario smo dalje prilagođavali u različitim fazama nastanka filma kako bismo otkrili baš ta autentična vizuelna rešenja, i u tome nam je dosta pomogla saradnja sa animatorkom Isidorom Vulić koja je kroz crtež i boju uspela da dočara najtananija osećanja naše junakinje Milice”.

Fotografija: Tanja Drobnjak

U takmičarskom programu festivala prikazano je ukupno 29 kratkih igranih filmova iz 20 država. Glavni žiri festivala čine reditelj Radivoje Raša Andrić, glumica, rediteljka i scenaristkinja Lana Barić, i glumac Rikard Balada, koji će odlučivati o nagradama za najbolji film u celini (Zlatna imaginacija), i najbolju mušku i žensku ulogu (Zlatna interpretacija). Osim toga, tu je i nagrada za najbolji film Žirija mladih, kao i regionalna nagrada za najbolju kameru „Zlatna vizualizacija“ u saradnji sa rentalom Cineplanet, koju dodeljuje pojedinačni strukovni žiri.

U muzičkom programu Bašta Festa nastupaju Dj IRon (Idemo kod mene da slušamo ploče), DJ Igor Jadranin, dvojac FTG – Funk Technik Group, kao i tradicionalno Čola veče. Muzički program se održava u parku „Borići“ i počinje odmah nakon projekcija filmova, oko ponoći, svake noći u toku trajanja festivala.

Festival tradicionalno zatvara debitantsko ostvarenje koje je, prema mišljenju Bašta tima, obeležilo proteklu godinu. Na ovogodišnjem festivalu 2. jula, nakon dodele nagrada, na Open airu u parku „Borići” publika će imati priliku da pogleda film Dušana Zorića i Matije Gluščevića „Da li ste videli ovu ženu?”, a svečano će ga zatvoriti glumica Ksenija Marinković sa ekipom filma. Uz ovo ostvarenje publika će moći da pogleda i kratki film Lane Barić „Snežana”.

Naslovna fotografija: Tanja Drobnjak

Članak 10. Bašta Fest – izveštaj sa trećeg festivalskog dana se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Film „Samo ovaj svet” je na Bašta Festu imao svoju svetsku premijeru. U intrigantnom sinopsisu ovog ostvarenja stoji kako glavni lik Viktor, usamljeni vozač motora, počinje da prati svog automehaničara. „Uvek me zanimaju odnosi koji kreću iz nečega što možda nije zdravo, ili je toksično  – neko nekog prati, ili se neko svađa pa iz toga krene neka ljubav. Takođe, imam neke drugare koji se mnogo lože na motorcikle i vrlo mi je senzualno kako oni o tome stalno pričaju, kako voze, u šta su obučeni i ostalo. Ovde nije ništa fensi, to je neki stari motor Tomos – bilo mi je bitno da lik bude takav i da napravim svet u kome postoji samo dvoje ljudi koji će se razumeti, da ih niko drugi ne razume. Otuda i naziv filma, i zato u celom filmu ne postoji čak nijedan statista, već samo njih dvojica”, istakao je reditelj Petar Lakić.

Fotografija: Milena Arsenić

Ognjen Isailović, reditelj filma „Fitnes Džim”, o svom ostvarenju je rekao: „Pre svega smo želeli da razumemo našeg glavnog junaka. On svakako nije oličenje neke posebne vrline, ali nije ni striktno negativac. Junakom, u klasičnom smislu pojma, čini ga to što pati. Njegova patnja ima meru našeg vremena  – u isto vreme je i efemerna ali i jako velika  – naš tridesetogodišnji junak, u godinama kada bi trebalo da bude dovoljno zreo, nema pojma ko je i zbog toga oko njega tiho pati dosta ljudi, uključujući i njega samog.“

Fotografija: Milena Arsenić

U takmičarskom programu festivala na repertoaru je 29 kratkih igranih filmova iz 20 država. Glavni žiri festivala čine reditelj Radivoje Raša Andrić, glumica, rediteljka i scenaristkinja Lana Barić, i glumac Rikard Balada, koji će odlučivati o nagradama za najbolji film u celini (Zlatna imaginacija), i najbolju mušku i žensku ulogu (Zlatna interpretacija). Osim toga, tu je i nagrada za najbolji film Žirija mladih, kao i regionalna nagrada za najbolju kameru „Zlatna vizualizacija“ u saradnji sa rentalom Cineplanet, koju dodeljuje pojedinačni strukovni žiri.

U muzičkom programu Bašta Festa nastupaju Dj IRon (Idemo kod mene da slušamo ploče), DJ Igor Jadranin, dvojac FTG – Funk Technik Group, kao i tradicionalno Čola veče. Muzički program se održava u parku „Borići“ i počinje odmah nakon projekcija filmova, oko ponoći, svake noći u toku trajanja festivala.

Festival tradicionalno zatvara debitantsko ostvarenje koje je, prema mišljenju Bašta tima, obeležilo proteklu godinu. Na ovogodišnjem festivalu 2. jula, nakon dodele nagrada, na Open airu u parku „Borići” publika će imati priliku da pogleda film Dušana Zorića i Matije Gluščevića „Da li ste videli ovu ženu?”, a svečano će ga zatvoriti glumica Ksenija Marinković sa ekipom filma. Uz ovo ostvarenje publika će moći da pogleda i kratki film Lane Barić „Snežana”.

Naslovna fotografija: Tanja Drobnjak

Članak 10. Bašta Fest – izveštaj sa drugog festivalskog dana se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sa Nikolom Polićem razgovarali smo o njegovom kratkometražnom ostvarenju, o radu na ovom filmu, emocijama i osećanjima koje kroz film želi da prenese gledaocima, a Nikola nam otkriva kada i kome bi on rekao Vodi me, gde god.

Odakle dolazi ideja za ovaj kratki film?

Nikola Polić: Bila je to prohladna decembarska noć, čekao sam bus. Malo iza ponoći. Nećete mi verovati, ali ispred mene se pojavila devojka u bundici vidno uznemirena što njen dečko odbija da krene sa njom. Scena se brzo odigrala, kući je krenula sama. Ali ta njena uznemirenost je ostavila toliko snažan utisak na mene, te sam iste noći počeo da razmišljam o filmu. Naravno, scenario i sam film se desio dosta kasnije.

U filmu je fokus stavljen na ženu i njena osećanja, zašto ti je bilo važno da to prikažeš?

Specifični ljudi, njihovi karakteri i osećanja su uvek predmet istraživanja u mojim filmovima. Bili oni igrani ili dokumentarni. A susret sa ovim parom na stanici, neko bi rekao pomalo bizaran, bio je dobar poziv u film koji će otkriti koliko se tuge krije u našoj junakinji Milici. Mislim da se ova priča tiče svih mladih ljudi koji pokušavaju da razumeju svoja osećanja i koliko mogu povrediti sebe kako bi se bar na kratko osetili živim u datom trenutku, nezavisno od pola ili sredine u kojoj žive.

Da li si tokom rada na filmu možda razmišljao i o tome koliko je ženska sekusalnost marginalizovana? Da li je ovaj film možda jedan od načina da se skrene pažnja i na to?

Ne. Tokom rada na filmu pokušavam da otkrijem slike koje najbolje otkrivaju moje junake. Koliko će se gledalac u njima prepoznati ili u kojoj meri može da ih razume. Mislim da se iz tog pristupa otkriva autentičan svet likova koji postavlja mnogobrojna pitanja. Zanimljivo mi je da je vas film naveo baš na to razmišljanje.

Uprkos tome što film vremenski traje dosta manje od drugometražnog, koliko je zapravo zahtevno raditi na kratkom igranom filmu?

To dosta zavisi od trenutka u kome umetnik stvara i od same prirode priče. Vodi me, gde god je brzo napisan i smiljen, ali je dugo stajao u montaži. Trebalo je napraviti balans između igranog dela filma i animiranih slika, te je postprodukcija trajala više od godinu dana.

Junakinja Milica koju igra Milena Božić je u fokusu tokom čitavog filma, kako je fukcionisala vaša saradnja, i zašto je baš Mileni pripala ta uloga?

Milena i ja smo prijatelji i ona bi vam sada rekla da je ulogu dobila preko veze (smeh). A ja, da sam želeo da se osećam sigurno pored osobe koja će razumeti Milicu i pristupi radu na ulozi bez predrasuda i zadrške. Milena voli da postavlja pitanja, precizna je, istražuje i predlaže, te su naše interne probe trajale dugo i mogle bi se meriti u litrama ispijene kafe. Zato na setu nije bilo nikakvih nedoumica. Najkompleksniji glumački zadatak u ovom filmu Milena je snimila iz prve. Volim je jer je predana i voli da pređe preko crte.

Vodi me, gde god je veoma upečatljiva rečenica, obično bismo je izgovorili nekome ko nam je jako važan i u koga imamo poverenje. Kada i kome bi ti rekao vodi me, gde god, a kome to kaže protagonistkinja Milica?

Voljenoj osobi, kada ne možemo da se dogovorimo oko letovanja, a kome to čuveno vodi me, gde god junakinja govori – saznaćete ukoliko posetite Bašta fest.

Šta Bašta fest predstavlja ze tebe kao mladog reditelja?

Bašta Fest je moj omiljeni festival. On mi je tokom studentskih dana bio prozor u svet. Na tom posebnom mestu gledao sam najbolja autorska ostvarenja kratke forme kod nas. Tu sam prikazao prvi kratki igrani film Mogu sam (2018), pobedio na Bašta pitch industri programu sa projektom Organizmi (2019) i sa istim učestvovao na narednom festivalu. Posebno me raduje što će Vodi me, gde god biti prikazan na ovogodišnjem jubilarnom izdanju festivala i što ću biti tamo sa svojim saradnicima i prijateljima.

Koji film ti jedva čekaš da pogledaš na festivalu?

Samo ovaj svet u režiji Petra Lakića, obratite pažnju na ovaj film, a za ovog mladog autora će se tek čuti.

Da li nam pripremaš nešto novo u narednom periodu?

Trenutno radim na dva dokumentarna filma: Kako biti Slobodan? o umetniku koji se bavi Op artom u Srbiji i svakodnevno bori sa vetrenjačama i na filmu Razmena ili kako sam preživeo pubertet koji je priča o mom odrastanju i jednom putovanju u Belgiju.

Naslovna fotografija: M. Lacmanović

Članak Vodi me, gde god – mnoštvo različitih emocija u svega deset minuta se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Bašta Fest je prošle godine, zajedno sa partnerima iz regionalnih zemalja, Drim Short Film Festival (Struga, Severna Makedonija) i Seanema Film Festival (Ulcinj, Crna Gora) osnovao BALKAN SHORT FILM NETWORK, Balkansku mrežu kratkog filma za edukaciju mladih filmskih autora, kao i promociju kratkog filma u regionu. Nastavljajući uspešan prošlogodišnji program, ove godine na Bašta Festu biće održane tri radionice na tri festivala iz regiona, namenjene za razvoj kratkih igranih filmova koje će okupiti mlade filmske autore iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore.

Bašta Fest (22), fotografija: Milena Arsenić

Biće izabrano pet projekata za kratki igrani film do 30 minuta koji će učestvovati na tri radionice i to: Bašta Pitch na Bašta Festu, Fund Ready na Drim Short Film Festivalu i Festival Ready na Seanema Film Festivalu. Svaki projekat imaće 2 predstavnika – reditelja i producenta, ukupno 10 učesnika radionice. Prijave za razvoj kratkih igranih filmova iz Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije u okviru ovih radonica otvorene su do 10. maja, a više informacija možete pronaći na sajtu bastafest.com.

Bašta Fest je od izuzetnog značaja za decentralizaciju kulture, budući da je usmerio raznolik filmski, muzički, edukativni i prateći program na ovu predivnu regiju. Ideja je od samog početka bila da se neverovatna priroda Bajine Bašte i okoline otvori za što veći broj posetilaca, a ovaj festival je postao kulturna oaza koja pre svega promoviše mlade domaće i internacionalne autore, stavljajući akcenat na kratke filmove sa autentičnim glumačkim ostvarenjima.

Program Bašta Festa se održava na otvorenom i besplatan je za posetioce.

Naslovna fotografija: Ljubiša Joković

Članak Deseti Bašta Fest od 29. juna do 2. jula se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U četvrtak sam, posle desetak godina, opet bila tu, ovoga puta nisam plaćala slomljene čaše, ali mi jeste eksplodirao fen. Barem je bio moj, tešila sam se. Ovo je bila moja druga poseta Bajinoj Bašti, ali prva Bašta Festu. Zapravo, moj smeštaj gledao je baš na hotel u kome sam odsedala tada, na toj ekskurziji, i ulice su, u stvari, bile jako uske, a komplet lepinju nisam jela. U Bajinoj Bašti glavna ulica nakon 17 časova postaje šetalište, kafići se popune, na igralištu se okupi mnogo dece, a već oko 20 časova svi se upute ka parku Borići.

Na festival sam došla unapred pripremljena, divno je druženje, izleti su fenomenalni, filmovi su sjajni, žurke budu super, govorili su mi, ali nisam poverovala u ono ponesi nešto sa dugim rukavima, uveče ume da bude jako hladno. Ipak je jul, mislila sam, nema šanse da meni bude toliko hladno, spakovaću samo jedan duks. U tom jednom duksu provela sam sve četiri večeri festivala. Naravno, to me nije sprečilo da odgledam 24 kratkometražna igrana filma. Mnogi od njih su me nasmejali, neki baš prodrmali, uz neke sam zadržavala suze, na neke junakinje sam bila ponosna, a kroz neke filmove sam osetila i ljutnju na sebe, jer ja nikad nisam umela da izgovorim tako važne i divne reči.

Pored toga, obišla sam jezero Perućac – i to dva puta, krstarila, brčnula noge u Drini, upoznala mnogo kul ljudi i pojela gomilu tuna sendviča.

Kako ne bih nastavila ovo moje pobrojavanje stvari koje sam radila, videla i saznala, pred vama su fotografije koje barem malo mogu da približe atmosferu tokom ova četiri dana na Bašta Festu.

A vi, sledeće godine, znate šta vam je činiti #samodođi!

Članak Razglednice sa Bašta Festa se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Antonija Belazelkos je mlada glumica koja tumači lik Margot, a Marija je upravo nju zamišljala dok je pisala scenario, jer su i na prethodnom filmu, dok je Antonija imala svega dvanaest godina, sarađivale.

Film Severni pol je prikazan na festivalu u Kanu, a uoči našeg razgovora povodom prikazivanja filma na Bašta Festu, Severni pol je dobio nagradu za najbolji kratki film (koju deli sa filmom To Vancuver) na festivalu kratkometražnog filma u Italiji.

Film Severni pol prikazuje nam priču iz ugla tinejdžerke, sa čime se sve ona suočava u filmu?

Marija: Film Severni pol je priča jedne tinejdžerke koji nam prikazuje sa čime se ona susreće kroz određeni period u životu. Zapravo, Severni pol je priča o Margo koja se suočava sa pritiskom da priprada. Zapravo, ona kroz film i ne zna gde priprada i to jeste prikazano iz ugla tinejdžerke zato što, u suštini, životna borba da nađemo svoje mesto, uprkos uticaju okoline prema tome ko smo i šta je naš identitet, je najizraženija u tom dobu.

Autor fotografije: Gjorgi Klincarov

Kako je bilo sarađivati sa mladom Antonijom Belazelkosom, da li je i ona svojim ličnim iskustvom doprinela priči?

Divno je bilo raditi sa Antonijom, ona je jako talentovana mlada glumica. Naravno da je dala svoj doprinos, samim tim što ona i jeste tih godina. Ovo nije naš prvi put da sarađujemo, zapravo mi smo prvi put sarađivale kad je ona imala svega dvanaest godina, u mom prethodnom kratkom filmu. Znamo se dugo, čak kad sam pisala scenario, kad sam zamišljala likove, uvek mi je njeno lice bilo inspiracija. Ona tada i nije bila tih godina, ali dobro se uklopilo da smo film snimali kada je Antonija bila u pravim godinama za tu ulogu.

Zašto baš naziv Severni pol, on uglavnom asocira na hladnoću i pustoš, da li se tako oseća i Margo, ali i sve njene vršnjakinje u tim godinama?

Severni pol je geografska i duhovna odrednica gomile mladih ljudi. Ne samo tih godina. Tokom celog života nas prati. Sada verovatno više od bilo koga drugog osećaja, taj osećaj izolacije i samoća su intenzivniji. Eto, to je moja asocijacija na Severni pol.

I ovaj film, kao i tvoja prethodna ostvarenja su takozvani Coming of age filmovi, šta te privlači tom izrazu, po čemu je on specifičan i tebi važan?

Mislim da se to sve desilo spontano, nisam imala jasnu nameru da svi ti filmovi budu coming of age. To su bile priče koje su mene interesovale. Pre svega, zanimljivo mi je zbog kompleksnosti tih likova i dilema sa kojima se suočavaju. Čak ono što trenutno razvijam, ne odnosi se na tinejdž period, već se priča bazira na odraslim junacima, a opet je late coming of age, jer su to likovi kojima se nešto desi, nakon čega oni zapravo tek odrastu.

Da li pripremaš nešto u budućnosti? Šta možemo da očekujemo?

Trenutno radim na igranom filmu koji razvijam, radim i kao ko-scenaristkinja na dugom filmu. Takođe, montiram dokumentarne projekte. Željno isčekujem početak i razvoj svih tih priča.

Članak Severni pol je geografska i duhovna odrednica gomile mladih ljudi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Neverovatne priče često nastanu spontano, a sa rediteljem Dariom Lonjakom razgovarali smo o tome kako je izgledao proces snimanja filma, zbog čega više voli duže forme i zašto ga montaža uvek usrećuje.

Kako je nastala ideja za film Osma zapovijed?

Dario: Do same ideje filma došao je scenarist Velimir Grgić, s kojim inače i produciram razne formate, nakon što nam je davne 2016. godine krivo prognozirana vremenska prognoza uništila dan snimanja video spota. Od tada pokušavamo nešto učiniti s tom idejom, koja je u jednom trenutku postala i dio serijala Deset zapovijedi – u kojem se u deset nastavaka obrađuju Božije zapovijedi, za kojeg smo dobili i potporu od države da razvijemo scenarije. Serijal je bio zamišljen kao kombinacija Black mirror-a i moderne verzije popularnog serijala od Kieslowskog, no na kraju je od svega toga ipak nastao samo jedan kratki film.

Dario Lonjak

Film asociran na čuvene crime dokumentarce, da li je to bila ispiracija/referenca?

S obzirom da se radi o popularnom revange podžanru, nije teško izvući niz referenci koje se skrivaju u samom filmu. Doduše, do sada nas još nitko nije usporedio sa crime dokumentarcima, koje inače redovito gledam, tako da mi se jako sviđa ova usporedba.

Osma Božija zapovest glasi „Ne reci lažna svjedočanstva!“ zašto si ovaj film povezao sa tim delom religijskog?

Laganje je sastavni dio života, bilo da se radi o manjim bezazlenim lažima ili onim većima, tako da nam se dovođenje do apsurda ove ljudske osobine pokazalo kao idealan poligon za maštu i kreaciju.

Koliko ti je bilo izazovno da crime žanr obradiš u kratkom metru?

Osobno nisam ljubitelj kraćih formi jer mi se ne sviđa to vremensko limitiranje filma, pogotovo kada se radi žanr koji ima svoje zakonitosti i za koje je potrebno vrijeme da se postigne određena atmosfera. No, s druge strane, u tome sam vidio i izazov.

Film sadrži i primese satire i jednim delom podseća na parodiju psiholoških triler filmova, zbog čega si povezao ove dve krajnosti?

Drago mi je da se iz filma iščitavaju suptilni elemnti sarkazma i parodije. Glavni glumac, Mladen Sovilj, nakon što je pročitao scenarij odmah ga je usporedio s filmovima Quentina Dupieux-a, što je meni bio veliki kompliment jer obožavam dotičnog redatelja, koji krajnje apsudrnim situacijama parodira ne samo pop kulturu i filmske klišeje, već i ljudske mane, odnose, odnos prema umjetnosti i niz drugih stvari, što je i nama bila nit vodilja. Osim toga, osobno jako volim miješanje i kombinaciju žanrova i volio bi u budućnosti još više istraživati taj dio.   

Enterijer je jako zanimljiv, radnja se odvija u podrumu kuće, a Mladen Sovilj, koji tumači lik Stanka obučen je u japanski kimono, šta je bila inspiracija, zašto baš referenca na azijsku kulturu?

I Velimir i ja smo veliki ljubitelji azijskog filma, Velimir je napisao i nekoliko knjiga posvećenih dalekom istoku, tako da nam je bilo gotovo nemoguće zaobići tu referencu. Dobar dio azijskog filma, pogotovo korejski val crime filmova, koji je ostavio veliki utjecaj na nas, lišen je nama „normalnih” filmskih zakonitosti. Teško je sve to iščitati iz našeg kratkog filma, ali težimo tome da se oslobodimo pravila i pričamo priče u onoj formi u kojoj će biti najzanimljivije, a ne najtočnije.

Kako si ti doživeo ceo proces rada, šta je bilo najizazovnije?

Sama produkcija je bila vrlo naporna jer smo u snimanje ušli na početku 8. mjeseca, kad su ljeto i vrućine na vrhuncu. Također, bilo je jako teško sastaviti ekipu, što zbog malog budžeta filma, ali i nedostupnosti ljudi, tako da sam, osim što sam bio redatelj i producent, bio i asistent režije samom sebi, tj. vodio sam snimanje. To je samo po sebi vrlo simptomatično jer asistent požuruje snimanje, dok redatelj želi još jednu repeticiju, a producent mu ne da jer nema više budžeta.

Šta tebe usrećuje kod rediteljske profesije?

Montaža me uvijek najviše veselila jer se tu konačno vidi rezultat truda i muke, ali u zadnje vrijeme pokušavam što više raditi i uživati u radu s glumcima. Mislim da u regiji imamo stvarno vrhunskih glumaca koji mogu ponuditi jako puno. Glumci Osme zapovijedi stvarno su dali maksimum i definitivno su najzaslužniji za kvalitetu filma.

Da li nam pripremaš nešto u narednom periodu?

Trenutno osim promocije Osme zapovijedi, promoviram i debitantski film Divljaci koji je imao i srpsku distribuciju, a što se tiče novih projekata, radim na dva dokumentarna filma za televiziju i pišem jednu krimi seriju.

Članak Kada vremenska prognoza pogreši – nastaje Osma zapovijed se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U saradnji sa Ekocentralom sa Tare i uz podršku Nacionalnog parka Tara i Javno-komunalnog preduzeća „12. septembar“, uspešno su očišćene deponije koje godinama nastaju nemarom vikendaša i žitelja Tare. Konstatovano je da je veliki deo otpada od građevinskog materijala, tako da ekipa Bašta Festa posebno naglašava da je tokom izgradnje vikendica veoma važno i da razmišljamo o okruženju u kome želimo da provodimo vikende.

Deveti Bašta Fest, internacionalni festival kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti koji se održava od 30. juna do 3. jula, podržala je Vlada Švajcarske, u okviru prvog poziva za realizaciju kulturnih i umetničkih projekata i partnerskih projekata programa „Kultura za demokratiju”.

Taj program podržava nezavisnu kulturnu scenu u Srbiji tako što, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama od važnosti za lokalne zajednice. Program takođe podstiče i saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji. Prva faza projekta traje od oktobra 2021. godine do februara 2025. i sprovodi ga Hartefakt fond.

Foto: Bašta Fest Promo

Članak Ekipa Bašta Festa očistila divlje deponije u Nacionalnom parku Tara se pojavljuje prvo na Oblakoder.