Ipak, ono što je možda i najvažnije je što ovom knjigom Branković pokreće veoma važno pitanje, kojim se u našem regionu još uvek ne bavimo dovoljno i njemu pristupa iz naučne perspektive ukazujući na činjenice i argumente koji su nepobitni. Marija je najveću inspiraciju za pisanje ovog istraživanja pronašla upravo u svom ljubimcu – mačoru Prletu, kog je udomila sa ulice. Što je više razumevala životinje, utoliko je više želela da pomogne napuštenim životinjama na ulicama Beograda, a potom je počela da preispituje i svoje navike u ishrani i uopšte potrošnji i tome koliko i sama doprinosi eksploataciji životinja. Iz želje da ove probleme prouči i bolje razume u psihološkim okvirima, nastala je Psihologija odnosa ljudi i (ostalih) životinja.

Koliko su životinje uticale na tvoj život?

Marija Branković: Jako puno su uticale i nastavljaju da utiču… pre svega, pomogle su mi da shvatim koliko su bili uski moji pogledi i razumevanje psiholoških kapaciteta i procesa. Shvatila sam da mi, ljudi, ignorišemo jedan vrlo veliki deo sveta, mnogo veći od nas samih i da pritom nanosimo štetu i sebi, i drugim životinjama i sredini u kojoj zajedno živimo. Shodno tim uvidima, zaista se trudim da živim tako da u većoj meri uvažavam životinje i da pokušam da im pomognem. Sem revidiranja navika i životnog stila, upražnjavam jedan privatni vid aktivizma – pomažem životinjama koliko god mogu, hranim ih, brinem o njima i sponzorišem životinje u azilima i one koje su usvojene. Da dodam da sam stalno i bolno svesna koliko je sve što radim nedovoljno. Zbog toga želim da dam i stručni doprinos da ova tema dobije zasluženo mesto u javnom prostoru.

Marija Branković, foto: Vanja Gavrić

Reci nam nešto najpre o samom nazivu knjige Psihologija ljudi i (ostalih) životinja, na šta aludiraš?

Naslovom knjige želela sam da navedem na ponovno promišljanje jedne vrlo bazične kategorizacije koju obično spontano i nepromišljeno primenjujemo: ljudi i životinje. Ljudi, naravno, jesu životinje. Ljudi imaju potrebu da naglase svoju distinktivnost i da veruju da nisu samo životinje, već neka bića koja daleko prevazilaze svoju „životinjsku prirodu“. Štaviše, mi verujemo da su neki kvaliteti (oni koje najviše cenimo) isključivo ljudski, kao što je altruizam, sposobnost za empatiju, veštine složenog rešavanja problema. Ovo je posledica psihološkog procesa akcentuacije razlika između kategorija, koji nas navodi da razlike između ljudi i ostalih životinja tumačimo kao kvalitativne. Međutim, savremene neuronauke ubedljivo pokazuju da ove razlike nisu kvalitativne, već pre kvantitativne i da postoji mnogo argumenata u prilog kontinutietu ljudi i ostalih životinja. Jednostavno, ne postoji psihološki proces ili karakteristika koje smatramo specifično ljudskim, a da u nekom obliku nisu zastupljeni kod različitih vrsta životinja. Zato se u stručnoj literaturi sada radije koriste termini ljudske životinje (engl. human animals) i ostale ili ne-ljudske životinje (non-human animals).

Koliko je nastajala ova knjiga? Kako je tekao proces rada na njoj?

Ova knjiga je relativno brzo napisana, ali je tome prethodio jedan višegodišnji period čitanja, promišljanja i proučavanja. Od već opisanih ličnih uvida i inspiracija, pristupila sam sistematičnom čitanju literature iz različitih oblasti, promišljanju i postavljanju hipoteza koje bi vodile empirijske studije. Ovo je jedan uobičajen proces naučnog istraživanja: fenomene koje želimo bolje da razumemo najpre moramo jasno da definišemo i da pronađemo adekvatan okvir za njihovo promišljanje. Srećom, ja sam otkrila da postoji već duga tradicija promišljanja ove teme, a ona je u skorije vreme okupirala i pažnju mojih kolega psihologa. Stoga sam imala i neke intelektualne oslonce, ali i prostora da sama promišljam i dalje istražujem. Empirijski deo knjige zasnovan je na studijama koje su sprovedne u toku tri godine i predstavljaju prve ovakve studije na našim prostorima. I eto, jednom kada je sve to pripremljeno, proces pisanja odvio se praktično „u jednom dahu“.

Koliko je u našem društvu zastupljena ova tema, po tvom mišljenju?

O odnosu prema životinjama se u javnosti govori samo sporadično, tipično u vidu reakcija na neke naročito brutalne incidente u vezi sa maltretiranjem životinja ili eventualno neke događaje, kao što je izmeštanje zoološkog vrta. Često ova tema jedino dobije neki podsmešljivi osvrt u komunikacijama, na primer, kada predsednik države istakne kao ključni društveni problem to što ljudi friziraju pse umesto da rađaju decu. Tim gore, ovakvi stavovi odražavaju se u radu institucija koje, da se izrazim blago, ne zadovoljavaju standarde i ciljeve koje same proklamuju. Ipak, postoje organizacije koje se bave ovom temom i trude se da zadobiju pažnju šire javnosti. To su različite organizacije za zaštitu životinja, kao i skorije nastale organizacije koje promovišu izmenu navika u ishrani u smeru održive i etične ishrane.

Da li se u naučnim krugovima, pogotovo u našem regionu, dovoljno govori o ovome?

U našem regionu poznajem rad nekoliko istraživača i naučnika koji su pisali o ovoj temi iz različitih perspektiva – na primer, antropologije. Psholozi se u našem delu sveta ovom temom još nisu bavili. Internacionalno gledano, situacija jeste drugačija. Ova tema postaje vrlo aktuelna, i to za više različitih disciplina. O tome svedoče sve brojniji naučni radovi, ali i specijalni brojevi koje prestižni časopisi posvećuju ovoj temi, pregledi i zbornici radova. Prošle godine osnovano je međunarodno udruženje za studije odnosa ljudi i životinja, PHAIR society, čiji sam ponosni član. U junu će na Univerzitetu u Kentu biti održana druga konferencija društva, na kojoj će naučnici i zagovornici prava životinja imati prilike da podele svoje uvide i diskutuju. Moj je plan da kod nas osnujem centar koji bi predstavljao osnovu za dalja i sistematična izučavanja ove teme kroz različite discipline.

Šta je ono što bi ti izdvojila kao najveće probleme u tretmanu životinja?

Postoje različiti načini na koje eksploatišemo životinje: u industriji mesa i ostalih proizvoda životinjskog porekla (mlečnih proizvoda, jaja, ali i odeće i obuće), kroz testiranja u laboratorijama, ne samo lekova, već i mnogih drugih proizvoda, kao i u rekreativnim i zabavnim aktivnostima, kao što je lov, cirkus i slično. Najučestaliji oblik eksploatacije, u kome stradaju milioni životinja, jeste industrija mesa. Ova industrija uopšte ne liči na stereotipe o uzgajanju životinja na idiličnim farmama. Naprotiv – ovo je sada u većem delu sveta intenzivna industrija koja podrazumeva da se ogroman broj životinja smešta u premali zatvoreni prostor. U ovom prostoru im se uskraćuju praktično sve osnovne potrebe, kao i mogućnost da ispoljavaju instinktivna ponašanja: da se kreću, da budu aktivni, istražuju i da imaju kontakt sa drugim pripadnicima svoje vrste. Pokušajte samo da zamislite kako izgledaju kratki i skučeni životi ovih životinja…

U našoj zemlji, uz sve navedeno, postoji još jedan problem, a to je problem napuštenih životinja. Nekada ih zovemo „lutalice“ i verujemo da se ipak nekako snađu i da su ipak srećni u svojoj slobodi. U stvari, oni se svakodnevno bore za opstanak u okruženju punom opasnosti, ne najmanje uzrokovanih nedostatkom obzira od strane ljudi. Naše „lutalice“ su, u stvari, naši sugrađani – beskućnici, koji su završili na ulici zahvaljujući ljudima. Zakon o dobrobiti životinja predviđa da organi lokalne samouprave obezbede potreban smeštaj i negu napuštenim životinjama, ali je ovo apsolutno problematično i sudbine napuštenih životinja praktično zavise od sreće – da li će naići na dobre ljude koji će im pomoći. Po mom mišljenju, hitno moramo da vršimo pritisak u smeru institucionalnog i, pre svega, humanog zbrinjavanja životinja, a u međuvremenu, moramo i sami da pokažemo malo humanosti.

Postoji li neki podatak koji ti je bio posebno alarmantan, a do kog si došla u svom istraživanju?

Moram da kažem da je praktično svaki podatak o razmerama i nehumanosti eksploatacije životinja po sebi alarmantan. Ipak, iz psihologije znamo da, kada se govori o nekim masovnim razmerama stradanja, zapravo je vrlo teško izazvati empatiju. Izabraću zato samo jedan detalj koji rečito govori o odnosu ljudi prema ostalim životinjama. Naime, postoji inicijativa da se u industriji mesa pilići genetski modifikuju kako bi bili slepi. S obzirom na to da su pilići bića koja imaju potrebu za kretanjem, smeštanje ogromnog broja jedinki na ograničen prostor izaziva stres i sledstveno ponašanja koja su izazvana stresom, kao što je međusobno kljucanje. Kako bi ovo predupredili, u industriji mesa uobičajeno smanjuju intenzitet osvetljenosti, kako bi smanjili aktivnost pilića. Sledeći logični korak je bio da se oni i rađaju bez mogućnosti da vide svoje okruženje. Da li biste rekli da je ovo human tretman?

Prle i knjiga Psihologja ljudi i (ostalih) životinja

Koliko su ljudi informisani o štetnosti industrije mesa i, generalno, lošem tretmanu životinja?

Čini se da nisu informisani u dovoljnoj meri, ali ne treba izgubiti iz vida ni snažne odbrambene mehanizme: neke stvari ne želimo da znamo. Dakle, ovde govorimo o naročitoj saradnji težnje industrije mesa i drugih relevantnih industrija da sakriju kako se životinje stvarno tretiraju i naše želje da ne znamo strašne stvari o ovom tretmanu. Većina ljudi ne reaguje neosetljivo na direktne uvide u loš tretman životinja. Jednostavno, ovo nije nešto što većinu ljudi ostavlja ravnodušnima. Upravo suprotno, istraživanja pokazuju fenomen kognitivne disonance, jednog neprijatnog stanja tenzije, kada se ljudi koji konzumiraju meso suoče sa činjenicama o eksploataciji životinja. Ipak, postoje i vrlo snažne i uigrane odbrane kojima pribegavamo kako bismo razrešili ovo stanje. Pošto je korišćenje proizvoda od životinja nešto sa čime odrastamo, društvo nas vremenom uči i legitimizacijama za ovu praksu, pa su stoga raširena uverenja da je konzumacija mesa normalna, prirodna i neophodna.

Vrlo često, kada govorimo o industriji mesa, nailazimo na argument da čovek ne može da funkcioniše bez proteina koje dobija iz mesa, na kakve podatke si ti u svom istraživanju nailazila, kada govorimo o tome?

Najpre moram da se ogradim, kao psihološkinja, samo ću ovde preneti nalaze naučnih istraživanja u koje sam imala uvid. Postoji već puno naučnih istraživanja iz oblasti medicine i nutricionizma koji ispituju efekte ishrane bez mesa ili bez životinjskih proizvoda uopšte na zdravlje. Istraživanja ne daju potporu uverenju da su proteini iz životinjskog mesa neophodni za ishranu čoveka. Štaviše, istraživanja su došla do nalaza da ishrana bogata mesom, naročito crvenim mesom i mesnim prerađevinama, povećava rizik oboljevanja od niza hroničnih bolesti, kao što su kardiovaskularna oboljenja i različiti tipovi kancera. Poznato je da se nekada smatra da je meso „iskonska“ hrana, to jest, hrana naših predaka i da to pokazuje njegovu neophodnost. Nasuprot tome, u literaturi se ističe fenomenem mesifikacije (engl. meatification), to jest porasta konzumacije mesa širom sveta, naročito u dobrostojećim zemljama, u poslednjim decenijama. Dakle, konzumira se više mesa nego ikada u prošlosti i ovo nema veze za nutritivnim potrebama, već za težnjom za profitom mesne insdustrije. Mislim da su ovo podaci o kojima treba da razmislimo. Dodaću i da je, premda vegetarijanska i čak veganska ishrana mogu u principu da zadovolje sve ljudske potrebe za nutrijentima, jako važno da ova ishrana (kao i ona koja uključuje meso) bude dobro balansirana.

U kojoj meri su ljudi sa kućnim ljubimcima empatičniji prema drugim životinjama? Ima li uopšte neke razlike?

Prema istraživanjima, ima razlike – tipično se pronalazi da su ljudi koji žive sa kućnim ljubmcima empatičniji prema životinjama uopšte. Ovaj efekat naziva se efekat ljubimaca kao ambasadora životinjskog sveta. Ovaj nalaz ne čudi, jer je iskustvo kontakta i naročito emocionalne vezanosti za ljubimce upravo ono što omogućava da se bolje sagledaju mentalni kapaciteti životinja – kroz iskustvo sa ljubimcima naučimo da životinje umeju da se plaše, da se raduju, da su sposobne za ljubav. Jednostavno, kada imamo prilike da životinje zaista upoznamo, imamo tendenciju da ih više i uvažavamo. Naravno, ovo ne znači da nužno dolazi do generalizacije za sve životinje, jer neki ljudi smatraju da su njihovi ljubimci ipak posebne životinje i za njih rezervišu poseban tretman u odnosu na ostale životinje.  

Kakav je tvoj stav kada govorimo o NGO sektoru, koliko on doprinosi osvešćivanju ljudi?

Meni je drago da vidim da postoji više organizacija koje se bave odnosom prema životinja i aktivisti kojima je zaista stalo do životinja i koji zaista žele da prenesu svoje autentične uvide i pokrenu ljude na promišljanje. Ovde bih dodala i manje organizovane, a više spontane i partizanske akcije velikog broja ljudi koji prave razliku između života i smrti za mnoge životinje. U našem društvu, konzumacija mesa i odnos prema životinjama koji ne uvažava životinje kao svesna bića koja mogu da pate jeste jedna od vrlo ušančenih socijalnih normi. Izazivanje ovakvih uverenja  je vrlo težak zadatak, naročito u smislu pronalaženja načina komunikacije koji mogu da prevaziđu ukorenjene otpore. Stoga mislim da je saradnja naučnika i aktivista i organizacija neophodna, kako bi se na najbolji način osmislile strategije komunikacije koje imaju izgleda za uspeh.

Koji efekat bi ti najviše volela da izazove tvoja knjiga kod čitaoca?

Najviše bih volela da izazove neki akt dobrote prema životinjama: da osoba koja pročita knjigu odluči da nahrani gladnu macu u dvorištu, da usvoji kucu iz azila umesto da kupi neku sa pedigreom, da odluči da isproba neki vege burger ili alternativno mleko, da isproba da uvede jedan dan nedeljno bez mesa… Volela bih da čitanje knjige doprinese povećanoj empatiji prema životinjama i bar da pokrene proces preispitivanja opšteg odnosa prema životinjama. Kao psihološkinja, svesna sam da je preokretanje nekih utemeljenih uverenja i navika vrlo težak proces… čak i kada se dođe do nekih uvida, promeniti ponašanje nasuprot vladajućim normama je još teže. Ali, nekada se i to dešava,  kada smo uvereni da radimo pravu stvar. Ponoviću nešto što volim da kažem o svom iskustvu: kao psihološkinja i naučnica, nikada nisam bila uverenija u vezi sa bilo kojim pitanjem… argumenti su nepobitni i pozivaju nas da u većoj meri uvažavamo životinje kao svesna bića, koja umeju da pate.

Članak Kada životinje zaista upoznamo, imamo tendenciju da ih više i uvažavamo se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Istraživanje je sprovedeno kroz onlajn anketu u aprilu tekuće godine, a obuhvatilo je 1894 mlade osobe iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Istraživanje je prva faza projekta „Mladi i anksioznost – o tome sme da se priča” koje Pneuma Films sprovodi u saradnji sa platformom @Kritički.
Sledeća faza projekta jeste izrada video serijala o anksioznosti kod mladih koji bi trebao da odgovori na potrebe mladih kada je ova tema u pitanju. Zbog toga je ovo istraživanje i pokrenuto, kako bi se čuo glas mladih i stekao uvid u trenutno stanje i njihove stvarne potrebe.

Mladi su u okviru ankete bili pitani o tome kako oni vide anksioznost, u kojim situacijama se ona javlja, koji vid podrške im znači, da li imaju prilike da o anksioznosti otvoreno pričaju sa svojim prijateljima ili roditeljima, da li smatraju da o mentalnom zdravlju dovoljno saznaju kroz medije ili formalni obrazovni sistem, i slično.

Istraživanje je dostupno svima za preuzimanje na LINKU.

Članak Mišljenje i stavovi mladih o anksioznosti i mentalnom zdravlju se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U cilju promocije nauke i približavanja naučno-istraživačkog rada posetiocima svih uzrasta, Evropskoj noći istraživača i ove godine pridružiće se i naša zemlja, a naučni program biće organizovan u sledećim gradovima: Beograd, Niš, Kragujevac, Inđija, Pirot, Pančevo, Čačak, Gornji Milanovac, Kruševac, Trstenik, Prijepolje, Nova Varoš, Priboj, Leskovac, Ranovac, Kikinda, Šabac, Petrovac na Mlavi, Negotin, Zaječar, Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Svilajnac, Despotovac i Rekovac.

Jedan od tematskih fokusa ove godine biće neraskidive veze nauke i umetnosti, sa akcentom na brojne načine koji upućuju na to da je vrlo često i sama nauka jedna od vrsta umetnosti. „Mi tvrdimo da su iste veštine ključne za karijeru istraživača, a takođe i neophodne u umetnosti“, navodi dr Tanja Adnađević, rukovoditeljka sektora za programske aktivnosti Centra za promociju nauke, Beograd, koordinatorka projekta ReFocuS Art. „I umetnici i istraživači teže da vide svet na nove načine, a kada uspeju u tim poduhvatima, šira javnost stiče novu perspektivu i nova saznanja. Oba su zasnovana na procesu koji može dovesti do podsticanja upotrebe kreativnosti i kritičkog mišljenja, i preispitivanja sveta oko nas. Veštine, kao što su kreativnost, rešavanje problema i kritičko mišljenje biće od suštinskog značaja za nosioce današnjih generacija.“

S druge strane, kroz aktivnosti projekta ScienceSCool, naučnici će se truditi da ukažu na značaj nauke za svakodnevni život i kroz kombinaciju zabave i nauke razbiju brojne predrasude o istraživačkom poslu.

„Naša osnovna ideja je da se nauka ilustruje kao motor koji pokreće društvo, pokazujući kako se naučno istraživanje prenosi iz laboratorije na gotove proizvode koje se koristi u svakodnevnom životu i ističući važnost istraživanja u borbi društva protiv brojnih prepreka u savremenom svetu“, smatra dr Biljana Šljukić Paunković, vanredna profesorka Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, koordinatorka projekta SciencesCool. „U posebnom fokusu biće klimatske promene i zaštita životne sredine. Posebno ćemo naglasiti ulogu nauke u razvoju postojećih i novih obnovljivih izvora energije, na putu ka ostvarivanju ’zelenih’ gradova i prevazilaženju pitanja klimatskih promena.“

Program u gradovima:

Nišlije će uživati u pričama o nastanku svile, njenoj prirodnoj, ali i veštačkoj proizvodnji, moći će da otkriju kako je razvoj nauke uticao na razvoj apstraktne umetnosti, a najmlađi ljubitelji pozorišta upustiće se u istraživanje pozorišnog sveta Zone Zamfirove. Pirot se sprema da, uz malu pomoć nauke, otkrije tajne nadaleko čuvenih pirotskih ćilima, ali i ništa manje čuvenih pirotskih gastronomskih specijaliteta.

Zaljubljenici u nauku iz Trstenika biće u prilici da otkriju šta se sve dešava našem organizmu tokom boravka u svemiru i kako astronauti čuvaju svoje zdravlje da bi se bezbedno vratili iz uzbudljivih misija. Kruševljani će, pak, biti u prilici da zakorače u istorijski vremeplov i upuste se u istraživanje planete i života na njoj, kroz različite istorijske periode.

Leskovac se ubrzano priprema za celokupnu Nedelju istraživača, sa brojnim aktivnostima u susret vikendu, a radoznalce svih uzrasta očekuju otvorena vrata fakulteta i naučnih laboratorija. Kragujevac će takođe ući u istraživačku sedmicu kroz niz interaktivnih radionica koje nose naziv „Istraživač u komšiluku“, a tokom cele nedelje deca će moći da se upoznaju sa teorijama letenja kroz demonstracije paraglajdinga ili pak da savladaju brejkdens figure uz pomoć najrazličitijih zakona nauke. Nakon ispitivanja terena 2019. godine uz prve naučne korake, ovogodišnja Evropska noći istraživača prvi put će biti održana kao celovečernje druženje i u Prijepolju, Novoj Varoši i Priboju.

Najraznovrsniji program i ove godine se priprema u Beogradu, gde će Evropska noć istraživača biti održana prvi put kroz čak tri večeri – 30. septembra, 1. i 3. oktobra. U petak veče na nekoliko lokacija u centru grada ponovo će biti održan uzbudljivi Lov na blago, dok će svoja vrata širom otvoriti laboratorija Fakulteta za fizičku hemiju i prirediti brojne zanimljive eksperimente, sa mnoštvom korisnih saveta i radionica za pravljenje čigri ili ljigavaca. Naučni klub CPN-a ugostiće buduće muzičarke i muzičare na radionici o rasplesanim žicama i muzičkoj nauci koja pokreće ove instrumente. Ljubitelji umetnosti moći će da krenu u vođene šetnje kroz grad tragovima murala ili secesije, dok će u Studentskom parku posetioci biti u prilici da otkriju nesvakidašnji street art kroz rimski kvart.

Prvo oktobarsko veče naučnice i naučnici provešće u Silosima, na Dorćolu, gde će se sve od 16 do 20 časova sa naučnim pravilima poigravati brojni cirkuzanti. Ovaj jedinstveni CirkusLab biće praćen nizom radionica (hula-hop, hod po žici…), kao i druženjem sa brojnim zvezdama nauke. Trećeg oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu publiku očekuje pravi muzičko-naučni spektakl, koncert popularnog dvojca LP Duo i veče posvećeno nesvakidašnjoj, kvantnoj muzici.

Evropska noć istraživača u Srbiji finansirana je iz programa „HORIZON 2022“ koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska-Kiri.

Projekat ReFocuS Art (Road to Friday of Science and Art), čiji je koordinator Centar za promociju nauke, organizuje Evropsku noć istraživača u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Prirodno-matematičkim fakultetom iz Niša  i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.

Projekat SciencesCool (Science on the move – from lab to streets & school) koordiniše Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, a partner na projektu je Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.

Sve informacije o sadržajima, lokacijama i satnici ovogodišnje Noći istraživača moguće je proveriti na sajtu nocistrazivaca.rs.

Autorka fotografija: Tanja Drobnjak

Članak 13. Evropska noć istraživača u Srbiji – Ulice pod svetlom nauke se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Primetno je da mladi sve više svog vremena provode na telefonima i kompjuterima, a kao jedan od razloga za to izdvajaju se i društvene mreže. S obzirom na to da su mladi najčešći korisnici društvenih mreža, a ujedno i najbolji poznavaoci istih, istarživanje se fokusiralo na njihove stavove i navike kada su u pitanju korišćenje interenta i društvenih mreža.

Ispitanici su anonimno popunjavali onlajn Google upitnik koji se sastojao od 24 pitanja otvorenog, zatvorenog i mešovitog tipa. Ukupan broj popunjenih anketa iznosi 700, a slali su ih mladi iz svih krajeva Srbije. Od ukupnog broja mladih koji su učestvovali u istraživanju, kada je polna struktura u pitanju više je bilo ženskih ispitanika (69,9%). Dok prosečna starost iznosi 22,2 godine, iako su bili planirani samo mladi (zakonski osobe starosti od 18 do 30 godina) u obzir su uzeti i stavovi osoba koje su mlađe od 18 godina.

Na osnovu dobijenih podataka Centar je primetio da mladi najviše koriste četiri mreže. Prvo mesto po brojnosti zauzima Instagram, čak preko 80%, zatim isključivo za komunikaciju – Whatsapp koristi 66.1%, dok sa druge strane Viber koristi svega 14.1% ispitanika. Zatim na trećem mestu po brojnosti zauzima Youtube 62.4% i na kraju Facebook koji koristi skoro svaki drugi mladi ispitanik.

Gotovo polovina ispitanika drušvene mrežame korisiti između 1 i 3 sata dnevno, preko 40% njih provodi preko tri sata ili su stava da provode previše vremena, te čak i ne broje vreme koje provode na društvenim mrežama. Veoma mali broj ispitanika koristi društvene mreže do sat vremena – 9.8% i do pola sata – 3.1%.

Članak Istraživanje stavova mladih o društvenim mrežama se pojavljuje prvo na Oblakoder.