Neki od vas će ove pesme tek čuti po prvi put, i ja vam zavidim zbog toga. Neke od ovih pesama su vam se već smučile, jer su vam izašle na nos koliko puta ste ih svojom voljom ili ne, čuli na radiju, u izlasku ili na Tiktoku. I to je super, jer znači da su ti autori i te pesme uspeli i dobacili do malo veće grupe ljudi osim svojih užih članova porodice i prijatelja. Tako da – good for them.  

Kao i svake godine, ovo je presek dubokog andergraunda i najšljašteće komercijale, jer to tako i treba da izgleda. Nekom će se svideti sve pesme, nekome samo par, ali na kraju, procena je da je ovo bila još jedna kul godina za region, koja ostavlja mnogo prostora za još veće visine u 2023.

23. Pips, Chips & Videoclips – Većinom

Za početak, bend koji i nije morao da se nađe na ovoj listi, s obzirom na to da u Srbiji ima ukupno 4 i po obožavatelja (u koje se ubrajam i ja), a i kao, malo su više stariji od ostatka liste. Ali Pipsi su nakon 30 godina postojanja uspeli da naprave pesmu koja može komotno u top 5 njihovog celokupnog stvaralašta. Pesma za kraj ili za novi početak. U nekoliko minuta strpano sve ono što su Riper i ostali momci kroz sve ove decenije prošli, sa jasnim citatima i pozdravima ka grupi LCD Soundsytem.

22. Turbo Trans Turisti – Problem

U fotofinišu ove godine pojavio se sjajni novi album brupe TTTuristi, Ništa nije strašno, a u fotofinišu prošle se po prvi put čula pesma Problem, pa ćemo progledati kroz prste (ne prvi put na ovoj listi) i uvrstiti je na listu. Braća Mijušković su napravili pravi ADHD pop album, u kom su uspeli da u pesme od po 3 minuta utrpaju pregršt ideja, od popa do buke, a pesma “Problem” je možda najbolji predstavnik ovog njihovog zvuka, i gitare i refren pozajmljen od pokojne folk dive Done Ares.

21. Sv Pseta – Iz tvojih očiju radost

Momci poštovaoci svetog Hristofora su pre koju nedelju izašli sa novim albumom, Nepoznato iskustvo. Pored svoje regularne buke i vike, ponudili su i nekoliko odraslih instrumentala na tragu post-roka, a pesma Iz tvojih očiju radost se najviše istakla, s obzirom na to da je uspela da pruži određenu emotivnu notu, a da nisu izgovorili ni reč.

20. Bas i stega – Osećaj

Momci su iza sebe imali godinu sa nekoliko sjajnih svirki, u kojima su sjano preveli svoj instrumentalni trans rok. Pritom sa novim albumom Na istom putu dodali su i neke vokalne pesme, a osećaj se najviše istakla i iskristalisala kao prava mrdalica. Dovoljno retro u zvuku da podseća na neke od najboljih momenata devedesetih, dovoljno „spejsi“ da vuče na budućnost.

19. Ljubičice – More

Kad zamišljate letnje hitove, oni su brzi, fanki, sa seksi ritmom. Ljubičice na svom poslednjom albumu imaju baš takve pesme, ali ona koju su nazvali More je baš drugačija. Sporija, akustična, ali opet topla i dirljiva. Hvata trenutke poput polaroid fotke sa odlaska na letovanje i pretvara u pesmu. More je atipičan letnji hit, ali je ipak hit.

18. Funk Shui – Magla

Omiljeni Makedonci, iako su tek ove godine izbacili album Nikogash pak, već duže vreme izbacuje pesme koje su hitčine. Magla je pristojan završetak singl života ovog sjajnog albuma, koji svoju fank osnovu kiti raznim ritmovima, melodijama i psihodelijama. Ovim momcima i devojci želimo mnogo veću slavu u narednim godinama, jer njihov nastup i smisao za pop pesmu to zaslužuje.

17. Iva Lorens – Plešemo

„Nema ljubavi u klubu“, to su Buč Kesidi, saradnici Ive Lorens na njenom albumu, davno otpevali. Ovde se Iva nastavlja na tu ideju, devojke zaglavljene u vremenu i prostoru gradskog klabinga. A opet, bez obzira na ironičan kontekst osobe koja ne uživa u noćnom izlasku, pravi dobru đuskalicu. Osnovnu traku su još malo uklabingovali remiksom Luton i June Palms.

16. Vimoksha – Nazovi nekog mesto dilera

Možda i najbolji tečaj iz predmeta – Kako iz apsolutne anonimnosti podići pesmu u prvi plan – pokazala nam je Vimoksha. Iskoristila je TikTok kao platformu i sjajno oružje da zaintrigira ljude. Ali dobro, svakako ne bi tu ništa mogla bez pesme i tog refrena koji vas odmah zakači. Poruka devojke svom tipu da pozove nekad nekog umesto dilera je nešto što može i da obeleži ovo neko današnje vreme, kad je mnogima broj istog u omiljenim kontaktima.

15. Tam – Samo ne ovde

Još jedna godina, još jedna Oblakoderova lista, još jedna Tamarina pesma koju volimo i hvalimo. Ona gotovo nikad ne tapka u mestu i konstantno pomera svoj zvuk, traži nove načine da prezentuje svoju umetnost, a ovaj UK garage hit je još jedan apsolutni dokaz za ovu tvrdnju.  

14. Mitsko biće – Daleko

Jedno od najsimpatičnijih i najsvežijih otkrovenja ove godine su pesme nastale, kako to ime EP-a kaže, u kiselo-slatkom sosu, koje izvodi Jovan Ilić uz dodatak benda Kineski restoran. I od svih kiselo-slatkih pesama, izdvojila se ova sporija, sa semplom Petra Kralja koji recituje. Svi oni moderni kantuautori padavičari koje ovde ljudi vole, od Demarca do Krulea, konačno imaju svog pandana i među ovdašnjim klincima.

13. Zhiva – Preterujem

Prvi album i odmah prava bombonica u vidu istoimene pesme o želji da se uradi sad i sve, ali i da se pokrije ćebetom preko glave i pobegne od svega. Iva peva, repuje, ritam prelazi iz sporog u 2-step i DnB, ali nikad ne napušta svoju pop i soul osnovu. Odnosno, uspeva da ne pretera sa uticajima i stilovima.  Da su se album i pesma ranije pojavili, možda bi vremenom dobacili do većeg broja ljudi, jer ova pesma to svakako zaslužuje.

12. Vizelj – Radijacija / Buč Kesidi – Skupi snagu

Dupla pozicija za „Stonse i Bitlse izdavačke kuće Kontra”. I jedni i drugi imaju sad veće stare albume, ovenčane titulama najboljih, svaki u svojoj godini, i jedni i drugi imaju uspešnu godinu sa velikim svirkama. Jedni punili Dom omladine, drugi punili Tašmajdan. Radijacija je pesma koja zatvara album Vizelja svojim sjajnim sintom i psihodeličnim spotom. Skupi snagu otvara neko novo poglavlje nakon Euforije, svojim rok rifom i ritmom, i pokazuje možda u kom pravcu će se kretati karijera trenutno najuspešnijeg indi-rok benda iz Pančeva. Ostavljamo ih ovde zajedno da mahanjem isprate 2023. godinu.

11. Biba – Mango

Crni Cerak je svakako fenomen u domaćoj muzici poslednjih godina. Osporavani i voljeni. Kad se podele na solo vode, plivaju mnogo opuštenije, bez presije za hitovima i velikim binama. To nepostojanje presije očigledno najviše odgovra Bibi koji je isporučio dve pesme, nehitične možda na prvu loptu, ali su nas zato svakako opsedale sa svih strana, i trendinga ali i too cool for school interenta. Top je možda bio veći hit, ali Mango je bila ta pesma koja je pokazala onim nevernim Tomama koji misle da je Cerak samo neka igrala je samo jedno leto fora današjih klinaca.

10. Neven – Ostajem pozitivan

Hard core u top 10. Ma da. Takvo je vreme došlo. A i u jednom momentu svi, od starih HC glava, do ljudi koji ovom tvrđem žanru nisu smeli da primirišu, su imali samo jedno ime na usnama. Neven. Straight edge ekipa je bljuvala vatru u pesmi, napravila je pravi old school spot, a glavni vokal Miloš je više puta ove godine u različitim pesmama pokazao da svakoj pesmi i svakom žanru može da doda svoj trombon i da joj samim tim doda MVP status.

9. Joker Out – Carpe diem

Kad pogledamo bolje, deluje da je Slovenija baš pobegla od ovog regiona. A Joker Out kad čujete uživo i vidite im karijeru na zapadu, deluje da su pobegli još više. Ipak, 12 poena od Srbije na Evroviziji ih vezuje barem još malo za nas, kao i gomila devojčica koje vrište na njihovim nastupima kao da je Liverpul, a oni Bitlsi. A i dobra je bre pesma, baš je hit.

8. Jymenik – Predaleko

Još jedna izvođačica koja je shvatila pravu moć društvenih mreža je Jymenik, a sam refren pesme Predaleko je izlazio iz frižidera, odnosno sa TikToka pre koji mesec, i samim tim, kad smo konačno čuli celu stvar, dobili smo punu sliku, a pesma je već postala hit. Razlomljeni ritam je očigledno ponovo in i ušao je duboku u pore kako alternativnih, tako i mainstream popa. Mislim, poslušajte Predaleko, pa kažite da nije.

7.  Kene Beri feat Dju Dju – Mango Habanero

Mango je to voće sezone, možda jer je često bio na sniženju u Maksiju ove godine. Elem, Princ Dunava i Save, Kene Beriša se sporo zaletao i čekali smo ovakav hit neko vreme, a onda smo ga sa Mango Habanero konačno i dobili. Pesma gradskog dripca koji muva mladu studentkinju (mislim, valjda je o tome pesma) je odlično legla na haus klabing ritam Miloša Đorđevića Dju Dju-a, koji je više puta ove godine pokazao da u rukavu krije osvežavajuće bitove na koje su drugi reperi svojim rimama seli k’o d***tom na nošu.

6. IDEM – Par put godišnje

Pokazna vežba kako da napravite pesmu o svemu onome što vam se provlači kroz glavu, o svim temama, svim problemima, a da to zvuči pitko, zabavno, ni trunku pretenciozno. Kako da imate FOMO, a i da ne želite nikoga da vidite, sve ono što mlađi i malo stariji milenijalci imaju kao problem, sve to je Antun Aleksa ili IDEM spakovao na svoj album POYY, a pesma Par put godišnje stoji kao vodeća na njemu. A možda nas stvarno sve ovo pusti već 2024. Valjda neće…

5. Oxajo – Put

Dugačak je put bio Dukata od Strej Doga, melanholične amerikane, do prvoklasnog indie-pop hita koji predstavlja ova pesma i njegova nova grupa Oxajo (sa x). Uz nekoliko novih i starih drugara, ovde je napravio pesmu koja je svakim novim slušanjem postajala sve veća, a lavinu emocija koju nosi refren jedva čekamo da osetimo prilikom nastupa benda koji se očekuje.

4. Vojko – Tour life

Čak i da ne volite ovog kralja sprdnje i komedije u hip-hopu (ali sram vas bilo ako ne), svakako treba stati i videti šta je on ovde uradio. Dvadesetominutna pesma sastavljena od fejk fristajlova koje je Vojko bacio na svakom nastupu na prethodnoj turneji je blago. Putopis, stend-ap komedija, konceptualna umetnost, vi izaberite šta god želite, jer ovakvo ludilo se ne viđa često.

3. Bojana Vunturišević – Ljubav

Gledanja kroz prste part 2. Ova pesma je izašla u poslednjim danima prethodne godine, zbog čega nije stigla da bude uračunata u hitove iz 2022, ali bih bio potpuno lud da je ne pomenem sad. Sjajno iskorišćen sempl Beti Đorđević, sa ritmom bubnja koji evocira neke RnB kidalice od pre dvadesetak godina, i Bojanin vokal pun besa koji na kraju ipak poziva na ljubav. Uz sve to sjajan spot Nikole Stojanovića koji kanališe Vesa Andersona na obodima Kostolca.

2.  Teya Dora – Džanum

Jedina pesma iz Srbije sa liste koja je preskočila okvire regije. Preko TikToka je postala globalna senzacija, a ljudi su na ovu melodju snimali svoje tužne klipove. Ona se pritom našla i kao špica gledane TV serije, Južni vetar. Biliajlišasta balada prevedena na balkansko podneblje, daje sjajan konačan proizvod koji ove godine mogu da slušaju i oni koji izlaze u Drugstore, i oni koji bi ludovali na Fristajleru, da nije potonuo. S obzirom na količinu hajpa, strimovanja, a i godine koja je bila samo za plakanje, ovo je vrlo lako moglo da se nađe na prvom mestu, međutim…

1. Proto tip – Sve što boli proći će

Ovo nije taj THE hit, po kom će se pamtiti 2023, koji se nije skidao sa programa radija i TV-a, ili TikToka, i nije nešto što se nudilo na prvu, drugu, a boga mi, ni treću loptu u preporukama. Ali ova magična pesma je tu da ostane, i da se za nekih 5, 10, ili 15 godina pominje kao jedan alternativni klasik beogradskog rokenrola. Proto tip je bend koji je najviše napredovao u prethodnih godinu ili dve, i od besnih musavih klinaca postali su kompaktna ekipa koja u svojim rukama ima pravo malo remek-delo od albuma punog tuge, melodije, mraka, ali i pre svega, svetla na kraju tunela. Kroz stihove posmatrate jedan svet koji se ruši, ali kroz muziku se jedan drugi rađa i naslućuje novu šansu, a trombon Miloša iz Nevena odvodi konačno ovu pesmu u neku drugu ligu. E zato je ovo na prvom mestu, uprkos tome što nije bilo hit, osim za sve one ljude koji su je horski pevali na koncertu pred kraj godine.

Članak Najbolje regionalne pesme za 2023. godinu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Naši All Stars, Kene Beri i Buki su dobili priliku da pod Konstraktinim budnim okom i u studiju Zemlje gruva naprave nešto svoje…nešto autentično…nešto originalno…nešto inspirisano Srbijom i Beogradom. Nešto što će u svetu jasno odzvanjati našim korenima.

Inspiraciju su pronašli u zvonjavi hrama Svetog Save i nastao je bit koji u sebi ima elemente crkvenog pojanja – gospela sa ovih prostora. A kad su pronašli izvor autentičnosti, sve ostalo je išlo lakše…

Ili bi bar tako čovek pomislio. Ali ukrštana su mišljenja, stilovi i zvonilo je na sve strane. Bacane su rime, češljane su šiške i tuklo se za mikrofon…šalimo se, nije baš bilo tuče, osim one kreativne iz koje nastaje najbolji ritam i najgotivniji stihovi.

I nakon Converse bita je nastala i cela numera. Kene Beri i Buki su odrepovali svoje, a Konstrakta je stavila „tačku na i“ svojim prepoznatljivim vokalom. Numera koja zvoni je dobila i svoj vizuelni identitet u saradnji sa mladim animatorom @yakovrp, a ceo proces nastajanja ovog novog hita smo snimili za naše društvene mreže.

I šta ćemo sad?

Ništa, sad ćete da je čujete i neće moći da vam izađe iz glave.

A ako već niste čuli (i videli) ovaj hit, poslušajte ga na Converse sajtu i YouTube kanalu.

Članak Saznali smo kakav je autentičan zvuk Srbije! se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Po čemu ćeš pamtiti 2022?

Po velikomučeništvu.

Šta je najbolje što si uradio ove godine?

Prestao da koristim SNUS.

Koja je najgluplja odluka koju si doneo ove godine?

Vejpovanje…

Kojom pesmom bi opisao 2022?

The Color Violet – Tory Lanez

Koji album ti je obeležio ovu godinu?

GOSTOPRIMSTVO – zicer i katakombe.

Koji je najbolji film koji si gledao ove godine?

The Worst Person in the World.

Koja serija?

White Lotus, Primal, Na terapiji.

A koja knjiga?

Novo groblje – Milica Špadijer

Koji je najbolji događaj kom si prisustvovao ove godine?

Raprave u Dragstoru.

Omiljeno putovanje ove godine?

Planine, jezera i more Crne Gore i pronalaženje izgubljene porodice i mesta mojih predaka.

Omiljeni tvoj nastup ove godine?

Više puta sam odlično nastupao ove godine. EXIT, Raprave, Zastave budućnosti u NS, gostovanje kod tam u DO, to su mi favoriti.

Čemu novom te naučila 2022?

Sve će biti sve teže i teže i tiktok je leglo zaraze i boleština.

Sa kojom pesmom ćeš ući u 2023?

kene beri – čista desetka

Omiljeni novogodišnji ukras?

Anđelo malo slatko.

Piće za 00:00?

Zavisi kad sam krenuo i dokle sam stigo do ponoći. Nek bude džin tonik al verovatno će biti šljiva…

Tvoj outfit iz snova za Novu godinu?

Nešto u stilu pokojnog zelenog rendžera.

Gde ćeš za Novu godinu?

Puštaću muziku u omiljenom Vilidž baru na Vračaru!

Savet za preživljavanje 1. januara?

Sve prođe.

Koja je tvoja nova godina nov ja odluka?

Vratiću se treniranju i fudbalu.

Poklon koji bi kupio sebi?

Veš mašina.

Šta bi poručio u 2023. onima koji ovo čitaju?

Da prestanu da se ponašaju ko poslednje džukele.

Poruka za simpy?

Ne nerviraj me.

Tvoja želja za 2023?

Dramatičan porast životnog standarda i jako zdravstvo.

Članak Novogodišnji leksikon: kene beri se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sa druge strane, praviti liste je jako zabavno, i uživamo u tome, evo po ko zna koji put. Prezentujemo najzabavnije, najzanimljivije i najbolje sa domaćih plejlista ove godine. Bilo je tu i mnogo više pesama, projekata koje nisam  uspeo da uguram, ali ovih dvadeset su, nadamo se, fin reprezent od svega onog što mlada alternativna scena nudi. Pa ako čak i niste čuli neku od ovih pesama, good for you, jer ćete imati tu prednost da prvi put čujete nešto jako dobro.

Utisci koji nisu na listi, a želeli bismo da ih pomenemo: pevanje koje nam je podario Letnje smrti, elektropop benda Francis K, pančevački Džejms Blejk Egret, kalifornijski pank u Srbiji 2022. Raskid 13….

20. Laplander – Umoran

Najbolji album koji niste slušali ove godine. Turbo folk bend koji je izložen u Muzeju savremene umetnosti, sjajna alhemija Bliskog Istoka i kakofonije underground klubova, i još što šta od opisa koji ništa ne znače ako se ne usudite da poslušate ovaj sjajan bend. Na njihovom albumu prvencu, sakriven između zvukova, semplova i buke, nalazi se ovaj mali pop hit o tome kako se svi trenutno osećamo.

19. Stero Banana – Mokar Spid

Nišlije imaju moćan album, a na ovoj pesmi su uspeli da ukače mnoge vesele i nešto manje vesele običaje i pojave u srpskom društvu. U ovoj pesmi su se okrenuli omiljenoj srpskoj disciplini na proslavama poslednjih nekoliko godina – popravljanju, spajanju dve male, kao i štreberima koji su kasno krenuli.

18. Fuckno Bebe – Seenuješ mi poruke

Kad vas neki strikan ili teča pita na slavi „kako je“ i „jel ima devojaka“, vi mu pustite ovu pesmu o tome kako vam devojka ostavlja seen-a u inboksu i ignoriše, a opet i daje malo neke šanse. Strikanu se neće svideti ova pesma, niti će razumeti ništa preko ovog lo-fi bita i mumlanja i autotjuna, ali šta vas zabole, ovo je super pesma momaka čije ćemo radove tek da pratimo i volimo.

17. Anja Štark – Godina bez dodira

Da li je 2022. bila godina bez dodira, ili je ova pesma bila usmerena na onu godinu bez dodira, ili pak, za neke sa problemima sa intimnošću i otvorenošću prema drugim ljudima, svaka je godina bez dodira? U svakom slučaju, devojke iz Anje Štark su napravile melanholičnu pop pesmu za tužno njihanje, u njihovom ritmu.

16. Dram – Anxio Boy

Retko ko na ovim našim prostorima svira tu vrstu radio frendly indie muzike kao tipovi iz benda Dram. Pritom, rešili su da se kroz melodiju i hitove pozabave i problemima modernog mladog čoveka, i svim njegovim nedeljnim padovima raspoloženja, strahovima i dubokim disanjima. „Previše svega“ je album koji krije nekoliko ovakvih bisera.

15. Šajzerbiterlemon – Stvarni

Trudio sam se da na ovu listu pobacam singlove i spotove sa albuma izdatih ove ili prošle godine. „Šajzeri“ su na novom albumu imali pravi šareniš stilova i hitova, sa pesmom „Zavrti me“ možda i najveći, ali „Stvarni“ je ipak pesma koja pravi razliku. Mid tempo koji se pomera od brzih energičnih koračnica, do skoro pa nekog drugog žanra ili nekog drugog vremena. Plesna himna u kojoj plesa nema, već samo preispitivanja koja dolaze u misli tek nekad posle 2 izjutra.

14. Buč Kesidi – Curimo po asfaltu

Čeka se taj novi Kesidi album, čekaju se bengeri, postavlje se pitanje da li će nadmašiti „Euforiju“. Dok čekamo, dobili smo nešto malo drugačiju zverku, koja ne ide na prvu loptu, ali koja osvaja nešto drugačijim ritmom i zavodljivim sintom koji ostaje u ušima dugo, dugo pošto pesma iscuri (po asfaltu).

13.  Nihil – Magnezijum direkt

Ovom tipu sam prorekao da će mu karijera propasti jako brzo, jer mi je jedan od omiljenijih MC-jeva, što je poprilčno veliki baksuz, jer mnogi koji su zaslužili tu „laskavu titulu“, venuli su i svenuli kao cvet. Međutim, evo ga Nihil svake godine sve bolji i bolji, a vidim i sa sve više više slušanja. Možda je tajna taj njegov zdrav život koji propagira u ovoj pesmi, i suplement iz naslova.

12. Mlada Beba i Jymenik – Foliramo

Dva nova ženska glasa preko omiljenog razlomljenog ritma, starijeg verovatno od njih dve zajedno, je očigledno tajna uspeha ove kidalice. Na albumu prvencu Mlade Bebe gostovala je Jymenik, u ovom drum‘n‘bass hitu, i ja stvarno ne znam kako ovo još uvek nismo prihvatili kao Džanglmaniju za 21. vek.

11. Džipsii – Ponekad

Svakih par godina se desi da se pojavi izvođač koji prodrma i probudi scenu kao gutljaj jače turske kafe posle neprospavane noći. Reći za Džipsija da je samo RnB je toliko pogrešno, jer se u njegovom vokalu, ritmu, i rečima čuje sve od slušanja kako moderne tako i stare muzike, do života na ulicama i zabačenim kutkovima grada. Spoj urbanog i onoga što dolazi iz duše, reperezentovano na najbolji način.

10. Spejs Noksi – Izgubljeni raj

Verovatno najbolje hip hop izdanje ove godine je „Kuća Zabave“, ma koliko Noksi imao širok spektar i uticaja ali i utisaka, tako da bi bilo zaista greota da ga vežemo za jedan žanr. Rep se susreće sa klabing kulturom, pa odlazi u pravcu post panka, na način na koji to niko ne radi ovde. „Izgubljeni raj“ se izdvojio kao singl, ali komotno je još nekoliko pesama moglo da se nađe na ovom mestu. Čekalo se dugo, ali očigledno sa razlogom.

9. KoiKoi – Hrast

Album je od prošle godine, spot je tu tek od pre neki dan, ali pesma živi na nastupima i u ušima sve vreme sa nama. Možda i najupečatljivija njihova stvar, s obzirom na šetanje u žanrovima i energiji. Ovu besnu četvorku vidimo (i slušamo) kako dekonstruišu etno pesmu, slovensku mitologiju, i rokenrol kao ceo žanr. Ako bi trebalo nekome sa strane da pustimo jednu pesmu sa ove liste, verovatno bi to bila ova (1. mesto se ne računa).

8. Basha – Disko

Najmlađi predstavnik na listi i jedini koji nam pokazuje moć TikToka kao medija i za ove krajeve. Početkom godine niste mogli da pobegnete od „devojke za disko“, a i sad možemo da joj se vratimo. Vrata su otvorena ovom dečku, pa ćemo videti kom pravcu i kraljevstvu će se prikloniti. Da li će uzjahati komercijalni talas za koji svakako ima potencijala, ili će se voziti po ovim našim alternativnim katakombama još neko vreme?

7. Luka Rajić – Ljubimo se

Mjaukanje kao refren? Što da ne. Autentično otpevana i upakovana pop pesma o jednoj lepoj stvari kao što je ljubljenje, podiže mlađahnog Luku na viši nivo delovanja u indie pop muzici. Već neko vreme je mlada nada, ali sad već ima fin broj hitova u svom džepu, da može da krene dalje.

6. Vizelj – Struja

Evo ih i ovi. Čini se da već godinama izbacuju pesmu po pesmu, koje su se konačno našle na albumu (koji je izašao pre neki dan) koji je jedno malo čudo. „Struja“ je možda i najveći hit (ili barem za ovu godinu), sa sjajnim ritmom koji kao da imitira korake bežanja ekipe koja vam se upravo okačila na banderu i isekla vam je dovod električne energije.

5. Dolores – Šta te radi

Najbolji debi na sceni ove godine su svakako imale devojke iz benda Dolores. Pesma koja je na pravi način ukomponavala 80s nostalgiju, toliko rabljenu u proteklim godinama, i odsvirala je na moderan način kao pravi reprezent 2022. godine. Priznajte lepo sebi šta vam je sve radila ova pesma ove godine.

4. Ljubičice – Opet

Možda zavodljivi bitovi i seksi atmosfera nisu nešto što se nužno povezivalo uz Ljubičice sve ovo vreme, ali ova godina ih je izgleda inspirisala u ovom pravcu i fazonu. Fanki raspoloženje koje puslira, efektan spot, i „metak u cevi“. Svako ko je čuo ovu stvar, morao je nakon prvog slušanja da stisne riplej. Sa dve nove pesme (Opet i Možda je vreme), postaju najiščekivanije izdanje 2023. godine.

3. Kene beri – Karaoke

Uz sve poštovanje prema „Majami Pefkori“, „Zmiji“ i „Bošku Sitiju“, Kene Beri se malo manuo zajebancije i izveo nas je na karaoke, i napravio until this day svoju najbolju pesmu. Slušali smo njegov tužni, heartbreaking EP, na kom se emotivno ogolio, sa dve sporije i drugačije stvari, koje su okružile ovu mrdalicu i hitčninu za pevanje i plakanje. Verovatno jedina pesma na svetu koja povezuje raskid sa artičokama.

2. Tam – Pogana

Prošlogodišnja zlatna medalja je i ove godine pokazala da je u vrhu ovog poteza koji spaja alternativu i pop muziku kod nas. Pogana se poslužila melos instrumentalom, buljotres ritmom i vrelim spotom – svim onim što je potrebno za hit, a nadamo se da ste prisustvovali žurkama i njenim nastupima, samo da biste videli delirujum koji ova pesma izaziva među ljudima.

1. Konstrakta – In Corpore Sano (a i realno ceo „Triptih“)

Svaki put kad bih pisao ovu godišnju listu, prvo bih krenuo od prvog mesta, a ove godine mi posao nikad nije bio lakši. Realno, pesma koja je obeležila godinu, ali je i samo jedan deo troglave aždaje kao što je triptih, gde uz „Nobl“ i „Mekano“ čini sjajan paket kontemplacije o životu u zemlji Srbiji 2022. godine. Ipak, centralna pesma posle Evrovizije postala je most između „dve Srbije“, koji začudo, nije smetao ni jednoj ni drugoj. Pesma koju su znali i voleli svi, od Saše Popovića, do Ćomija padavičara koji i dalje bleji ispred Akademije koja ne radi već deceniju i priča kako je nekad bilo bolje. Takvog ujedinitelja u ovom narodu nije bilo još od Svetoga Save. Pa šta nas onda košta da joj damo prvo mesto liste najboljih pesama godine?

Članak Najboljih 20 pesama za ’22. godinu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Je l’ može nešto kao svi a potpuno drugačije? Višeslojna pesma koja odlazi od površine do dubine u kojoj se Adele okreće. Zavisi od onoga ko sluša i gde će da je smesti. Mislim da sam upoznao legendu. Ne mislim, zapravo znam! Osim što sam prvo odlepio na ono šta Ilija (kene beri) radi sa muzikom, desilo se ono najbolje. Ilija je dečko ljudina. Nisam siguran da umem da opišem magiju koja se desila tokom stvaranja ove pesme, snimanja spota, a onda i post produkcije. Dve reči KLASIČNA MAGIJA. Evo možda sam i uspeo. Ilija ljubi te brat!” – ističe Marko Mandić o saradnji sa kene berijem.

„Kad smo se najmanje nadali, desilo se. Desio nam se život! Nismo ovo mogli da zamislimo, šta da kažem. Jako smo srećni, ne možemo više ništa da komentarišemo.” – izjavio je kene beri.

Pesma se može pronaći na svim streaming platformama https://kontrarights.lnk.to/LetoStize, a spot na YouTube kanalu Marka Mandića: https://youtu.be/ehyyAAatYUE.

Leto stiže su zajednički komponovali kene beri, Marko Mandić i Novak Ašković, dok je za mix i master bio zadužen Jan Magdevski – JanZoo. Numera je snimana u studiju Brontosaurus. Spot su režirali Maša Đorđević i Danilo Pantović, a direktor fotografije je bio Aleksandar Anđelković.

Fotografije: Olga Milisavljevic

Članak Marko Mandić i kene beri najavljuju – Leto stiže se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kreativni distrikt, nekadašnja industrijska zona blizu obale Dunava, a danas mesto novih kreativnih pogona, biće lokacija za čak četiri bine na kojima će nastupiti više od 30 mladih muzičkih imena među kojima su Monohrom, Xanadu, Koi Koi, ali i Marko Louis, Skier and Yeti, Peki Pele, Fantom, Luka Rajić, Sitzpinker, Tam, Kene Beri, Nihil, Ba$ha, Spejs Noksi, Bigru Paja Kratak, No filter i Rođeni, MickaLifa, Zoi, Piqued Jacks, Koala Voice, Nemanja, Porto Morto, Šajzerbiterlemon, kao i di džejevi Yusyus, Sebastian Schund, DJ Bend, Stevie Whisper i Feloneezy.

Sve to, kao i druge vrste umetnosti, obuhvata programski segment „Zastave budućnosti“ od 28. do 30. aprila, u okviru programa Evropske prestonice kulture, koji akcenat stavlja na stvaralaštvo mladih, donoseći potpuno novu energiju na prostor Kreativnog distrikta.

„Velika nam je čast da ćemo svirati baš tu, jer smo mi zapravo odrasli u okolini Kreativnog distrikta gde se koncerti i održavaju. Gotovo dve godine nismo svirali i radimo na tome da nadoknadimo ovu pauzu. Sa druge strane, mislim da su ljudi željni sadržaja, pogotovo živih nastupa i gitarske muzike koja po meni pruža najprisniji kontakt sa drugim živim bićima“, rekli su predstavnici benda Monohrom.

S obzirom na to da je umetničko promišljanje dece i mladih na temu aktuelnih društvenih pitanja u Srbiji i Evropi, i podsticanje njihovog kritičkog izražavanja glavni cilj programskog segmenta „Zastave budućnosti”, mladi muzičar Xanadu rekao je da su mladi presudni za formiranje takvog razmišljanja kod šire narodne mase.

„Na nacionalnom nivou potrebno je da nam se kultura češće nalazi u svesti, i to u svim društvenim slojevima. Novi Sad sa svim svojim pređašnjim zaslugama, a naravno i ovogodišnjim, odlično nas kulturno osvešćava i nadam se da će sve postignuto ove godine biti samo uvod za ono što će u budućnosti postati normalnost“, rekao je Xanadu.

Fotografija: Nemanja Knežević

Da od kritičkog izražavanja i uključivanja dece i mladih u pitanja o kulturi, ali i sve ostale društvene teme, zavisi budućnost saglasni su i članovi benda KoiKoi.

„Veoma je važno održavati bilo kakav vid festivala koji uključuje mlade ljude i involvira se u njihov razvoj što u ovom slučaju Evropska prestonica kulture i nudi“, rekli su iz benda KoiKoi.

Fotografija: Nemanja Knežević

Pored muzike, na gotovo 70 događaja, mladi će kroz ples, cirkus, predstave, izložbe, modu i različite aktivacije preoblikovati autentičan prostor industrijskog nasleđa Novog Sada, predstavljajući tako i novo ruho obnovljenih prostora koji započinju novi kreativni život.

Podršku programu „Zastave budućnosti” pružili su: IDEA, DDOR, A1 Srbija .

„Zastave budućnosti“ deo su programskog luka „Budućnost Evrope“, jednog od osam programskih lukova, koji čine programski koncept Evropske prestonice kulture 2022. godine. Detaljan program, programsku knjigu i sve informacije vezane za događaje nalaze se na sajtu projekta novisad2022.rs.

Naslovna fotografija: NSEPK V. Veličković

Članak Više od 30 mladih muzičara pokreće pogone Kreativnog distrikta se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sa njim smo ovog puta razgovarali o Bošku City-ju, anđelu, raskidima i dokumentarcu o Neymar-u.

Autorke i voditeljke: Marina Zec i Marija Todorović

Članak Digitalni kasetofon S04E08: Kene Beri se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Porto Morto iz Zagreba su veliko novo ime regionalne alternativne scene i autori sjajne muzike koja ukršta razne žanrove, ali uvek unosi dobro raspoloženje svuda gde se čuje. Ovaj progresiv pop bend kombinuju umetnički rok, elektroniku, latino i elemente tradicionalne balkanske muzike. Njihov istoimeni debitantski album dočekan je sa oduševljenjem kada se posle više godina nastupanja pojavio 2017, dok je drugo po redu izdanje „Portofon“ 2019, zabeležilo i prave hitove: „Kuća”, te saradnja s Darkom Rundekom u pesmi „Hodaj”, sve praćeni sjajnom video produkcijom, što je ubrzo postao zaštitni znak ovog benda. Treći album je najavljen singlom „Čekam ih”, kao elegantan iskorak u komercijalniji zvuk, te se očekuje da će zacementirati njihov status regionalne atrakcije – on donosi više telesnog uživanja i plesnog raspoloženja, nošenog moćnom duvačkom sekcijom ovog sedmočlanog benda, što je publika uvek znala da isprati, te su njihove nove pesme među najpraćenijima u ovogodišnjoj produkciji.

Kene Beri smatra se zvezdom uličnog trepa i prvim srpskim soundcloud treperom, bavi se muzikom već osam godina i za to vreme postao je jedno od velikih imena beogradskog andergraunda. Njegov najbolji prijatelj je Spejs Noksi, sa kojim pravi nezaboravne žurke gde god da nastupe zajedno, što je poslednji put bilo na Exitu 2021. Poznati po kolaboracijima kao što su Surferi ili i, ova dva ulična muzička mangupa nose u sebi drskost nekih prethodnih generacija inteligentnih otpadnika naše scene, od Sunshine do Ramba Amadeusa. Malo razuzdane mladićke zabave nikad nije bilo na odmet, a Kene Beri i Spejs Noksi su novi majstori izazovnih ludorija dugih beogradskih noći.

Ulaznice su u pretprodaji po ceni od 800 rsd na blagajni Ticket Vision u Domu omladine Beograda.

Članak Porto Morto, Kene Beri i Spejs Noksi 26. avgusta u Barutani se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Šta slušaš?

Nisam ista osoba preko dana i recimo uveče kad uz vinjakoladu gledam emisiju „Fokus“ na b92 i ubitačan duo Nestorović i onaj voditelj. Il u 8 kad krene aplauz, znaš koja emocija, zavisi, različita su to stanja i raspoloženja. U glavnom slušao sam Ničketov album godine, omiljena pesma mi je Kamagra papi. Noksijev beat tape je bombetina, prva stvar na tejpu je svetsko sranje. Takođe Usta puna zlata sa Cojkanom, remek delo. Nihilova nova stvar, Yan Duskova, Tam, Summer Deaths, slušam sve što moji braća prijatelji iz Zicera izbace. Žakilu isto, Cuban Chamber of Commerce. Tu negde oko aplauza u 8 slušam Plavu pticu od Raznih izvođača, to mi stvara osećaj da nosim čitavu naciju na leđima i da ću uspeti. Slušam i novog Weeknda koji mi se sad već smučio, a baš ovih dana furam prekaljenu legendu Brandy.

Uveče kad popijem, tad se već sve granice brišu.

Šta čitaš?

Nit imam kad nit imam strpljenja. Kad završim sa poslom gledam kako mogu da odradim još par stvari koje volim, il samo da se raspizdim ko majmun.

Šta gledaš od serija?

High Maintenance novu sezonu sam za jedno veče spičkao, tome se uvek radujem. Odgledo sam prvu sezonu Young Pope (pristojno), Tiger King, Kalifat (švedska serija o ISISu, bolje zvuči nego što jeste), Dave (simpatičnu razvodnjenu verziju Atlante sa Lil Dickyem) i šta znam. Ne gledam recimo Casa de Papel.

Šta gledaš od filmova?

Gledam dosta filmova pa ću pomenuti ono najskorije. Pratio sam Moj off, pa sam tamo gledao Invisible life, Systemsprenger (Izvan sistema), Girl, Talaso (Uelbek i Depardje). Mimo toga Platformu, Marrowbone, Drommen, 3 extremes, Taxidermia, i tako dalje i tako bliže.

Šta piješ u karantinu?

Vrlo sam konstantan što se toga tiče. NEKI me pitaju je l’ mora to tako, ja kažem da mislim da mora. Takve su okolnosti. Pio sam rakiju, viski, volim kraft piva jako, al’ da ne nabrajam sve, vinjak i koka kola kombo mi je u glavnom izbor broj jedan.

Šta od hrane praviš u karantinu?

Ja sam u glavnom zadužen za pranje sudova. Ono što mogu da kažem je da se hranim bolje nego ikad. Veliki sam fan kulture naručivanja nekvalitetne hrane, to mi je lajfstajl i to mi malo fali, ali osećam se kao da mi se otvorilo neko novo prostranstvo i da jedem bolje nego ikad. Mnogo volim ljuto, samo da se prosipaju sosevi. Chicken Tikka Masala, indijsko jelo, predivno jebeno!

Kojim se hobijem baviš?

Instagram storiji, Aplauz u 8, i polivanje dece vrelom vodom, jer su napolju kad ne treba.

Ma to je zabluda da kao sad ima vremena kolko hoćeš, jer smo u karantinu, pa sve pršte hobiji, radovi na sebi kao uče se jezici i slično. Ima i toga po malo, uzmem ja da radim sklekove i istežem kičmu, al’ nemojmo se ložiti. S obzirom da šljakam dobar deo dana, često volim da dovatim soni, il gledam serije i filmove, il se napijem i pravim šou u svoja četiri zida. Nije hobi, al’ ono što mogu da kažem je da me je karantin malo vratio korenima, pa sam ponovo počeo redovno da pravim matrice.

Kako se informišeš?

Pratim redovna obraćanja predsednika.

Šta treba izbegavati?

Pa druge ljude, logično. Valjda je to sad već jasno kad smo u petoj šestoj sedmoj nedelji koja je ključna.

Čega se plašiš?

To što će za par meseci 2023. godina.

Članak Karantinski leksikon: Kene Beri se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Po Instagramu bi se reklo da je KC Grad goreo na tvom poslednjem nastupu. Jel ti to prvi nastup tamo? Kakvi su tvoji utisci, koliko je bilo ljudi?

Nije mi to prvi nastup u KC Gradu, taman posla. Bio sam već nekoliko puta. Sad sam počeo da radim privatne žurke. Cilj mi je da to popnem na nivo privatnih žurki za azerbejdžanske milionere, a ovo su ti neki prvi koraci. Bilo je strava, na kraju sam samo predao mikrofon dragim gostima – domaćinima iz Belgrade urban running tima. Pretrčali su Ameriku uz Pefkohori, a sad su ostavili srce na terenu kolko i ja. Morao sam da im predam žezlo. Ma super je bilo. Uvek je super, šta da radim. 

Svaki Instagram stori pregori. Činjenice.

A Dragstor? 

Za Dragstor me vezuju intenzivne uspomene. Možda su to više emocije i intenzivni doživljaji i iskustva nego sama sećanja (smeh). Sve u svemu, uvek sam jako voleo da idem tamo – bilo da izlazim ili da nastupam. Ovo mi je bio treći nastup tamo i opet je bilo vrhunski. Svaki put drugačije, a svaki put bomba.

Primećuješ li razliku u reakciji publike između prethodnog (januarskog) nastupa u Dragstoru i ovog skorašnjeg? 

Svaki put je drugačije – druga sezona, drugo godišnje doba. U januaru je bilo unutra, u zatvorenom i mnogo je sve dobro izgledalo i gorelo. Stvarno terarijum. Nije bilo barijere između mene i publike.

Prepuno, mračno, fleševi, zapareno, lepljivo, znojavo, hormoni, tenzija, gmizanje, bukvalno za svlačenje kožure. Klasičan snejk pit.

Sad je bio letnji trip, tropikana. Bio sam na uzvišenju, malo odvojen od publike i to je super stvarno nema zbora. Ipak, najviše volim kad mogu da uletim među zmijuge i glodarine. To je najjače. Prvi put u Dragstoru kad sam nastupao, u decembru 2018. na rođendanu Kišobrana, tamo u prolazu, to je nešto najjače bilo. Ima par snimaka odatle… Svaki put podivljam kad vidim. To je bilo stvarno posebno. Ko je bio posvedočiće.

Mislim da je publika odraz onoga što radiš, a ja stvarno volim to što vidim. Mnogo me loži kad se lože ljudi i onda se dobacuju energijom u nedogled. Klasičan Energoprojekt! Do jaja, ovo je nova ideja za pesmu.

Energoprojekt je moja pesma, ne diraj!

U čemu je čar živih nastupa? Da li su ti draži malo intimniji poput onog u RadioAparatu, gde je manje ljudi, ili masovniji, recimo, u Dragstoru? 

Gotivim jako RadioAparat ekipu, Teglu, celu tu skupinu. To što su organizovali i osmislili kao koncept je do jaja. Ali, ako moram da kažem šta me više loži i vozi onda je to u masi, u gužvi, u mraku, neartikulisano.

Koju pesmu najviše voliš da izvodiš uživo, a koja je najnezahvalnija za živ nastup?

Najviše volim Zmiju.

Čim čujem onaj početak kreće mi naboj i odmah mi se divlja. Radi me na đavola. Ta pesma ima baš razne energije isprepletane, stvarno zmijski. Oseti se to, a vidi se i po ljudima.

Verovatno su nezahvalnije one sporije, jer kad se tako nategne atmosfera zajebano je to spuštanje. Svi hoće da izdivljaju, već su u tom fazonu. Tako to ide. Al nije frka, malo se spusti da bi se opet dig’o.

Kako je izgledao početak tvog delovanja na muzičkoj sceni? Po čemu ćeš pamtiti saradnju sa Katzzigom? Koliko ti nedostaje ili ne nedostaje? 

Za zvanični početak uzimam maj 2013. godine.

Skreč Majstor Ljuban je majstorisao, odnosno, skrečovao u Skadarliji, u kući Đure Jakšića. Pozvao je mene i Katzzigu da dođemo i eventualno opipamo mikrofon. Mi došli i opipali mikrofon, na razne njegove skrečove bacali naše tekstove… To nam je bio prvi javni istup. Zaradio sam 100 dinara, imam slikano, eno ih na Instagramu. 

FESRAM nas je onda skautovao i ubacio u svoje uske krugove. To nam je bila prva platforma za bilo šta. FESRAM je poseban. Nije za svakoga, ali zapravo je za svakoga. Neverovatne stvari su se tu dešavale, videle i čule. Hvala bogu što je tako. Baš lep period. Veliki pozdrav za Bakračevića, Čučka, Bifteka i ostale relevantne faktore. Pozdrav i za Šonegrada legendu treš hopa.

A Katzziga i ja smo drugari iz osnovne. Nije to bila nikakva saradnja, nismo mi imali projekte, nisu to bili feat-ovi (smeh). Mi smo delili interesovanja, zajebavali se i družili. Bleja u kućici u Karađorđevom zimi na -20 stepeni, jak roling sa ekipom. Roling na basketu, roling u parku. 

Bile su i to neke malo izgubljene godine, neke raskrsnice tokom kojih ljudi iz tvog okruženja očekuju svašta od tebe, a ti pojma nemaš šta se koji kurac dešava, niti znaš šta ćeš dalje. Mnogo mi je drago što je svo to blejanje, svo to izgubljeno vreme izrodilo nešto autentično.

Naravno da mi nedostaje. Mi smo ekipa najboljih prijatelja. To je bila naša stvar onda kad je samo nama dvojici to nešto značilo. On mi je od početka bio velika podrška (i ja njemu!) i mislim da nismo tad bili zajedno možda i ne bi bilo svega ovoga danas. Svakako ne u ovom obliku. 

On je sada malo dalje, oženio je divnu devojku iz Somalilenda i žive ga. Jako sam srećan zbog njega iako nismo više u mogućnosti da budemo udarni kombo. Nema veze, bitno da ga i dalje lomimo svaki put kad dođe.

Sećaš li se svog razmišljanja na početku – u smislu voleo bih da zvučim ovako ili onako, a definitivno bih izbegao da zvučim kao… 

Ma koliko neke umetnike voleo, uglavnom sam se trudio da ne zvučim previše kao oni. Mislim, u nekim stvarima jesam… Jebiga, svi smo mi hrpe uticaja koje poberemo ili pod koje potpadnemo. Ali, recimo, dešavalo se da mi se nešto jako sviđa i da osećam da može da utiče previše na mene, pa se malo izmestim iz toga. 

Sa druge strane, neka stvar me tako inspiriše da odmah napravim nešto – ne nužno da zvuči tako, nego prosto moja verzija tog doživljaja. Plus još pitaj boga šta. 

Strava je taj kreativni proces kad se zaneseš, mene to super vozi. Sve svoje stvari sam radim – i matre i tekstove, i onda je to jedno kompletno zezanje.

Kako izgleda tvoj proces rada na nekoj pesmi i koliko se on menjao? Možeš da napišeš i kako si radio na prvoj pesmi, ako se sećaš.

Prvi put sam počeo da pravim nešto još u osnovnoj školi. Imao sam neki CD, hip hop eJay se zvao ja mislim, za pravljenje nekih elementarnih matri, slaganje loop-ova i slično. Tu sam pravio svoje prve matrice. Dugo sam samo to peglao pre nego što sam smislio neki tekst. I dalje imam neuporedivo više instrumentala nego tekstova. Mada je dosta i škarta tu, naravno.

Sećam se baš da sam semplovao bio ono ela ela, a ubrzo posle je BS izbacio valjda pretorijansku gardu sa tim semplom. Bio sam u fazonu: vau, kakav nos imam, bravo legendo!

Prva pesma mi je bila preko neke jednostavne zvrk matre koju sam sklopio. Tad mi je kao klincu zamisao bila da tekst treba da mi bude duhovit, originalan, dopadljiv i ne preterano vulgaran. U suštini, želeo sam da to bude simpatično svima. Ali, to je i to prvo ispipavanje terena…

Pesma se zvala penziyah i ja sam tu kao krao penziju nekoj babi. Klasičan hehe. Ali, svidelo se ljudima. Bili su u fazonu simpa, hehe. 

Danas je proces vrlo sličan, retko pišem sve odjednom. Zapravo nikad. Uvek su to naleti koje iskoristim, pa se to budži vremenom – strofa po strofa. To može da me pukne bilo gde, ali uglavnom oni kliše fazoni – tuš, wc, dok idem na posao, dok se prevrćem po krevetu.

Isto tako kad me dobro pukne desi se da sve odradim, odnosno, osmislim za 15 minuta. Zavisi, jebiga.

Da li je majemi pefkohori neka vrsta prekretnice za tebe? Ovo pitam jer je mnogo ljudi koje poznajem za tebe čulo preko ove pesme i nekako su je odjednom svi oko mene slušali. 

Pa šta da kažem… Jeste, na neki način. Ta pesma je moj wonderwall. Uvek će biti letnji hit, na sreću ili žalost.

Kako si odlučio da prirediš omaž Romani tom pesmom? Voliš li Romanu?

Romana je u jednom periodu bila moja komšinica, stanovala je odmah do mene. Mada me nije to opredelilo.

Samoodbrana je t-hi (hit) klasik, a taj sempl je vrhunski. Pefko je recimo dete Romane Panić i Metro Boomina sa Neimara. Mada je Samoodbrana originalno neka turska pesma, tako da je sve to jedno kolce.

Samo udri, samo jako udri.

Koji su ti omiljeni izvođači sa naših prostora sa početka ovog milenijuma? Sa kim bi od njih snimio duet, da možeš?

Zavisi sad iz kog ugla gledamo. Sa mnogo strana se može uleteti. Sa naših prostora, a bliže muzici koju ja radim, verobatno bi to bio Prti. Oni su stvarno legende – zbog načina, stila, vremena, pristupa, svega. Čim čujem Mikrija kako upada, baca me u štos. Ali onda, na primer, pogledamo drugu stranu polulopte i tu jako uleću Slavica Ćukteraš, Tanja Savić, te zlatne godine i generacije. I taj crveni lak, miris suviše jak. Svašta nešta! 

Osećam jak uticaj početka dvehiljaditih u tvojim pesmama. Kako se sećaš tog perioda? 

Ja sam zapravo narodnjake počeo aktivnije da slušam, ono kao da kažeš da uzmem i pustim, tek kad sam otišao u Ameriku u poslednjem razredu srednje. Do tada sam bio kao izložen tome, al’ sam stavljao slušalice i slušao 50 Centa, Nelly-a, Chingy-a, dobro 2pac-a, da sad ne idem dalje… 

Uglavnom, drugar mi je pred odlazak narezao CD sa svim mogućim narodnjacima i zabavnjacima i onda sam to baš mnogo slušao, jer me je vuklo kad sam bio tamo. Prirodno mi došlo. Iako mi je bilo strava u Americi, nije da sam se kao patio za kućom. Dosta toga sam iskreno zavoleo od te muzike. Slavicu baš kidam recimo. Ćukteraš. 

U jednom intervjuu si pomenuo da bi od naših domaćih savremenika rado sarađivao sa Žakilom. A što se tiče producenata? 

Imam veliko poštovanje za to što su Bombe generalno kao kolektiv, odnosno, pokret uradile. Mislim da su mnogima otvorili prostor i dali muda za neke stvari i teme. Žakila kida, kao i ostali nekadašnji članovi. Žao mi je što su skončali. Mada, bombe su pa je možda i očekivano bilo da eksplodiraju (smeh). 

U suštini, ja ne jurim saradnje baš. Navikao sam na svoj kreativni proces i pristup i volim to što sve mogu sam, taj vid slobode i nezavisnosti. To ne znači da ne sarađujem i neću da sarađujem. Iako mi se ne cima, uvek sam spreman da se pretvorim u uvo! Zmija klasična. Biće saradnji, izgmizaće ispod kamena.

Što se producenata tiče, Mangulica FM je isto drugar iz osnovne. Kida – kako video tako i audio.

Od mlađih ekipa super su Zicer Inc, hiddenbg… Svi oni su jako posvećeni i kvalitetni mladeži. Summer Deaths i Spejs Noksi jako lepo peglaju svoje… Tu je i mlađani harizmatični Kanbolex… Ima raznih pojava.

Šta misliš o sveoprisutnoj cobimaniji? Koliko će još da traje? 

Ja nemam problem sa cobimanijom uopšte. Cobi je vredan i posvećen lik. Ozbiljno prati sve. Imam veliko poštovanje za njega, jer mislim da se mnogo cimao i da je stvorio nešto svoje i autentično. Uz to je i vrhunski producent, deluje da može da se isprdi u mikrofon preko svoje matre i da napravi hit. To je samo posledica svog tog cimanja i talenta.

On pravi hitove, a pošto hoće da pravi pare, producira stvari za mase i dijasporu. Meni je to legitimno. 

U tom smislu izguravanja svog fazona, poštujem šta su uradili i Relja i Rasta, recimo. Nešto mi se tu više sviđa, nešto manje. Može da ti se svidi ili ne, ali oni su svoje izgurali, to je njihov zvuk. Svi ovi što oponašaju to i kače se na taj talas su mi bezveze. Možda je malo kontradiktorno, ali tako je.

Ne znam kolko će da traje. Ne znam ni da li je bitno da mu se kači neki tajmer. Traje koliko će trajati.

A trep? 

Pa šta znam… Sve to mutira svakim danom, ali ništa mi tu nije za kukanje neko. Dosta toga mi je teško sranje da se razumemo, ali uvek možeš da nađeš nešto svoje. Bez da plačeš zbog drugih. Ne volim to kukanje zbog muzike. Ako u moru svega ne možeš da pronađeš ništa, onda stvarno jebiga, mislim da je do tebe.

Ne zanimaju me tvoje prave vrednosti, i puca mi pička od iskrenosti, taj fazon.

Opiši u tri reči svoj zvuk. 

Uuu, štomi prija!

Čim pomislim na neka tako tri pojma zvuči glupo. Ne volim to da opisujem na taj način, gubi smisao. Mislim da je bitnije da svako uzme ono što može iz toga, šta ima ja da pričam. Pričam preko matrice sve.

Nisam nigde naišla na odgovor na najjednostavnije pitanje – zašto Kene Beri? 

Pa, to je taj period, te godine – ribe, ludilo, bleje, cimanja, platične čaše, votka Baltik, Atlantik, Jeljcin, Guarana, ‘oće biti riba?

Ribe neke, kene beri! Ta neka emocija, to uzbuđenje pred nešto do jaja.

Znam da se ne baviš samo muzikom, imaš regularan posao sa strane. Ko si ti kad nisi Kene Beri? Čime se baviš? Šta si studirao, šta gotiviš da gledaš, slušaš, čitaš? 

Zmija je proračunata i krije noge. Ne volim da ljudi znaju nešto previše o meni, osim kad sam u tom fazonu. Mislim da nema potrebe, a i ovako je zabavnije.

Prošle godine sam se vratio u Beograd posle skoro četiri godine života na Azurnoj obali. Tamo sam studirao i radio. Klasičan Pefkohori! Tamo je i nastala pesma, inače. Najbolja leta.

Sad kad sam se dotakao Francuske, odmah moram da kažem da PNL baš volim da slušam. Oni mi šure baš. Ali, mnogo toga… Od već pomenute Slavice Ćukteraš do Future-a, Frank Oceana, Blood Orange-a, Young Dolpha, Young Scootera, Weeknda, Rochelle Jordan, Skepte, Rokija, Electric Youth, dvsn… Ma nezahvalno je, nikad neće biti potpuna lista.

Čitao sam Elementarne čestice od Uelbeka sad na moru. Pod utiskom sam dosta.

Odgledao sam Dark, a jedva čekam novog Mindhunter-a. Atlantu isto gotivim… Ma, i ovo sve je jedna posebna priča. Nije fer ovako.

Da li nam gostovanje na Basivitijevom kanalu na Jutjubu najavljuje neku saradnju? 

Ne znam ništa o tome.

Kada možemo očekivati sledeću pesmu? Da li si ikada razmišljao o albumu ili je to, kako mnogi kažu, prevaziđena forma? 

Uvek može da se očekuje. Nekad se razvlačim, a nekad me pukne mađija i sve se završi jako brzo. Zajebanije je to sad sve kad se radi full time. Mada onda i ceniš više. Volim da verujem da je tako.

Nevezano od toga šta mnogi kažu, moj pristup nikad nije išao u tom pravcu. Ja se radujem svakoj novoj pesmi i temi i to me vozi. Moram to da podelim čim izbacim iz sebe i snimim.

Gde te naši čitaoci mogu slušati preko leta? Postoji li neki plan? 

Uvek mogu da me slušaju na saundklaudu. Samo tu kačim svoje stvari i sve što treba da se čuje je tu, ali imaću i nastupe. Pratite najbrže rastući profil u regionu i sve će biti jasno.

Za čitaoce Obalkoder magazina Kene Beri je, za kraj, ponudio i muzičku preporuku za razne situacije – pred izlazak, nervoza, vođenje ljubavi, posle 3 ujutru…

Trebalo bi mi vremena za ovo, ali ‘ajde izudaraću ovako šta me sve sad povuče.

Za sekso sekso:

• Three 6 mafia – Slob on my Knob + Khia – My neck, my back 
• LightSkinKeisha ft B Smyth – Ride Good
• Frank Ocean – Swim Good

Za pred izlazak može, recimo:

• Cher – Dov’e L’Amore
• In Vivo – Tu Tu Tu
• PNL – 91s

Za kad sam nervozan ili kad mi se divlja:

• Chief Keef – Where He Get It
• Boogie – Oh My
• THCF feat Coby – Ideš za Kanadu

Evo može i dve pesme za 3,4,5 ujutru:

• Future – Codeine Crazy
• Slavica Ćukteraš – Nije mi dobro
• PNL – Onizuka

Fotografije: Milena Arsenić

Članak Od Majemija do Pefkohorija sa Kene Berijem se pojavljuje prvo na Oblakoder.