1. Iskulirali ste se – čestitamo, uspešno ste izbegli navlakušu.
2. Ostavili ste komentar – dobrodošli u svet rage-bait-a!

U julu 2025. godine, 23-godišnja Alessia iz Nju Džersija postavila je TikTok video u kojem pokazuje svoju žutu šljokičastu haljinu i pita pratioce da li je previše bridal-adjacent odnosno previše slična venčanici za venčanje njene rođake. Iako je želela savete, video je izazvao veliki broj negativnih komentara korisnika koji su je optuživali da pokušava da zaseni mladu. Njena reakcija na ove kritike je bio sarkastičan odgovor u jednom od svojih sledećih videa čime je dodatno podstakla bes i povećala angažman i takozvani reach, odnosno broj pregleda, na postu. Alessia je kasnije izjavila da je njena reakcija bila namerno izazivanje besa kako bi povećala interakciju i vidljivost videa odnosno da je maestralno odradila takozvani rage-bait.

Šta je rage-bait i rage-farming?

Rejdž bejt (eng. rage bait), iliti u prevodu „mamac na bes“, je medijski sadržaj kreiran sa namerom da izazove jaku negativnu reakciju kod publike, obično bes i/ili frustraciju, kako bi privukao pažnju i izazvao angažovanje. Članak u Westside Seattle Herald-u, objavljen u maju 2016. godine ga opisuje kao „zlog blizanca klikbejt-a“. 

Verovatno prvo na šta pomislimo su šok naslovi u tabloidima, ali danas se rage-bait sve više pojavljuje i na društvenim mrežama, gde influenseri i kreatori sadržaja plasiraju provokativne objave i klipove sa ciljem da izazovu raspravu, ljutnju ili šok kod svojih pratilaca. Na primer, objava sa namernom kontroverznom tvrdnjom ili fotografija sa dramatičnim komentarom često generiše stotine komentara, deljenja i reakcija, što direktno povećava vidljivost i angažman.

Bes u ovom slučaju je istovremeno i sredstvo i cilj, tvrdi ekspertkinja za digitalne komunikacije Marija Jovanović za platformu Mladi:

„Kada gledamo slatke video snimke mačića, razumemo zašto osećamo leptiriće u stomaku, ili ako gledamo potresne snimke iz zaraćenih zona, nema dileme zbog čega smo uznemireni. Problem sa rage-bait-om je da on uglavnom prođe neprimećen, desi se u prvih nekoliko sekundi i nakon toga nailazi potpuno drugačiji sadržaj koji nije nužno uznemiravajući, ali osećaj teskobe, nemira, gnušanja – ostaje”.

Dok rage-bait izaziva neposrednu reakciju kod publike, rage-farming (ili rage-seeding) ide korak dalje. Ovaj fenomen podrazumeva „gajenje“ besa kako bi se reakcije publike koristile za povećanje angažmana i vidljivosti sadržaja. Drugim rečima, bes korisnika se manipuliše i „gaji“ tako da generiše što više komentara, deljenja i pregleda.

Kako objašnjava John Scott-Railton, viši istraživač u Citizen Lab-u, ljudi su „rage-farmovani“ kada njihovi zapaljivi komentari dodatno pojačavaju originalni sadržaj koji izaziva bes. Algoritmi društvenih mreža poput Facebook-a, Twitter-a, TikTok-a, Instagram-a i YouTube-a nagrađuju svaki oblik angažmana, pozitivnog ili negativnog, usmeravajući saobraćaj ka objavama i povećavajući njihovu vidljivost. Na taj način, kreatori sadržaja ne samo da izazivaju bes, već ga i strateški koriste za širenje svog uticaja i potencijalnog profita.

Kako kreatori koriste bes publike za profit?

Kreatori rage-bait-a ciljano koriste bes publike kako bi povećali vidljivost svojih objava i ostvarili profit. Simon Copland, počasni istraživač na Australijskom nacionalnom univerzitetu, specijalizovan za istraživanje online ekstremizma, ističe da se ovakav sadržaj kreira od banalnih tema, poput loših recepata, do opasnijih oblika poput dezinformacija i sadržaja koji je rasistički, seksistički ili homofobičan. Motivacija se najčešće svodi na finansijsku dobit i uticaj na verovanja publike, pri čemu svaka interakcija – klik, lajk, komentar ili deljenje – dodatno pojačava efekat i širi sadržaj.

Algoritmi društvenih mreža „nagrađuju“ angažman korisnika, pa kreatori ne samo da dobijaju pažnju publike, već i dodatnu vidljivost svojih objava. Tako bes, po rečima Copland-a, postaje „strateško oružje, a politički ili manipulativni sadržaji mogu uticati na percepciju i stavove ljudi“. Samo jedan od takvih primera je influenser Andrew Tate, poznat po seksitičkom i provokativnom sadržaju koji često izaziva bes, rasprave i snažne reakcije korisnika na društvenim mrežama. Njegove objave su tipičan primer rage-baita – kreirane tako da polarizuju publiku i povećaju angažman, dok istovremeno negativne reakcije dodatno čine njegov sadržaj vidljivijim.

„Ljudi poput Andrew-a Tate-a koriste oblik rage-baita u svojim sadržajima. Ja bih ih nazvao prevarantima koji kreiraju lažne proizvode i lažne kurseve“, ističe Copland, a potom i objašnjava da, iako Tate možda veruje u ono što govori, njegov sadržaj je specifično dizajniran da izazove bes, posebno prema ženama, i usmeri publiku ka njegovim kursevima i načinima na koje zarađuje.

Postoji više vrsta rage-baita: dok jedan oblik jednostavno izaziva reakciju i povećava vidljivost sadržaja – što može služiti kao reklama za proizvod – drugi, kao što radi Tate, ide i korak dalje. On okuplja ljude u skladu sa njihovim unutrašnjim besom, podstiče ga i kultiviše, a cilj je isključivo profit. Ovo je posebno opasno jer manipulacija nije uvek očigledna, pa publika često ne shvata manipulaciju dok je već uključena.

Kako prepoznati i odbraniti se od rage-bait-a?

U digitalnom svetu smo svakodnevno izloženi velikom broju informacija, pa nije iznenađujuće da neretko naletimo na sadržaj koji nas iznervira ili razljuti. Često ni ne osvestimo emociju koju kod nas izazove neki post ili video, a već smo se uključili u sekciju komentara – čitamo celu raspravu koja se povela oko Alessie iz Nju Džerzija i njene žute haljine slične venčanici i smišljamo svoj argument i reakciju na to. A algoritmi i kreatori sadržaja vrebaju li vrebaju, računajući baš na tu reakciju. 

Uobičajene taktike rage-baita, kako objašnjava psiholog Brad Brenner, uključuju provokativne naslove koji odmah privuku pažnju, selektivne citate ili slike prikazane van konteksta. Po njegovim rečima, u komentarima se često nalaze botovi ili plaćeni trolovi koji podstiču raspravu, koja, opet, povećava angažman što ide u prilog samom kreatoru. 

Prepoznavanje ovih taktika pomaže korisnicima da svesnije biraju kako će reagovati i da zaštite svoje mentalno zdravlje u digitalnom okruženju. Da bismo izbegli da budemo deo rage-bait taktike, od koje interes i profit imaju isključivo pojedinci, IT kompanija Transcendit savetuje da pre nego što reagujemo, proverimo činjenice – pročitamo ceo tekst i oslonimo se na pouzdane izvore i da napravimo pauzu ako primetimo da nas sadržaj previše uznemirava. Ipak, najvažnije je da prestanemo da komentarišimo ili delimo provokativni sadržaj – jer što manje reagujemo, to manje algoritmi prepoznaju sadržaj kao relevantan odnosno kao vredan širenja i promovisanja drugim korisnicima.

,,Sedi, ne nasedaj’’

Digitalni svet je pun izazova i provokacija koje u nama bude „ono najgore“, odnosno pokreću naše negativne reakcije. Iako je virtuelni svet besplatan prostor za sve, neki su njemu jednakiji od drugih – materijlano profitirajući od njega. Svaki naš korak, reakcija, komentar, share ili follow itekako su monetizovani. Profit i korist od naših besnih reakcija ne idu nama u prilog – osim što štete našem mentalnom zdravlju, donose korist onima koji ih svesno izazivaju.

Zato je ovo slučaj kada se ona čuvena ,,sedi, ne nasedaj’’ taktika možda jedino i pokazala korisnom. Nije loše sesti, razmisliti i zapitati se da li je negativan sadržaj koji gledamo na ekranu zaista iskren, ili je svesno kreirana manipulacija njegovih autora. Virtuelni prostor nije  besplatan „javni prostor“ na koji imamo neograničeno pravo – on funkcioniše po pravilima koja često rade u korist drugih, a ne nas samih. I toga se s vremena na vreme nije loše podsetiti – ko, kada, kako i pre svega zašto nam nešto servira na ekranu. 

U lancu korisnik – kreator sadržaja – kompanija, u kojem naši klikovi, komentari i reakcije direktno hrane profit kreatora i platforme na kojoj se nalazi sadržaj, nije teško primetiti ko nema svoj interes. Jer, dok oni zarađuju na našem besu, mi gubimo naše vreme, mir i zdrav razum.

Članak Rage bait – zli blizanac klikbejt-a se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Klikbejt tekstovi su tekstovi za koje smo već, čini se, odavno naučili da primarno služe generisanju što većeg broja ulazaka na sajt, a ređe objektivnom informisanju čitalaca. Ilustrativno, i naslov ovog teksta koristi se tipičnim klikbejt metodama, iako ostatak teksta ipak ima edukativnu svrhu. Zbog čega onda, ako već znamo šta možemo da očekujemo od klikbejt tekstova, uporno klikćemo i nasedamo na njih?

Šta su klikbejt tekstovi i čemu oni služe?

Prema stranici Medijska pismenost koju uređuje Raskrikavanje, klikbejt je senzacionalistički naslov koji pogrešno predstavlja članak ili videoprilog koji najavljuje, sa ciljem da privuče čitatelje/ke da kliknu na takav link. Clickbait je engleska reč nastala spajanjem riječi click (klik) i bait (mamac), te doslovno znači „mamac za klikove”. Dakle, klikbejt naslovi su naslovi koji namenski nastaju kako bi „namamili” čitaoce. Odluka o ovakvim naslovima nastaje kao posledica želje za ekonomskim uspehom, a ne radi boljeg informisanja čitalaca. S ozbirom da pažnja čitalaca sve kraća i da se veliki broj ljudi informiše samo prelistavajući naslove koji iskaču na društvenim mrežama, a da savremeni onlajn mediji ekonomski zavise od broja ljudi koji uđu na sajt, klikbejt naslovi nastali su kao rezultat ekonomske potrebe da medij navede čitaoce da zapravo uđu na sajt i pročitaju vest, a ne samo naslov.

Temin klikbejt prvi put je 2006. godine iskoristio Džej Geiger u tekstu o ovoj vrsti naslova na svom blogu. Geiger u tekstu klikbejt opisuje kao bilo šta dovoljno zanimljivo da privuče nečiju pažnju. Od 2006. do danas, klibejt naslovi evoluirali su, a razvijeni su i precizni šabloni za pisanje ovih tekstova, od kojih su samo neki korišćenje sledećih modela za pisanje naslova: X (broj po želji) načina da …(dopisati tekst), ovako nastaje (dopisti tekst), nećete verovati šta (dopisati tekst), ili ovo je poslednji (dopisati po želji) koji će vam ikada biti potreban u životu.

Kao odgovor na klikbejt, nastao je veliki broj inicijativa, projekata i sajtova, ali i šaljivih i satiričnih sadržaja. Pa, tako, osim ozbiljnih projekata i inicijativa koje rade na ukazivanju zavodljivih metoda klikbejta, tu su i internet grupe i stranice poput Sve nebitne pojave sveta ili Pošasti srpskog novinarstva, koje ukazuju na njih kroz šaljiv ili ozbiljan ton, kao i specijalizovani sajtovi poput Njuz neta koji piše „vesti u ogledalu”.

Kako „rade” klikbejt naslovi?

Klikbejt naslovi, osim što su manipulativni, koketiraju sa metodama koje se koriste i na slot mašinama u kladionicama. U pitanju je igranje sa dopaminom i emotivnim reakcijama, kao i sa ne-trpljenjem neizvesnosti. Profesor marketniga Džona Bedžer, koji izučava socijalni uticaj na Univerzitetu u Pensilvaniji, ističe da su emocionalno uzbuđenje i stepen fizičkog odgovora koji na neku emociju imamo, ključni za to hoćemo li kliknuti kad vidimo naslov-mamac. Recimo, i tuga i bes su negativne emocije, ali bes je moćniji, jer je stepen fizičkog odgovora visok.

„Pokreće nas, čini da planemo, tera nas na akciju”, objašnjava Berger u tekstu za magazin Wired. „Bes, strepnja, humor, uzbuđenje, inspiracija, iznenađenje — sve su to prodorne emocije na koje se klikbejt naslovi oslanjaju”.

Američki ekonomista Džordž Lovenstajn ističe još jedan razlog zbog čega klikćemo na klikbejt naslove, a to je teorija o pukotini u informaciji. Prema ovoj teoriji, svaki put kada se pojavi praznina između onoga što znamo i onoga što ne znamo dolazi do emotivnih posledica. Lovenstajn dodaje da takve pukotine izazivaju osećaj uskraćenosti koji je označen kao radoznalost, a da je radoznala osoba motivisana da stekne informaciju koja nedostaje kako bi smanjila ili eleminisala taj osećaj uskraćenosti. Dakle, iza svakog klikbejt naslova, postoji jasna pshologija zbog koje ćemo kliknuti na njega.

Ipak, ukoliko smo sto puta kliknuli na klikbejt tekst i ostali uskraćeni za suvislu informaciju, zbog čega i dalje klikćemo na njih? Prema tekstu magazina Wired o klikbejt naslovima, ističe se da istraživanja pokazuju da su ljudi spremni da podnesu ogromnu količinu razočaranja i frustracije ukoliko postoji šansa za dobijanje pozitivnog ishoda. Dakle, sto puta ćemo kliknuti na klikbejt naslov, jer možda sto prvi put tekst bude smislen i dobijemo ono što smo želeli. Isto kao i na slot mašini u kladionici.

Zbog čega su ovakvi tekstovi problematični?

Osim što se igraju sa ljudskim emocijama i u svojoj suštini nastaju radi „zavođenja” i profita, a ne radi informisanja publike, ovi naslovi su problematični jer se često vezuju za manipulativne tekstove i lažne vesti. Takođe, uz ovakve naslove, publika se praktično anestezira, umesto da se „uzbudi”, jer, ukoliko smo dnevno ŠOKIRANI minimum 15 puta, postajemo ravnodušni i pasivni, nikada zapravo šokirani nečime što se desi.

Takođe, ovakvi tekstovi opravdavaju prioritizovanje profita u odnosu na informisanje i postavljaju standard koji favorizuje ovakve, loše prakse. To ide dotle da čak i sami novinari gube iz vida problematičnost korišćenja ovakvih naslova. Čak je neverovatna i potreba redakcija i novinara da opravdaju sebi zbog čega koriste klikbejt kao metodu pisanja naslova. U jednom tekstu na jednom od domaćih portala, novinarka na ekstenzivan način objašnjava zbog čega redakcije koriste klikbejt tekstove uz obrazloženje da su dva osnovna razloga za davanje klikbejt naslova tekstovima licemerje čitalaca i konkurencija. Iako je činjenica da u tom tekstu postoje izvesne istine, opravdavanje loših šablona i praksi ne čini ih ništa manje lošim, zar ne?

Kako odoleti klikbejtu?

Za prosečnog čitaoaca onlajn vesti, najbolji štit protiv klikbejtova jeste biranje relevantnih i respektabilnih medija za informisanje, ali i edukacija. Edukacija na temu klikbejta, lažnih vesti, načina provere informacija i različitih vrsta manipulacije koje se mogu pojaviti u tekstu, osnovna su oruđa kojima se čitaoci mogu koristiti. Eduakcija ove vrste dovodi do jasnog prepoznavanja negativnih šablona i do manje podložnosti manipulaciji.

Kako se navodi na sajtu Medijska pismenost : Ako čitajući naslov članka osetite strah ili neodoljivu želju da saznate najavljenu šokantnu, revolucionarnu ili ekskluzivnu informaciju, a zatim otkrijete da sam tekst ne sadrži ništa slično, jedino što vas može „šokirati” jeste to da ste ponovo naseli na ovaj vid reklamiranja suštinski beznačajnih i ispraznih medijskih sadržaja.

I, zaista, nakon čitanja ovakvih tekstova koji prate klikbejt naslove, osećanje koje ćete najverovatnije doživeti jeste razočaranost, umesto zadovoljstva. Stoga, edukacija i informisanje jedini su načini da se zaštitite od uticaja ovakvih naslova i tekstova, kao i, naravno, izbegavanje medija koji koriste ovakve naslove. Jer, iako mediji zavise od zarade, uloga medija u društvu jesu informisanje i edukovanje, a ne samo korišćenje čitalaca za potrebe sticanja profita. I to je važno da ne zaboravimo.

Postani i ti lovac na lažne vesti koristeći #antifejk! Šeruj lažnu vest na svojim društvenim mrežama ili u komentaru ovog teksta uz hešteg!

Naslovna ilustracija: Judy Zhang

Članak NEĆETE VEROVATI zbog čega su nam klikbejt tekstovi toliko privlačni? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Premijernim prikazivanjem spota „Klikbejt“, osam mladih uticajnih jutjubera započelo je kampanju protiv govora mržnje na jutjuberskoj sceni. „Najbolji ortaci“ – Ćofi i Lazić, Dex, Duxa, Kovalska, Dule PCAXE, Jenni Martin i Cone svoj stav o negativnim pojavama na Jutjubu izneli su kroz „Klikbejt“.

U trci za klikovima i novom publikom ne biraju se sredstva, pa psovke, hajke i verbalni sukobi među jutjuberima povremeno prerastaju u svojevrsne „ratove“ unutar zajednice.

„Neki jutjuberi misle da imaju neograničenu moć, jer imaju veliku popularnost, oni više ne razmišljaju ni o poruci, ni o kontekstu, nije im bitno da li je to dobro ili loše njihovi fanovi će to svakako da podrže. Stoga smo mi želeli da podstaknemo mlađu publiku da razmišlja na kritički način“,  rekao je Darko Radović – Dex, urednik Jutjub kanala Tubesday Tuesday.

Jutjuberi su naglasili da je njihova zamisao bila da se mladima prikaže realnost na njima razumljiv i zanimljiv način – kroz pesmu.  Govorili su i o neprijatnostima koje su ih zadesile upravo zato jer su prisutni na Jutjub platformi, kao i kako se oni nose sa govorom mržnje i neprikladnim komentarima.

„Glavni problem Jutjuba kao platforme na globalnom nivou, ne samo na nivou Ex-Yu je to što oni nemaju pravi sistem koji bi sprečio ili regulisao razne neprimerene sadržaje“, rekao je Dušan Srbljak, urednik Jutjub kanala PCAXE.

.„Klikbejt“ se za samo četiri dana od objavljivanja našao na 9. mestu top liste u Srbiji. Upravo ovo svedoči da je poruka koju su hteli da pošalju mladima našla svoj put.

Muzički spot „Klikbejt” nastao je u sklopu projekta “Mladi mediji – mediji za mlade i sa mladima”, koji DW Akademie sprovodi u Srbiji i regionu od 2017. godine. Projekat ima za cilj unapređenje medijskih sadržaja za decu i mlade.

Fotografije: Fonet/Aleksandar Levajković

Članak Jutjuberi protiv govora mržnje se pojavljuje prvo na Oblakoder.