Poseban segment dokumentarnog programa činiće IDFA dan, posvećen Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu. U okviru ovog programa, u subotu 9. decembra biće prikazana tri ostvarenja premijerno prikazana na festivalu IDFA: „Plava lična karta”, „Kenya” i „Mnogo buke oko umiranja”.

U dokumentarnom ostvarenju „Plava lična karta” (Burcu Melekoglu, Vuslat Karan; Turska), Rüzgar Erkoçlar, bivša poznata glumica, suočava se sa samoprihvatanjem i prihvatanjem u tradicionalnom turskom društvu pod medijskim reflektorima kao trans muškarac. Obe rediteljke biće gošće festivala Merlinka i učestvovaće u Q&A razgovoru nakon projekcije filma.

Kroz raznolike životne priče tri transrodne osobe, film „Ex-You” (Milina Trišić, Srbija) postavlja pitanje slobode, razumevanja i prihvatanja u zemljama koje su rastrzane između tradicionalnih principa i težnji ka Zapadu. Helena je prevremeno penzionisani major, prva vojno lice u Srbiji koja je promenila pol. Kamila je iz Bosne i Hercegovine i dalje se nada promeni pola u Srbiji nakon godina pokušaja. Vuk je kršten u Crnoj Gori kao prva transrodna osoba koja tada nije završila tranziciju. Njegova tranzicija spasiće mu život na neočekivan način. U razgovoru sa publikom nakon filma učestovaće rediteljka Milina Trišić i protagonista Vuk Adžić.

U ostvarenju „Mnogo buke oko umiranja” (Simon Chambers, Irska), dok snima film u Indiji, Simon prima uznemirujući poziv od svog ujaka Davida, koji nagoveštava svoju nadolazeću smrt. Međutim, David, zaljubljenik u Šekspira i drama queen, nema nameru da napusti ovaj svet uskoro. Odbijajući starački dom, David izgovara stihove iz Kralja Lira dok njegov život odražava teme iz te drame.

U programu dugometražnog dokumentarnog filma biće prikazano još šest ostvarenja.

U filmu „Uski put do sreće” (režija: Kata Olah, Mađarska), mladi gej romski par iz udaljenog sela u Mađarskoj sanja o nečemu toliko apsurdnom da izgleda nemoguće: da naprave muzički film zasnovan na njihovim životima. Uprkos svim teškoćama, sele se u Budimpeštu baš u vreme kad mađarska vlada postaje sve autoritarnija i neprijateljski nastrojena prema LGBTQ+ zajednici.

Dokumentarac „Lud za lud za Ejmi” (Sav Rodgers, SAD) istražuje transformacioni uticaj romantične komedije iz devedesetih na dvanaestogodišnjeg dečka iz Kanzasa, koji sazreva i suočava se sa svojim queer identitetom. Za mladog Sava Rodgersa, Kevin Smitov kultni klasik, „Lud za Ejmi”, postao je pojas za spasavanje. Dok Rodgers proučava film i njegov nastanak kao temelj LGBTQ+ kinematografije, nalazi se na komplikovanom raskršću.

Film „Nije prvi put da se borimo za našu ljubav” (Luis Carlos de Alencar, Brazil) predstavlja priče o progonu i nasilju bez presedana kojima je brazilski civilno-vojni režim delovao protiv LGBT populacije i kako je LGBT populacija organizovala otpor, pretvarajući se u ključni deo procesa redemokratizacije. I pre puča iz 1964. postojale su predrasude, ali tokom tog perioda, LGBT populacija je smatrana neprijateljem tradicionalne porodice, morala i dobrog ponašanja.

„Pre nego što se preselimo” (Aleksandr M. Vinogradov, Belgija) beleži dve godine u životu Miše i Otara, gej para koji se priprema da emigrira iz Rusije u Izrael. Kroz njihovo učešće na događajima i časovima kvir tanga, njihove emotivne borbe u vezi sa nadolazećim preseljenjem dolaze do izražaja. Dok homofobija tera mnoge da napuste Rusiju, tango postaje simbol otpora, prevazilazeći pol, seksualnu orijentaciju i nacionalnost.

U filmu „Popodne sa Patrickom Sarfatijem” (Antony Hickling, Francuska), nakon godinu dana sastanaka i zbližavanja, filmski autor Anthony Hickling i fotograf Patrick Sarfati preduzimaju korake. Trenutak istine je došao, kamera ulazi u dnevnu sobu legendarnog fotografa koji je započeo dokumentovanje LGBTQ zajednice još 1979. godine, fokusirajući se uglavnom na LGBTQ umetnike i kulturne ikone. Ovo je intimno druženje s veoma šarenim i fascinantnim likom s kojim biste voleli da provedete jedno popodne.

Dokumentarni film „Kenya” (Gisela Delgadillo, Meksiko) je sirovi i iskreni portret Kenije, trans žene koja živi u Meksiko Sitiju. Ona je bila svedok kako je njenu prijateljicu, koleginicu transrodna seks radnicu, ubio klijent. U svojoj dugoj borbi za pravdu, ne može izbeći suočavanje sa svojim sopstvenim strahovima. U selekciji kratkih dokumentarnih filmova, u Ustanovi kulture „Parobrod” biće prikazano 19 ostvarenja iz 16 zemalja: Švajcarske, SAD, Brazila, Španije, Izraela, Francuske,

Članak Veliki izbor dokumentarnih filmova na 15. filmskom festivalu Merlinka se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival je nastao u želji da se mlađe generacije upoznaju sa važnim kvir filmovima koje su možda propustili, a bez kojih danas ne bismo imali filmove i serije koje slobodno portretišu LGBT osobe.

Festival počinje retrospektivom kratkih filmova legendarnog Keneta Angera koji nas je napustio ove godine. Njegovi eksperimentalni filmovi kao što su „Uzdizanje škorpije“, „Uzdizanje Lucifera“, „Inauguracija dvorane uživanja“ koji su uticali na Martina Skorsezea i Dejvida Linča, istražuju homoerotičnost, nadrealnost i okultno, ostavljajući nas zapanjenim i inspirisanim.

Utorak, 5. septembar posvećen je kraljici popa, Madoni i njenim filmovima. Povodom 40 godina od objavljivanja njenog prvog albuma prikazujemo filmove „Neka druga ljubav“ u kome pored Madone glumi i Rupert Everet i njen od kritike najbolje prihvaćen film, za koji je nagrađena Zlatnim globusom, „Evita“, mjuzikl zasnovan na životu Eve Peron, supruge argentinskog predsednika Huana Dominga Perona.

Sreda, 6. septembar rezervisana je za kemp klasike, čije replike su ušle u svakodnevni rečnik LGBT populacije. Kemp, ta neuhvatljiva mešavina stila, humora i izuzetnosti, prožima svaki kadar filmova  „Draga mama“ o legendarnoj Džoan Kraford sa Fej Danavej u glavnoj ulozi i „Smrt joj lepo stoji“ sa Meril Strip, Goldi Hon i Brusom Vilisom u glavnim ulogama.

Četvrtak, 7. septembar fokusiran je na nemačke dokumentarne filmove, Zakon ljubavi iz 1927. godine koji su režirali Ričard Osvald i Magnus Hiršfeld, osnivač Instituta za seksualnu nauku, i dokumentarac „Nomijeva pesma“ o nemačkom pevaču Klausu Nomiju, koji je rano preminuo od posledica side.

Petak, 8. septembar je španski filmski dan u okviru kog ćemo prikazati film „Zamenik“ iz 1978. godine o zabranjenoj ljubavi, politici, uceni i ubistvu, kao i film „Moja najdraža gospođica“ iz 1972. koji je bio nominovan za Oskara za najbolji strani film, a prati ženu koja živi u malom gradu i otkriva da je zapravo muškarac.

Vikend, 8. i 9. septembra rezervisan je za retrospektivu srpskog reditelja Mladena Đorđevića u okviru koje ćemo prikazati „Sumrak u bečkom haustoru“, „Made in Serbia“, „Živog i smrt porno bande“ i njegove kratke filmove. U okviru retrospektive biće organizovan i razgovor sa rediteljem.

Više o programu na: www.merlinka.com/klasik2023

Članak Retrospektiva filmova Keneta Angera i Mladena Đorđevića na 4. Merlinka klasik festivalu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Predrag Azdejković, direktor festivala Merlinka, osvrnuo se na posebno značajne segmente ovogodišnjeg programa: „Istakao bih kratke filmove, zato što oni ostanu ignorisani pored velikih festivalskih i holivudskih hitova. Imamo veliki broj kratkih filmova koji su dobili brojne nagrade po festivalima i obrađuju veoma važne i aktivističke, političke i životne teme izazivajući ogromne emocije u 15-20 minuta. Jako mi je drago da imamo i domaće filmove, jer je važno snimati domaća ostvarenja koja se bave LGBT temama i populacijom”.

Na svečanom otvaranju nastupio je Siniša Radin, solista opere Narodnog pozorišta u Beogradu. O odabiru repertoara Radin je rekao: „Pesma Nature Boy mi je došla sama od sebe kada sam pomislio na otvaranje, pre svega jer je lepa tematika – o dečaku koji je rekao bitnu stvar, da je najvažnije na svetu voleti i biti voljen. Kao otvaranje filma Mulen Ruž je popularna u LGBT populaciji i meni je jako draga. Što se tiče Boemske rapsodije, to je remek delo i rokenrola i popularne muzike, a naravno ima i simboliku zbog Fredija Merkjurija“.

Publici se obratila nemačka rediteljka Aleksandra Odić, koja je zvanično otvorila Merlinku: „Ovo je stvarno poseban festival, poseban u svojoj misiji, hrabrosti i istrajnosti. Mislim da je stvarno hrabro promovisati filmove sa queer temama. Jako je hrabro biti aktivan i ukazati na diskriminacije i na marginalizaciju u društvu, u našem globalnom selu”.

Festival je otvorio francuski film „Peter von Kant“ (režija: Francois Ozon) sa Izabelom Ađani, Denisom Menošetom i Kalilom Ben Garbiom u glavnim ulogama. Film je premijerno prikazan na ovogodišnjem Berlinalu, gde je bio nominovan za Zlatnog medveda. U pitanju je adaptacija nemačkog filma „Gorke suze Petre von Kant“ iz 1972. godine, reditelja Rajnera Vernera Fasbindera. Peter von Kant (Denis Menošet) je uspešni i poznati reditelj koji živi sa svojim asistentom Karlom, koga voli da maltretira i ponižava. Preko velike glumice Sidonie (Izabela Ađani) upoznaje i zaljubljuje se u Amira (Kalil Ben Garbia), siromašnog i zgodnog mladića

Tokom četiri dana Merlinka festivala na repertoaru je preko 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova, među kojima su još i izraelski „Zabrinuti građanin“ Idana Haguela koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Berlinalu, iranski „Drugo ja“ Amira Tavakolija, austrijski „Ajsmajer“ Davida Vagnera nagrađen u Veneciji, portugalski „Varljiva svetlost“ Žoa Pedra Rodrigeša premijerno prikazan u Kanu, odlično ocenjeni holivudski romkom „Burazeri“ Nikolasa Stolera (Preboleti Saru Maršal, Samo ga dovedi, Loše komšije…), kanadski dokumentarac „Agnes u kadru“ Čejsa Džointa nagrađen na Sandens festivalu i mnogi drugi.

Program festivala Merlinka će biti prikazan i u Kulturnom centru Novog Sada od 9. do 12. decembra.

Autor fotografija: Damir Dervišagić

Članak Otvoren 14. Merlinka Festival se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U selekciji igranih filmova naći će se ostvarenje „Kristina” reditelja Nikole Spasića, zasnovano na stvarnoj ličnosti Kristini koja u filmu glumi samu sebe. Kristina je transrodna seks radnica koja živi sa mačkom, sakuplja antikvitete i prolazi kroz sesije regresije bez hipnoze. Posle jedne seanse, slučajno upoznaje Marka i u tom trenutku se rađa platonska ljubav između ovo dvoje ljudi čiji slučajni susreti tek predstoje.  Na nedavno završenom 19. Festivalu evropskog filma u Sevilji, je Nikola Spasić sa filmom „Kristina” osvojio je nagradu za najboljeg reditelja prvog ili drugog filma, a svetsku premijeru imao je na čuvenom festivalu FID u Marseju u julu ove godine, gde je osvojio Grand Prix.

U selekciji dokumentarnih filmova na programu je film „Do daske” Aleksandra Reljića, koji se bavi hapšenjem i sudskim procesom protiv Srđana Švelja, modnog fotografa, stiliste i DJ-a iz Novog Sada, sagledavajući slučaj iz drugačije perspektive od one koja je tokom poslednjih par godina bila zastupljena u većini medija.

Kratkometražni filmovi „Drvo tamjana” i „Peder POP” reditelja Stefana M. Mladenovića biće premijerno prikazani na Merlinka Festivalu. Inspirisan istinitim događajima, „Drvo tamjana” je kratki igrani film o prirodi koji povlači paralelu između životne sredine i zaštite ljudskih prava; o zakonu prirode koji čovek neprestano krši; o Vukašinu Drakuliću, tridesetogodišnjem mladiću koji dolazi da spozna ovu vezu. Film „Peder POP” bavi se istoimenom pevačkom igrom koja će otkriti prevaru u vezi.

Kratki dokumentarni film „Borba i dalje traje” reditelja Aleksandra Nikolića prikazuje istoriju epidemije HIV-a u Srbiji, personalizujući je putem životnih priča i ispovesti pojedinaca. Sagovornici u filmu sa HIV-om žive različiti broj godina, te film oslikava istorijske promene i razvoj epidemije: značenje reči “pozitivan” drastično je drugačije bilo devedesetih godina prošlog veka nego danas.

Tokom četiri dana Merlinka festivala biće prikazano 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova, među kojima su izraelski „Zabrinuti građanin“ Idana Haguela koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Berlinalu, iranski „Drugo ja“ Amira Tavakolija, austrijski „Ajsmajer“ Davida Vagnera nagrađen u Veneciji, portugalski „Varljiva svetlost“ Žoa Pedra Rodrigeša premijerno prikazan u Kanu, odlično ocenjeni holivudski romkom „Burazeri“ Nikolasa Stolera (Preboleti Saru Maršal, Samo ga dovedi, Loše komšije…), kanadski dokumentarac „Agnes u kadru“ Čejsa Džointa nagrađen na Sandens festivalu i mnogi drugi.

Program festivala Merlinka će biti prikazan i u Kulturnom centru Novog Sada od 9. do 12. decembra.

Članak Pet filmova autora iz Srbije na 14. Merlinka festivalu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

My Father Marianne (2020)

Nakon raskida sa dečkom, 28-godišnja novinarka Hana odlučuje da napusti Stokholm i da se vrati kod roditelja i brata u svoj mali rodni grad, Alingsos. Nakon što dobije posao na lokalnoj novinskoj stanici, njen svet se okreće naglavačke kada njen otac, poštovani sveštenik u zajednici, obavesti svoju porodicu o svojoj doživotnoj ženskoj strani i najavi da želi da ga zovu Marijana. Cela porodica sada mora da se nosi sa posledicama koje ovo može imati za njih i zajednicu u celini.

Midnight Cowboy (1969)

Jedan od kultnih filmova Midnight Cowboy sa Dastinom Hofmanom i Džon Vojtom biće prikazan u sredu, 14. septembra, u 20:30h u Jugoslovenskoj kinoteci. Zasnovan je na istoimenom romanu Džejmsa Lea Herlihija iz 1965. godine, a radnja prati prijateljstvo između dva prevaranata: naivnog seks radnika Džoa Baka (Vojt) i prevaranta Enrika „Ratsa“ Rica (Hofman).

Querelle (1982)

Querelle je zapadnonemačko-francuski umetnički film na engleskom jeziku iz 1982. u režiji Rajnera Vernera Fasbindera sa Bredom Dejvisom u glavnoj ulozi, adaptiran po romanu Kverel od Bresta iz 1947. francuskog pisca Žana Ženea. Bio je to Fasbinderov poslednji film, objavljen ubrzo nakon njegove iznenadne smrti u junu 1982. Radnja je usredsređena na zgodnog belgijskog mornara Žorža Kerela, koji je takođe lopov i ubica.

Teorema (1968)

Teorema je italijanski alegorijski film iz 1968. koji je napisao i režirao Pjer Paolo Pazolini. Milanska porodica više klase upoznaje se sa božanskom silom, a zatim je napušta. Teme uključuju bezvremenost božanstva i duhovnu pokvarenost buržoazije.

The Canterbury Tales (1972)

Pazolinijevo umetničko, uvek živopisno filmsko prepričavanje nekih od Čoserovih najerotičnijih priča.

Članak Top 5 filmova na Merlinka Classics festivalu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovogodišnje izdanje otvoriće filmovi Milana Jelića koji je svojim radom omogućio veliku vidljivost queer senzibiliteta u jugoslovenskom filmu. Tako će prve festivalske večeri, u četvrtak, 12. novembra od 18 sati biti prikazani njegovi filmovi „Bubašinter“ i „Špijun na štiklama“ (20.30h).

„Bubašinter“ je priča o ocu pekaru koji svom petnaestogodišnjem sinu poverava zadatak uništavanja bubašvaba u pekari, nadajući se da će ga tako iz sveta sanjalica prevesti u svet trudbenika. Razlog za neuspeh u poslu otac nalazi u dečakovom nesređenom seksualnom životu, pa ga vodi u jedan motel. Pošto i taj pokušaj ostaje bez uspeha, otac diže ruke, a dečaka u svet seksa uvodi tetka, raspuštenica, na njoj svojstven način.

Film „Špijun na štiklama“ sa Milanom Gutovićem i Milenom Dravić u glavnim ulogama govori o Livadinki Kukurić, direktorki novoosnovane diskografske kuće, koja ubacuje svog službenika Narcisa Zeca, prerušenog u čistačicu, u konkurentsku diskografsku kuću, kako bi se dočepala ekskluzivnih snimaka svetske estradne zvezde. Na taj način, lažnim predstavljanjem produkcije, ona nastoji da osigura bankarske kredite za izgradnju studija.

U petak 13. novembra u 18 sati, druge festivalske večeri, održaće se projekcija nemačkog filma „Mihael“ (Carl Theodor Dreyer) o mladom umetniku koji se uzdiže, dok njegov učitelj i partner Zoret, pada. Nakon što Mihael upoznaje princezu Zamikoff, a u želji da održi luksuzan način života, Mihael počinje da prodaje poklone koje je dobijao od Zoreta i potkrada ga.

Od 20.30 iste večeri na programu je američki film reditelja Vilijama Fridkina „Momci iz benda“. Film prati priču o Haroldu kome je rođendan, a najbliži prijatelji mu priređuju zabavu u Majklovom stanu. Među poklonima za njega je i mladi „Kauboj“, jer sada kako stari možda će imati problema da nađe slatkog mladića. Kako zabava napreduje i muškarci postaju pijaniji, tako se i atmosfera pogoršava. Rimejk ovog filma nedavno je objavljen u produkciji Netfliksa.

Treće festivalske večeri, u subotu, 14. novembra od 18 sati, biće prikazan film „Moj život u ružičastom“ Alena Berlinera. Reč je o koprodukciji Belgije, Francuske i Velike Britanije o transrodnoj devojčici Ludoviku. Ona govori o udaji za dečaka iz komšiluka i ne razume zašto su njenom odlukom iznenađeni njena porodica i komšije, koji se bore da prihvate njene postupke.

Nakon toga, od 20.30 uslediće projekcija kultnog američkog dokumentarnog filma „Pariz u plamenu“ Dženi Livingston o dreg kulturi u Njujorku. Dokumentarac prikazuje dreg kraljice i balsku scenu pre Madone i spota „Vogue“, pre mejnstrima i RuPaul’s Drag Racea i na taj način oslikava dreg istoriju.

Završne večeri Merlinka Classics festivala, u nedelju 15. novembra od 18.00 na programu je francusko-italijanski film „Kavez za ludake“ (Édouard Molinaro). Film prati menadžera noćnog kluba u San Tropeu u kome nastupaju dreg kraljice, a najveća zvezda među njima je njegov partner. Ludnica nastaje kada njegov sin dovodi svoju verenicu i njene ultra-konzervativne roditelje da se upoznaju.

Poslednji film u okviru festivalskog programa je francusko-belgijska koprodukcija „Leto“ rediteljke Katrin Korsini, koji će biti prikazan od 20.30. Smešten u sedamdesete godine prošlog veka, film prati priču Carole, profesorke i feministkinje iz Pariza i Delphine, ćerke farmera, koje se upoznaju i zaljubljuju. Nažalost, Delphine mora da se vrati kući da pomaže svojoj majci, ali Carole odlučuje da krene za njom. Film se bavi pitanjem da li ima mesta za feminizam i lezbejstvo na francuskom selu u tom vremenu.

Članak Osam filmova na prvom Merlinka Classics Festivalu se pojavljuje prvo na Oblakoder.