Tokom razgovora biće reči o kulturnoj i umetničkoj produkciji u Jugoslaviji posmatranoj u širem političkom kontekstu samoupravljanja i Nesvrstanih. Takođe, govoriće se o specifičnostima jugoslovenskog modernizma, njegovim hibridnim formama i odnosu prema drugim kulturnim modelima širom zapadnog sveta i Globalnog juga, kao i o stvaranju svojevrsne transnacionalne postkolonijalne kulture kroz saradnju u okviru Pokreta nesvrstanih.

Autorka će predstaviti osnovne ideje knjige i svoja metodološka i teorijska polazišta, dok će Ana Dević govoriti o tome na koji način možemo ovu transnacionalnu umetničku i kulturnu interakciju smatrati alternativnom i „odozdo”, ako je Pokret nesvrstanih koncipiran kao saradnja između država („odozgo”). Tanja Petrović fokusiraće se na pitanja kako razmišljati o jugoslovenskom modernizmu i generalno umetničkoj produkciji u socijalističkoj Jugoslaviji izvan normativnih okvira koje postavlja istorija umetnosti, dok će Jelena Vesić govoriti o knjizi iz aspekta novijih reprezentacija jugoslovenske umetnosti, zasnovanih na postkolonijalnoj teoriji, globalnom i horizontalnom pristupu pisanju istorija umetnosti i posmatranju umetnosti u širem političkom kontekstu.

Razgovor će moći da se prati na muzejskom Jutjub kanalu: https://youtu.be/6CUEjgsxOjY i odvijaće se kao prateći program izložbe „Prometeji novog veka“, u čijem fokusu su odnosi Jugoslavije i Indije u oblasti umetnosti i kulture, nastali u kontekstu politike nesvrstavanja. Izložba je otvorena do 14. novembra 2021. godine.

O učesnicama:

Bojana Videkanić je istoričarka umetnosti i umetnica. Predaje modernu i savremenu umetnost, vizuelnu kulturu i proširene medije na Univerzitetu Vaterlo, na Katedri za vizulenu umetnost u Kanadi. Fokus njenog rada su moderna i savremena umetnost u socijalističkoj Jugoslaviji. Knjiga „Nonaligned Modernism” objavljena je 2020. godine u ediciji McGill-Queen’s University Press.

Tanja Petrović je naučna savetnica na Institutu za studije kulture i sećanja ZRC SAZU u Ljubljani. Bavi se značenjima i upotrebom socijalističkog nasleđa u postjugoslovenskim društvima i kulturnim, jezičkim, političkim i društvenim procesima koji oblikuju realnost ovih društava.

Ana Dević je vanredna profesorka sociologije. Predaje na Univerzitetu Privredna akademija u Novom Sadu i Univerzitetu u Bolonji. Saradnica je na Katoličkom univerzitetu u Luvenu. Oblasti istraživanja kojima se bavi su nacionalizam i društvene dezintegracije, desnica i rodna pitanja, kolektivno sećanje i revizionizmi sećanja (posebno ratnih zločina), društveni pokreti i politički angažman u umetnosti u socijalizmu i postsocijalizmu.

Jelena Vesić je nezavisna kustoskinja, kritičarka i predavačica, kourednica časopisa za sliku i politiku „Prelom” (Beograd, 2001-2010), časopisa „Red Thread”(Istanbul, od 2009) i „Art Margins” – MIT press(Boston, od 2011). Aktivna je u polju izdavaštva, istraživanja i izlagačke prakse koja ukršta političku teoriju i savremenu umetnost. Bavi se odnosima umetnosti i ideologije u polju geopolitičkog pisanja istorija umetnosti sa fokusom na eksperimentalne umetničke i izlagačke prakse šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka u bivšoj Jugoslaviji i Istočnoj Evropi.

Naslovna fotografija: Relja Ivanić

Članak Onlajn diskusija – Nesvrstani jugoslovenski modernizam: između kulture, ekonomije i politike se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Fondacija Propulsion Fond i Ministarstvo kulture i informisanja već sarađuju na obavljanju određenih aktivnosti u vezi sa razvojem i unapređenjem medijske i informacione pismenosti u Republici Srbiji, a fokus novog projekta i saradnje je razvijajanje sposobnosti čitanja, tumačenja i procenjivanja medijskih sadržaja. Nakon otvaranja konferencije je potpisan Memorandum o saradnji između Ministartsva kulture i informisanja i programa Nova pismenost, kao i između Nacionalne akademije za javnu upravu i programa Nova pismenost.

Konferencija se sastojala od 4 različite panel diskusije. Na prvom panelu, pod nazivom Medijska pismenost u formalnom i neformalnom obrazovanju, se diskutovalo o tehnološkoj pismenosti u školstvu i edukaciji. Kako je istakao dr. Branislav Ranđelović iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja: „To što je neko tehnološki spretan (deca, tinejdžeri), ne znači da su tehnološki pismeni.” Iako mnogi ne razlikuju medijsku pismenost od spretnosti, postoji evidentno raščlanjenje ova dva pojma. Mladi su možda imali mogućnost da odrastaju i razumeju kako tehnologija fukncioniše i kako je mogu najefikasnije koristiti, ali to ne podrazumeva da su upoznati sa određenim pravopisnim pravilima prilikom korišćenja.

Nebojša Đurđević je u svom obraćanju, između prvog i drugog panela, poručio publici da je potrebno uložiti svestan napor kako bi se digitalno opismenili. Kako je rekao Netkabinet, besplatna internet platforma za učenike i pomoć za učenje na daljinu, u saradnji sa USAidom rade na tome da svi koji rade u edukaciji razviju digitalnu i tehnološku kompetenciju, kao i šira javnost.

Na drugoj panel diskusiji – Digitalna sadašnjost i budućnost – se razgovaralo o brzini digitalizacije u poslednjih godinu dana zbog pandemije virusa korona. Generalni direktor VIP Mobile-a, Dejan Turk, je istakao da je digitalizacija posla i školstva bila brža u poslednjih godinu dana u odnosu na proteklih pet godina. Ana Mirković, ekspertkinja za medijsku i informacionu pismenost, je takođe napomenula da danas: „Više nema granica između onlajni oflajn realnosti. Onlajn realnost dominira, s obzirom da danas komuniciramo, lečimo i edukujemo putem interneta.” Te da je bitno da se prepustimo digitalizaciji svakodnevnog života, zato što nam olakšava život i sve je na dohvat ruke.

Nakon druge panel diskusije, publici su se obartili Klaus Daman, direktor Deutsche Welle Akademije za Zapadni Balkan, i Darko Soković, direktor programa Nova pismenost. Daman je saopštio kako je Srbija trenutno svrstana u najaktivnije zemlje u regionu. Takođe je potvrido da se Srbija nalazi na dobrom putu za digitalnu budućnost.

Miša Stojiljković, voditelj Radio Beograda, je predvodio razgovore trećeg panela, po nazivu Medijska pismenost za novo doba. Glavna tema diskusije je bila bezbednost i bonton dece prilikom korišćenja interneta i društvenih mreža. Kako je navela ekspertkinja za medijsku i informacionu pismenost, Ana Martinoli, deca i tinejdžeri često zaboravljaju da mi ne primamo samo sadržaj, već ga i stvaramo i delimo sa drugima.

Četvrti i poslednji panel, Medijska pismenost na međunarodnoj sceni, je moderirala Maja Zarić, predstavnik Ministarstva kulture i informisanja. Ova diskusija bila je fokusirana na saradnju između Vlade Republike Srbije i međunarodnih organizacija, kao što su OEBS i Evropska unija, sa naglaskom na to da Evropska unija posvećuje mnogo resursa medijskoj pismenosti, a da su u Srbiji nedavno završena dva projekta koja su kao fokus imala mlade ljude, studente i njihove nastavnike ili mentore. Partner u organizaciji Propulsion Goran Zarić je akcentovao da se medijska pismenost mnogo brzo razvija i zahteva kontinuiranu pažnju i učenje o tome. Potrebno je neprestano usavršavanje kako bismo otkrili skirvene dimenzije i bolje razumeli digitalnu pismenost i tehnologiju.

Snimku konferencije možete pristupiti putem Youtube kanala Ministarstva kulture i informisanja.

Autorka teksta: Iva Sopta

Članak Online konferencija Nova pismenost za novo doba se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Kako pojašnjavaju iz Biblioteke XX vek, studijom „Politički grafiti – Primeri iz postsocijalističkih država Balkana i Centralne Evrope”, kako glasi njen pun naziv, Mitja Velikonja postavlja temelje nove interdisciplinarne nauke – grafitologije. U prvom delu knjige, koja je dobila nagradu za najbolje naučno dostignuće Univerziteta u Ljubljani za 2020. godinu, autor čitaoce uvodi u teorijske i metodološke probleme izučavanja grafita i street
art-a, dok u drugom analizira pomenute primere. Ove studije slučajeva posvećene su grafitima s nacionalističkim i ekstremno desničarskim porukama mržnje, grafitima fudbalskih navijača i grafitima čije su teme Jugoslavija, osporavani heroji (Gavrilo Princip i Rudolf Majster), planina Triglav (kao politički simbol) i migranti.

Autor knjige, Mitja Velikonja, je profesor na Univerzitetu u Ljubljani, gde predaje studije kulture, i šef Centra za proučavanje kulture i religije. Glavne oblasti njegovih istraživanja su savremene centralnoevropske i balkanske političke ideologije, subkulture, kolektivno sećanje i postsocijalistička nostalgija.

Pored autora, o samoj knjizi, ali i brojnim društveno-relevantnim temama, koja ona pokreće, govoriće i Ivan Čolović, politički antropolog, izdavač i pisac, Igor Štiks, pisac i politički teoretičar i Ljiljana Radošević, istoričarka umetnosti i menadžerka u kulturi. Razgovor će moderirati Marija Đorgović i Simona Ognjanović, kustoskinje Muzeja Jugoslavije.

Program će moći da se prati na muzejskom YouTube kanalu.

Članak Šta nam poručuju Politički grafiti? se pojavljuje prvo na Oblakoder.