„Istorijski potez”, „primer koji bi trebalo slediti”… Francuska je nekoliko dana bila u centru medijske pažnje širom sveta zahvaljujuci istorijskom i eksplicitnom upisu prava na abortus u francuski ustav. Ova univerzalna poruka je obišla planetu, a naslovi međunarodne štampe su jednoglasni: Francuska je prva država u svetu koja je ovo pravo uključila u Ustav. Ali da li je ovo zaista tačno?

Pa… baš i nije. Jugoslavija je pre 50 godina uvela ovo pravo u svoj Ustav iz 1974. godine, proglašavajući da su žene jedine odgovorne za svoje telo (što zvuči prilično jednostavno, a i logično). Godinu dana, dakle, pre nego što je abortus legalizovan 1975. godine u Francuskoj po takozvanom zakonu „Veil”, prema čuvenoj političarki, sudiji, aktivistkinji i prvoj ženi predsednici Evropskog parlamenta Simon Veil, koja se sedamdesetih godina borila za to pravo u Francuskoj.

Kratki istorijski rezime: Tokom 1950-ih i 1960-ih, Jugoslavija je legalizovala abortus i postepeno olakšavala uslove pristupa ovoj intervenciji. Onda je Ustav iz 1974. konačno garantovao ženama „pravo da slobodno odlučuju o rođenju svoje dece“, pri čemu je ovo pravo ograničeno „samo iz razloga zdravstvene zaštite“ (čl. 191). Nakon raspada Jugoslavije, većina država je zadržala ovo pravo u Ustavu, u skoro originalnom obliku. To važi za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju i Severnu Makedoniju. Hrvatska, većinski katolička, je restriktivnija po tom pitanju. Iako je zadržala zakon koji se odnosi na slobodu raspolaganja svojim telom, uklonila je to pravo iz Ustava.

Ustav iz 1974. je definitivno garantovao ženama „pravo da slobodno odlučuju o rođenju svoje dece“

Sve do kraja 1990-ih, abortus se obavljao efikasno, vrlo diskretno i po relativno niskoj ceni na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. Ali kakva je situacija danas, u društvima u kojima ponovo jačaju konzervativne i patrijarhalne vrednosti i gde crkva igra sve važniju ulogu? Odgovor varira u zavisnosti od zemalja koje se posmatraju. Dok bi bilo teže dovesti u pitanje ovo pravo u Srbiji, BiH ili Sloveniji, države kao što su Hrvatska ili Severna Makedonija su postavile ženama svakakve prepreke na putu ka abortusu.

U Hrvatskoj je to posebno komplikovana priča. Prema feminističkom kolektivu fAKTIV, sa sedištem u Zagrebu, više od polovine doktora u zemlji kategorički odbija da izvede tu operaciju, pozivajući se na prigovor savesti, koji im omogućava da odbiju abortus zbog svojih verskih uverenja. Visoka cena operacije, nedostatak medicinskih rešenja i stigmatizacija predstavljaju dodatne prepreke za žene koje su često prinuđene da odlaze u Sloveniju, Srbiju, pa čak i BiH. Danas je broj abortusa u Hrvatskoj najniži u Evropi, nakon Poljske koja je 2020. godine zabranila abortus.

U Srbiji, trenutni problem nije toliko dovođenje u pitanje prava na abortus, smatra Autonomni ženski front u okviru opozicione stranke Zeleno-levi front. Za Nataliju Simović, koordinatorku grupe i dosadašnju odbornicu u Skupštini grada Beograda, pre bi trebalo da se fokusiramo na pitanje ginekološko-akušerskog nasilja, koje mnoge žene doživljavaju, kao što smo mogli da vidimo kroz primere koji su potresli zemlju poslednjih meseci. Ipak, ona ostaje uverena da snažna solidarnost među ženama, nasleđena iz istorije AFŽ i drugih feminističkih borbi prošlih decenija postoji. U tom kontekstu, radikalno preispitivanje prava na abortus ne bi ostalo nezapaženo.

Inicijativa Sve su to Vještice, koja prenosi jugoslovensko feminističko nasleđe putem umetničke i akademske saradnje i kreirajući sadržaj na društvenim mrežama (sa osvežavajućom dozom humora), uspešno plasira ovo pitanje kao temu za razgovor među mladim generacijama iz različitih zemalja.

Nasleđe koje treba braniti

U vezi sa pomenutom vesti iz Francuske od 4. marta, feministički kolektiv fAKTIV smatra da ovaj slučaj ukazuje na odnos zapadnih zemalja prema ostatku sveta:

„Pionirska, progresivna i zapravo prilično jasna inicijativa Jugoslavije je minimalizovana, jer se pripisuje zemlji koja više ne postoji, zanemarujući činjenicu da su neke zemlje bivše Jugoslavije zadržale pravo na abortus u svojim trenutnim ustavima“. Možda još više iznenađuje to što je vrlo malo regionalnih medija dovelo u pitanje ovu globalnu vest, a gotovo svi su jednoglasno čestitali Francuskoj na istorijskoj pobedi i „pionirskiom pokretu”, kako piše na naslovnim stranama Politike, Danasa ili Radija Slobodna Evropa.

Istorijski revizionizam, posebno povezan sa borbom dela stanovništva čija su prava konstantno sabijana, nikome ne ide u korist. Osim što još jednom dokazuje pretencioznost zapadnog sveta koji želi da se postavi kao prvi (i jedini) branilac univerzalnih prava – iako nam nedavna dešavanja pokazuju sasvim suprotno – ovaj pristup oduzima legitimitet skoro vek dugoj feminističkoj i antifašističkoj borbi koju je na našim
prostorima pokrenulo više od dva miliona žena za vreme Drugog svetskog rata. Ne radi se o glorifikovanju prošlosti, već o tome da feminističke pobede budu urezane u univerzalno, kolektivno pamćenje kako bi se izbegle buduće mere koje bi vodile ukidanju sloboda. Ostaje nam samo da se osvrnemo na Sjedinjene Države, Poljsku, pa i Hrvatsku u manjoj meri, da bismo videli kako je lako obrisati jednim pokretom ruke prava koja su postojala pre pola veka.

„Istorija ženskih borbi u Jugoslaviji nas uči istrajnosti, principima političkog organizovanja, solidarnosti i tome kako da radimo sa onima koji ne razumeju vrednosti koje branimo“

Hrvatice iz fAKTIV-a, Srpkinje iz Autonomnog ženskog fronta i Bosanke iz inicijative Sve su to vještice slažu se da su lekcije iz istorije i dalje aktuelne, te da je utoliko još važnije iskoristiti znanje o prošlim feminističkim borbama kako bi se unapredila današnja situacija. „Istorija ženskih borbi u Jugoslaviji nas uči istrajnosti, principima političkog organizovanja, solidarnosti i tome kako da radimo sa onima koji ne razumeju vrednosti koje branimo“, podseća fAKTIV. Francuska se ubraja među pionire, i svakako ide korak dalje u formulaciji slobode prava na abortus na eksplicitan način. Svi možemo biti ponosni na to, ali borba još uvek nije gotova.

Autorka teksta: Tara Mirković
Mimovi: Sve su to Vještice

Le Courrier des Balkans

Članak Ne, Francuska nije prva zemlja koja je upisala pravo na abortus u Ustav se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Na konferenciji će kao feministički odgovor održavanju konferencije za zabranu abortusa, skrenuti pažnju na proverene informacije i činjenice o značaju i posledicama dostupnog abortusa po zdravlje i život žena. Ukazaće i na trenutno stanje reproduktivnog zdravlja i prava žena u Srbiji, kao i moguća sistemska rešenja u procesu poboljšanja položaja žena. 

Govore: 

Marija Srdić – Ženska platforma za razvoj Srbije

Tamara Ivančević, nezavisna istraživačica u oblasti studija roda

Milena Vasić, pravnica, YUCOM

Jovana Ružičić, Centar za mame

Moderacija: Aleksandra Mališić, BeFem

Povodom konferencije za zabranu abortusa koja se zalaže za ograničavanje prava i ugrožavanje života žena, iza koje stoje anonimne i tajne organizacije, ispred organizacije žele da ukažu na činjenice i da istaknu da sve žene imaju pravo na život.

U Srbiji svakoga dana najmanje jedna žena umre, a četiri obole od raka grlića materice, a ova bolest i pored dokazanih mera prevencije, već dugi niz godina nastavlja da bude jedan od vodećih uzroka obolevanja i umiranja u ženskoj populaciji u našoj zemlji, zbog čega se Srbija nalazi na neslavnom petom mestu u Evropi.  Žene zarađuju manje od muškaraca, teže se zapošljavaju, lakše ostaju bez posla, ako su trudne dobijaju otkaze, sa porodiljskog odustva vraćaju ih na niže pozicije. Žene sa decom prepuštene su siromaštvu i ostavljene od sistema.  

Sistemska rešenja i podrška majkama, uključujući dostupne vrtiće, bolje uslove rada za žene, bezbedno i sigurno odrastanje je jedini ispravan put za unapređenje položaja žene i dece i jačanju porodice. Put koji zagovaraju pokreti za zabranu abortusa, antifeminističke i druge konzervativne organizacije i pokreti predstavlja siguran put ka gubljenu stečenih prava žena i ugrožavaju najvažnija dostignuća viševekovne borbe feministkinja.

Žene Srbije neće prestati da se bore za zdravlje, život i slobodu svih žena.

Konferenciju organizuje Feministički kulturni centar BeFem u saradnji sa mrežom ženskih organizacija i aktivistkinja.

Članak Konferencija za medije i javnost: Činjenicama protiv laži – stanje reproduktivnog zdravlja i prava žena u Srbiji se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Za početak, tema abortusa ne bi trebalo da bude upitna, odnosno pravo svake žene da sama odluči šta želi da radi sa svojim telom (tu se misli i na prekid trudnoće) ne bi trebalo da bude nešto o čemu se raspravlja. Pa, ipak, primeri Poljske i Brazila ukazuju nam na opasnost da ovo pravo koje su žene izborile može ponovo da im bude uskraćeno.

Iako je Jugoslavija 1974. godine bila među prvim zemljama koje su uvrstile pravo na abortus u ustav (kasnije je pravo na kontrolu rađanja u Srbiji sredinom devedesetih regulisano Zakonom o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama), čini se da su njegovi najglasniji protivnici oni na koje ovaj Zakon nikako ne utiče, a to su pojedini predstavnici crkve, kao i muške populacije. Ova činjenica dodatno utiče na usložnjavanje problema koji je jasno ilustrovan pomenutim medijskim sadržajem (čitaj: jutarnjim programima i televizijskim emisijama) za koji se godinama unazad koristi isti šablom, a dešava se, kao po pravilu, uvek kada se potegne tema abortusa.

S jedne strane, u takve emisije poziva se žena da brani svoje pravo, dok preko puta nje sedi muška osoba (koja neretko predstavlja crkvu) sa ciljem da joj to pravo ospori. Ali, to nije sve. Pojedine emisije ovog tipa imaju čak i opciju telefonske ankete, gde gledaoci slanjem SMS poruke glasaju da li su za pravo na abortus ili za ukidanje istog. „Neki ljudi dele letke i to je njihovo pravo“, rečeno je u jednoj od pomenutih debatnih emisija kako bi se odbranila Inicijativa za Zabranu abortusa, ali pravo koje su žene izborile da same odlučuju o svom telu ne treba da postoji?

Ostaje upitno zbog čega je muškarac relevantan sagovornik kada se govori o telesnoj autonomiji žene, kao i zbog čega je argumentacija da je ostaviti rođeno dete u Domu za nezbrinutu decu u redu, a abortus nije? Zašto se, da bi se osporilo pravo na abortus, najčešće koristi baš taj argument?

Zbog čega je u redu da se populacionom politikom smatra slogan „Dosta reči, nek zakmeči“, dok se, sa druge strane, ne pominju loši uslovi u porodilištima i ne radi se na njihovom unapređenju (o temi akušerskog nasilja se tek ne govori)?

Istovremeno, protivnici prava na abortus u javnost iznose neistine, poput tvrdnje da on utiče na kasnije vanmaterične trudnoće, ili porast rizika od malignih oboljenja. U prvi plan često se ističe i „bahatost“ žena sklonih seksualnim uživanjima koje abortus koriste kao jedini vid kontracepcije, ali se abortus ništa manje ne pominje ni kao glavni uzročnik bele kuge u Srbiji. A šta kažu zvanični podaci?

Prema Zdravstveno – statističkom godišnjaku Republike Srbije iz 2020. godine, u Srbiji je regirstrovano 60.864 porođaja. Od svih porodilja, njih 84,3% nije imalo ranijih prekida trudnoće. U strukturi su najzastupljeniji medicinski indukovani prekidi trudnoće kojih je bilo 69,1%, od kojih je najveći broj zabeležen kod onih žena koje već imaju dvoje dece. Ovi podaci, kao i loš životni standard, materijalno stanje ili bilo koji drugi razlog nekako ne dopiru do onih koji zagovaraju zabranu abortusa, a izbor žene da nešto, bez ikakve argumentacije, jednostavno ne želi, njima je nezamisliv.

Na koncu svega, potrebno je istaći i sledeće: zabrana abortusa značila bi samo zabranu legalnih abortusa. Umesto bezbednih uslova i adekvatne medicinske nege, žene bi bile prinuđene da ovu intervenciju urade u nehigijenskim uslovima, nesterilisanim instrumentima, za šta bi doktorima davale mnogo više novca, kako je to ranije bio slučaj. Ne tako davna istorija beleži i gutanje raznih trava, ispijanje hemijskih sredstava, rađenje kiretaže iglama za pletenje i drugim oštrim komadima. Sve ovo samo zato što je abortus bio zabranjen i smatran kriminalnom radnjom. I, da, postoje žene koje trudnoće i dalje prekidaju na ove načine.

Zaključak se nameće sam: ukoliko žena želi da abortira, ona će to uraditi, a ukoliko nema drugi izbor, rizikovaće i svoje zdravlje, pa čak i svoj život. Međutim, to ne znači da njeno žensko pravo da sama odlučuje o svom telu i reproduktivnom zdravlju treba da bude unazađeno i da time bude naterana na gorenavedene odluke. „Dobronamernim braniteljima nataliteta“ koji zagovaraju zabranu abortusa ostaje pregršt tema kojima bi mogli da se pozabave, na primer: uslovima u porodilištima, akušerskim nasiljem, visinom dečjeg dodatka, zakonom o mamama preduzetnicama… Telesna autonomija i kontrola rađanja su prava koja pripadaju ponaosob svakoj ženi. Zbog toga je jedini prost i logičan odgovor svim protivnicima abortusa: ako vam se ne abortira, vi nemojte. Ali, nemojte ugrožavati tuđe pravo da, ako želi, to i učini.

Članak Ako vam se ne abortira, vi nemojte se pojavljuje prvo na Oblakoder.