Začetak ideje o izložbi „Wanna be the hero of the story?”, ukorenjen je u radu Hristine Mitić „She sleeps in the pink clouds”, delu elektronske književnosti koje čitaocima nudi izbor perspektive (POV). Koristeći se raznorodnim izražajnim sredstvima (font, boja, fotografija, prelom teksta i dr.) kao i različitim književnim žanrovima (drama, poezija, proza, scenario), Hristina Mitić stvara interaktivnu dramu koju ne moraju da izvode glumci, već je direktno vezana za čitaoca i njegov mentalni prostor. Kroz kompleksne hipertekstualne narative, kreću se teme nasilja, usamljenosti, tela, intruzivnih misli, femicida, problema fetišističkog konzumiranja slike smrti, i brojne druge.

Da bi dramski tekst oživeli u sklopu prostora na način koji bi bio istovetan samom procesu čitanja, izložba počinje odabirom tačke gledišta. Prilikom čitanja, konzument drame ima brojne različite putanje kojima može da se kreće, svaki klik na sledeću scenu značajno menja doživljaj teksta. Iako postoji mogućnost izbora u istraživanju narativa, sve opcije su već prethodno napisane, i vode do iste finalne tačke. Ovo nije predstava. Ovo nije igra. Ovo je got uspavanka.

Članak Razgovor o izložbi Wanna be the hero of the story? u Umetničkom prostoru U10 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U razgovoru učestvuju Milena Popović, glavna i odgovorna urednica „Istinomera“, Marija Todorović, novinarka magazina „Oblakoder“ i Ljiljana Bulatović, profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije, ekspertkinja za medijsku pismenost. Moderatorka razgovora biće Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika „Vreme“, urednica i voditeljka emisije „Tabu“ na Insajder TV.

Razgovor ima cilj da podstakne na razmišljanje i ponudi odgovore na neka od važnih pitanja, poput: Šta su danas uopšte mediji za mlade, a šta informacija? Kako razlikovati prave od lažnih vesti? Koja je uloga društvenih mreža u informisanju mladih i da li ih vidimo kao prostor slobode ili prostor manipulacije? Da li je nezavisno novinarstvo utopija, oksimoron ili neophodni imperativ? Da li su mladi motivisani da se bave istraživačkim novinarstvom i medijskim aktivizmom? Koja je uloga medija u podsticanju nacionalističkog diskursa kod mladih? Kakav je kvalitet medijskog zadržaja u Srbiji, kako ga unaprediti i na koji način uključiti mlade u tu promenu?

Nemanja Knežević

Emilija Stanišić

Diskusija je deo evropskog projekta „Bricks made of Words“, u okviru koga će Nova Iskra ugostiti 27 studenata i studentkinja iz sedam zemalja Evrope, koji će se tokom četvorodnevne studijske posete Beogradu upoznati sa ovdašnjom kulturnom i aktivističkom scenom kroz raznovrsne programe.

Stoga će diskusija obuhvatiti i važna pitanja poput toga šta mladi mogu da saznaju o EU iz ovdašnjih medija, kao i da li dobijaju dovoljno informacija o evropskim politikama, naročito o onim koje se odnose na uključivanje samih mladih u procese odlučivanja.

Projekat „Bricks made of Words“ realizuje se sa idejom da mladima, koji su odabrani otvorenim konkursom, omogući da saznaju više o društvima zemalja u koje putuju (Italija, Srbija, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Belgija i Kipar), kao i da razviju kritičko mišljenje u vezi sa osetljivim temama koje često stvaraju jaz među zagovornicima i protivnicima EU, kroz učešće u radionicama, interaktivnim obilascima grada i diskusijama.

Projekat „Bricks made of Words“ sufinansiran je programom Evropa za građanke i građane, kroz organizacije u različitim evropskim zemljama: Arci Valdarno, opština Kavrilja, Ofensiva Tinerilor, Nova Iskra, BRAVO BIH, CONEXX-EU, ARCSS, AGENFAP, CUT.

Podrška Evropske komisije u izradi ovog teksta ne predstavlja odobravanje sadržaja, koji odražavaju stavove samo autora, i Komisija ili EACEA se ne mogu smatrati odgovornim za bilo kakvu dalju upotrebu informacija sadržanih u njoj.

Naslovna fotografija: Nemanja Knežević

Članak Da li si pasivni posmatrač ili aktivni učesnik? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Tada, pre čak i manje od godinu dana, vakcina je predstavljala nedosanjani san. Činilo se kao da nikada neće stići, a da će, kada stigne, ona rešiti sve naše probleme. „Znači, ima da primim i pet vakcina ako treba“, „Prvi ću da stanem u red da se vakcinišem!“, „Neka me čipuju i triput ako treba“, bile su rečenice ljudi iz moje okoline koji su očajnički želeli da se što pre približimo povratku „normalnog“ (ako je ovde ikad išta normalno) života pre korone.

A onda je stigla vakcina i ploča se promenila. Ljudi su se podeli u dva nepomirljiva tabora, popularnim jezikom rečeno – na vaksere i antivaksere.

Prošle nedelje uvedene su i takozvane kovid propusnice. Ko ima kovid propusnicu, tačnije, ko se vakcinisao, ima prava na noćni život (iliti život posle 22h), a ko ne, nema. Ili, u slučaju beogradskog noćnog života, onaj ko nema propusnicu, kako smo mogli da vidimo na primeru prošlog vikenda, ima prava na izbacivanje, neproveravanje iste ili na lažnu propusnicu. Nisam epidemiološkinja, ali u moru mera koje su testirane u Srbiji u prethodnih godinu dana, ljudi pri komentarisanju nisu krili svoj „optimizam“ i sumnju da će nova mera: pod jedan – biti funkcionalna, pod dva – da se sprovodi kako treba. Internet je, naravno, čim je informacija o kovid propusnicama objavljena, eksplodirao. Nema ko nije podelio svoje mišljenje, kreativnu ideju za zaobilaženje mere i vakcinacije ili iskoristio priliku da se podsmeva „onim glupljima“ (ova kategorija odnosi se na oba tabora – bili su ismevani i vakcinisani, kao i vatreni borci protiv ove vrste zdravstvene zaštite). Nova mera omogućila je da ponovo u prvi plan izbiju sve razlike koje postoje u našem društvu, što je tema po kojoj nismo posebni, jer razlike postoje u svakom društvu, ali jeste tema o kojoj moramo da razgovaramo.

Prepreku za razgovor o ovakvim temama, ali i o pravilnom razgovaranju o svim predloženim merama predstavljaju ili osuđujuća ili manipulativna – a svakako agresivna klima u medijima, ali i odnos države, mada i sveta, prema društvenim naukama, koje su praktično proglašene za nepotrebne i prevaziđene, kao i odnos države prema svim anti-kovid merama.

U zemlji u kojoj je medijska i informaciona pismenost, što bi moja baba rekla, „poslednja rupa na svirali“, ne treba da nas čude ekstremne razlike ili, bolje rečeno, polarizacije u stavovima različih ljudi po pitanju vakcinisanja i različitih mera protiv virusa korona. Lažne vesti koje su u prethodnih godinu i po dana buktale po internetu, zaista su pokazatelj moći savremenog novinarstva i dometa njegovog uticaja na ljudske živote i životne odluke ljudi. Pojedine su takva „remek dela“ da im je teško odoleti i ne poverovati u njih – pa ni ne čudi što se toliki broj ljudi oseća zbunjeno i nesigurno i što nisu sigurni šta je za njih pravi korak. Sa druge strane, ni država nije baš zablistala na ovu temu sa merama koje su određene vremenskim odrednicama i deluju neozbiljno (pošto virus gubi svoju moć širenja posle 22 časa?), a ni nacionalne ikone (kao što je slavljeni Nole) koje daju svojim autoritetom za pravo ljudima da sumnjaju u modernu medicinu.

Upravo ovo je trenutak kada treba da shvatimo da promišljanje društva i uticaja različitih situacija na društvo nije nešto što je prevaziđeno, već nešto što nam je preko potrebno. Savremeni svet izrazito je kompleksan i komplikovan, izvora informacija više je nego ikada, a lažne vesti i pseudonauke ozbiljna su pretnja egzaktnim naukama. U tom svetu, kako bismo nastavili ka razvoju sve edukovanijeg društva koje je sve „naprednije“ (uslovno rečeno), potrebno je prisetiti se ove činjenice. I ne dozvoliti da srljamo u teror neznanja, koje je, čisto da se, takođe, podsetimo, odlična politička i kapitalistička manipulativna strategija za oduzimanje moći običnom građaninu da oblikuje svoj život.

Zato, tema kovid propusnica (koliko god mera bila delotvorna ili ne – videćemo!), ne treba da bude novi prostor da se „pljune komšija“, nego da se preispitaju načini na koje se sve mere, i, na kraju krajeva, opasnost virusa i vakcinacija kao vrsta preventive komunicira. Jeste da sve ovo predugo traje, da su ljudi izgubili strpljenje, da je svima više muka od cele situacije – ali iskaljivanje besa, pogotovo u virtuelnom prostoru, na nepoznatim ljudima, jer su drugačiji, ne vodi nikuda. Konstruktivan razgovor vodi. I pravilno komuniciranje razloga zašto je potrebno vakcinisati se, kao i kako možemo razviti kolektivan imunitet koji može da utiče da virus više ne upravlja našim životima. Jer, uprkos protestima, šalama, forama, lažnim propusnicama, merama uslovljenim vremenskom odrednicom i lažnim vestima, ono što je izvesno jeste da tek kada stvarno većina stanovništva ili bude vakcinisana ili preleži koronu (ne preporučujem) možemo doći do nekog stepena kolektivnog imuniteta. I tek tada se možemo vratiti normalnim životima – ako je ovde išta normalno (evo, danas je Beograd ponovo najzagađeniji glavni grad na svetu, ali to je tema za neku narednu kolumnu). Što bi rekao naš zamenik gradonačelnika – i to je tako. 

Članak Skrinšot: Kovid propusnice se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Razgovor će prenositi uživo na Youtube-u.

Događaj je otvoren za javnost.

Članak Beograd na pragu distopije – online razgovor se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Otvoreni razgovor postaviće pitanja u vezi sa porodicom, seksualnošću, slobodom izražavanja i društvenim institucijama. Pozivamo sve mlade da učestvuju u diskusiji i da zajedno kritički promišljaju današnju situaciju u društvu.

Prijave na događaj su obavezne (ime, prezime i kontakt mejl) na mesendžeru događaja, ili na mejl ipak.antiteze@gmail.com, kao i  na dan događaja u KC Gradu uz ličnu kartu.

„Anti-teze: kritičke debate” je projekat otvorenih razgovora koje organizuje IPAK.Centar sa ciljem kritičkog promatranja i diskutovanja današnjih akutelnih tema koji se tiču društva i mladih.  

Članak Razgovor Anti-teze: Ne.mogućnost promene u KC Gradu se pojavljuje prvo na Oblakoder.