SOS telefoni su linije koje pružaju emocionalnu podršku, informacije i pomoć ljudima koji se suočavaju sa stresom, anksioznošću, depresijom, nasiljem ili drugim kriznim situacijama.

Prvi SOS telefoni u zemljama širom sveta počeli su s radom sredinom 70-ih godina 20. veka, ali tačan datum osnivanja varira od zemlje do zemlje i od organizacije do organizacije.

U Beogradu, SOS za žene i decu žrtve nasilja prvi put je otvoren 8. marta 1990. godine na inicijativu grupe Žena i društvo kao telefonska služba za pravnu i psihološku pomoć i podršku ženama i deci žrtvama nasilja i od tada, ta usluga je razvijana u okviru ženskih organizacija. U Srbiji trenutno postoji više besplatnih SOS linija čiji volonteri i volonterke godišnje obave na desetine hiljada razgovora.

Isto tako, u Srbiji danas postoji oko 20 organizacija sa iskustvom pružanja usluge SOS telefona, a gotovo polovina njih je licencirana za ovaj vid podrške ženama. Finansijska podrška za kontinuirani rad SOS telefona uglavnom dolazi od stranih donatora – 75%, dok se oko 20% dobija iz budžeta lokalnih samouprava. 

Desetine hiljada razgovora na godišnjem nivou

Mreža „Žene protiv nasilja” svojevremeno je navela da je, na osnovu različitih iskustava širom sveta, preporuka međunarodnih organizacija da ovu specijalizovanu uslugu treba da pružaju nezavisne ženske organizacije. Zato mnoge organizacije MŽPN ističu važnost profesionalnog i efikasnog rada, individualni pristup, veći stepen poverenja i podrške koju pružaju specijalno edukovane konsultantkinje za rad sa ženama koje su preživele traumu muškog nasilja i imaju višegodišnje iskustvo u ovoj oblasti.

„Tokom 2023. godine na SOS telefonu evidentirana su 54 slučaja (22%) fizičkog nasilja, 116 slučajeva (47%) psihičkog nasilja, 32 slučaja ekonomskog nasilja (13%),  kao i 40 slučajeva seksualnog nasilja (16%) i dva slučaja digitalnog nasilja (1%). U 208 slučajeva (98%) žrtva poznaje počinioca, u 93 slučaja (47%) žrtva živi sa počiniocem, a u 198 slučajeva (93%) počinilac je muškarac. Dok 137 korisnica ima decu, 50 dece je bilo svedok nasilja”, navodi Biljana Stepanov, direktorka Centra za podršku ženama u izjavi za NIN.

Centar „Srce”, prema ranijim podacima, godišnje primi oko 9.000 poziva ljudi različite starosne dobi. Najčešće se javljaju zbog usamljenosti, ali i nasilja u porodici, depresije, i neretko im je upravo to prvi poziv za pomoć.

Duže od dve decenije u Vranju radi SOS telefon za žene žrtve nasilja, kao jedini u Pčinjskom okrugu. Na godišnjem nivou, broj registrovanih poziva na ovoj liniji iznosi oko 200.

Održivost – jedan od najvećih izazova u radu SOS linija

Nacionalni SOS telefon za žene žrtve nasilja uspostavljen je tek 2018. godine, i to nakon što se država Srbija obavezala da preuzme na sebe formiranje i održivo finansiranje nacionalnog SOS telefona za podršku ženama žrtvama nasilja potpisivanjem Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama 2015. godine.

Iako SOS telefoni ženskih udruženja primaju daleko veći broj poziva nego što je to slučaj sa Nacionalnim SOS telefonom, iznos koji Nacionalni telefon dobija iz javnog budžeta višestruko je veći od sume koju dobijaju ženska udruženja iz javnih budžeta, mada „sukob interesa” između institucija i udruženja koja pružaju pomenute usluge ne bi trebalo da postoji.

GREVIO (Group of independent Experts on Action against Violence against Women and Domestic Violence), ekspertska grupa Saveta Evrope u izveštaju za Srbiju konstatovala je nedovoljno finansiranje usluga, kao i njihovu nedostupnost u svim regionima Srbije, posebno u manjinskim zajednicama.

Obeležavanje Međunarodnog dana SOS telefona prilika je da se naglasi važnost ovih resursa u zajednici i da se podstakne podrška za dalji razvoj i jačanje pomenutih usluga. Adekvatno reagovanje u slučajevima potencijalnog nasilja, suicida i drugih kriznih situacija, može biti presudno za dalji život osoba kojima je potrebna pomoć.

Članak Zbog čega su važni SOS telefoni u Srbiji? se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ima i onih kojima sezona cvetanja i cvrkutanja ptica donosi osećaj potištenosti i obeshrabrenosti. Neraspoloženje i bezvoljnost u ovo doba godine često pogađaju i mlade osobe. Evo kako da prepoznate ovo stanje kod sebe i bliskih osoba, uz nekoliko korisnih saveta kako prevazići tegobe i gde potražiti podršku.

OK je biti tužan i kada sve oko nas cveta

Da li izlazak iz mirnijeg zimskog perioda kod vas izaziva stres i osećaj potištenosti, jer ne možete lako da se prilagodite novom tempu aktivnosti? Da li osećate da vam društvo baš i ne prija? Moguće je da osećate nizak nivo energije, uznemirenost, kao i probleme sa apetitom i spavanjem. Svi ponekad imamo loš period, ali kada nas neraspoloženje savlada na lep i sunčan dan, kada su svi oko nas spremni za akciju i druženje, možemo se pitati šta nije u redu sa nama. Prvo, važno je da sami sebe ne kritikujemo, kažu psiholozi. Potpuno je u redu da se ne osećate uvek dobro, makar to bilo proleće kada se čini da svi drugi oko vas uživaju u lepom vremenu. Na platformi Svejeok.rs, koja je razvijena uz podršku Unicefa, naći ćete dodatne savete kako da razumete svoje emocije i šta da radite ako neraspoloženje potraje.

Ne zanemarite fizičko zdravlje

Zimi naše telo dobija manje vitamina i manje vremena provodimo na suncu i svežem vazduhu, a kao rezultat svega toga imuni sistem slabi. Neretko se javlja alergija na polen koja može dodatno da pogorša raspoloženje. Kada nam je teško, često zanemarujemo svoje osnovne potrebe, a upravo one mogu dovesti do toga da se osećamo bolje. Zato se redovno bavite fizičkim aktivnostima, šetajte na svežem vazduhu kad god je to moguće i potrudite se da se što raznovrsnije hranite čak i onda kada nemate apetit. Pored toga, kaže se da je dobar san pola mentalnog zdravlja. Ukoliko imate bilo kakvih problema na tom polju, ovde ćete pronaći par trikova kako da steknete rutinu redovnog spavanja i poboljšate kvalitet sna.

Pomoć na pravoj adresi

Nervozni ste, strah i pritisak vas izjedaju, a kada se nekom požalite kažu vam „da samo treba da se opustite”, što i nije neka pomoć. Ipak, to što ste se odvažili da tražite pomoć je dobar znak i prvi korak ka tome da vam bude bolje! Anketa o mentalnom zdravlju koju je Unicef sproveo u Srbiji pokazala je da bi, u slučaju da im je potrebna, 36 odsto adolescenata potražilo pomoć od roditelja, 26 od vršnjaka, a samo 18 odsto mladih bi se za podršku obratilo stručnjacima. Trećina njih i ne zna kako može da dobije psihološku podršku, dok 37 odsto anketiranih smatra da se stigma oko mentalnog zdravlja mora smanjiti kako bi se mladi podstakli da potraže stručnu pomoć.

Upravo to su razlozi zbog kojih je Unicef pokrenuo platformu Svejeok.rs – da razbije stigmu i svakome omogući razgovor o problemima mentalnog zdravlja sa kompetentnom osobom. Pored edukativnih tekstova, saveta, tehnika za opuštanje i interaktivnih upitnika, mladi uzrasta od 16 do 30 godina na ovoj adresi mogu da četuju sa psihologom o svemu što ih muči u periodu od 18 do 22 sata.

Isto tako mogu da zakažu besplatno i poverljivo onlajn savetovanje u terminu koji im odgovara. Savetnik će ih pažljivo saslušati i pomoći da bolje sagledaju i reše problem. Ukoliko osete potrebu da s nekim razgovaraju, u svakom trenutku mogu pozvati broj 116111.

Kad god vas savladaju loše raspoloženje, strepnja ili bezvoljnost, bilo proleće ili neko drugo godišnje doba, važno je da znate da se hrabrost ogleda i u tome da na vreme prepoznamo mentalne probleme i priznamo sebi i drugima da nam je potrebna dodatna podrška.

Potrebna vam je besplatna, anonimna psihološka podrška stručne, poverljive osobe?

Ako imate između 16 i 30 godina, možete četovati svakog dana od 18h do 22h na svejeok.rs ili besplatno pozvati broj 116111.

Članak Šta kad dođe proleće i nije sve OK? se pojavljuje prvo na Oblakoder.