FIST 2025 formira tri paviljona podeljena na tri tematske jedinice u okviru kojih će inostrani studenti dramskih umetnosti raditi na svojim pozorišnim intervencijama, ali i u okviru kojih se realizuje prateći izložbeni i tribinski program.

Izložba se realizuje u saradnji sa Bijenalom mladih u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić”. Svi studenti umetničkih i srodnih fakulteta mogu prijaviti svoje radove putem linka do 15. septembra. Takođe, konkurs je otvoren i za one studente koji mogu doprineti izložbi svojim veštinama – kroz kustoski rad, dizajn svetla, zvuka i druge kreativne doprinose.

Podteme izložbe nose nazive samih paviljona festivala:

Igra za napredak ili igra za profit (Play for progress or Play for profit)

Igra (bez) zajednice (Play with(out) community)

Igra zelenog i pohlepe (Play between green and greed)

Dodatne informacije o podtemama, kao i o samoj izložbi mogu se pronaći na Instagram nalogu festivala i Bijenala mladih, a učešće na izložbi i ulaz na sve programe FIST 2025 je besplatno.

Članak FIST 2025 x Bijenale mladih se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Tokom pet festivalskih dana, na repertoaru će biti 11 predstava iz osam država – Crne Gore, Hrvatske, Severne Makedonije, Mađarske, Bugarske, Perua, Slovačke i Srbije, koje su odabrali selektor Slobodan Jovanović i glumica i rediteljka Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka teatar festa.

Pored namere da najmlađima u Srbiji prikaže kvalitetan i raznovrstan pozorišni program, misija ovog festivala je da se svake godine održi u drugom gradu i podrži napore lokalne zajednice da mališani i njihovi roditelji saznaju nešto više o reciklaži i zaštiti životne sredine.

Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka Teatar Festa, o ovogodišnjem festivalskom izdanju je rekla: „Svaki grad domaćin Limenka Teatar Festa unosi svoju boju i ritam – a Kruševac je spreman da zasija! Već 3. septembra, više od 400 dece i učesnika povorke podići će grad na noge i simbolično pokrenuti potragu za odbačenim limenkama. Tokom šest dana očekuje nas deset pažljivo osmišljenih programa i predstava iz sedam zemalja, koje će mališane i njihove porodice podstaći na igru, razmišljanje i reciklažu. Verujemo da će Kruševac obeležiti jedan od najlepših početaka septembra uz festival koji slavi umetnost i održivost. Radujemo se!“

Predstava „Ružno pače” Pozorišta Kruševac donosi nam lutkarsku adaptaciju istoimene popularne Andersonove bajke, dok „Zec i pas“ Pozorišta lutaka „Pinokio“ govori o tome kako se iz trke rađa prijateljstvo i pouka. U makedonskoj predstavi „Bremenski muzikanti“ pratimo čuvenu priču o bremenskim muzikantima – prognanim životinjama koje traže novi dom, dok u predstavi iz Crne Gore „Vilinjska gora“ gledamo Zmaja koji je zavladao selom i Zduhača koji će ga svrgnuti. Narodno pozorište u Prištini, u saradnji sa Fakultetom umetnosti Univerziteta i Domom kulture „Gračanica” izvešće predstavu „Pepeljuga“ koja nas vraća osnovnim vrednostima – veri i ljubavi, dok „Čuvari prirode“ Kraljevačkog pozorišta govori o borbi dobrih vila da sačuvaju poslednje drvo na planeti. Predstava „Plimplim” iz Mađarske dočarava nam kako predmeti oko nas kriju ritmove i melodije koje čine magični svet,  „Ritualni ples sa makazama” donosi nam mistični spoj plesa, lutkarstva i muzike iz Perua, a u slovačkoj predstavi „Čaplin“ istoimeni glavni junak će nas provesti ulicama drevnih Košica uz muziku uživo. Bugarska predstava „Ćerka samuraja” poučna je predstava za decu i odraske kroz prizmu japanske kulture, a „Četiri čudesne nezgode“ iz Hrvatske predstavlja četiri priče čudnih i čudesnih junaka, u kojima su glumci i lutke zajedno na pozornici.

Ulaznice za festivalske predstave ne mogu se kupiti novcem, već da bi se predstava gledala potrebno je doneti bar 5 iskorišćenih limenki za piće koje će biti poslate na reciklažu. U zamenu za donesenu aluminijumsku ambalažu dobija se jedan ALU COIN, prva ekološka valuta na svetu, načinjena od aluminijuma, kojom se kupuje  ulaznica.  Mališani i njihovi roditelji koji donesu više iskorišćenih limenki za piće u zamenu će dobiti još alu-coina, koje mogu iskoristiti na LIMENKA BAZARU, a tamo ih čeka veliki izbor potrepština za školu.

I ove godine, kao i svih prethodnih, kompanija Ball Corporation i projekat „Svaka limenka se računa“ podržavaju Limenka teatar fest i umetničko – edukativni program koji festival sprovodi. Na samom događaju prikupljaće se limenke, dok će mališane kroz čitav proces reciklaže voditi simpatična maskota Li Men. Posebnu pažnju privući će Pixelata – kreativno platno sastavljeno od limenki koje će oslikavati talentovani street art umetnici. Naš novi prijatelj, Jazak voda, dao je vetar u leđa sjajnom pozorišnom programu festivala. Grad Kruševac novi je domaćin festivala. ,,Izdavačka kuća „Klett” opremila je „Limenkicu knjižaricu”. Zahvaljujući podršci OTP banke i kompanije Wurth, program koji smo osmislili je ove godine još zanimljiviji i bogatiji. Za logističku podršku i siguran i brz transport opreme i svih prikupljenih limenki pobrinuće se „Transfera”. „Knjaz MIloš” će nam obezbediti preko potrebno osveženje u ovim toplim danima.

Partneri u organizaciji ovogodišnjeg Limenka Teatar Festa su Kruševačko pozorište, Vaspitno popravni dom Kruševac, Turistička organizacija Kruševac, Kulturni centar Kruševac, O.Š. „Nada Popović”, O.Š. „Jovan Popović” iz Kruševca, kao i Sportski savez Kruševac.

„Limenka tetar fest” nastao je kao korak dalje u razvoju programa Limenkica ulaznica koji postoji od 2009. godine. Dečje pozorište „Čarapa”, Udruženje Eko art i Škola plus idejni su tvorci ovog projekta koji već 16 godina okuplja decu, roditelje, mlade, njihove bake i deke koji se kroz razne programe edukuju o zaštiti životne sredine i reciklaži. Za 16 godina, kroz programe je prošlo 85.000 dece i roditelja, a prikupljeno je blizu milion limenki za piće, koje su reciklirane.

Više informacija o ovogodišnjem programu možete pročitati ovde: https://limenkateatarfest.rs/

Fotografije: Vladimir Veličković

Članak Limenka Teatar Fest – Jedinstveni pozorišni festival za decu stiže u Kruševac se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Zato organizacija Cirkusfera pokreće kampanju kako bi omogućila nastavak ovog inspirativnog programa i pružila šansu mladim cirkuzantima da rastu i razvijaju se. Vaša podrška će pomoći da program nastavi da raste i obezbedi potrebne uslove za njihov rad.

U poslednjih 8 godina projekat je uspešno završilo preko 100 polaznika, a većina njih je nastavila svoj dalji rad u različitim oblastima scenskih umetnosti.

Sa velikom željom da se tradicija programa ove godine nastavi, nakon što sredstva iz državnog i/ilii gradskog budžeta nisu dobijena, mentori edukacije savremenog cirkusa u pomoć su pozvali stare polaznike, koji su prethodnih godina izašli iz „Fabrike” i nastavili sa svojim radom, a oni su odlučili da projekat, uz mentorstvo, nastave i postanu i sami predavači.

Verujemo da sreća prati hrabe, a to se potvrdilo i ovog puta, nakon objavljenog poziva za otvaranje programa prijavio se najveći broj polaznika koji „Fabrika” broji od svog početka.

Čak 50 mladih ljudi uzrasta od 15 do 30 godina prijavilo se za pohađanje programa, što broji kapacitete 4 puta veće od onih koje je projekat do sad obuhvatao.

Više informacija i link za doniranje možete pronaći ovde: https://www.donacije.rs/projekat/fabrika-savremenog-cirkusa/

Članak Podržimo Fabriku savremenog cirkusa se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Selektorski tim i glavni progam

Direktor Bitef teatra Miloš Latinović predstavio je ovogodišnji selektorski tim festivala koji čine umetnički direktor Nikita Milivojević, dramaturškinja i koselektorka Tijana Grumić i producentkinja i koselektorka Ksenija Đurović.

Obraćajući se medijima, Nikita Milivojević je govorio o kolektivnom radu na selekciji koji podrazumeva demokratski duh i doprinos različitih perspektiva iz kojih se može sagledati savremeno stvaralaštvo.

„Bitef za mene podrazumeva kontinuitet. Postoji nešto što su u ovaj festival ugrađivali mnogi ljudi pre nas. U tom smislu dugujem zahvalnost mom kolegi Ivanu Medenici, prethodnom umetničkom direktoru, s kojim smo se dogovorili da jednu njegovu ideju sačuvamo za ovo izdanje festivala“, izjavio je Milivojević.

U pitanju je dan prologa, koji povezuje predstojeći Bitef sa onim prethodnim. Tako će 3. oktobra publika biti u prilici da kao prolog festivala pogleda predstavu Božanstvena komedija u režiji Franka Kastrofa i produkciji Beogradskog dramskog pozorišta, koju je selektovao Ivan Medenica.

Pored ove predstave koja se izvodi van konkurencije, u glavnom programu biće prikazano još osam predstava. Festival će 4. oktobra svečano otvoriti nemačka predstava Deca sunca Maksima Gorkog, u režiji slovenačke rediteljke Mateje Koležnik i produkciji Šaušpilhausa Bohum.

Raspevana omladina (Foto – Sári Ember)

„Smeštena u hiper-realističnu scenografiju, ova režija Mateje Koležnik donosi uzbudljivo i psihološki iznijansirano čitanje Dece sunca“, navela je Tijana Grumić. „Budući da je jedna od misija festivala promovisanje novih i mladih imena i autorskih poetika, veoma se radujemo što će se u selekciji naći i predstava Zbogom, Lindita Nacionalnog teatra Grčke, u režiji grčkog reditelja albanskog porekla Marija Banušija, kome je ovo tek druga profesionalna režija. Baveći se zagrobnim običajima balkanskih zemalja, Mario Banuši na jedinstven način priča priču o nošenju sa gubitkom voljene osobe.“

Jedna od dve predstave iz domaće produkcije u takmičarskoj selekciji jeste Kao i sve slobodne djevojke autorke Tanje Šljivar i rediteljke Selme Spahić u produkciji pozorišta Atelje 212.

„Stavljajući u fokus pitanje generacijskog jaza i nebrige starijih generacija prema mlađima, a istovremeno ističući u kojoj meri se glasovi mladih ljudi na ovim prostorima zanemaruju, ova predstava se tematski sjajno uklapa u ovogodišnju selekciju“, objasnila je Grumić, ističući i mađarsku predstavu Raspevana mladost, koja je jedna od dve „muzičke“ predstave 57. Bitefa.

„Ova akapela opereta govori o poslednjih 70 godina turbulentne mađarske istorije i tome koliko su umetnost i muzika istovremeno bile ključan faktor kako promovisanja ideologije vladajućih struktura, tako i pobune mladih“, kazala je Grumić.

Producentkinja i koselektorka festivala Ksenija Đurović predstavila je i drugu „muzičku“ predstavu ovogodišnjeg Bitefa. U pitanju je litvanska opera Sunce i more autorki Rugile Barzdžiukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite koja se odvija u ambijentu plaže i govori o ekološkoj propasti sveta.

Sunce i more (Foto – Andrej Vasilenko)

„Rado napominjemo da je ovaj rad predstavljao Litvaniju na 58. Venecijanskom bijenalu i odneo pobedničku nagradu, odnosno Zlatnog lava, te je i mesto izvedbe – paviljon Cvijeta Zuzorić, galerijski prostor Udruženja likovnih umetnosti Srbije – u vezi sa multidisciplinarnošću ovog izvanrednog rada“, izjavila je Đurović.

Treća domaća predstava na ovogodišnjem Bitefu biće Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom, rad koreografa Igora Koruge u saradnji sa Milicom Ivić i šestoro pionira plesne scene – Anđelijom Todorović, Nelom Antonović, Sanjom Krsmanović Tasić, Tatjanom Pajović, Jelenom Jović i Borisom Čakširanom.

Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom (Foto – Vladimir Opsenica)

„U produkciji Stanice Servisa za savremeni ples, predstava je jedan od rezultata Koruginog višegodišnjeg bavljenja istorijom razvoja plesne scene u zemlji, te promišljanja uslova rada i života onih koji su u izgradnji scene direktno učestvovali, a njihov rad niko ne čuva osim njih samih. Skrećući pažnju na fenomen neuređenosti polja plesa, Bitef nastoji da doprinese borbi protiv dalje marginalizacije savremenih plesnih praksi“, rekla je Đurović.

Ona je dodala da festivalski tim posebno raduje to što će se i Anja Suša, nekadašnja selektorka festivala, vratiti na Bitef, ovog puta u svojstvu rediteljke švedske predstave #Jeanne, po tekstu Ivane Sajko, jedne od najznačajnijih hrvatskih spisateljica.

„Poput savremene priče o Jovanki Orleanki, i Žan pokušava da povede borbu slabijih protiv moćnih, smeštenu u borbu protiv društvenih nejednakosti, klimatske katastrofe i nepravde“, navela je Đurović.

Na samom kraju, predstavljena je i predstava Wakatt Serža Emea Kulibalija, autora i koreografa poreklom iz Burkine Faso koji od 2002. godine živi u Belgiji.

„Kulibalijeva polazna tačka za Wakatt bio je strah od drugog, od drugosti. Inspirisan (ili ubijen u pojam) društveno-političkim okolnostima, ples koji nam kompanija Faso Dans nudi dolazi iz pokreta motivisanih strahom, paničnim osećanjima koja se ispoljavaju kao agresija i nasilje“, dodala je Đurović. „Desetoro izvođača nas dalje uvlače u borbu protiv kolonijalizma ogoljavajući mračnu stranu čovečanstva pred našim očima, kao da pitaju publiku da li je ovo dovoljno da se pobunimo.“

Sve informacije kako o glavnom, tako i o pratećim programima festivala, biće u predstojećem periodu objavljivane na zvaničnom sajtu festivala, kao i putem društvenih mreža fejsbuk i instagram.

Slogan i vizuelni identitet

Umetnički direktor festivala Nikita Milivojević otkrio je da je ovogodišnji slogan festivala „Snago, ne pristaj da budeš nečija“ zapravo pozajmljeni stih iz zbirke pesama Moja mama zna šta se dešava u gradovima mlade i uspešne srpske pesnikinje Radmile Petrović. Ovaj stih na najbolji način spaja izbor svih predstava koje su se našle u glavnom programu a koje sve kroz svoje raznolike perspektive, poetike i umetničke prakse na različite načine osvetljavaju priče marginalizovanih zajednica, osporavaju hegemonističke strukture i ističu otpornost ljudskog duha.

Iza vizuelnog identiteta ovogodišnjeg Bitefa stoji New Moment New Ideas Company. Kako je kazao Veljko Golubović, izvršni kreativni direktor ove agencije, na Bitefov zadatak pristiglo je oko pedeset radova iz cele regije, a odabrano je rešenje Ivana Savića, art direktora iz Beograda.

„Bitef je uvek bio nešto potpuno drugačije u odnosu na sve festivale, kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u Srbiji“, dodao je Golubović. „Sa Bitefom imate utisak kao da ste u prvom redu kulturne i civilizacijske linije, da posmatrate sva ta dešavanja iz prvog reda, da ste deo te priče.“

Wakatt Faso Danse Theatre, Sophie Garcia

Bitef – preispitivanje, dijalog, svet

„Bitef je manifestacija od izuzetnog značaja za grad Beograd“, izjavila je Nataša Mihailović Vacić, gradska sekretarka za kulturu. „To je pozorišni festival koji je svojom hrabrošću da preispituje nove ideje i pozorišne prakse i tendencije, prevazišao granice Srbije, nekadašnje Jugoslavije, ali i celog kontinenta.“

Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo, čestitao je svim dosadašnjim saradnicima Bitefa na tome što su uspeli da održe jedinstveni duh festivala.

„Bitef je mesto za preispitivanje, kao i uvaženi centar za dijalog. Jer šta je umetnost, ako ne komunikacija“, dodao je Jokić. „To je jedan od najvažnijih markera savremenih tokova u zemlji i svetu. Bitef je prozor u svetska dešavanja.“

Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Ambasada Savezne Republike Nemačke i Gete Institut. Partner i prijatelj Bitefa je i New Moment New Ideas Company, kreativna agencija festivala. Partneri festivala ove godine su Generali osiguranje Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, kao i prijatelji festivala 1664 Blanc i Somersby.

Naslovna fotografija: Kao i sve slobodne djevojke (Foto – Boško Đorđević)

Članak Ovogodišnji 57. Bitef pod sloganom – Snago, ne pristaj da budeš nečija se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Zavirili smo iza kulisa ovog teatra i razgovarali sa osnivačicom, potpredsednicom i diplomiranom glumicom Milicom Đuričković.

Teatar Ulica je osnovan pre četiri godine, reci nam kako je došlo do pokretanja i šta vas je motivisalo?

Milica Đuričković: Sa ove tačke gledišta, mislim da se u pravom trenutku dogodio susret desetoro mladih ljudi koje je motivisala ideja da naprave „pravu predstavu’’. Ono što nam je bilo zajedničko jeste ljubav prema dramskim umetnostima i goruća želja da imamo svoj teatar. Pored toga što smo se privatno družili, neki od nas su i zajedno učestvovali u pojedinim pozorišnim projektima, tako da smo verovali jedni u druge i u našu zajedničku ideju. Ubrzo smo došli do toga da svet ne menjaju reči, već dela, i odvažili se da zaista osnujemo naš teatar. „Dela, ne reči’’ je parola kojom se i danas vodimo.

Milica Đuričković, fotografisala Natalija Nikolić

Kroz rad u teatru bavite se važnim društvenim temama poput depresije, anksioznosti, nasilja… Zašto ste odlučili da pozorište iskoristite kao polje delovanja na zajednicu i koliko je to izazovno?

Pozorište je najvernija kopija životu. To nije virtuelni kontakt, niti svet, već ogledalo realnosti. Važne društvene teme su one koje se tiču većine ljudi, u kojima se pronalazi svaka osoba i vrlo verovatno ima izgrađen stav u odnosu na njih. Samim tim što je tema široko zastupljena, ona je ljudima poznata, a mi želimo uravo to – da jezik kojim govorimo u pozorišu bude prijemčiv prosečnom stanovniku naše zemlje kako bi mogao da „uzme’’ ono što mu poručujemo. Komunikacija putem umetničkog izražavanja često ima snažniji efekat na publiku od uobičajenog načina komunikacije. Postojimo kako bismo upravo tim putem probudili, razdrmali, a neretko i ošamarili ljude sa ciljem da se zapitaju o pravcu svog delovanja i podstaknemo ih na pozitivne promene.

Koliko je zahtevno naći odgovarajući način i pristup tim temama?

Na prvom mestu, nastojimo da ispunimo pozorišne norme uključujući principe dramaturgije i režije kao i da glumački budemo tačni i sugestivni. Pristup temi zavisi od same teme, od toga koliko je ona kompleksna za obradu, koliko bavljenje njome zahteva stručna znanja i kompetencije. Često sarađujemo sa psiholozima, novinarima, ljudima iz prosvete i drugih umetničkih preusmerenja. Takođe, pošto trenutno brojimo oko 90 članova koji su različitih godina i struka, svi zajedno pokrivamo širok dijapazon zanimanja, što je vrlo korisno u procesu rada.

Da li celokupan tim učestvuje u pripremi predstave, kako izgleda taj proces stvaranja?

Teatar Ulica ima organizovani sistem koji je podeljen na timove u kojima svako radi svoj posao. Za sada imamo upravni odbor, marketing i prodajni tim. Jedan od naših najvećih uspeha je što smo za četiri godine uspeli da napravimo da reditelj bude reditelj, da scenograf bude scenograf, svetlo majstor svetlo majstor, a glumac glumac. S obzirom na to da broj članova raste, rastu i potrebe, ali i mogućnosti naše organizacije. Trudimo se da gledamo svaki novi dan kao novu priliku za učenje i napredak.

Proces nastanka predstave počinje od odabira teksta koji će se raditi. Tekst se predlaže odboru uz obrazloženje zašto baš on treba da se oživi na sceni, ukoliko upravni odbor da zeleno svetlo, nakon toga pristupamo odabiru ekipe koja će učestvovati u radu na predstavi. Time ne mislimo samo na glumce, već i na iza kulisne ljude koji su često nepravedno zapostavljeni, a bez njih je rad nemoguć i nezamisliv. Kada se organizuje prva proba, kreće magija.

Ko sve čini vaš tim?

Trenutno brojimo oko 90 čalnova, od kojih 20 učestvuje u upravljanju organizacije. Pored gorepomenutih timova, koji su stubovi našeg teatra, u procesu stvaranja učestvuju reditelj, asistenti režije, glumci, scenograf, majstor za svetlo, majstor za ton, kompozitor…

Sa kojim izazovima se susreće nezavisni teatar?

Ima dosta izazova. Samim tim što smo nezavisni teatar, znači da sve radimo sami, od režije i glume, preko scenografije, kostima, prodaje karata, marketinga, produkcije… Većina nas se priključila teatru zbog ljubavi prema glumi, međutim, neophodno je „pokriti’’ i ostala polja koja su važna za funkcionisanje i održivost organizacije. Najveći izazov su nam definitivno finansije. Takođe, s obzirom na to da nikome od nas ovo nije primarni posao, često smo i u trci sa vremenom, pokušavajući da izbalansiramo poslove, fakultet i školu sa obavezama u teatru.

A koje bi bile prednosti i razlog zašto uprkos „preprekama” ne odustajete i borite se da čitava stvar uspe i održite se još dugo godina?

Glavni razlog zašto ne odustajemo jeste ljubav prema glumi i Teatru i vizija gde vidimo sebe za koju godinu. Takođe, zbog prijateljstava koje smo ostvarili i skoro svakodnevnog druženja sa ljudima koji imaju slične ambicije i interesovanja. Pored toga, drži nas želja da jednog dana ovo svima bude posao, da možemo da radimo ono što volimo i budemo plaćeni za to. Pritom, napravili smo sistem da mogu da nam se pridruže ljudi sa i bez diplome, a to dovodi do toga da svaka osoba koja je darovita, vredna i ambiciozna može kod nas naći ne samo prijatelje, nego i posao kroz koji može svu svoju kreativnost da ispolji.

Nedavno ste pokrenuli i crowdfunding kampanju, zašto vam je važno da prikupite sredstva I kako bi to doprinelo Teatru „Ulica”?

Pokrenuli smo kampanju na sajtu Donacije.rs gde svako ko želi da nam pomogne može to učiniti uplatom novca na račun. Glavni problem sa kojim se susrećemo je prostor za vežbu. Vraćam se na pređašnji odgovor da sve radimo sami, tako je i sa traženjem prostora. Jako je teško naći neki prostor koji ne zahteva mesečni najam koji je prihvatljiv novčano, a da je odgovarajuće veličine. Mi smo započeli našu priču u podrumu gde smo imali probe i tada nas je bilo 10, a sada, kako se širimo i dobijamo nove članove, ima nas preko 90, potreban nam je veći prostor. Najviše bismo voleli da nam država dodeli neki prostor koji ne bismo morali da plaćamo, pa da ulažemo u njega i vremenom tamo napravimo i scenu. Međutim, trenutno bismo se zadovoljili i jednom učionicom ili salom u nekoj školi, samo da imamo dovoljno prostora da stvaramo i da nam to ne predstavlja prepreku u radu.

U okviru Teatra imate i različite aktivnost, upoznajte nas i sa ostalim stvarima koje radite?

Tako je, imamo razne aktivnosti u okviru Teatra koje drže ljudi koji su stručni u tim oblastima. Na primer, u čitalačkom klubu imamo svakog meseca zadatu određenu knjigu (ili više knjiga) koju treba da pročitamo i onda se okupimo i tumačimo je iz raznih perspektiva (književnih, psiholoških, glumačkih…), ali, pored toga, ponekad imamo i određene glumačke zadatke koje radimo da bismo bolje razumeli knjigu i likove. Psihološki klub radi po principu individualnih konsultacija ili grupnih, kako se dogovorimo, gde razgovaramo o najbitnijim životnim temama, ili šta pojedince muči. Veče društvenih igara nas vraća u detinjstvo i druženje koje ne zahteva virtualni svet, nego uživo igramo igre kao što su „Čoveče, ne ljuti se“, kviz znanja, asocijacije… Zapravo, odlično utiče na mlade ljude jer negujemo u njima ono što se pojavom društvenih mreža izgubilo, a zapravo je mnogo značajno za sve.

Šta za vas predstavlja Teatar „Ulica”?

Za mene je to mesto gde mogu potpuno da se izrazim kreativno, gde sam naučila kako je sve moguće ako samo nismo lenji da se pokrenemo i sami nešto uradimo. U današnjem vremenu, gde je umetnost postala takva da se stalno nešto čeka kako bi se dogodilo ili se jure veze da bi se došlo do nečega, ovde je potpuno suprotno. Ovde je sve moguće, ovde se ruši svaki sistem i možeš uraditi sve što tvoje kreativno biće želi da podeli sa ljudima. Za mene je Teatar Ulica druga porodica, ona koja shvata sve moje „bubice“ i daje mi vetar u leđa da ih negujem i podelim sa ljudima, a da na taj način i utičem pozitivno na druge ljude.

Da li možda sarađujete i sa drugim nezavisnim pozorištima?

Jako je malo nezavisnih pozorišta danas. Uglavnom su to ili amaterska pozorišta ili profesionalna, a mi smo i jedno i drugo, zato se i nazivamo nezavisnim Teatrom. Trenutno ne sarađujemo jer se nije ukazala prilika, ali smo voljni za svaki vid saradnje.

Šta možemo da očekujemo u budućnosti, koje su vaše naredne ideje i planovi?

Očekujte da ćemo nastaviti da rastemo, da će kvalitet naših predstava biti sve bolji kako se budemo razvijali, da ćemo nastaviti da se bavimo bitnim životnim temama kako bismo što više ljudi osvestili, a takođe i motivisali da rade ono što vole. Nastavićemo, na naš način, da pokušavamo da utičemo na publiku i skrenemo im pažnju koliko je pozorište predivna stvar koja ih može dovesti do ličnog napretka.

Fotografije:Teodora Jovanović i Ljubica Stojanović

Članak Svet ne menjaju reči, već dela se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Festival internacionalnog studentskog teatra nastao je 2005. godine u organizaciji studenata Fakulteta dramskih umetnosti sa katedre za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture.

Best FIST Pitch se nalazi u okviru novokreiranog Industry programa, a projekti koji će imati prednost podrazumevaju međusektorsku saradnju (npr. koprodukcija fakulteta sa nekom nezavisnom produkcijom ili sa institucionalnim pozorištem), međunarodnu saradnju (npr. koprodukcija dve akademije iz regiona), inscenaciju teksta mladog autora, kao i tretiranje tema koje su goruće u zajednici iz koje producent dolazi.

Pozivamo sve zainteresovane da preuzmu prijave sa linka https://forms.gle/BnKmapqtV1juBrda8 i pošalju je do 20. januara 2020. god!

Svi projekti koji se nađu u užem izboru biće posebno promovisani, dok će oni koji budu najbolji dobiti Best Fist Pitch nagradu koja uključuje startna sredstva za realizaziju projekta.

Finalna selekcija projekata objavljuje se 1. februara 2020. godine, a do tada za sva pitanja i nedoumice možete pisati na fist.industry@gmail.com sa naznakom BEST FIST PITCH.

Čekamo te, pitch-uj svoju ideju!

Članak Poziv za Best FIST Pitch u okviru Industry programa se pojavljuje prvo na Oblakoder.