Na festivalu će biti prikazana najjnovija ostvarenja svetske i domaće produkcije koja se bave najaktuelnijim pitajima, od ugrožavanja biodiverziteta u urbanim i ruralnim krajevima, preko gradjanskog aktivizma, narodne medicine koja poboljšava zdravlje zajednice i mnogo drugih tema koje su svojstvene angažovanom etnografskom i dokumentarnom filmu.

Festival angažovanog etnografskog filma „Vizantrop“ nastoji da prikupi audiovizuelna ostvarenja domaćih i svetskih autora etnogragfskog i angažovanog filma iz regiona, te da prikaže njihovo viđenje kulturnih i društvenih problema, ali i načine prevazilaženja tih problema. Ovim festivalom, autori i publika izgrađuju dijalog zajedništva, u kome je cilj prikazivanje i prihvatanje različitosti među identitetima i etničkim grupama širom Evrope.

Festival će biti održan u Novom bioskopu Zvezda, uz ulaz na donacije. Sva tri dana projekcije će biti od 18-00. Svečano otvaranje Festivala zakazano je za 20:00 časova 13. novembra u sredu, dok će proglašenje pobednika.

Žiri ovogodišnjeg šestog izdanja Vizantropa u sastavu Petar Veljačić i Maja Došen odlučiće pobednika u okviru glavne kategorije „Jednakost i zajedništvo”.

Osim jedne takmičarske (glavna kategorija „Jednakost i zajedništvo)” i tri informativne kategorije (Ženski film, Ekologija i društveni aktivizam i Studentski film) na petom izdanju Vizantrop festivala, u okviru specijalnih programa imaćemo razgovor i predstavljanje rezultata dve međunarodne radionice u okviru organizacije Centra za vizuelnu antropologiju – VAC. 

14.novembra u četvrtak od 20h, naši gosti festivala sa Marmara ostrva iz Turske predstaviće rad njihovih udruženja na ostrvu, a nakon toga prikazaćemo rezultate radionice vizuelne antropologije iz mesta Sarajlar. Za samo osam dana, učesnici su snimili tri kratka etnografska filma koji se bave dečjim igrama, odrastanju, pričama o mermeru, proizvodnji maslina i trajektu koji ih povezuje sa obalom Turske. Ovaj projekat je realizovan i finansijski podržan od VAHA transnacionalne mreže.

U petak, 15. novembra, od 20:30h prikazaćemo film „What do you care?” zajednički film učesnika letnje radionice vizuelne antropologije. Od 15. do 26.jula ove godine održana je Međunarodna škola vizuelne antropologije u Beogradu posle više od 4 godine pauze. 16 učesnika sa 5 kontinenata učestovalo je u intezivnoj filmskoj radionici. Rezultat ove radionice je jedan dugometražni film koji se bavi pitanjem identiteta, transformacijom i džentrifikacijom Beograda sa refleksivnim i autoetnografskim uvidima samih autora na filmu.

Sinopsise filmova možete pogledati na sajtu festivala: https://vizantrop.org/sr/oficijalna-selekcija-2024/

Satnica šestog Vizantrop festivala: https://vizantrop.org/sr/satnica-programa-2024/

Članak Šesti festival angažovanog etnografskog filma Vizantrop se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Broj gostiju na projekcijama, zbog poštovanja preporuka epidemioloških mera, ograničen je na 30 ljudi. Organizator festivala držaće se svih preventivnih mera u cilju sprečavanja širenja korona virusa.

Selekciona komisija festivala (Nina Mladenović, Relja Pekić, Anđela Dostanić, Vanja Matić, Siniša Cvetić) pogledala je 105 filmova iz više od 40 zemalja.​Odlučeno je da se na festivalu prikaže 36 filmova, koji su raspoređeni u četiri kategorije: „Jednakost i zajedništvo“, „Nematerijalno kulturno nasleđe“, „Studentski film“ i „Ekologija i socijalni aktivizam “.Kategorije koje podrazumevaju nagrade su „Jednakost i zajedništvo“ i „Studentski film“.

NAGRADE FESTIVALA

U žiriju festivala za kategoriju „Jednakost i zajedništvo“ su dr Ana Banić (etnolog i antropolog), Ivana Todorović (dokumentaristkinja) i Petar Veljačić (vizuelni antropolog).
Autor pobedničkog filma u toj kategoriji imaće priliku da bude predavač u okviru Međunarodne škole vizuelne antropologije, koju organizuje Centar za Vizuelnu antropologiju.Članovi žirija za kategoriju „Studentski film“ su Marija Mrkić (etnološkinja i antropološkinja), Mikloš Barna-Lipkovski (dokumentarista i novinar) i Emilija Bošković (etnološkinja i antropološkinja)
Autor najboljeg studentskog filma imaće priliku da učestvuje u Međunarodnoj školi vizuelne antropologije, u organizaciji Centra za vizuelnu antropologiju – VAC iz Beograda.

NOVA KATEGORIJA: EKOLOGIJA I SOCIJALNI AKTIVIZAM

Ove godine prepoznali smo da su ekološki problemi sve češća pojava u savremenim društvima, stoga smo i pozvali autore širom sveta da nam pošalju filmove koji ukazuju na probleme koji se tiču svih nas. U budućnosti ćemo prikazivati više ekoloških filmova koji prikazuju bunt pobunjenog naroda protiv korporativnih ekologa. Prošle godine u našoj zemlji osnovan je veći broj lokalnih političkih inicijativa koji su se oduprli rušenjem zelenih površina I izgradnji mini hidroelektrana na celoj teritoriji Srbije. Izgradnja više od 800 derivatnih mini hidroelektrana, od kojih je većina planirana za izgradnju u zaštićenim područjima, ozbiljno ugrožava prirodno okruženje i postojanje i razvoj lokalnih zajednica. Sigurni smo da ćemo u budućnosti imati nove filmove sa ovom tematikom.

PROGRAM FESTIVALA:
https://antropviz.wixsite.com/vizantropfest/program​

Članak Drugi festival angažovanog etnografskog filma Vizantrop se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Nakon razmene par poruka i jednog vrlo poslovnog sastanka (u vidu kafe na pauzi za ručak), moja genijalna drugarica Moja (koja tamo volontira i preko koje sam za ovo i saznala) i ja došle smo do zaključka koja će biti moja funkcija u celoj ovoj priči: upoznavanje sa polaznicima, potencijalno prisustvovanje jednom danu terenskog snimanja i na kraju, projekcije.

Prvi put sam se susrela sa interesantim ljudima koji su izabrali ovaj program da pohađaju jedne prohladne subote, u hostelu u kojem su odsedali. Gledali smo projekcije studentskih filmova Miloša Tomića i posle sa njim diskutovali o istima. Nešto kasnije,  nastupio je momenat gde sam konačno mogla da ih spopadnem i razgovaram sa polaznicima koji su sa najrazličitijih strana sveta došli samo da bi bili deo ovoga.

Pričala sam sa učesnicima iz Pakistana, Švajcarske, Estonije, Francuske i Rusije (najviše, jer ih je ukupno bilo dvadeset i šest iz šesnaest zemalja, i  nisam uspela da izmenjam po par reči sa svima), i dobila mrežu kul odgovora na slična pitanja.

Govorili su o svom poreklu, poredili mesta na kojima su rođeni sa mestima na kojima žive sada sa Beogradom. Ljudi su uglavnom dolazili iz sfera filozofskih nauka i filma, a za program su saznali preko prijatelja, interneta, ili na neki drugi misteriozan način.  Mnogi gaje interesovanje prema antropolgiji i došli su sa željom da znanje implementiraju u svoje trenutne delatnosti. 

Hvalili su organizaciju, i požrtvovanost predavača, mentora i volontera koji su konstantno bili uključeni u tok svih zbivanja, što je verovatno doprinelo osećaju bliskosti i otvorenosti koji se osećao u vazduhu.

Pozitivno su me iznenadili njihovi mnogobrojni pozitivni utisci o Beogradu, a od više ljudi sam dobila još čudniji komentar da su u Srbiji ljudi toliko lepi i da je par njih doživelo pristojan šok na tu činjenicu, da jendostavno nisu mogli da se suzdrže od gledanja ljudi po beogradskim ulicama.To stvarno nikada ranije nisam čula. Takođe, svideo im se opušten, nasmejan i prijateljski nastrojen način života kojim ljudi ovde egzistiraju (sa osmehom sam prihvatila kompliment u ime svoje nacije).

Pičovali su ideje i imali skoro potpunu slobodu u vezi sa tematikom filmova, lokacijama na kojima će biti snimani, i grupama u kojima će se kretati. Njihove vizije su bile interesantne, i  uglavnom su se ticale devedesetih na ovim prostorima, načinom života ljudi u određenim delovima grada, taksistima, svakodnevnim rutinama ljudi i pričama koje bi mogao da ispriča jedan Jugo.

Ono što je ostavilo najveći utisak od te večeri bilo je zajedništvo koje su ti potpuno nasumični stranci razvili među sobom kroz par kratkih dana. Sve je odisalo nekim čudnim osećajem pripadnosti i slobode u kojem bi teme za razgovor mogle da se pokreću do kasno u noć.

Prisustvovanje terenskom snimanju je otpalo kao opcija jer bi moja malenkost suviše dekoncentrisala ljude u poslu. Nisam htela da remetim njihove planove i vizije, tako da sam sve svoje misli zadržala za projekcije.

Ovogodišnja škola je završena sa osam filmova i četiri multimedijalne projekcije, prvi put za narodne mase prikazane u Art bioskopu Etnografskog muzeja, 21. jula u subotu.

Kratkometražni filmovi trajali su između pet i petnaest minuta, gde je svaki na određeni način, iz određene tačke gledišta odgovorio na temu. I svaki je bio genijalan. Nakon što se poslednji film završio, svi smo prisustvovali slatkom momentu te, tada već naizgled formirane zajednice kako pravi grupnu sliku, potom polako, pričajući i smejući se odlazi na after u Kućicu, i tu se ovo veče privodi kraju.

Iako relativno kratke, moje interakcije sa ovom sferom nauke/umetnosti napravile su dovoljan impakt. Bilo je bolje nego što sam mislila da će da bude, i to dugujem otvorenim ljudima, interesantnoj radionici i Moji Bulatović.

Članak Čudesni svet vizuelne antropologije se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Selekciona komisija prvog festivala angažovanog etnografskog festivala „Vizantrop“ pogledala je 85 filmova iz preko 30 zemalja. Nakon obavljenih konsultacija  selekciona komisija odlučuje da za prikazivanje na festivalu odabere 28 filmova, koji su raspoređeni u četiri kategorije: „Jednakost i zajedništvo“, „Nematerijalno kulturno nasleđe“, „Studentski film“ i „Specijalni program“.

Prema propozicijama Festivala, filmovi će se takmičiti za nagrade u sledećim kategorijama: „Jednakost i zajedništvo“ i „Studentski film“

Žiri festivala za kategoriju „Jednakost i zajedništvo“ su: dr Ivan Đorđević (etnolog i antropolog), Ivana Todorović (dokumentaristkinja) i Maša Seničić (dramaturškinja).

Žiri za kategoriju „Studentski film“ su: Mikloš Barna-Lipkovski (dokumentarista i novinar), Emilija Bošković (etnološkinja i antropološkinja) i Ankit Bagchi (filmski kustos).

Program festivala možete pogledati na sajtu.

https://www.facebook.com/events/1534426896690106/

Reč organizatora:

Etnolozi i antropolozi sve više prepoznaju potrebu da prošire svoju metodologiju i analitički izraz. Tradicionalne akademske reprezentacije u obliku članaka ili monografija tekstualnim putem pružaju uvid u kulturne prakse, norme i institucije društvene svakodnevnice, međutim, kako bi se potpunije predstavila složenost društvenog života i problema sa kojima se zajednice suočavaju potrebni su alternativni akademski pristupi koji uključuju više čulnih perspektiva i na taj način olakšavaju razumevanje Drugog.

Značaj vizuelne antropologije biva prepoznat kako u akademskoj zajednici tako i u radu javnih institucija i (ne)vladinih organizacija koje sve više upotrebljavaju audiovizuelne metode zarad olakšavanja transkulturalnog dijaloga. Kolektiv vizantrop smatra da audiovizuelne reprezentacije mogu imati dalekosežniji domet i širu publiku od stručno pisanih akademskih tekstova, te je i njihov potencijal za uticanje na društvenu stvarnost utoliko veći, stoga, etnografski film ne vidimo isključivo kao proizvod istraživačkog rada već i kao alat za iniciranje promena.   

Članak Festival angažovanog etnografskog filma u UK Stari grad se pojavljuje prvo na Oblakoder.