Dok se osvrćeš oko sebe u neosvetljenoj ulici, pokušavaš da se popneš do česme, ili gledaš gde da piškiš kad si u gradu… Da li pomisliš da pristup javnom prostoru zavisi od društvenog statusa i moći? Ovo pitanje postavile su članice BeFem-a, zbog čega su odlučile da pokrenu kampanju „Grad za žene“, u cilju osvetljavanja nužnosti feminističke politike, i na onim mestima gde ih svakodnevno ne vidimo.
Kampanja „Grad za žene” upravo skreće pažnju na to da javni prostori nisu neutralni, već oblikovani društvenim, političkih i ekonomskim silama i vrednostima koji su ugrađeni u forme, procese planiranja i simbolički prostorni jezik.
Neki od aspekata kojima se kampanja bavi tiču se javnog saobraćaja, bezbednosti i pristupačnosti, a u nastavku slede odgovori pojedinih učesnica koje su odgovarale na pitanje kako bi izgledao njihov idealan grad.
U mom idealnom gradu…
…urbanističko planiranje uključivalo bi potrebe žena kroz to što se sluša iskustvo svih žena – od devojčica iz vrtića koje sa mamom bezbedno piške u žbunju, ali su već dovoljno svesne da pitaju gde će piškiti kad porastu, do starijih gospođa koje zbog ukidanja linija više ne mogu sa svojim drugaricama da se druže u gradu. Ovakvo slušanje bi omogućilo stvaranje mikro i makro politika koje odgovaraju na konkretne potrebe i doprinosi inkluzivnijem urbanom prostoru za sve generacije.
Milica Batričević, BeFem
U mom idealnom gradu…
…slobodno vreme provodila bih na mestima koja su zelena, čista, sigurna, i gde bih mogla da idem na piknik sa prijateljima i prijateljicama, čitam na travi ili radim jogu.
Ivana Jovanović, MDI WB
U mom idealnom gradu…
…kretanje pešice, biciklom ili javnim prevozom bilo bi jednostavnije zato što bi trotoari bili široki i pristupačni za mame sa bebama u kolicima, osobe sa invaliditetom i starije ljude. Biciklističke staze bi postojale svuda, a ne samo u određenim ulicama, tako da je zapravo moguće kretati se biciklom sigurno kroz ceo grad. Vozila gradskog prevoza bi bila ispravna i sigurna za korišćenje, sa redovnim dolascima i redom vožnje, a stanice bi bile osvetljene i bezbedne, čak i kasno uveče. Grad za žene je grad za sve nas.
Anja Anđušić, MDI WB
U mom idealnom gradu…
…zelene površine bile bi raspoređene tako da prožimaju čitav grad i omogućavaju suživot ljudi, biljaka i životinja. To što živimo u gradu ne znači da biodiverzitet treba da živi negde drugde, jer bez njega nema nas. Razumimo i zavolimo prirodu i dozvolimo joj da nam postane prva komšinica!
Žaklina Živković, Polekol
U mom idealnom gradu…
…javne česme bile bi svuda!
I čovek i ptica piće otuda.
Besplatna, dostupna voda pripašće nama.
Sa njima, toplotni talas ne bi bio drama.
Plastiku niko kupovao ne bi,
Jer česma je tu, na raspolaganju tebi.
Česme podižu kvalitet života,
Njihovim postojanjem lakše nam pada gradska toplota.
Miroslava Nikolić, Polekol
U mom idealnom gradu…
… kretanje bi bilo jednostavnije zato što bi postojale rampe za ljude koji se otežano kreću.
Nevena Tarlanović
U mom idealnom gradu…
…osećala bih se poštovano jer bih mogla slobodno da se šetam ulicama, u bilo koje doba, a da se ne plašim i ne okrećem za sobom. U mom idealnom gradu, osećala bih se poštovano jer u gradskom prevozu ljudi ne bi ulazili u moj lični prostor, čak i onda kada i nije baš tolika gužva. U mom idealnom gradu bih se, najzad, osećala poštovano jer ne bih morala da planiram gde ću i kada popiti vodu ili otići u toalet jer javni prostor ne bi bio do te mere zanemaren da mi je potrebna čitava kampanja da me podseti da imam pravo na njega.
Anđela Savić, Inicijativa A11
U mom idealnom gradu…
… slobodno vreme provodila bih na mestima koja su puna zelenila, čista i pre svega bezbedna.
Milica Marinković, Inicijativa A11
0 Comments