Grupa psihoterapeuta iz Srbije i regiona, predvođena Anom Perović, kliničkom psihološkinjom i psihoterapeutkinjom, već šestu godinu zaredom organizuje inicijativu „Besplatne seanse tokom praznika” koja pruža psihoterapijsku podršku onima kojima je najpotrebnija.
Kao i prethodnih godina, inicijativa će trajati od 15. decembra 2024. do 15. januara 2025. godine, a već od 5. decembra, svi zainteresovani su mogli da krenu sa zakazivanjem jedne besplatne seanse psihoterapeutskog savetovanja u tom periodu. Inicijativa je otvorena za sve, posebno za ljude bez prethodnog iskustva sa psihoterapijom.
„Praznici nisu uvek vreme radosti. Za mnoge ljude, ovo je period koji donosi stres, anksioznost, pa čak i usamljenost.” navodi Ana Perović, osnivačica i koordinatorka inicijative, a sa njom smo razgovarali o načinu odvijanja razgovora sa terapeutima, o tome šta ovaj vid podrške pruža zainteresovanima, ali i o mitovima i predrasudama sa kojima su se do sada susretali kada je ova inicijativa u pitanju.
Ana Perović
Kako se tokom godina razvijala inicijativa „Besplatne seanse tokom praznika” i koje su promene doprinele njenom rastu?
Ovo je šesta godina kako organizujemo ovu inicijativu, koja je započela 2019. godine. Naime, krajem godine kao terapeuti često primećujemo da određeni broj ljudi doživljava stres vezan za završetak godine, zaokruživanje životnih ciklusa, i pritisak da nešto treba proslaviti – a nisu svi u situaciji da imaju šta da slave. Mnogi se suočavaju s teškim životnim situacijama, a često u svom okruženju nemaju dovoljno podrške ili sigurnih odnosa u kojima bi mogli podeliti kako se osećaju.
Prve godine sam okupila dvadesetak kolega, uglavnom prijatelja iz struke, i predložila im da u tom prazničnom periodu doniraju svoje vreme i pruže nekoliko besplatnih seansi. Svi su se složili, i tako smo počeli. Inicijativa je vremenom rasla (posebno brojčano), ali i ideja da poklonimo svoje vreme, znanje i stručnost postala je prepoznata u našoj profesionalnoj zajednici, ali i šire.
Šest godina kasnije, na program se prijavljuje preko 100 terapeuta godišnje, sa željom da doprinesu zajednici i otvore vrata terapije za sve. Reakcije ljudi potvrđuju koliko je ova inicijativa značajna – termini se obično brzo popune, a dobijamo mnogo pozitivnih povratnih informacija i puno zahvalnosti. Taj jedan sat razgovora nekada postane prvi korak u terapijskom procesu, a za mnoge ljude to je prilika da probiju led, razbiju predrasude i iskuse kako terapija funkcioniše.
Osećam da ovom inicijativom doprinosimo širem procesu destigmatizacije psihoterapije, i to mi je posebno važno. Nažalost, verujem da su na rast interesovanja za naš program uticale i brojne kolektivne krize i traume koje smo preživeli u našem regionu u poslednjih šest godina. Ipak, raduje me što ova inicijativa pokazuje da postoji spremnost terapeuta da odgovore na tu potrebu, i brojevi samo pokazuju koliko je mentalno zdravlje važno i koliko su ovakve inicijative potrebne.
Da li ste se susretali s predrasudama ili skepticizmom prema besplatnim psihoterapijskim seansama? Kako ih prevazilazite?
Naravno. S jedne strane, primećujem da naša šira zajednica ima kolektivni odgovor na traumu, a to je duboko ukorenjeno nepoverenje prema svemu što se nudi iz dobre namere i besplatno. Nailazili smo na pitanja poput: „Gde je kvaka?”, „Šta vi zapravo želite da postignete ovde?” Taj oprez je donekle razumljiv, jer dolazi iz iskustava koja su kod mnogih razvila nepoverenje da nešto zaista može biti poklonjeno bez ikakvih obaveza ili skrivenih troškova, čak i kada dolazi od stručnjaka za mentalno zdravlje.
Često smo dobijali i pitanje: „Šta jedna seansa uopšte može da promeni?”, i tu skepsu zaista razumem. Jedna seansa nije dovoljna da se reši problem – često nije ni dovoljna da se problem ispriča do kraja. Ali ono što može biti značajno je sam doživljaj razgovora sa stručnjakom – neko ko može usmeriti osobu vezano za njene teme, pitanja ili probleme iz oblasti mentalnog zdravlja. Može poslužiti kao oblik psihoedukacije i prilika da osoba dobije konkretne resurse, poput preporuka za knjige, grupe podrške, aplikacije ili smernice o tome gde može naći terapeuta koji nudi pristupačnije usluge. Na primer, mladi stručnjaci koji rade pod supervizijom često nude kvalitetnu terapijsku uslugu po nižoj ceni, što je značajno za širu zajednicu.
Na kraju, ta jedna seansa može biti i trenutak koji pomaže osobi da „probije led” i napravi prvi korak ka promišljenijoj brizi o svom mentalnom zdravlju. Nekada čak i samo to iskustvo – da nas neko sasluša i usmeri – može biti inicijator pozitivnih promena. Naš cilj je da kroz svaki korak, kako u prijavi učesnika, tako i u pripremi terapeuta, jasno komuniciramo šta jedna seansa može i ne može da pruži, kako bi očekivanja bila realna i kako bi iskustvo bilo korisno za sve.
Koji su najčešći mitovi o psihoterapiji koje primećujete kod učesnika inicijative?
Čini mi se da populacija koja se nama javlja već ima izvestan nivo otvorenosti i spremnosti da propituje svoja uverenja i kritički razmišlja. Međutim, i dalje se često susrećemo s idejom da mnogi ljudi u našem regionu, uprkos rastućoj popularnosti psihoterapije, brinu o tome da li su njihovi problemi „dovoljno veliki”, ozbiljni ili validni da bi tražili pomoć.
Mislim da to ima duboke korene u našem balkanskom kulturološkom nasleđu, koje često podržava narativ da kroz život treba da prolazimo sami, bez traženja podrške – bilo od prijatelja, bliskih osoba, a kamoli od stručnjaka. Tražiti pomoć, posebno od stručnjaka za mentalno zdravlje, često se i dalje doživljava kao znak slabosti ili nešto od čega bi trebalo da nas bude sramota. Iz te perspektive dolazi i ta unutrašnja dilema: „Da li je meni dovoljno loše da bih tražio pomoć?”
Ono što želim da poručim svima je da, ako osećate da ono sa čime se suočavate prevazilazi vaše trenutne kapacitete, to je potpuno legitimno i ljudski – vaše je ljudsko pravo da zatražite pomoć.
Druga važna tema je i dostupnost psihoterapije. Naša inicijativa nastoji da otvori vrata ljudima koji možda ne mogu uvek da priušte redovne terapijske seanse. Kroz ovu inicijativu pružamo priliku da se dođe do alternativnih resursa, terapeuta koji nude usluge po pristupačnijim cenama, ili načine na koje mogu da obezbede učestalost terapije koja je u skladu sa mogućnostima. To je veliki izazov za naše društvo, i nadamo se da makar malo doprinosimo njegovom rešavanju.
Kako birate teme i metode rada tokom jedne besplatne seanse kako biste pružili što više podrške u ograničenom vremenskom okviru?
Svaki učesnik koji se prijavi za besplatnu seansu prvo popuni kratak upitnik. Taj upitnik ima dvostruku svrhu: da osobu informiše kako da najbolje iskoristi jedan sat psihoterapije i da proceni da li je ova vrsta podrške adekvatna za određenu osobu.
Na primer, ako se javi osoba sa akutnim stanjem koje zahteva kliničku procenu i često saradnju sa kolegama psihijatrima pokušavamo da je usmerimo ka odgovarajućim resursima – bilo prema stručnjacima koji nude kontinuiranu terapiju, kriznim centrima ili drugim oblicima pomoći. Naš cilj je pre svega da budemo i odgovorni u proceni i da usmerimo ljude ka rešenjima koja su zaista primerena njihovim potrebama. Ako procenimo da je ovaj vid podrške adekvatan, pomažemo im da što preciznije formulišu temu, pitanje ili problem kako bi taj jedan sat zaista bio koristan za njih. Dajemo im primere i podržavamo ih da unapred razmisle i pošalju terapeutima osnovne informacije, što omogućava terapeutima da se pripreme za razgovor.
Takođe, pripremamo i terapeute. Oni su odgovorni da prema toj seansi pristupe profesionalno i odgovorno, vodeći računa da ne započinju dublji rad na temama koje ne mogu adekvatno da zaokruže u jednom susretu, osim ako osoba ne odluči da započne terapijski proces. U svim slučajevima, pridržavamo se etičkih standarda naše struke kako bi svaka seansa bila profesionalna i korisna za klijenta.
Koncept prve besplatne seanse nije nepoznat u psihoterapijskoj praksi – mnogi terapeuti u svom radu već nude tu mogućnost. Ipak, kroz našu inicijativu trudimo se da to bude dobro strukturirano i što kvalitetnije organizovano, kako bismo ih učinili organizovanim i dostupnim velikom broju ljudi tokom prazničnog perioda.
Kako potencijalni učesnici mogu da prepoznaju da je ovo inicijativa za njih?
Verujem da je ova inicijativa zaista namenjena svima. Ako se već neko vreme pitate da li je psihoterapija za vas i da li vam može pomoći, ovo je idealna prilika da se u to uverite sami. Ukoliko imate konkretno pitanje vezano za svoje mentalno zdravlje, nekoga ko vam je blizak, odnose ili kontekst u kojem se nalazite, ovo je pravo mesto za stručne smernice.
Ako osećate da vam određene emocije, misli ili senzacije ometaju svakodnevno funkcionisanje, a niste sigurni odakle biste mogli da počnete s radom na njima ili koje alate da koristite, ovde možete dobiti jednu seansu psihoedukacije od stručnjaka. Takođe, ako ste ranije probali psihoterapiju, ali niste dobili ono što ste očekivali i ostali ste sa pitanjima ili sumnjama, ovo je način da osvežite svoje iskustvo i možda steknete nove uvide.
Na kraju, ako vas zanima bilo šta o psihoterapiji – a živite u Srbiji ili regionu – ovo je inicijativa za vas.
Da li beležite povratne informacije učesnika i kako te informacije utiču na dalji razvoj inicijative?
Nakon svake održane inicijative naši klijenti dobijaju upitnik za povratne informacije, i često smo kolektivno dirnuti onim što nam pišu. Iznova me iznenadi i obraduje koliko jedan sat empatičnog i bezbednog razgovora sa stručnom osobom može da znači i pomogne ljudima. Iako znamo (i u najavi inicijative to kontinuirano ponavljamo) da tih sat vremena nije reprezentativno za celokupan psihoterapijski rad, proces ili odnos – jedan razgovor može da otvori vrata ka novim perspektivama, pruži podršku ili smernicu u kriznim trenucima, a možda najvažnije – da pruži osećaj nade.
Mnogi kroz te seanse shvate da ono sa čime se suočavaju nije nešto što doživljavaju samo oni, nije bezizlazno i nije nepoznato stručnjacima za mentalno zdravlje. Taj osećaj povezanosti i uverenje da nisu sami često ima ogroman značaj za ljude u trenutku kada im je to najpotrebnije.
Kako očekujete da učesnici odreaguju nakon jedne seanse?
U nastavku vam prenosimo neke od utisaka:
- Hvala za mogućnost da upoznamo sam proces psihoterapije što pomaže da nemamo osećaj nelagode i tabua kad pomislimo na nju.
- Sve je bilo super, samo neka se inicijativa održi.
- Sve je bilo super! Smatram da je država ta koja bi trebalo da psihoterapiju prepozna kao profesiju i da obezbedi više besplatne terapije. Vama hvala na ovome. Stvarno sam zadovoljna.
- Moja očekivanja su prevaziđena u pozitivnom smislu. Posavetovala sam se sa terapeutom tokom seanse i dobila dobre preporuke i savete za svoj problem.
- Seansa je ispunila i više od mojih očekivanja. Jako ste profesionalni u ovome. Pitam se kako da dopremo do još većeg broja ljudi da razbiju predrasude da samo posebni ljudi idu kod psihologa.
- Svaka čast na inicijativi. Mnogo mi je pomoglo to što ste uradili da konačno krenem sa psihoterapijom.
- Samo nastaviti, ja sam prosledila inicijativu na još 10 osoba. Neke od njih su i započele terapiju.
- Predlažem da se idući put bolje izreklamirate da bi više ljudi videlo da nije tako strašno pričati sa psihologom.
- Zaista sam zahvalna na ovom iskustvu. Terapeut je odgovorio na sva moja pitanja i očekivanja. Dostavljena mi je i dodatna literatura na željenu temu.
- Sve je bilo i izvan mojih očekivanja. Nažalost, nijedan razgovor od sat vremena ne može mnogo da promeni, ali je uticalo na pokretanje novih ideja i misli, i buđenje interesovanja za dalji rad na sebi.
Svi zainteresovani mogu da se prijave putem veb stranice besplatneseanse.com. Na stranici se nalaze biogragije svih terapeuta koji učestvuju u programu, kao i formular za prijavu i kalendar slobodnih termina.
Prijave su otvorene od 5. decembra, a seanse će biti dostupne od 15. decembra do 15. januara 2025. godine.
Za sve dodatne informacije, posetite veb sajt ili kontaktirajte putem e-maila na [email protected].
0 Comments