Osim ako ne živite ispod kamena znate čemu smo sve svedočili poslednjih meseci: velike, često dirljive, studentske šetnje kroz Srbiju, do Novog Sada, Kragujevca, Niša i Beograda i Novog Pazara, veliki protesti u tim ali i drugim gradovima, blokade depoa GSP-a u Beogradu, blokada saobraćajnice ispred televizije Informer…
Sve ove oblike protesta u organizaciji studenata u blokadi odlikovala je visoka organizovanost, umešnost i sposobnost studenata da drže stvari pod kontrolom. Uzevši u obzir da kroz plenume studenti uspevaju da se samoorganizuju i da zamisli efikasno sprovedu u delo, javnosti je postalo očigledno da su plenumi doveli do mobilizacije i povećanog angažovanja učesnika blokada fakulteta.
Kako je navedeno na sajtu Univerzitetski odjek, „studentski plenumi su direktno demokratsko-borbene strukture. Kao otvoreni forumi, gde svaki student ima pravo da diskutuje i glasa o pitanjima strategije i taktike studentske socijalne borbe. Odluke plenuma su javne, podložne kritikama i izmenama od strane učesnika plenuma. To plenum čini neuporedivo otpornijim na tajne manevre i malverzacije iza zatvorenih vrata.”
Od plenuma ka zboru
Pokaznom nastavom studenti u blokadi demonstrirali su javnosti (a i sebi samima) kako u obeshrabrenom društvu prilično razoračanom u politiku, udruživanje i predstavničku demokratiju, može doći do pozitivnih promena.
Nedavno su studenti u blokadi pozvali građane da se samoorganizuju i da pristupe učešću u zborovima. Od tad, na više desetina mesta širom zemlje održani su zborovi građana: u Čačku, Kragujevcu, Topoli, Ćićevcu, Kruševcu, Zaječaru, Velikoj Plani, Požarevcu, Negotinu, Opovu, Makovu, Novom Pazaru… Teško je i izbrojati.
Zakon o javnoj upravi i lokalnoj samoupravi Republike Srbije zbor vidi kao jedan od načina neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave, pored narodne incijative i referenduma.
Prema slovu zakona, način sazivanja zbora građana, njegov rad, kao i način utvrđivanja stavova zbora uređuje se statutom i odlukom skupštine opštine. U praksi, zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave.
„Zborovi jesu legalni, ali je njihova moć u u okviru postojećih zakona ograničena statutima na brojne načine, te svedena na savetodavnu ulogu. Uprkos tome, odluke donesene na zborovima i te kako imaju težinu, zato što imaju veći legitimitet od bilo koje političke odluke donete sa vrha’’, smatra Dušanka Milosavljević, sociološkinja i istraživačica-saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Prema njenima rečima, upravo je zbog legitimiteta važno izaći izvan uskih okvira zakonske regulacije zborova.
„Treba promišljati i šire načine na koje je moguće praktikovati narodnu volju, dakle i u izvršnom smislu. Studenti su ovo pitanje rešili preko sistema radnih grupa koje sprovode odluke donesene na plenumu, odnosno, imaju određenu vrstu izvršne vlasti’’, kaže Dušanka.
Na zborovima studenti su preuzeli ulogu neke vrste instruktora. Oni pomažu u samoj organizaciji zbora, pri čemu su studenti na zboru njegovi aktivni učesnici u statusu građana.
Apsolventkinja na Fakultetu političkih nauka Iva Kojić za Oblakoder kaže da zbor predstavlja većinski ekvivalent studentskim plenumima.
„Samim tim, ideja zborova javila se kao odgovor na jasnu želju građana da i oni iskuse takav vid samoorganizovanja“, kaže ona.
Smatra da je ključna razlika zbora u odnosu na dosad poznate forme političkog organizovanja to što na zboru postoji aktivan angažman svakog građanina kroz javljanje za reč, ili samo davanje predloga za glasanje.
Iva za najvažniju posledicu ove inicijative smatra konačno postavljanje pitanja političke kulture u našoj zemlji.
„Do sada je ono bilo zanemareno, ignorisano, a zborovi i plenumi su nas sve trgli da se zapitamo zašto dopuštamo da se našom sudbinom igra korumpirana manjina”, kaže Iva.
Je li zbor političko organizovanje?
Učesnici zborova s kojima je razgovarao novinar Oblakodera potvrđuju da na samom zboru ljudi pokazuju entuzijazam za učešćem, da je vidljiva politička dimenzija tog entuzijazma, kao i da je uglavnom volja učesnika usmerena protiv vladajućeg režima.
Učesnik zbora boegradske MZ Vračar vidi zborove prosto kao jedan od formi šireg fenomena studentsko-građanskog protesta koji je u toku.
„Ogromna većina ljudi ide na proteste i protivi se režimu SNS-a. Ima i nešto apolitičnih, apstinenata, mada su se oni do sada već ’utopili u svenarodni bunt’. Energija je za sada dobra, ljudi su voljni da se angažuju’’, kaže nam učesnik, i dodaje da prema njegovom iskustvu, učesnici zbora razumeju da učestvuju u političkoj aktivnosti i da to ne doživljavaju kao nešto loše. Navodi da su na zboru ljudi raspoloženi, željni debate i nastoje da se njihov glas čuje.
On primećuje da su do sada su najvidljivije posledice zbornog organizovanja blokada SNS štandova po Srbiji, što i nije loše za početak. Prema njegovim rečima, u nekoj srednjeročnoj budućnosti biće izazovno za narodne zborove da ‘prežive’ pad vlasti SNS-a, koji se sada već izvestan.
Pored nesumnjivo velikog entuzijazma, ono čemu se može svedočiti na zborovima je osetljivost učesnika na sam pojam politike. Često ne mogu da procene je li zbor oblik političkog (samo)organizovanja, brine ih treba li na njima da učestvuju članovi političkih stranaka, koliko ambiciozno treba da se postave i kakvom vrstom problema da se bave…
Takvo je i iskustvo učesnice zbora beogradskog naselja Banjica, koja navodi svoj utisak da je bio reč o političkom skupu i da se njome na zboru bave, ali istovremeno primećuje da mnogi građani imaju dilemu da li se oni na taj način bave politikom ili ne.
„Pojedinci su doslovce isticali da ’nisu ovde da se bave politikom nego zborom’. Zanimljivo je da je na našem zboru pokrenuto i pitanje zaštite izbornog procesa, a na zboru na jednoj drugoj opštini ljudi su zahtevali da na zboru ne učestvuju članovi stranka ili nevladinih organizacija. Oni se ipak u tome ne snalaze, dugo ili nikad nisu učestvovali u procesu participacije. Očigledno je da imaju pomoć studenata u praktičnom organizovanju samog zbora’’, navodi ona.
A šta to studenti čine kako bi pomogli održavanje zborova? Apsolventkinja FPN Iva nam kaže da studenti u tom statusu pružaju podršku u početnim koracima organizacije zborova i da građanima stoje na raspolaganju kad je reč o osnovnim pitanjima organizovanja zbora, poput moderacije, rasporeda zadataka unutar zborova, pitanje legalnosti zbora i slično.
„U statusu studenata, mi smo tu kako bismo pružili podršku u ovim početnim koracima organizacije zborova. Studenti u blokadi nedavno su na svom zvaničnom Instagram nalogu objavili priručnik za zborove, a naša želja je da tim priručnikom razjasnimo većinu nedoumica koje su se do sada javile po pitanju zborova’’, ističe Iva, dodajuči da su teme o kojima se trenutno najviše diskutuje zastarelost i neadekvatnost statuta opština i zakon o lokalnoj samoupravi, koji su se, prema njenim rečima, pokazali kao nedovoljno razrađeni i šuplji kada je u pitanju ovaj oblik praktikovanja direktne demokratije.
Pitali smo sociološkinju Dušanku da li zborovi mogu dovesti do toga da građani konačno pomisle da ne samo da je okej, nego da je potrebno baviti se politikom?
„Zborovi su najbolji način za uključivanje običnih ljudi u politiku, zato što im jedino oni omogućavaju neposredno bavljenje i odlučivanje o stvarima koje se tiču kako njihovog ličnog, tako i zajedničkog i javnog interesa. Jedino putem direktno-demokratskih tela u kojima svako glasa u sopstveno ime, bez posrednika i predstavnika, možemo donositi istinski demokratske političke odluke odozdo“, navodi Dušanka.
Ističe da je važno o zborovima razmišljati i van „lokalnog“ okvira, koji se uglavnom shvata u teritorijalnom smislu.
Šta dalje?
Dušanka podseća da narodni zborovi hipotetički mogu dovesti do povratka neposrednog odlučivanja ne samo na lokalnom nivou, već i u slučaju njihove međusobne koordinacije, na višim nivoima.
„Kako se za sada čini, to nije sasvim izvesno. Međutim, još je rano za donošenje takvih zaključaka, dajmo im vremena da zažive. Ko je pre četiri meseca mogao da pretpostavi da će ikakvi narodni zborovi postati praksa?’’, kaže ona.
Smatra da je ključna razlika zbora u odnosu na, kako kaže, dosadašnje hijerarhijske modele organizovanja što se konačno briše razlika između ,,protagonista” i ,,publike”, organizatora protesta i protestne mase, govornika i slušalaca.
„Ujedno, zborovi brišu postojeće nejednakosti među učesnicima, tako što svi imaju jednak glas, nezavisno od toga da li su žene ili muškarci, bogati ili siromašni, školovani ili ne, da li su članovi određene političke organizacije ili partije. Samoorganizovani zborovi omogućavaju jednakost svih učesnika pokreta i svačiji glas jednako vredi’’, navodi Dušanka.
Povodom pesmističnih stavova da u Srbiji nema kulture i tradicije samoorganizovanja, ona smatra da je to netačno, navodeći da naše društvo ima izrazitu kulturu samoorganizovanja, i podseća na nekoliko primera iz prošlosti.
„Od najranijih primera poput buna, ustanaka i moba, preko samoupravnih radničkih saveta, mesnih zajednica i zadruga, solidarnih izgradnji stambenih objekata, omladinskih radnih akcija, do današnjih zborova. Brojni su primeri svakodnevnog samoorganizovanja poput zajedničkih bašti i bibilioteka u komšilucima, samoorganizovanih festivala, ali i odbrane ljudi od izvršitelja i obezbeđivanja hrane i druge vrste pomoći onima kojima je potrebna”, kaže ona.
Apsolventkinja FPN Iva Kojić kaže da je u budućnosti nesumnjivo potrebna dalja koordinacija i uvežbana komunikacija, ali i izražava veru da ovakav vid organizovanja može da zaživi na lokalu.
„Revizija zakona je preko potrebna, ali je legitimitet zborova upravo u pravu građana na mirno okupljanje. Zajedništvo koje su ovi zborovi pokazali ne sme biti zanemareno’’, naglašava Iva.
I tako, nakon godina protesta, demonstracija, izbora i postizborne patologije, ono čemu građani Srbije svedoče poslednih meseci izrodilo je nešto zaista autentično. Zbor za naše sagovornike potencijalno nudi rešenje za široko socijalno nezadovoljstvo, u uslovima kada standardne demokratske procedure gotovo da nemaju nikakav legitmitet. I sami studenti u blokadi više puta su naglasili da su blokade i sve što ih prati – proces, pa se tom analogijom može zaključiti da smo na početku etabliranja zbora kao vida političkog odlučivanja. Ipak, u političkoj klimi povišene temperature i sve većeg zaoštravanja društvenih okolnosti, teško je išta iole preciznije predvideti.
Ilustracija: Maša Avramović
0 Comments