Ovog ponedeljka u novootvorenom zagrebačkom Guliver Baru održan je prvi RUNDA POP UP događaj, na kojem su dodeljene regionalne nagrade RUNDA za najbolje izvođače i izdanja u 2024. godini.
U kategoriji izvođač godine trijumfovao je IDEM, čiji je album CIAO (JeboTon/Mudri brk) takođe nagrađen kao najbolji album 2024. godine. Za novog izvođača godine proglašen je bend KI KLOP, dok je za najbolji singl proglašena pesma grupe NEMEČEK – MIRILA (Lack of Records).
„Ove godine uveli smo promenu da se za nagrade mogu nominovati izdanja i izvođači svih nezavisnih izdavača, ne samo naših članova, što je donelo širinu i bolji pregled diskografske godine na regionalnoj sceni. Dominacija upravo ova tri izvođača na listama najboljih izdanja prošle godine pokazala je da smo povukli pravi potez i ovogodišnje nagrade ponovo su otišle u prave ruke. Posebno nas raduje što su u pitanju izvođači koji su ili novi ili kratko deluju na sceni, što pokazuje da i dalje imamo nepresušan izvor novih izvođača u regionu koji tek čekaju da ih šira publika i industrija otkriju. Ovo je jedan od glavnih razloga zbog kojih stalno ističemo važnost podsticanja raznolikosti u promovisanju nezavisne muzičke scene u medijima, na muzičkim festivalima i, što je najvažnije, na digitalnim streaming platformama, gde smo i dalje u drugom planu u odnosu na izvođače koje plasiraju svetski major izdavači. To je takođe jedan od motiva zbog kojih je RUNDA prošle godine pokrenula inicijativu kojom bi se definisao nacionalni plan za muzičku industriju u Hrvatskoj i time unapredila pozicija svih aktera muzičke industrije, a posebno onih koji svojim radom i investicijama najviše doprinose njenom rastu. Cilj nam je da na isti način pokrenemo slične inicijative i na drugim teritorijama u regionu“, izjavio je Dario Draštata, predsednik Runde i predsedavajući izvršnog odbora IMPALA-e.
Uz dodelu nagrada na RUNDA POP UP događaju, predstavljen je rad udruženja RUNDA u proteklih pola godine, kao i prioriteti kojima se udruženje bavi u koordinaciji sa IMPALA-om i svetskim udruženjem nezavisnih izdavača WIN. Prisutnima su predstavljene novosti vezane za projekat BELEM, finansiran od strane EU, u kojem Runda učestvuje kao jedan od partnera, a koji ima za cilj podsticanje razvoja prevođenja muzičkih tekstova kako bi se time unapredili prihodi autora, izdavača, ali i izvođača.
Kroz javne pozive, BELEM projekat dodelio je podsticaje za 40 projekata prevoda i snimanja već postojećih dela na neki od evropskih jezika, a čak 8 autora i izvođača iz regiona uspešno je apliciralo za taj projekat i ostvarilo pravo na bespovratne subvencije za prevode i produkciju.
Predstavljen je i projekat CEE INDEPENDENT MUSIC ACADEMY, koji podržava IMPALA, a koji će krenuti na jesen i za koji vlada veliko interesovanje, sa ciljem edukacije budućih generacija muzičkih profesionalaca, ali i onih koji već rade i žele da unaprede svoja znanja.
Prezentirane su i nove inicijative i projekti IMPALA-e, poput nove šeme za podršku projektima koji podstiču ekološku održivost, jednakost, raznolikost i inkluziju (EDI), pokretanje kampova za izvođače i izdavače, 12 ključnih preporuka za povećanje prihoda i raznolikosti u muzici sa naglaskom na streaming, kao i IMPALA 100 ARTISTS TO WATCH lista, na kojoj se i ove godine našlo 11 izvođača iz regiona po izboru članova Runde.
Upravo su dve sjajne mlade kantautorke sa te liste, NATALEE i NIKA TURKOVIĆ, nastupile na prvom RUNDA POP UP događaju i oduševile sve prisutne u Guliver Baru.
Najavljen je i ovogodišnji RUNDA DIGITAL DAY koji će se održati u Beogradu (23/24. 9.) i u Zagrebu (28/29. 10.), pri čemu će zagrebački događaj ugostiti ceo izvršni odbor IMPALA-e kao i prvi IMPALA summit, a na njemu će biti održan i novi skup partnera projekta BELEM.
U okviru događaja razgovaralo se i o veštačkoj inteligenciji u muzičkoj industriji, a uvid u najaktuelnije stanje na tu temu dali su Dr. sc. Dino Gliha, stručnjak u oblasti prava intelektualne svojine i veštačke inteligencije, te Mladen Milić, direktor Hrvatske diskografske udruge.
„S jedne strane, suočavamo se sa izazovima korišćenja zaštićenih sadržaja za treniranje AI modela bez pristanka nosilaca prava i bez isplate odgovarajuće naknade. Iako autorskopravni režim pruža mehanizme zaštite nosilaca prava, u praksi se problem javlja u sprovođenju – naročito kada su u pitanju manji i nezavisni autori i drugi nosioci prava. S druge strane, postavlja se pitanje etičnog korišćenja AI alata u procesu muzičkog stvaranja. Danas svedočimo brojnim copy-paste primerima korišćenja AI generisanih sadržaja. Takva upotreba AI alata nije nužno protivzakonita, ali ako ljudski doprinos u stvaranju muzičkog dela izostane ili je zanemarljiv, ne može se govoriti o autorskopravnoj zaštiti“, kaže Dino Gliha, i pritom ističe: „Alati su oduvek pratili muzičko stvaralaštvo, pa tako i AI može biti instrument koji podstiče – a ne zamenjuje – kreativnost čoveka-umetnika. Nema razloga da se takva upotreba veštačke inteligencije, uključujući i u muzici, ne prepozna i ne podrži. AI može osnažiti umetnički izraz i povećati stvaralačke mogućnosti. Kako će se veštačka inteligencija koristiti u praksi – zavisi isključivo od čoveka.“
Mladen Milić dodaje: „Hrvatska diskografska udruga i ZAPRAF aktivno učestvuju u raspravama i lobiranju vezanim za donošenje regulative na evropskom nivou koja se odnosi na veštačku inteligenciju, poput AI act-a, ali i donošenje sprovedbenih propisa poput Code of Practice, čija četvrta verzija je trenutno u postupku raspravljanja konačnog teksta. Ovo svakako ne bi bilo moguće bez saradnje sa međunarodnim partnerima poput IMPALA-e i IFPI-ja, ali i sa nacionalnim telima poput Ministarstva privrede i Ministarstva pravosuđa, uprave i digitalne transformacije. Regulativa uvek dolazi nakon tehnologije i nastoji da drži korak i uredi nove odnose koji nastaju kao posledica tehničkih napredaka, izuma i promena koje donose. Razlika koja je očigledna u pogledu veštačke inteligencije jeste da su te promene obimnije i dolaze brže nego kod bilo koje druge tehnologije pre toga. Dela koja su u potpunosti stvorena korišćenjem veštačke inteligencije ne bi trebalo da uživaju autorskopravnu zaštitu i da mogu ostvarivati naknade za korišćenje autorskih i srodnih prava. Mnoge kolektivne organizacije, pa tako odnedavno i ZAPRAF, ne priznaju zaštitu delima nastalim pretežno ili isključivo pomoću veštačke inteligencije. Najveći problem predstavlja sprovođenje regulative, tj. mogućnost pouzdanog razlikovanja dela nastalih korišćenjem veštačke inteligencije od onih kod kojih to nije slučaj. Veliki deo toga kako će muzička industrija nastaviti svoj put i dalje je u rukama ljudi i načinu na koji će podržati svoju lokalnu i širu zajednicu i muzičare – kroz koncerte, streaming ili druge oblike konzumiranja muzike.“
Uz podršku članova Runde, izvođača, novinara i kolega iz muzičke industrije, prvi RUNDA POP UP pokazao je da postoji veliko interesovanje za ovakve susrete kolega, na kojima su uz program i ozbiljnije teme svakako jednako važni druženje, razgovori i neformalni networking – gde se u opuštenoj i prijateljskoj atmosferi svaki kontakt mnogo lakše i brže ostvaruje. Sledeći RUNDA POP UP događaji planirani su za period nakon leta.
Fotografije: Ana Kižlin
0 Comments