Zamislite da skrolujete Instagram ili TikTok i naiđete na post koji vas toliko iznervira da gotovo ne možete da poverujete šta upravo gledate. Iako obično retko komentarišete, ovog puta imate poriv da ostavite komentar makar vam to bilo poslednje.
- Iskulirali ste se – čestitamo, uspešno ste izbegli navlakušu.
- Ostavili ste komentar – dobrodošli u svet rage-bait-a!
U julu 2025. godine, 23-godišnja Alessia iz Nju Džersija postavila je TikTok video u kojem pokazuje svoju žutu šljokičastu haljinu i pita pratioce da li je previše bridal-adjacent odnosno previše slična venčanici za venčanje njene rođake. Iako je želela savete, video je izazvao veliki broj negativnih komentara korisnika koji su je optuživali da pokušava da zaseni mladu. Njena reakcija na ove kritike je bio sarkastičan odgovor u jednom od svojih sledećih videa čime je dodatno podstakla bes i povećala angažman i takozvani reach, odnosno broj pregleda, na postu. Alessia je kasnije izjavila da je njena reakcija bila namerno izazivanje besa kako bi povećala interakciju i vidljivost videa odnosno da je maestralno odradila takozvani rage-bait.
Šta je rage-bait i rage-farming?
Rejdž bejt (eng. rage bait), iliti u prevodu „mamac na bes“, je medijski sadržaj kreiran sa namerom da izazove jaku negativnu reakciju kod publike, obično bes i/ili frustraciju, kako bi privukao pažnju i izazvao angažovanje. Članak u Westside Seattle Herald-u, objavljen u maju 2016. godine ga opisuje kao „zlog blizanca klikbejt-a“.
Verovatno prvo na šta pomislimo su šok naslovi u tabloidima, ali danas se rage-bait sve više pojavljuje i na društvenim mrežama, gde influenseri i kreatori sadržaja plasiraju provokativne objave i klipove sa ciljem da izazovu raspravu, ljutnju ili šok kod svojih pratilaca. Na primer, objava sa namernom kontroverznom tvrdnjom ili fotografija sa dramatičnim komentarom često generiše stotine komentara, deljenja i reakcija, što direktno povećava vidljivost i angažman.
Bes u ovom slučaju je istovremeno i sredstvo i cilj, tvrdi ekspertkinja za digitalne komunikacije Marija Jovanović za platformu Mladi:
„Kada gledamo slatke video snimke mačića, razumemo zašto osećamo leptiriće u stomaku, ili ako gledamo potresne snimke iz zaraćenih zona, nema dileme zbog čega smo uznemireni. Problem sa rage-bait-om je da on uglavnom prođe neprimećen, desi se u prvih nekoliko sekundi i nakon toga nailazi potpuno drugačiji sadržaj koji nije nužno uznemiravajući, ali osećaj teskobe, nemira, gnušanja – ostaje”.
Dok rage-bait izaziva neposrednu reakciju kod publike, rage-farming (ili rage-seeding) ide korak dalje. Ovaj fenomen podrazumeva „gajenje“ besa kako bi se reakcije publike koristile za povećanje angažmana i vidljivosti sadržaja. Drugim rečima, bes korisnika se manipuliše i „gaji“ tako da generiše što više komentara, deljenja i pregleda.
Kako objašnjava John Scott-Railton, viši istraživač u Citizen Lab-u, ljudi su „rage-farmovani“ kada njihovi zapaljivi komentari dodatno pojačavaju originalni sadržaj koji izaziva bes. Algoritmi društvenih mreža poput Facebook-a, Twitter-a, TikTok-a, Instagram-a i YouTube-a nagrađuju svaki oblik angažmana, pozitivnog ili negativnog, usmeravajući saobraćaj ka objavama i povećavajući njihovu vidljivost. Na taj način, kreatori sadržaja ne samo da izazivaju bes, već ga i strateški koriste za širenje svog uticaja i potencijalnog profita.
Kako kreatori koriste bes publike za profit?
Kreatori rage-bait-a ciljano koriste bes publike kako bi povećali vidljivost svojih objava i ostvarili profit. Simon Copland, počasni istraživač na Australijskom nacionalnom univerzitetu, specijalizovan za istraživanje online ekstremizma, ističe da se ovakav sadržaj kreira od banalnih tema, poput loših recepata, do opasnijih oblika poput dezinformacija i sadržaja koji je rasistički, seksistički ili homofobičan. Motivacija se najčešće svodi na finansijsku dobit i uticaj na verovanja publike, pri čemu svaka interakcija – klik, lajk, komentar ili deljenje – dodatno pojačava efekat i širi sadržaj.
Algoritmi društvenih mreža „nagrađuju“ angažman korisnika, pa kreatori ne samo da dobijaju pažnju publike, već i dodatnu vidljivost svojih objava. Tako bes, po rečima Copland-a, postaje „strateško oružje, a politički ili manipulativni sadržaji mogu uticati na percepciju i stavove ljudi“. Samo jedan od takvih primera je influenser Andrew Tate, poznat po seksitičkom i provokativnom sadržaju koji često izaziva bes, rasprave i snažne reakcije korisnika na društvenim mrežama. Njegove objave su tipičan primer rage-baita – kreirane tako da polarizuju publiku i povećaju angažman, dok istovremeno negativne reakcije dodatno čine njegov sadržaj vidljivijim.
„Ljudi poput Andrew-a Tate-a koriste oblik rage-baita u svojim sadržajima. Ja bih ih nazvao prevarantima koji kreiraju lažne proizvode i lažne kurseve“, ističe Copland, a potom i objašnjava da, iako Tate možda veruje u ono što govori, njegov sadržaj je specifično dizajniran da izazove bes, posebno prema ženama, i usmeri publiku ka njegovim kursevima i načinima na koje zarađuje.
Postoji više vrsta rage-baita: dok jedan oblik jednostavno izaziva reakciju i povećava vidljivost sadržaja – što može služiti kao reklama za proizvod – drugi, kao što radi Tate, ide i korak dalje. On okuplja ljude u skladu sa njihovim unutrašnjim besom, podstiče ga i kultiviše, a cilj je isključivo profit. Ovo je posebno opasno jer manipulacija nije uvek očigledna, pa publika često ne shvata manipulaciju dok je već uključena.
Kako prepoznati i odbraniti se od rage-bait-a?
U digitalnom svetu smo svakodnevno izloženi velikom broju informacija, pa nije iznenađujuće da neretko naletimo na sadržaj koji nas iznervira ili razljuti. Često ni ne osvestimo emociju koju kod nas izazove neki post ili video, a već smo se uključili u sekciju komentara – čitamo celu raspravu koja se povela oko Alessie iz Nju Džerzija i njene žute haljine slične venčanici i smišljamo svoj argument i reakciju na to. A algoritmi i kreatori sadržaja vrebaju li vrebaju, računajući baš na tu reakciju.
Uobičajene taktike rage-baita, kako objašnjava psiholog Brad Brenner, uključuju provokativne naslove koji odmah privuku pažnju, selektivne citate ili slike prikazane van konteksta. Po njegovim rečima, u komentarima se često nalaze botovi ili plaćeni trolovi koji podstiču raspravu, koja, opet, povećava angažman što ide u prilog samom kreatoru.
Prepoznavanje ovih taktika pomaže korisnicima da svesnije biraju kako će reagovati i da zaštite svoje mentalno zdravlje u digitalnom okruženju. Da bismo izbegli da budemo deo rage-bait taktike, od koje interes i profit imaju isključivo pojedinci, IT kompanija Transcendit savetuje da pre nego što reagujemo, proverimo činjenice – pročitamo ceo tekst i oslonimo se na pouzdane izvore i da napravimo pauzu ako primetimo da nas sadržaj previše uznemirava. Ipak, najvažnije je da prestanemo da komentarišimo ili delimo provokativni sadržaj – jer što manje reagujemo, to manje algoritmi prepoznaju sadržaj kao relevantan odnosno kao vredan širenja i promovisanja drugim korisnicima.
,,Sedi, ne nasedaj’’
Digitalni svet je pun izazova i provokacija koje u nama bude „ono najgore“, odnosno pokreću naše negativne reakcije. Iako je virtuelni svet besplatan prostor za sve, neki su njemu jednakiji od drugih – materijlano profitirajući od njega. Svaki naš korak, reakcija, komentar, share ili follow itekako su monetizovani. Profit i korist od naših besnih reakcija ne idu nama u prilog – osim što štete našem mentalnom zdravlju, donose korist onima koji ih svesno izazivaju.
Zato je ovo slučaj kada se ona čuvena ,,sedi, ne nasedaj’’ taktika možda jedino i pokazala korisnom. Nije loše sesti, razmisliti i zapitati se da li je negativan sadržaj koji gledamo na ekranu zaista iskren, ili je svesno kreirana manipulacija njegovih autora. Virtuelni prostor nije besplatan „javni prostor“ na koji imamo neograničeno pravo – on funkcioniše po pravilima koja često rade u korist drugih, a ne nas samih. I toga se s vremena na vreme nije loše podsetiti – ko, kada, kako i pre svega zašto nam nešto servira na ekranu.
U lancu korisnik – kreator sadržaja – kompanija, u kojem naši klikovi, komentari i reakcije direktno hrane profit kreatora i platforme na kojoj se nalazi sadržaj, nije teško primetiti ko nema svoj interes. Jer, dok oni zarađuju na našem besu, mi gubimo naše vreme, mir i zdrav razum.
0 Comments