Najveći regionalni festival filma na španskom, ali i drugim jezicima koji se govore širom Španije i Latinske Amerike, po 18. put organizuje Institut Servantes u Beogradu. Devetnaest selektovanih filmova vodi publiku na uzbudljivo putovanje, otvarajući hrabro brojna intimna pitanja, preispitujući životne odluke i društvene norme.
Rediteljka Lilijana Tores u svom novom filmu Ženka bavi se temom (ne)majčinstva, kao i drugih uloga koje društvo nameće ženama.
„Imala sam 25 godina kada mi je majka jednog dana, sasvim iznenada, rekla: Nemoj imati decu, uživaj u životu. Ta rečenica me je obeležila. Da li se moja majka pokajala što nas je dobila? To je bilo seme iz kojeg su proistekle moje sumnje o majčinstvu“, objašnjava Tores. „Do sada se veoma malo govorilo o tome šta znači za ženu da uđe u četrdesete bez dece. Posebno za one koje imaju tu mogućnost da postanu majke, ali to ne žele. Žene bez dece često se svode na jeftine klišee – usedelica, neprirodna, sebična i slično – koji su ograničavajući i stigmatizujući.“
Prema njenim rečima, dok je postepeno istraživala svoje želje i sumnje u vezi sa majčinstvom, odlučila je da snimi ovaj film koji otvara važna pitanja uz dozu neodoljivog humora: „Moja želja nije da ovim filmom opravdavamo jedan izbor žene nasuprot drugom, već da ispletemo mreže razumevanja između svih mogućih životnih modela.“
Uzbuđenja i tereti odrastanja tema su filma Nadolazeće doba iza kojeg stoji filmski kolektiv Vihilija, kojem su se pridružili i reditelji Herard Simo Himeno i Klara Serano Ljorens. Ova mlada autorska ekipa donosi dirljivu priču o mladom Brunu i njegovoj baki Nati, smeštenu u živopisnom predgrađu Barselone.
„Nadolazeće doba je pismo našim roditeljima, bakama i dekama, negovateljima. Priča o brizi za one koji su brinuli o nama, ispričana iz perspektive mladih“, navode oni. „To je svojevrstan dijalog između generacija, trenutak kada bakin recept za supu postaje naš recept. Kroz odnos Bruna i Nati istražujemo kako ljubav i umor koegzistiraju u porodičnim odnosima i kako, ponekad, voleti nekog znači i naučiti da ga pustiš da ode.“
O životu starijih ljudi, ali iz sasvim drugačijeg ugla, govori i film Maspalomas. Poznati španski reditelj i scenarista Hose Mari Goenaga pročitao je članak o gej ljudima i njihovom životu u kasnijim godinama, naročito o tome kako se ne mali broj njih suočava sa konzervativnim, homofobnim okruženjem u domovima za stare.
„Započeli smo ovaj projekat misleći da ćemo govoriti o čoveku koji se vraća u ormar po odlasku u dom za stare, ali u stvarnosti nije reč o tome da se vraćaš u ormar, već da iz njega nikada ne izađeš potpuno“, navodi Hose Mari Goenaga, koji je ovaj dirljivi film režirao zajedno sa Aitorom Aregijem. „U zavisnosti od novog okruženja sa kojim se suočavaš, može biti potrebno manje ili više napora da se ponovo otvoriš. A može se čak dogoditi i da odlučiš da to više nikada ne učiniš.“
Kako dodaje, Maspalomas je film koji želi da podstakne na razmišljanje o psihološkim, ali i fizičkim granicama i zatvorima, o izbrisanim identitetima, o tome koliko je teško izboriti se za sebe u pojedinim sredinama kada ne znaš odakle da počneš, ali i o tome koliko lako može da se izgubi ono što je već osvojeno.
Rediteljka Karla Subirana gledaoce filma Sika vodi u bajkovite predele Galisije, gde se vetar, more i talasi spajaju sa pričom glavne junakinje Sike koja je opsednuta željom da more vrati telo njenog oca stradalog u brodolomu. Film na vizuelno impresivan način prepliće ljudsku dramu i uzburkane emocije adolescencije sa neprolaznim olujama koje posećuju galisijsku obalu.
„Priroda je još jedan glavni junak u ovom filmu“, tvrdi Subirana, ukazujući na jedinstveni temperament koji okean ima na toj obali. „Likovi deluju sićušno pred njegovom beskrajnošću i sa strahom iščekuju dolazak uragana Ofelija, koji je istovremeno jedini sposoban da vrati harmoniju u Sikin život.“
Festival će 27. maja otvoriti film Nedeljom koji je bio apsolutni pobednik na ovogodišnjoj dodeli nagrada Goja, osvojivši pet glavnih nagrada, uključujući i onu za najbolji film. Ova drami prati glavnu junakinju koja umesto studentskog života bira monaški put, kao i njenu porodicu zatečenu nesvakidašnjim izborom.
Rediteljka filma Alauda Ruis de Asue navodi kako je monaški poziv možda jedan od najekstremnijih izraza potrage za svojim mestom u svetu. To joj se ubrzo učinilo kao savršen povod da preispita porodicu kao naše prirodno utočište.
„Na kraju dana, bilo da smo ateisti, agnostici ili vernici, potrebno nam je da verujemo u nešto kako bismo nastavili dalje. Svi pravimo skokove u nepoznato. Svi se kladimo na nešto, posvećujemo se različitim odnosima bez ikakvog apsolutnog dokaza da su stvarni. Ali nama deluju stvarno i to nam je dovoljno. Neki veruju u Boga, drugi u svoje partnere, a neki u porodicu kao nešto neraskidivo“, smatra ona objašnjavajući kako naziv filma ukazuje na sveti dan za katolike, dan porodičnog okupljanja, susreta, ali i ispitivanja granica. „Koliko se porodica satima raspravlja za Božić? Koliko ljudi nevoljno pristaje na porodične obaveze? Tu je ova priča i počela – priča o tome koliko je teško odvojiti se od porodice, jer čak i kada nisu bliski, porodične veze nisu kao bilo koje druge.“
Glavni festivalski program Savremeni film ove godine čini 11 nagrađivanih ostvarenja iz Španije i Latinske Amerike. Pored toga, publiku očekuju i dva zanimljiva prateća programa – Ženski ugao i Počasna nagrada Goja: Gonsalo Suares.
Beogradska publika moći će da pogleda sva ostvarenja u Dvorani Kulturnog centra Beograda do 3. juna, nakon čega će filmovi iz glavnog programa biti prikazani od 5. do 10. juna i u Kulturnom centru Novog Sada. Ulaznice po ceni od 400 dinara puštene su u prodaju i mogu da se kupe na blagajnama pomenutih kulturnih centara.
Španski metar organizuje Institut Servantes u Beogradu, u saradnji sa ambasadama Španije, Argentine i Meksika u Srbiji, ambasadama Ekvadora, Kolumbije i Perua u Mađarskoj, kao i Ambasadom Čilea u Grčkoj.
Sve informacije o rasporedu projekcija i selektovanim ostvarenjima dostupne su putem zvaničnog festivalskog sajta kao i instagram i fejsbuk profila Instituta Servantes.
0 Comments