Tokom Sarajevo Film Festivala, u okviru kampanje EU sa tobom, otvoreno je pitanje koje je posebno važno za mlade ljude koji tek grade svoje mesto u kreativnim industrijama: koliko evropski programi podrške mogu da utiču na razvoj njihovih karijera i koliko je za umetnike, autore i kulturne radnike važno da imaju prostor, vreme i sredstva za razvoj svojih ideja.
Upravo o tome govorilo se na panelu „Kultura koja povezuje – evropske mogućnosti za kreativne industrije“, održanom u Sarajevu, koji je okupio novinare, Mlade evropske ambasadore i kreativce iz regiona Zapadnog Balkana.
Razgovor je pokazao da podrška kreativnom sektoru nije samo pitanje finansiranja pojedinačnih projekata. Ona podrazumeva povezivanje ljudi, razmenu iskustava, međunarodnu saradnju, razvoj talenata i stvaranje uslova u kojima umetnici i drugi kreativci mogu da rade dugoročno.
Da takva podrška već ima konkretne rezultate u Bosni i Hercegovini pokazuju i podaci. Kreativna Evropa je tokom poslednje četiri godine u BiH podržala više od sto projekata sa više od sedam miliona evra. Među njima su, pored Sarajevo Film Festivala, i Bosansko narodno pozorište u Zenici, Muzej savremene umjetnosti u Banjoj Luci, Centar za kulturu u Trebinju i brojne druge institucije i organizacije.
Na početku panela, ambasador Evropske unije u Bosni i Hercegovini Luiđi Soreka govorio je upravo o ulozi kulture u povezivanju društava i približavanju evropskim vrednostima.
„Kultura ne poznaje predrasude ni granice. Zato su naši programi, poput Kreativne Evrope, Erasmus+ i drugih inicijativa podrške odlični alati koji doprinose procesu integracija. Film i kultura imaju jedinstvenu moć da preispituju ustaljene pretpostavke, daju drugačije perspektive i grade stvarne mostove. U regionu deluju izuzetni filmski autori, muzičari, umetnici i pisci i rekao bih da je kreativnost njegov najbolji ambasador“, rekao je Luiđi Soreka, ambasador Evropske unije u Bosni i Hercegovini, na otvaranju panela. Naglasio je da je i sam kulturu uvek stavljao u središte svog rada, jer je upravo kultura polazna tačka za prenošenje vrednosti Evropske unije.
Za Soreku, međutim, podrška kulturi nije važna samo zbog njenog umetničkog značaja. Kreativni sektor ima i širi društveni i ekonomski uticaj, od stvaranja novih radnih mesta do razvoja lokalnih zajednica.
„Kreativni sektor izuzetno je važan za ceo region. Pokretač je ekonomskog razvoja, kreira kvalifikovana radna mesta i podstiče lokalnu ekonomiju. Stoga, podržavajući kulturu, podržavamo umreženiju Evropu“, poručio je Soreka.
Jedan od primera takvog pristupa je upravo Sarajevo Film Festival. SFF pokazuje na koji način evropska podrška može da doprinese ne samo realizaciji jednog festivala, već i razvoju filmske industrije, talenata i kreativnosti, kao i povezivanju autora iz različitih zemalja.
Sredstva Kreativne Evrope kulturnom i kreativnom sektoru u BiH dostupna su od 2014. godine, dok Evropska unija Sarajevo Film Festival podržava kroz inicijative poput Talent Sarajevo, CineLink Industry Days i Mladi i izgradnja mira.
Uz velike filmske festivale, poput Sarajeva ili Pule, programi Kreativne Evrope namenjeni su i onima koji se nalaze na samom početku profesionalnog puta. Podrška obuhvata različite oblasti kreativnog sektora – od pisaca, dizajnera i glumaca do filmskih koprodukcija, festivala i mladih autora koji tek grade svoje karijere.
O tome koliko takva podrška znači iz perspektive samih filmskih autora govorili su i učesnici panela. Uz moderaciju Milana Inića, poznatijeg kao Yasserstain, jednog od najuticajnijih digitalnih kreatora na Zapadnom Balkanu, panelisti su bili reditelj, scenarista i producent iz Crne Gore Ivan Marinović, producentkinja i osnivačica produkcijske kuće This and That Productions iz Srbije Snežana van Houwelingen, producent, osnivač Realstage Productions i direktor programa CineLink Industry Days Sarajevo Film Festivala Ishak Jalimam, kao i producent, osnivač Vizart Filma i bivši rukovodilac Creative Europe MEDIA Desk-a za Bosnu i Hercegovinu Zoran Galić.
Marinović je iskustvo rada u filmskoj industriji imao i pre nego što je Crna Gora postala članica Kreativne Evrope, zbog čega je, kako kaže, razliku između rada sa podrškom i bez nje moguće vrlo jasno videti.
„Ciklus razvoja filmskog projekta traje dugo, godinama. Od tog vremena zavisi i kvalitet, jer se vidi kada je nešto na brzinu urađeno, a ovaj program vam daje kiseonik da preživite taj period. Bez podrške je rizik veći, sve je mnogo teže. Svoje prve filmove sam radio kada sam bio mlad i nisam imao porodicu, odgovornost, ali svi debitanti rade tako, na mladost i na snagu. Uostalom, pogledajte koliko vremena prođe između dva filma. Nekima i 14 godina, što znači da ljudi u godinama kada su najpotentniji ne rade jer prikupljaju novac“, kaže Marinović i naglašava da se filmovi u regionu rade iz ogromne ljubavi, da od toga niko ne živi, ali da je s Kreativnom Evropom mnogo lakše.
Upravo vreme, povezivanje i mogućnost da se projekat razvija bez stalnog pritiska na autore izdvajaju se kao neke od ključnih vrednosti evropskih programa. Za kreativce, podrška zato nije samo pitanje novca, već i mogućnosti da upoznaju druge autore, uče, razmenjuju iskustva i svoje projekte razvijaju u međunarodnom kontekstu.
Snežana van Houwelingen posebno je ukazala na značaj tih aspekata Kreativne Evrope – od povezivanja i razmene znanja do stipendija i učešća na radionicama.
„EU radi sve što može, ali problem su nacionalni fondovi. Niko u regionu nema zdrav nacionalni sistem za podršku mladim kreativcima“, rekla je ona.
Pored pitanja finansiranja i razvoja karijera, razgovor je otvorio i jednu od tema koja sve više menja način na koji kreativne industrije funkcionišu – veštačku inteligenciju.
Mlade evropske ambasadore zanimalo je na koji način se AI već koristi u filmskoj industriji i da li će u budućnosti menjati posao filmskih autora. Odgovor koji se mogao čuti na panelu jeste da veštačku inteligenciju treba posmatrati kao alat, ali da ona ne može da zameni znanje i iskustvo autora.
„AI jeste alat, ali je potrebno mnogo toga regulisat sa aspekta autorskih prava i za kreativce je to sada najvažnije pitanje“, rekla je van Houwelingen.
Pitanje autorskih prava tako ostaje jedno od ključnih izazova za kreativni sektor u periodu ubrzanog razvoja novih tehnologija. Istovremeno, kako je istaknuto tokom razgovora, postoje delovi procesa stvaranja filma u kojima je AI već postala neophodna.
I dok se način na koji nastaje umetnički sadržaj menja, potreba za podrškom kreativcima ostaje ista. Kreativna Evropa od 2014. godine podržava projekte koji za cilj imaju podsticanje kulturne raznolikosti, promociju umetničkog izražavanja i jačanje ekonomskog potencijala kreativnih industrija.
Za period od 2021. do 2027. godine program je strukturiran kroz tri potprograma – Kultura, MEDIA i Međusektorski potprogram – i raspolaže budžetom od 2,44 milijarde evra. Cilj je podrška i promocija evropske kulturne i jezičke raznolikosti, jačanje kulturne saradnje i odgovaranje na potrebe i izazove kulturnog i kreativnog sektora, ali i podrška saradnji između kulturnih i kreativnih sektora, inovativnim digitalnim rešenjima, medijskoj pismenosti i inicijativama koje doprinose pluralističkom i otpornom medijskom okruženju.
Panel u Sarajevu tako je otvorio širu temu o tome šta je kreativcima potrebno da bi mogli da ostanu u svom poslu, razvijaju ideje i sarađuju preko granica. Jer, kada se govori o evropskim mogućnostima za kreativne industrije, ne govori se samo o projektima koji dobijaju finansijsku podršku, već i o mreži ljudi, znanja i prilika koja može da odredi kako će izgledati budućnost kreativnog sektora u regionu.
Fotografije: Sulejman Omerbašić
0 Comments