Kulturna scena u Srbiji poslednjih godina je poprište raznih borbi. Pored loših radnih uslova, konstantnog smanjivanja budžeta, komercijalizacije i različitih vrsta pritisaka i cenzure, tu je i uticaj tzv. „meke moći“ (eng. soft power). Kultura se u tom smislu koristi kao sredstvo diplomatskog delovanja kako bi se oblikovalo javno mnjenje i pridobila politička ili ekonomska podrška.
Art washing je jedna od strategija kojom se umetnost i kultura koriste da bi se prikrila, ublažila ili „oprala“ reputacija onih koji sprovode štetne politike ili prakse — bilo da su to države, korporacije ili investitori. U takvim slučajevima umetnost postaje sredstvo legitimizacije moći: kroz sponzorisanje izložbi, festivala ili kulturnih projekata stvara se slika otvorenosti, progresivnosti i dijaloga, dok se u pozadini odvijaju procesi nasilja, eksploatacije ili kolonijalne dominacije. Art washing tako instrumentalizuje umetnike i kulturne institucije kako bi se estetskim vrednostima zamaglile društvene nepravde i izbegla politička odgovornost.
Zašto je važno ogoliti ovakve prakse? Srbija sa svojim mizernim budžetom za kulturu stvorila je plodno tlo za jačanje uticaja inostranih ambasada kroz finansiranje raznih kulturnih manifestacija. Javne institucije kulture se nalaze u večitoj krizi, prepuštene tržišnim igrama i zakonima, i zarad opstanka pristaju na štetne saradnje. Pod izgovorom kulturnog dijaloga, podržavajući finansijski različite kulturne događaje, Izrael kroz aktivnosti svoje ambasade u Beogradu godinama stvara sliku o sebi kao stubu demokratskog i tolerantnog društva i države koja je „poslednje uporište demokratije na Bliskom istoku“.
U poslednje dve godine ovakve aktivnosti su posebno problematične i opasne jer služe da se javnosti podmeće normalizacija genocida, intenzivirana sukobom u Gazi. Ovo jasno pokazuje da javne institucije kulture ili nemaju nikakvu autonomiju i prinuđene su da se finansiraju na ovaj način, ili da pojedinci na rukovodećim položajima pristaju da budu saučesnici u normalizovanju izraelskih zločina. I jedni i drugi jasno sugerišu da su javne ustanove kulture u problemu i da je podhitno potrebno raditi na njihovom reformisanju.
Članovi inicijative Za slobodnu Palestinu pratili su nekoliko slučajeva u kojima institucije kulture prihvataju krvavi novac Izraela. Dugačak je spisak kulturnih događaja koje je pomogla ili finansirala ambasada Izraela samo u poslednje dve godine. Zanimljiv je i primer Falafel festivala koji je art washing u kombinaciji sa pink washing-om, koji promoviše izraelsku LGBTQI zajednicu i dobro poznatu zabludu o toleranciji tog društva, u kombinaciji sa kulturnom aproprijacijom. Ovaj festival jasno ilustruje kako se kultura koristi za političku propagandu i prikrivanje nasilja.
Godišnji događaj u Beogradu ima za cilj da promoviše izraelsku agendu predstavljanja zemlje kao utočišta za marginalizovane zajednice, uprkos trajnom sprovođenju prakse izraelske nadmoći u okupiranoj zemlji, dok istovremeno učvršćuje kolonizaciju brisanjem tradicionalne palestinske kulture.
U septembru je u Kragujevcu otvorena izložba u saradnji „Društva srpsko-izraelskog prijateljstva“ koja je iskorišćena kao paravan za jačanje diplomatskih odnosa dveju zemalja koje su sklopile višemilionske ugovore za trgovinu oružja. I prošlogodišnji i ovogodišnji Pančevački jazz festival sponzorisan je novcem ambasade. Pored ovih primera, ambasada je aktivno podržala različite izložbe, likovne kolonije, plesne festivale, i ništa manje važno, među prvima kandidaturu Srbije za EXPO 2027.
Pozivi na bojkot i razotkrivanje ovakvih veza u polju kulture nisu novi. BDS pokret (Boycott, Divestment and Sanctions) već godinama poziva javno na prekid štetnih saradnji sa Izraelom. ANGA (Art Not Genocide Alliance) poslednjih godina bori se da se zabrani učešće izraelskom paviljonu na Venecijanskom bijenalu, pod sloganom „NO BUSINESS AS USUAL DURING A GENOCIDE”, ukazujući zašto je normalizacija saradnje sa Izraelom u polju kulture štetna i opasna. Hrvatska inicijativa za prava radnika u kulturi „Za kruh” vodi kampanju „Štrajk za Gazu”
i poziva hrvatske institucije na prekid saradnje sa Izraelom.
U svojoj poslednjoj kampanji za bojkot riječkog HNK zbog gostovanja izraelskog koreografa Ohada Naharina uspele su da Janis Varufakis i Srećko Horvat otkažu svoja gostovanja u okviru Filozofskog teatra. „Moja odluka o
povlačenju iz događaja na koji ste me tako ljubazno pozvali, uvjeravam vas, u potpunosti se temelji na vjerodostojnim informacijama da će vaše kazalište ugostiti predstavnike koje podržavaju izraelske kulturne institucije, a koje su suučesnice ne samo u brisanju palestinske umjetnosti, nego i palestinskog života u cijelosti”, napisao je Varufakis.
Svi ovi primeri pokazuju da je poreklo novca kojim se finansiraju kulturni događaji izuzetno važno. Naše institucije kulture mogu ozbiljno da se suoče sa štetnim posledicama zbog prihvatanja izraelskog novca.
Ovogodišnji 41. Beogradski Jazz Festival u organizaciji Doma omladine podržala je ambasada Izraela. Ova institucija se već u maju susrela sa nezadovoljstvom javnosti kada je najavljen festival Dani izraelskog filma. Pod pritiskom, ambasada je objavila da je festival odložen, iako se od DOB-a zahtevalo da otkaže festival i štetnu saradnju sa ambasadom.
Problem ove institucije je mnogo dublji. Godinama poluprivatizovan i orijentisan isključivo na komercijalne sadržaje, Dom omladine postao je institucija kulture potpuno gluva i slepa na kontekst u kome se nalazi. Pored problema finansiranja krvavim novcem, DOB se već godinu dana ne izjašnjava po pitanju studentskih borbi, a čak je i pokušao da cenzuriše redovnu godišnju izložbu studenata Fakulteta likovnih umetnosti, zahtevajući da se ne izlaže sadržaj povezan sa blokadama.
Pitanje koje ostaje je — kada prepoznamo art washing u kontekstu Palestine i mračnu manipulaciju kulturom na našoj kulturnoj sceni — kako ga zaustaviti?
Na raspolaganju je čitav niz alata, uključujući podizanje svesti putem medija, kako mejnstrim tako i društvenih, zatim pozivanje prostora i koorganizatora da poštuju principe BDS-a, izolovanjem počinioca na kulturnoj sceni, povlačenjem iz događaja, kao i organizovanje kontradogađaja koji daju prostor i podržavaju palestinsku dekolonijalnu borbu.
U konkretnom slučaju 41. Beogradskog džez festivala, protest koji koorganizuje inicijativa Za slobodnu Palestinu u saradnji sa nekoliko plenuma fakulteta zakazan je za sredu, 22. oktobar 2025. u 18 časova, pred otvaranje festivala u Kolarcu. Protest ima za cilj da pozove na odgovornost organizatore Beogradskog džez festivala i prostore koji učestvuju u pokušajima art washinga izraelske vlade i njihove ambasade, čime se potkopava integritet srpske kulturne scene. Ako se ovo ne zaustavi i ne ospori, srpske kulturne institucije rizikuju da budu deformisane u kanale za kršenje ljudskih prava.
Autor teksta: Za slobodnu Palestinu
0 Comments