Ima ona Viklerova pesma o tome kako ovaj grad nikad ne spava i uvek se negde nešto dešava, ali u to sada mogu da poverujem samo ako mi neko kaže – jer ne znam da li se u 2 ujutru dešava najbolja žurka našeg života, pošto sam odavno u krevetu.
Znam ipak da postoje neke žurke koje svoj prajm doživljavaju u 2 – ali popodne.
Ne znam da li ste ispratili sve one laganije tipove žurki, koje se, kao po običaju, nalaze na nekim ležernijim ili neobičnijim mestima, i gde je sve šareno, veselo i vrcavo. Od pabova do pekara – a nazvaše ih soft clubbing.
Iako soft clubbing u suštini podrazumeva opuštenije klupsko iskustvo – uz laganiju elektroniku, mekšu rasvetu, više prostora za razgovor nego za urlanje, i sve to u terminima koji ne ugrožavaju jutarnju kafu – domaća scena još uvek ne pravi jasnu razliku između toga i starih dobrih „žurki koje počinju u 18h jer moraš na posao ujutru“.
Umesto da odeš u klub u ponoć i vratiš se u podne, soft clubbing ti dozvoljava da izađeš, uživaš, plešeš i budeš u krevetu pre ponoći – bez griže savesti i izgubljenog dana posle.
Kod nas? To se još zove matine – ali možda je vreme da ga preimenujemo. Odnosno, jedna gradska ekipa je to već preimenovala u „morning sessions“.
Da se vratimo na početak teksta i ono kako „ovaj grad nikad ne spava“ – sa novim konceptom gradskih žurki, ljudi su rešili da žrtvuju lenčarenje vikendom prepodne i rano popodne zarad veselih i laganih, sunčanih žurki. Kako se jutarnja kafa pretvori u džin-tonik, dva džin-tonika u tri, a sedenje i tračanje u žurku sa đuskanjem i pevanjem – to dobijate ako izaberete da zalutate na jutarnji-rano popodnevni matine NNNJM Sessions.
Iza ove skraćenice se nalazi sad već ona kultna replika iz Marke Žvake o pozitvnoj energiji gde niko nikome ne je*e mater. Na žurkama ove ekipe se bleji, đuska i pije džin-tonik od prepodneva do 15h. A kako i zašto je došlo do toga, popričali smo s njima.
Kako je nastala ideja za Niko Nikom Ne Je*e Mater Morning Session?
Početkom septembra dobili smo na upravljanje jedan kafić u centru Beograda, a budući da smo kao sve ekipe najboljih prijatelja maštali da imamo svoj kafić – prihvatili smo to bez puno razmišljanja. Vremenom smo na koži osetili šta zapravo znači voditi jedan lokal i osmišljavali smo brojne načine da lokal ’proradi i oživi’. I u jednom od tih razmišljanja, onako u 2 ujutro preko WhatsAppa – pala nam je na pamet ideja da pokušamo da okupimo ljude ujutro, slušamo muziku i đuskamo. I da to sve uradimo napolju, u bašti lokala.
Vreme nas je u tom trenutku poslužilo idealno – i nakon prvog NNNJM-a, bilo nam je jasno da smo pronašli ’stvar koja radi’. Dodatno, iako to sebi i dalje ne želimo da priznamo – činjenica je da smo došli u godine u kojima ti nije baš lako da zaglaviš do 5 ujutro, u godine u kojim ti je i posle ’malo jačeg’ večernjeg izlaska potrebno mnogo da se oporaviš. A druženje, dobru muziku i đuskanje volimo svi – pa zašto ne bismo samo malo ’pomerili satove’ i krenuli da sve to radimo ranije u danu, budniji i raspoloženiji.
Zašto baš jutarnje žurke, i kako ste znali da će to „kliknuti“ s ljudima i da li postoji neka filozofija iza tog jutarnjeg termina?
Filozofija je jednostavna – biti na žurki uveče je super, ali nosi mnogo posledica. Žurkati ujutro je bolje jer, pre svega, žurkamo na otvorenom, pod suncem. ’’Everybody loves the sunshine’’. Mi lično više volimo da se provodimo u tim uslovima, nego u mračnom, zatvorenom prostoru.
Ujutro, energija kod čoveka je na vrhuncu, organizam je budan, spreman da se pusti, da đuska, i to radi sa više energije. Takođe, boravak na dnevnom svetlu sam po sebi bustuje ceo organizam. Takođe, nosi manje negativnih efekata na ciklus spavanja. Kad ispartijaš ujutro, još uvek imas ceo dan pred sobom, a proveo si se strava.
I najvažnije – međusobno se vidimo. Vidimo jedni druge, imamo kontakt očima. Sve ovo nas još više približava, vraćamo se onom osnovnom kad su žurke u pitanju – biti sa ljudima. Tu nema ljudi koji su došli da budu zaje*ani i nervozni – dođu samo oni koji imaju suštinsku želju za dobrim provodom. Na žurke dolaze pre svega ljudi koji istinski vole da đuskaju i dobro se provedu, a ne da se lepo obuku, ispoziraju i budu viđeni. Jer ako si zaista ustao u 10 ujutro i došao negde da bi bio lep i viđen – e, onda svaka čast. Pritom, na NNNJM dolaze ljudi sa decom, ljudi sa kućnim ljubimcima, ljudi sa trčanja, ljudi svih uzrasta – sve to našu jutarnju žurku čini posebnom.
Kako je došlo do saradnje sa Zločin i Kazan džinom i koji su vam utisci saradnje sa njima?
To su sve braća. Braća opaka. Znamo se već dugo, neki od nas su čak i radili zajedno. Ista je to energija, te nije bilo ništa komplikovanije od:
– E, hoćete da radimo – jutarnja žurka, ložimo se, đuskamo?
– E, hoćemo.
– Strava! Ponesite Džin!
– Nosimo i šljokice.
Ma milina jedna…
Svaka žurka i saradnja je nadmašila onu prethodnu. Imamo sličnu viziju, istu energiju – zaista sve klizi, kao džin. A tek razrađujemo i spremamo nove stvari, zajedno.
Vaše žurke okupljaju vrlo raznovrsnu ekipu – kako birate saradnike i DJ-eve?
Još uvek smo koncept u nastajanju i rastu, te je sada kriterijum za saradnike pre svega volja, želja da sarađujemo i prepoznavanje koncepta i cele ideje.
Bolje saradnike od Zločinaca da nađemo nismo mogli – tako da, oni su prototip idealnog nam saradnika. Što se tiče DJ eva – pre svega je važno da to bude neki od DJ-eva koji takođe razume šta znači puštati rano ujutro, i šta ljudi tad vole da čuju, uz šta da se bude i počinju dan. Ne želimo i nećemo da budemo jednodimenzionalni po ovom pitanju – nismo samo jedna vrsta muzike, nismo samo jedan žanr. Jer kao što svi mi kad ustanemo, ne ustanemo uvek sa istim raspoloženjem, tako i naša muzika nije i neće uvek biti jedna ista.
Ovde moramo da se osvrnemo i zahvalimo se svim dosadašnjim DJ saradnicima: od brata Aleksandra Gilića koji je premijerno otvorio ovaj koncept, preko braće faca iz White City Soul-a koji su ovom konceptu dali ozbiljan bust, i ludaka Šćepe koji je poslednji puštao i napravio događaj meseca u Gastrošoru i celom Beogradu, pa sve do jednog od nas – Ognjena Krstića, kojeg svi guramo da raste i razvija svoj DJ put zajedno sa idejom NNNJM-a.
Šta vam ljudi najčešće kažu posle žurke – gde ljudi idu posle žurke koja se završi u rano popodne?
E, to jeste stvar oko koje dobijamo najviše kritika (smeh). Komentare tipa: Pa šta mi sad ovo uradiste u pola 4 popodne? Gde da idem, kada nemam kud? Ne usmeravamo ljude nigde posebno dalje, posle naše žurke, ali to jeste definitivno stvar koju moramo da promislimo. Jer je uvek jasno da ljudi kad krenu, ne žele da stanu.
Koja je najčudnija stvar koja se dogodila na vašem eventu?
Bilo je zanimljivih stvari već za ovih 5 žurki… Imali smo nekog trkača Azijata, koji je trčao svoju jutarnju rutu, video đuskanje i čuo dobru muziku – promenio je svoj pravac na 5 minuta, skoknuo do nas, drmnuo jednu rakiju, fotkao se sa nama, i nastavio dalje da istrči svoju normu. Takođe – na jednu od prvih žurki došao je Đole Đogani – krenuo da đuska sa nama, popio malo, i ostao do kraja. To je bio šou. Veliki kralj i pozitivac. Jednostavno je – vreme u kojem se žurka dešava daje veliku širinu da se ljudi opuste, budu svoji – te inače čudne stvari postaju uobičajene i normalne.
Postoji li šansa za NNNJM – Noćna Smena?
Mi smo se okupili oko ideje jutra, i samo jutra. Za sad. Naravno, kao i svaki koncept i ideja u razvoju – svašta je moguće da se desi i odvije, i ne treba ostati zatvoren za nove ideje. Ako do toga i sličnih stvari i bude dolazilo – jedini uslov će biti da to ima neku poveznicu i dobru razradu. Sve drugo ne bi imalo smisla.
Da li imate neki ultimativni san za ovu ekipu, šta još možete da dodate, odnosno, gde da se razvijete?
Od prve žurke vodi nas zajednička vizija, ideja i san, ali ga držimo skromno za sebe, i vredno radimo da se taj san i ostvari. Neskromni smo sa sanjanjem, tu nema govora. Ipak – nećemo da se izlećemo i zalećemo. Idemo korak po korak. Nestrpljivo sa akcijama i radom, ali strpljivo sa rezultatima. Što bi rekla jedna krilatica koja je filozofija naše ekipe: Sve se to uticaj igre vraća.
I na kraju – ime kaže Niko Nikome Ne Je*e Mater, a da li ima nekome možda da ipak malo…?
Ljudi koji vide i saznaju za NNNJM, i budu u fazonu da „nekome treba da se j*** mater“ – onda ljudi ovo definitivno nije pravac za vas. Mi to ne radimo. Naša filozofija je jasna: toliko pozitivne energije, toliko osmeha, zagrljaja i čistog ludila – niko nikog ne vređa, niko nikom ne je*e mater. Jer zaista ideja iza NNNJM-a nikad nije bila samo da napravimo neku dobru žurku, već da počnemo da menjamo percepciju koja se često vezuje za partijanje – da okupljamo ljude oko ideje zajedništva, ljubavi i harmonije.
I to je jedina stvar koju branimo 100%. Sve ostalo neka ostane ispred vrata – mi plešemo. Kad to krene da se menja, znaćemo da smo negde pogrešili.
Fotografije: Matija Vasović i Maja Mijatović
0 Comments