Nije bilo teško uvrstiti prvu sezonu naučnofantastične drame Severance na listu najboljih serija 2022. godine. Ne samo što je tema serije originalna, nego su i svi sastavni elementi izuzetni: od glume preko scenografije, muzike, fotografije, do režije i montaže. Pitanje je da li je posle pauze od čak tri godine nova sezona uspela da zadrži nivo stare?
Severance govori o stanovnicima izmišljenog grada Kira u kome misteriozna korporacija Lumon podvrgava svoje zaposlene neobičnom zahvatu. On podrazumeva ugradnju moždanog implanta i cepanje svesti na dva dela. Poslovni život radnika u potpunosti je odvojen od privatnog: kada „otcepljeni“ radnici uđu na sprat na kome rade, aktivira se nova, „pročišćena“ svest koja je zadužena samo za posao („innie“) i koja se ne seća spoljnog života i svog identiteta. Isto tako, kada „innie“ radnici napuste ovaj sprat, vraćaju se u svoj normalan život „outie“ osobe. Oni nemaju nikakvo sećanje na posao i nemaju pojma čime se bave.
They’re the same picture!
Lumon korporacija ovu invanzivnu inovaciju plasira javnosti kao najuspešniji način da se uspostavi prava ravnoteža između poslovnog i ličnog života, a u stvari je to njihov način da sebi stvore moderne robove koji će poslušno obavljati sve što im se kaže. Ili je bar to bila njihova namera. Sve pada u vodu već u prvoj epizodi serije kada se na odeljenju za obradu podataka pojavi nova radnica, Heli R. (Brit Louer, koja ove godine zaslužuje sve nagrade). Ona počinje da preispituje sve što su njene kolege Mark S. (Adam Skot), Dilan Dž. (Zak Čeri) i Irving B. (Džon Turturo) do tad uzimali zdravo za gotovo. Neustrašivo se opire autoritetu i budi iskru slobode u svojim saborcima. Četiri kolege postaju četiri prijatelja i nastaje savezništvo koje prevazilazi granice „otcepljene“ svesti. A i granice sezona.
(Slede spojleri.)
Lajtmotivi udvajanja identiteta i pobune samo se još više proširuju u drugoj sezoni. Udvajanje postaje sveopšte umnožavanje identiteta, što je vidljivo već na nivou uvodnih špica. U staroj je akcenat samo na Markovoj podvojenosti, a u novoj vidimo i druge likove i njihove varijante. S obzirom da u drugoj sezoni „innie“ verzije stupaju u kontakt sa spoljnim svetom, dolazi do raznih novih odnosa – „innie“ Mark i Helena i Devon (Džen Talok); „outie“ Mark i gospođa Kobel (Patriša Arket) i Helena; „outie“ Irving i „outie“ Bert (Kristofer Voken); „innie“ Dilan i njegova žena Grečen (divna Merit Viver!); a tu je i maestralan razgovor „outie“ i „innie“ Marka u finalu sezone. Mnoštvo pobrkanih identiteta najočitije je kada Mark spasava svoju ženu Džemu (Dičen Lahman). Iako se telesno radi o samo dva čoveka, oni prolaze kroz četiri odnosa u desetak minuta: prvo se sreću „outie“ Mark i „innie“ Džema, onda „outie“ Mark i „outie“ Džema kada izađu u hodnik, onda „innie“ Mark i gospođica Kejsi kada dođu na sprat „otcepljenih“ i na kraju „innie“ Mark i „outie“ Džema kada se rastanu na stepenicama. Uprkos tome što sve deluje kao velika zbrka, druga sezona uspešno navigira kroz sve ove identitete i nije ih teško pratiti.
Ovo uputstvo je zato teško pratiti. Komplikovanije od fataliteta na Segi!
Pobuna protiv Lumon korporacije nastavlja se i u drugoj sezoni. Ne samo što se sve više „otcepljenih“ radnika okreće protiv Lumona, nego se i sve više ljudi spolja pridružuje ovoj borbi: Devon, Regabi (Karen Aldridž), gospođa Kobel, Riken (Majkl Černus), „outie“ Mark i „outie“ Irving. (S tim što je Rikenova navodna namera da podrije Lumon iznutra tako što će prepraviti svoju knjigu za „innie“ radnike dosta upitna.) Ova borba protiv Lumona je dugoočekivana, ali ono što nosi najveću emotivnu težinu jeste pobuna likova protiv samih sebe. Heli ustaje protiv Helene od prvog momenta kada se pojavi, a u drugoj sezoni joj se najzad pridružuju Mark i Dilan. I Markov i Dilanov „innie“ ne žele da budu u službi svojih „outie“ verzija i zato im otkazuju poslušnost. Dolazi do kontrasta u tome kako spoljne polovine reaguju na ovo. Dok „outie“ Mark ne priznaje autonomiju i unutrašnji život „innie“ Marka i podrazumeva da će ga ovaj (poput podređenog!) poslušati po svaku cenu, „outie“ Dilan pokazuje da mu „innie“ varijanta ipak nešto znači, i daje mu izbor da sam odluči da li želi da nastavi da radi tj. živi (na žalost, u svetu „otcepljenih“ život postoji samo kroz rad).
„Outie“ Mark je (relativno) nesebičan kada želi da spasi svoju ženu, ali sebičan je kada je u pitanju „innie“ Mark i svi ostali koji rade sa njim. U drugoj sezoni se na više mesta podvlači koliko su „innie“ verzije neiskvarene. Oni su požrtvovaniji i humaniji u poređenju sa svojim „outie“ verzijama, uprkos svoj dehumanizaciji kojoj ih Lumon podvrgava i tome što ih posmatraju kao nižu vrstu. Zato okretanje „innie“ zaposlenih protiv menadžera Milčika (radnika meseca koga ne cene ni podređeni ni nadređeni!) kao predstavnika Lumona izaziva takvo zadovoljstvo.
Milčikovoj proslavi od koje je napravio Kendrikov nastup na Superboulu fali samo transparent „Mašinci protiv mašinerije“!
„Innie“ ustanak protiv Lumona može da se čita na bar tri nivoa: kao borba eksploatisanih radnika (robova) protiv nemilosrdne kompanije (vlasnika), kao borba ugnjetavanih građana protiv represivne države i kao borba prirode protiv savremenog čovečanstva koje je uništava. (A konkretno iz Džeminog napada na doktora koji eksperimentiše na njoj možemo iščitati i istorijsku borbu ženske populacije protiv patrijarhata.) Ovaj ustanak nam antropološki optimistično (a u stvarnosti možda malo naivno) signalizira da je borba za prava potrebna i dostupna svima, čak i onima koji predstavljaju samo deo totaliteta ljudske svesti.
Verujem da ovaj pobunjeni stav ima ohrabrujuće dejstvo na sve, a naročito na publiku u Srbiji trenutno. Ali opet se vraćamo na revolucionarnost unutrašnje pobune: najemotivnije parče poslednje epizode predstavlja beg Heli i Marka S. u nepoznato. Oni se odmeću od svojih „outie“ verzija i rešeni su da žive zajedno koliko god dugo/kratko to bilo. Možda dva dana, možda samo još deset minuta, ali spremni su da ih provedu zajedno do kraja. (Ovakva neprestana fizička ugroženost i neizvesnost ne može da ne podseti na život Palestinaca u Gazi i drugih ljudi na ratnim područjima.) Poruka koju nam autor serije Den Erikson šalje je plemenita: svaka osoba ima pravo na život i vredna je ljubavi, makar ta osoba bila samo pregrada neke celokupnije ličnosti. (Zanemarimo ironiju da se ovakva poruka šalje putem Apple TV+, striming servisa jedne od najvećih svetskih korporacija koja sigurno u nekom svom ogranku zapošljava ljude koji rade u neuslovima.) I tako nam kraj druge sezone izručuje pravi ljubavni par ove priče: Marka S. i Heli.
Absolute cinema!
Može se reći da druga sezona nije nadmašila prvu iz više razloga: strukturalno je slabija, epizode su neujednačene i ima većih rupa u radnji i karakterizaciji – Regabi je samo instrument proticanja radnje, nije izgrađen karakter; Devon zove gospođu Kobel u pomoć jer je scenaristima potrebno da pređu na sledeći korak a ne zato što je to stvarno jedini logičan izbor za Marka; nedostatak obezbeđenja i nadzora na spratu „otcepljenih“ nije uverljiv, itd. Ipak, to ne umanjuje dirljivost onoga što nam Severance saopštava ove godine. Ljudi ne mogu poništiti delove sebe i iskustva koja im se ne sviđaju, kao što bi Lumonovci hteli. Nasuprot praznine Lumonovog savršeno produktivnog sužnja neukaljanog mišlju i osećanjima stoji bogatstvo kognitivnog i emotivnog totaliteta koje poseduje svaki živ čovek, čak i onaj koji je „otcepljen“. Finale druge sezone nas uverava da ni „otcepljeni“ nisu imuni na tugu i bol, ali da zbog toga ne zaboravljaju lepe stvari koje osećaju uprkos surovim uslovima u kojima se nalaze. Još važnije, ne zaboravljaju da osećaju. I da su živi. Spremni su da se bore za svoje pravo i na taj i takav život, makar ta borba bila neravnopravna i unapred osuđena na propast. Da li to znači da će „otcepljeni“ radnici Lumona ući u blokadu u sledećoj sezoni? Nadamo se da hoće. Tad il’ nikad!
0 Comments