Slovenački bend Čao Portorož već godinama vešto balansira između buke i melodije, ironije i iskrenosti, pankerske energije i pažljivo dizajnirane forme. Njihov najnoviji album Design ne samo da potvrđuje njihovu prepoznatljivu estetiku, već je i logičan nastavak prethodnog izdanja Pop, uz dodatnu dozu zaigranosti, samorefleksije i produkcijskog eksperimentisanja. Ko je imao prilike da ih čuje u Beogradu u okviru Samita nesvrstanih, zna da ovaj bend ipak treba poslušati i uživo, kako bi se stekao pravi dojam njihove muzike. Ko je pak propustio, imaće prilike da ih posluša već 17. aprila u KC Gradu.
Povodom izlaska ovog albuma, ali i predstojećeg koncerta u Beogradu, razgovarali smo sa trojcem iz benda – Gregorom Andolšekeom, Janom Kmetom, Ivianom Kan Mujezinovićem o stvaralačkom procesu, vizualima, sceni i inspiracijama koje stoje iza pesama.
Čao Portorož
Nedavno ste objavili novi album Design, kakvi su vam sada utisci kada je prošlo nekoliko meseci od objavljivanja?
G: Upravo smo dobili testne printove vinila, i nakon tri meseca slušanja celog albuma pomislio sam: „Vau, pa ovo je je*eno dobro, bravo mi!”
J: Kada smo imali prezentacijski koncert, mogli ste čuti ljude kako pevaju tekstove. Znači, prelepo.
Koliko su se stvari promenile u vašem radu i zvuku u odnosu na prethodna izdanja?
G: Sa poslednjim albumom Design želeli smo da nastavimo ono što smo razvili sa prethodnim albumom Pop. Uprkos većim promenama u samom bendu, Čao Portorož je i dalje ostao poligon za nebuloze i, u suštini, dobru muziku.
J: Pop Design.
I: Pa treći album Design je trebalo da bude brzo snimljen kao jednostavan, nepretenciozan i dokument nekog razdoblja benda. Na kraju smo ga radili 2 godine, nasnimavali, editirali, takoreći dizajnirali do neprepoznatljivosti, tako da zaista zaslužuje svoj naslov.
Kako je izgledao proces stvaranja na ovom albumu?
I: Pjesme su nastale jako brzo u nekoliko prvih proba kad je Jan došao u bend. Neke su se valjale još od prije, a neke su jednostavno slučajno snimljene tokom tih prvih vježbi… Nakon toga smo ih naravno mrcvarili, aranžirali i iscijedili do kraja…
J: Za stihove jedne pesme sa albuma, za inspiraciju smo gledali fotografiju muškaraca pored bazena Helmuta Njutna. Neću otkrivati koju, ali poslušajte pa ćete videti (smeh).
Zašto ste baš pesmu Slovenec odabrali da bude singl kojim najavljujete album?
G: Jasno, jer je Slovenec hit!
I: Pa jednu smo morali, mislim da je ta prva nastala, pa je bio red da prva ide među ljude.
Koliko vam je bitan vizuelni identitet benda i kako birate estetiku spotova i omota albuma?
I: Za vizuelni identitet benda brine dizajnerica Mina Fina. Vizuelni identitet nam je bitan, ali u isto vrijeme ne želimo da nadjača osnovu benda, a to je muzika. Ipak je bio prvo bend, pa tek onda ime benda.
Objavili ste i dva spota – za pesmu Slovenec i Tu tu tu tu tu tu tu, kako je izgledao rad na njima i zašto za te dve numere?
J: Prvo smo snimili Tu Tu Tu Tu Tu Tu Tu, koji je nastao na putu od Slovenije, preko Austrije, Nemačke i Francuske do studija u Londonu. U osnovi je kao video dnevnik koji beleži uspomene iz perioda od nedelju dana u martu 2023. Drugi, Slovenec, je sušta suprotnost. Bilo nam je važno da svako to može da protumači na svoj način, čak i ako može biti pogrešno.
Koje pesme su vaši favoriti sa albuma?
G: Tu tu tu tu tu tu tu, Slovenec, Zorane, Uho, Boys & Boys, Vojska i naravno Sedem.
Za muziku koju stvarate kažete da pretvara vizije naših alter rock predaka, poput EKV-a, Idola, Borghezie, Parafa i drugih, kako gledate sad na Novi talas u Jugoslaviji? Kako vam deluje da je ova muzika ,,ostarila’’?
I: To drugi kažu za nas. Mislim da je Novi talas u Jugoslaviji bio baš ok. Ali to je bio duh vremena koji nije bio samo u Jugoslaviji. Imao je tu neku hrabrost punka pomiješanu sa folirancijom, šminkerajem i duhovitošću. Bio je neki zanimljiv clash različitih žanrova, supkultura, medija i nosio je neku novu sviježinu koja se još uvijek osjeća.
J: Istina je. Nisam rođen u to vreme, ali verujem da to nije samo romantizacija. Stvari od tad mi zvuče autentičnije i imaju veliki uticaj na mene.
Šta vas najviše inspiriše trenutno?
G: Predstojeći koncerti u BG, NS i Skoplju.
Da je vaša muzika soundtrack nekog filma, koji bi to film bio?
G: Top Gun.
J: Betmen sa Džordžom Klunijem ili možda Indijana Džons (smeh).
Slovenačka alternativna scena je specifična – kako vidite njeno stanje danas?
I: Mislim da je izuzetno kvalitetna s obzirom na njenu veličinu i uvijek ima nešto zanimljivo. Ipak tako neki jači trenuci dolaze u valovima… ono što mi se u zadnje vrijeme sviđa je da bendovi traže neki svoj izraz i izvore u svom prostoru, a ne samo u nekom globalnom alternative mainstream-u.
Nastupate u Beogradu u aprilu, kakva iskustva nosite sa dosadašnjih koncerata u Srbiji?
G: Poslednji koncert koji smo imali u BG, pod Brankovim mostom, verovatno je bio jedan od najboljih, uopšte! Samit festival sa svojim DIY pristupom i najjačom publikom nam je stvarno ostao u lepom sećanju. Naravno, BG je zakon i volimo ga!
J: Slažem se. Mislim da je važno da se slične scene na prostoru bivše Jugoslavije međusobno povezuju. Sa nama na turneju idu kolege mal pre mal, koji su svež bend iz Ljubljane.
Fotogafije: dropdeadrabbits
0 Comments