Paris Hilton

Za početak, kraljica poznatosti zbog ničega. Paris je bila (i ostala) bogata naslednica koja je samo odjednom postala poznata i tu svoju zvezdu je održavala jako dugo uz pomoć loših glumačkih uloga, gotovo nikakave muzičke karijere i, naravno, rijalitija. Onda smo je malo zaboravili i s vremena na vreme viđali na blic na raznim mestima. A onda se prvo pričalo da sa svojom starom pajtašicom obnavlja rijaliti karijeru. Njihova emisija The Simple life, u kojoj su one mlade, lepe i bogate uletele u seoski život, je bila neviđeno popularna pre 20-ak godina. Za nastavak se ipak sprema nešto drugačije. A da nesreća nikad ne ide sama, obećan nam je i nastavak njene muzičke karijere. Nadam se da svi pamtite njen veliki trash hit Stars are blind. Ne bih imao ništa protiv da nam isporuči još nešto tako. Daće bog. A da, imamo i dokumentarac od pre nekoliko godina, This is Paris, u kom nam je pokazala kako je sve vreme u javnosti bila in character, a da je u stvari normalna osoba.

Dejvid Bekam

Normalna stvar je da velike fudbalske zvezde postaju sve manje zastupljene i popularne kako im karijera nestaje i propada, a oni postaju stariji. Ali Dejvid Bekam nikad nije bio normalna fudbalska zvezda. Pored karijere i talenta, Dejvid je imao i obavezu javne ličnosti. Pored muvanja sa Poš Spajs, kao i veze, braka, i prevare koje su ljudi pratili na naslovnim stranama Daily Mirror-a i The Sun-a, imao je i ulogu metroseksualca koji je plasirao novu modu za muškarce pre dve decenije. Za one kojima nije poznat termin metroseksualac, nekad smo imali naziv za muškarce koji se kupaju svaki dan i imaju parfem koji ima ime i ne prodaje se na pijaci. Posle nekog vremena provedenog sa strane, Bekamomanija je prošle godine ponovo napala set, ali ovog puta zbog Netfliks dokumentarca za koji deluje da ga je ceo svet gledao u jednom trenutku.

NSYNC

Možda su Backstreet boys bili popularniji nekad davno i imali više hitova, ali ni NSYNC nisu bili za bacanje. Imali su tu jednu stvar koji ostali boy bendovi nisu – Džastina Timberlejka. Onda je i Džastin malo propao, kako muzički, tako i ovako kao selebriti. Izašle su razne priče, promenilo se vreme, sada nije više lepo sprdati se na račun bivših, pogotovo ako su ti bivše nervno labilne pevačice koje roditelji drže pod ključem, i dobili smo to da se Džasta vratio svom matičnom bendu u kom je ostatak boy-eva oćelavio, nabacio kilo, ili pet ili dvadeset, a i jedan se autovao, što je u ono originalno vreme bila potpuno nezamisliva stvar za uraditi. NSYNC su nastupali gde god da su ih zvali, od velikih sala do otvaranja perionica, tako da je njihov kambek poslednjih nekoliko godina napunio srca starijih milenijalki koje su za to jedno veče proživelie teen godine, ako su uspele da nađu bejbisiterku da im pričuva decu.

Avril Lavinj

Ako pratite muzička strujanja prethodih godina, onda ste primetili povratak pop-panka i emo muzike, oblačenja i stila u mejnstrim kulturu, kao i mešanja sa raznim drugim žanrovima, pretežno trapom i hip-hopom. Ako postoje Olivija Rodrigo i Vilou kao osvedočene bitne umetnice trenutka, i ako je Bili Ajliš jedna od najvećih, onda je potpuno normalno da se vrati ona na koju se sve one ugledaju i čiji poster imaju na zidu. Avril Lavinj je poslednjih godinu ili dve ponovo na vrhu slave, iako bez nekog novog hita. Dovoljni su očigledno stari. Pritom, ako pogledamo njene snimke i slike, deluje kao da nije ni dan ostarila, što pomaže i nama koji je gledamo, jer možda onda ni mi nismo ni dan ostarili (laž). U svakom slučaju, Sk8er boi, My Happy Ending, I’m with you se i dalje pevaju na koncertima širom sveta, a ova pop-pank kraljica trenutno ima svetsku turneju sa kojom dolazi i u naše krajeve, da ne kažemo Hrvatsku.

Brendan Frejzer

Kod glume je malo nezgodno govoriti o nestajanju i kambekovima jer su oni jako česti. Taman kad zaboraivmo na njih, vrate se sa hit filmom ili dva, ili sezonom serije i svi pričamo o njima kao da nikad nisu ni odlazili. Međutim, niko nije očekivao da će Đorđe iz Džungle da se vrati u epicentar dešavanja i uzme i Oskara. Brendan Frejzer je bio mladi glumac na kog su ložile devojčice. Ipak, vremenom je ispao iz forme, kako životne, tako i telesne, bio žrtva seksualnog nasilja, i delovao je kao neko ko će ostati zaboravljen i deo je l’ se sećate vrste tekstova. Onda se desilo da ga je Daren Aronofski odabrao za The Whale, film upitnog kvaliteta, ali uloge koju je Frejzer iz duše proživeo, što mu je donelo Oskara. Holivud voli priču o povratku, ali ova je baš iznenađujuća, jer je gotovo niko nije imao na svojoj bingo kartici.

Rik Estli

Reći da Rik Estli ima kambek možda zvuči pogrešno, jer je on tu sve vreme zbog rikrolovanja. Ako ste mlađi pa ne poznajete ovaj termin, to vam je stari intenret zez u kom navedete nekog da klikne na neki link, uglavnom šatro ekskluzivan, a onda vam zasvira Never gonna give you up. Rik Estli je zvezda osamdesetih, odnosno one hit wonder iz tog perioda, ali rikrolovanje se upravo vezuje za prvih desetak godina 21. veka, ali i jačanje interneta, a pevač ovu vrstu slave nije uspeo tad da naplati. Međutim, kad premotamo sve desetak godina kasnije, Estli postaje novi superjunak i pop otpadnik koji proživljava novu mladost. Prvo kreće da svira sa raznim muzičarima i bendovima. Foo Fighters ga izvode na binu kao gosta. Okuplja svoj bend, kreće na turneju koja ga malo po malo dovodi do mejn stejdža Glastonberi festivala. Iako ima samo jednu pesmu da ponudi, više desetina hiljada ljudi je iznenadilo Rika posetom, a on im je kao posebnu poslasticu spremio i obradu Heri Stajlsove As it was koja odmah postaje hit na društvenim mrežama. Ali tu nije kraj. Samo par sati kasnije, Estli odlazi na drugu binu i sa bendom Blossoms kreće da peva pesme The Smithsa. Tako su woke fanovi ovog benda mogli da uživaju u pesmama koje ne peva njima omraženi pevač, već jedan vanilasti bezopasni simaptični čika, koji je konačno uspeo da naplati slavu u ovom postmodernističkom svetu.

Utisak koji nije listi

Slava dolazi i prolazi, pa se ponovo vraća, pa više ne znamo koga možemo, a koga ne da pomenemo ovde. Malopre pomenuti Heri Stajls je izvodio na binu na svojim koncertima Šanaju Tvejn i hajpovao je među mladima, ali nisam siguran da se njena zvezda vratila na ono mesto na kom je bila pre dve decenije. Ne znam da li Britni Spirs spada u ovu grupu, jer da, njena zvezda jeste menjala položaj, ali ipak ne njenom krivicom, već onih koji su kontrolisali njen novac, njene poslove i njen život. U ovakvim pričama se često pominju dva imena kao povratnici, ali sam pogled na njhove bankovne račune, striminge i hitove govori da oni nigde nisu išli i da su oduvek tu, samo da možda mi nismo obraćali dovoljno pažnju. Jedan je od njih je Eminem, druga je, naravno, Džej Lo.

Članak Comeback zvezda iz 2000-ih se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Muzej popularnih i supkultura je nevladina organizacija osnovana u Beogradu, jula 2020. godine, sa ciljem delovanja u oblasti popularnih i supkultura podstičući kreativnu edukaciju i kritičko mišljenje u oblasti popularnih i supkultura kroz izložbe, radionice, projekte, programe
i celokupnu animacionu, kreativnu i srodnu delatnost. Delatnost muzeja se ogleda i u stvaranju kreativne i podsticajne atmosfere za prevazilaženje predrasuda prema i/ili između popularnih i supkultura kao i ohrabrivanje saradnje i produkcije umetničkih i kreativnih dela.
Muzej nastoji da otvori kreativni i istraživački prostor za rad stručnjaka u oblasti kulture (kulturologa, sociologa, antropologa, komunikologa, andragoga, teoretičara savremene umetnosti i stručnjaka srodnih zanimanja) i na taj način podiže svest o važnosti ovih zanimanja koja su često nedovoljno zastupljena u društvu ili na tržištu rada.

Šta možeš da očekuješ kao istraživač/ica?

Kao istraživač/ica imaćeš priliku da objaviš jedan od već pripremljenih radova ili da napišeš potpuno novi! Tvoj rad biće objavljen u sklopu publikacije ovogodišnjeg istraživačkog ciklusa Muzeja popularnih i supkultura. Kako to izgleda, možeš pogledati u njihovoj prvoj publikaciji
„Kemp u nama i mi u kempu!”, koja je dostupna na njihovom sajtu.

Ove godine teme će biti vezane za dvehiljadite godine sa fokusom na popularne i supkulture. U ciklusu pod nazivom „Back2Basics” organizator konkursa želi da podstakne najrazličitije radove na potpuno drugačije teme, i zato te ohrabruju da prijaviš zanimljiv rad koji si želeo/la da
objaviš (ili istražiš) a nisi imao/la prilike do sad. Možda je baš ovo taj pravi trenutak!

Tokom trajanja istraživačkog dela ciklusa imaćeš prilike da radiš na osnovu prethodno utvrđenih rokova, finaliziraš jedinstven rad na osnovu tvog predloga i učestvuješ u kreativnoj, radnoj atmosferi muzejske ekipe. Takođe, imaćeš prilke za horizontalnu mentorsku podršku i saradnju sa drugim kolegama, kao i konsultacije i kreativnu diskusiju sa ljudima različitih stepena obrazovanja i istraživačkog iskustva.

Ko sve može da se prijavi?

● Student ili diplomac svih stepena studija u oblasti društvenih i srodnih ili interdisciplinarnih nauka (kulturologija, sociologija, antropologija, etnologija, komunikologija, andragogija, teorija umetnosti…).
● Interesuju te teme popularnih i supkultura, a dolaziš iz drugih oblasti koje nisu navedene u oglasu, slobodno se prijavi i putem svoje prijave pokaži tvoju jedinstvenu perspektivu!

Koje teme možeš da istražuješ?

U okviru ciklusa „Back2Basics” imaćeš priliku da odabereš jednu od tema iz sledećih oblasti:

● Istraživanja popularnih i supkultura 2000-ih – zvuči uopšteno, ali baš ova oblast ti nudi prostor da istražuješ sve one teme popularnih i supkultura koje su te uvek interesovale. Bilo da je to estetika WeHeartIt, MySpace ili mode Bravo magazina, kao i sam lifestyle tinejdžera ovog perioda i različite supkulture (gotik, emo, sk8ter, hip-hop…) – you name it!

● (Pop)Kulture sećanja – ako su žurke 2000-ih i Stereo Love nešto što ti posebno
mami emocije, verovatno je da su teme koje se tiču kulture sećanja upravo tvoja šolja čaja. Šta je učinilo dvehiljadite godine poslednjim stabilnim godinama za koje se nostalgičari vezuju u cilju afirmisanja autentičnosti sopstvene generacije? Ovo je odlična prilika za istraživanje trendova iz popularne kulture, koji nakon postepenog ulaska u 2010. godine (pa sve do dan-danas) postaju sve složeniji i konfuzniji – do granice gde je teško razaznati potkulture i trendove koji su jedinstveni za današnji period.

● Komercijalizacije i potrošačke kulture – hot topic sociologa, ekonomista ali i svakoga ko je doživeo novi milenijum kao doba promene. Jedan od najvažnijih događaja na globalnom planu bio je svakako ekspanzija interneta, koja je promenila način na koji komuniciramo i to do sada neviđenih granica za društvo kao celinu. Omogućenim brzim protokom informacija na svetskom planu otvorila su se vrata za drugačiji način oblikovanja supkultura koji nije viđen do tada – one nastaju mešanjem i pozajmljivanjem od (do tada) poznatih i autentičnih društvenih grupa. Moguće je ovoj temi prići iz uže izabrane teme koja se odnosi na jedan od fenomena koji su se izrodili dvehiljaditih (npr. specifičnog modnog stila dvehiljaditih godina, bloginga, globalne hip-hop dominacije, MTV-ja i popularizovanje rijalitija, Bratz lutki, shvatanju mentalne higijene koji se znatno razlikuje od današnjeg – a ogleda se prema stavu
poznatih iz „kluba 27’’ i sl.)

● Smena generacije i odnos generacijskih identiteta – sukob bumera i uvek zaboravljene generacije X naspram, milenijalaca, zed i onih između (zilenijalaca) prepliću se u jednom. Ova pitanja su posebno privukla pažnju istraživača u skorijem periodu, ali znamo da su i te kako bili povezani sa promenama 2000-ih. Ova istraživačka oblast je bitno povezana i sa načinom na koje generacije posmatraju svet – u egzistencijalnom smislu tj. vrednostima koje oblikuju njihov život. Tako je ovde bitno govoriti i o društvenoj pokretljivosti novih generacija – ne samo u doslovno fizičkom smislu, već i u smislu pokretljivosti po društvenoj lestvici. To se nadovezuje i na stav Gen Z i Milenijalaca prema korporativnom svetu, ali i ulogu nostalgije na formiranje karaktera generacije (vrste njenog humora, čestog načina oblačenja i istaknutim potkulturama, kao i time kako tu generaciju opisuju one okolne), te i povezati nostalgiju za dvehiljaditim sa nostalgijom starijih generacija (npr. jugonostalgijom).

● Pitanja rodnih i seksualnih identiteta u periodu 2000ih – povezano sa prethodnom temom, a isto u ovom periodu, dolazi i do drugačije percepcije identiteta. Neki bi rekli da razbijanjem Berlinskog zida dolazi do značajnih promena koje primećujemo i u javnom mnjenju dvehiljaditih. Estetika Visual Key s jedne strane i MTV sa druge strane naše planete dovodi do prikaza različitih shvatanja popkulturnih estetika. Ipak mnogi smatraju da su 2000te nazadne po pitanju razumevanja identiteta, koji ne pripadaju binarnoj podeli na ,,muško:žensko’’. Sa druge strane, postoje istraživači koji smatraju da se baš u ovom periodu ženska seksualnost prikazuje slobodnije naspram prethodnih dekada, pa čak i u turbo-folk estetici.

● Demokratizacije u Srbiji i njene povezanosti sa pop/supkulturom 2000-ih – lokalno 2000. nose i jednu novu notu. Demokratizacija društva u Srbiji se vezuje za novi milenijum, ali i za potencijalne promene do kojih dolazi na društveno-političkoj sceni. Smatra se da serije poput Otvorenih vrata i Ljubav, Navika, Panika pokazuju dinamiku kulturnih i političkih promena u gradovima bivših jugoslovenskih republika (sa akcentom na Beograd), ali i serije poput Selo gori a baba se češlja, kada je u pitanju život na selu. Na koji način su 2000. i pop kultura demokratije povezani –
ključno je pitanje za ovu oblast. Naravno, ponuđene oblasti su samo smernice, tako da ti ostavljamo slobodu da sam/a prikažeš šta je tebi zanimljivo kada su u pitanju 2000.

Šta mi je sve potrebno za prijavu?

Obavezno je poslati:

● Kratku radnu/volontersku/istraživačku biografiju – u .pdf ili .doc formatu sa neophodnim informacijama (studije, stepen studija, interesovanja, prethodno iskustvo i sl.)

● Temu i kratak rezime (200-500 reči) – radni naslov, kratak sažetak predmeta istraživanja, metodologija koju bi želeo/la da primeniš u svom istraživanju, teorije i istraživačka pitanja ili hipoteze.

Poželjno je (nije obavezno) poslati:

● Prethodne istraživačke radove o srodnim temama;

● Radove koji nisu strogo istraživački (novinarski članci, kritike, blogovi, video i audio prilozi i sl.) o popularnim kulturama i supkulturama;

● Reference i kontakt osobe.

Kakve radove mogu da prijavim?

Mogu se prijaviti teme za radove koji su već napisani, kao i za one koje tek planirate da istražujete, a želeli biste da objavite.

Moguće je prijaviti:

• esejske radove (kraćeg formata) dužine 5-10 stranica A4 formata
  
• istraživačke radove (dužeg formata) 10-15 stranica A4 formata

Oba tipa radova moraju da poštuju strukturu akademskog rada i pravilno navođenje literature po APA stilu navođenja izvora.

Kako će izgledati vaša saradnja?

Nakon prijave, organizatori konkursa javiće vam se u najkraćem mogućem roku sa rezultatima konkursa i feedback-om na tvoj predlog rada. Možeš očekivati informativni razgovor u kome ćeš imati priliku da detaljnije objasniš svoju istraživačku ideju.

Ako tvoj rad bude odabran za publikaciju Back2Basics imaćeš prilike da budeš u kontaktu sa drugim istraživačima i istraživačicama na projektu i razmenjuješ literaturu i informacije.

Dogovor o predaji finalne verzije rada uslediće nakon završenog konkursa, a planirana je za kraj godine, opseg novembar – decembar 2023.

Prijavi se!

Prijave se mogu poslati do nedelje, 13.8. u 23:59h na mejl popsubup.career@gmail.com sa naslovom „Prijava za Istraživača/istraživačicu –
Back2Basics’’.

Pitanja u vezi sa prijavom, kao i sva dodatna pitanja vezana za poziciju, strukuturu muzeja, selekciju i način prijave možete poslati na mejl: popsubup@gmail.com u bilo kom trenutku.

Svim pristiglim prijavama organizatori konkursa će poslati potvrdu o uspešno pristigloj prijavi. Sa autorima radova koji će biti razmatrani za publikaciju biće organizovan informativni online razgovor.

Članak Konkurs za istraživače u oblasti društvenih nauka za publikaciju i projekat Back2Basics na temu 2000-ih se pojavljuje prvo na Oblakoder.