U protekloj deceniji, više nego ikada ranije, govori se o povezanosti ekologije i preduzetništva. Naravno, razlozi su i više nego jasni, s ozbirom na globalno zagrevanje i svakodnevicu sa sve toplijim letima, podizanje nivoa mora, rapidno topljenje glečera i sve veće zagađenje vazduha. Postalo je izvesno da je došao kraj istorijskom trenutku kada su firme nekontrolisano crpele prirodne resurse i emitovale štetne materije bez preuzimanja odgovornosti, ili čak razmišljanja o ovim postupcima. Pa tako, jedan od termina koji sve češće čujemo i sistem poslovanja kojem se okreću brojne kompanije i udruženja jeste cirkularna ekonomija, a koja podrazumeva kružni proces u okviru kojeg otpad postaje resurs koji može ponovo da se proizvodi.

Jedno od udruženja koje u svom radu spaja prepoznavanje važnosti zaštite životne sredine, cirkularno preduzetništvo i socijalni rad jeste Bio Idea. Ovo udruženje nastalo je još 2011. godine od neformalne grupe žena koje su se angažovale u sferi socijalne ekonomije, a od 2015. godine se postepeno i profilisalo za rad u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. Bio Idea se u svom radu bavi različitim aktivnostima, a centralni stub delovanja predstavlja pravljenje sapuna, za koje koriste inovativni patent za izradu sapuna od otpadnog ulja u kućnim uslovima, i besplatne radionice pravljenje sapuna za žene, koje se održavaju barem tri puta godišnje za sve zainteresovane. Ovo udruženje kroz svoje delovanje osnažuje marginalizovane grupe, prvenstveno žene sa sela i pomaže im da ostvare ekonomsku nezavisnost.

„Naša misija je razvoj inovativnog poslovnog modela socijanog/ekološkog preduzetništva, koji iz ograničenih resursa stvara društvene i ekološke vrednosti, prvenstveno u korist društveno marginalizovanih grupa, radi uspostavljanja društvene kohezije i boljeg pravednijeg života za sve. Koristimo poslovni model socijalnog, to jest, zelenog preduzetništva za postizanje održivosti i umrežavamo ljude na principima solidarnosti, samopomoći i aktivizma”, kaže Sanida Klarić, predsednica udruženja Bio Idea.

Njihova vizija je da, savijanjem linearnog sistema proizvodnje i potrošnje, ostvare brend „BIO IDEA sapuna“ – brend koji je proverljiv, dostupan i od poverenja, koji predstavlja alternativu za pojedinca koji želi pozitivne promene u svojim navikama radi zdravijeg i dužeg života u zaštićenoj životnoj sredini. Kako Sanida podvlači, Bio Idea sapuni su brend koji koristi „pogrešno raspoređene resurse” i doprinosi održivom i ravnomernom razvoju društva kroz upošljavanje ranjivih grupa u zajednici.

Nastanak Bio Idee

Ideja o Bio Idea sapunima rodila se, kako Sanida kaže, iz čiste „egzistencijalne potrebe”. Sanida je u firmi u kojoj je bila zaposlena proglašena tehnološkim viškom, te je, našavši se u nezavidnoj poziciji, odlučila da situaciju preokrene u svoju korist. S ozbirom na to da je radila u kozmetičkoj kući, gde je bila zaposlena na poziciji vođe projekta za prirodnu kozmetiku, rešila je da uloži svoju otpremninu u proizvodnju prirodnih, ručno rađenih sapuna.

„Već sam imala iskustva oko organizacije proizvodnje, poznavala sam zakonske propise o sanitarnom nadzoru, a iz prethodnog posla imala kontakte među potencijalnim dobavljačima. Istražila sam tržište i videla potrebu potencijalnih kupaca za ovim proizvodom. Oblik organizovanja zanatske radionice je bio najjednostavniji oblik organizovanja, gde su porezi bili najniži”, rekla je Sanida za portal Onasnaživanje.

Kako je poznavala nekoliko žena koje su želele da započnu neki posao, rodila se ideja o udruživanju, povoljnijoj nabavci sirovina, povećanju proizvodnje i lakšeg pristupa kanalima prodaje. Socijalna franšiza bila je sledeći korak u strategiji rasta.

Bio Idea – socijalna franšiza nastala je iz potrebe da se na jednostavan način jedan održiv posao multiplicira kroz niz obuka posebno prilagođenih novim franšizerima, te da im se pomogne da lako usvoje neophodna znanja i veštine proizvodnje eko sapuna, a da proizvod koje naprave u sklopu franšizne mreže prodaje veoma brzo bude prisutan na tržištu.

„Franšiza je namenjena marginalizovanim grupama stanovništva koje su po pravilu i socijalno ugrožene kategorije. Cilj obuka je da se posao napravi održivim i da se tako postigne cilj socijalnog preduzetništva – definitivno poboljšanje stanja ugroženih kategorija i dovođenja u stabilnu ravnotežu. Socijalna franšiza je strategija poslovanja koja se zasniva na replikaciji održivog poslovnog koncepta koji se deli besplatno na jedan fleksibilan, ali kontrolisan način preko licenciranja i partnerstva od strane matične organizacije radi postizanja društveno korisnih ciljeva”, objašnjava Sanida.

Šta to zapravo znači? Bio Idea kao franšizer podučava svoje franšize celokupnom poslovnom formatu, pruža im podršku kroz obuku i komunikaciju za sve vreme trajanja njihovog poslovnog odnosa. Matična radionica koju Bio Idea drži zainteresovanima daje kompletan franšizni paket primaocu franšize – zaštićeni znak (brend) – žig, dokazano znanje, operativni priručnik i uslugu podrške besplatno, tačnije bez ulazne franšizne naknade u zamenu za saradnju na već započetim projektima ili zajednički rad na projektima kojima se obezbeđuju inicijalna donatorska sredstva za opremu i obuke za pilot radionice novopridošlih franšizera. Radionice se održavaju u seoskim domaćinstvima koja se već bave proizvodnjom mlečnih proizvoda, ručnih radova ili zimnice, pa tim delatnostima dodaju i proizvodnju i prodaju bio sapuna.

„Mi pomažemo: oko pronalaženja prostora za radionice kroz uspostavljanje saradnje sa lokalnim zajednicama, pronalaženje inicijalnih sredstava za opremanje radionice nove franšize, kroz saradnju sa centrima za socijalni rad, Nacionalnom službom za zapošljavanje ili kroz dostupne projekte, obuke i zajednički plasman proizvoda. Od buduće franšize se očekuje da potpiše Ugovor o franšizi kojim preuzima franšizu. Franšiza je besplatna”, objasnila je Sanida u tekstu za portal Onasnaživanje, dodajući da se sve može naučiti, jer nijedno znanje nije nedostupno:

„Ali najvažniji je aktivizam, želja za promenom na bolje i upornost u ostvarivanju svojih životnih ciljeva. I, naravno, umrežavanje – zajedno smo jače i lepše.”

Danas, Bio Idea ima 9 potpisanih franšiznih ugovora sa svojim franšizerima.

„Neke franšizne radionice su preduzetničke, neke se nalaze u institucijama, a neke su u sklopu udruženja. Svaka radionica ima minimum 2 zaposlena. Franšize se finansiraju od svoje proizvodnje, a udruženje od donacija i realizovanih projekata na koje konkuriše. Naši kupci su društveno odgovorne kompanije iz Foruma za odgovorno poslovanje PKS i oni nam osiguravaju siguran plasman. Saradnja je dugogodišnja, ali se Ugovori na duži rok ne zaključuju, nego se radi na osnovu uspostavljenog poverenja. Naši franšizeri sem naše mreže prodaje za društveno odgovorne kompanije koriste mnogobrojne sajmove u svojim lokalnim zajednicama za prodaju svojih proizvoda. Svaka franšiza je slobodna da ima i svoje sopstvene kupce”, objašnjava Sanida.

Borba protiv nezaposlenosti i osnaživanje žena

Ono što je veoma specifično za Bio Ideu jeste upravo vrlo jasna i precizno određena socijalna komponenta, a posebno usmerenost na pomaganje ženama iz teže upošljivih kategorija, kao što su one iz ruralnih područja ili žene iz gradova koje su nakon 45. godine života ostale bez posla. Inače, bios na starogrčkom označava život, a idea je pokretač tog života. Sanida ističe da stvaranjem Bio Idea socijalne franšize žele da pokrenu živote ranjivih grupa sa margina na kojim su sada.

„Glavni razlog za pokretanje ovakvog biznis modela je odgovor na društveni izazov trajne nezaposlenosti, koja je prouzrokovana globalnim društvenim, ekonomskim i političkim promenama na koje pojedinac, koji pripada ranjivim grupama, ne može uticati. Sa druge strane, siromaštvo koje je uzrokovano nezaposlenošću dovodi do devijantnih pojava u društvu i jedan je od uzroka nasilja nad ranjivim grupama. Smatramo da širenjem mreže Socijalne franšize BIO IDEA i povećanjem konkuretnosti ovog inovativnog preduzetničkog poslovnog modela, koji iz ograničenih resursa stvara društvene vrednosti prvenstveno na korist ugroženih marginalizovanih grupa, doprinosimo promociji socijalne kohezije i boljeg pravednijeg života za sve”, kaže Sanida Klarić iz udruženja BioIdea.

Ona dodaje da su žene sve više uključene u cirkularno preduzetništvo, posebno u ruralnim sredinama, gde imaju priliku da iskoriste lokalne resurse i smanje otpad kroz inovativne poslovne modele. Na primer, žene na selu mogu da iskoriste preostali bio-otpad od prerade voća i povrća za proizvodnju prirodne kozmetike i sapuna, koji mogu kao inovativni i održivi proizvodi da se prodaju na lokalnim i svetskim tržištima.

Žensko cirkularno preduzetništvo podrazumeva i inkluzivnost, s obzirom na to da se ženama pruža mogućnost da se aktivno uključe u procese održive proizvodnje i upravljanja životnom sredinom, kao i da grade svoje karijere i biznise u ovom sektoru.

„Ovaj pristup ima za cilj da promoviše nezavisnost i osnaživanje žena u ovoj oblasti, kao i da pomogne u izgradnji društva koje poštuje rodnu ravnopravnost. Na ovom nivou možemo napraviti vezu između ženskog cirkularnog preduzetništva i savremenog ekofeminizma, što se ogleda u njihovoj zajedničkoj borbi za ekološku održivost i rodnu ravnopravnost. Ekofeminizam se zasniva na ideji da se sistemski problemi vezani za klimatske promene i degradaciju životne sredine ne mogu rešiti bez uvažavanja i uključivanja žena u procese donošenja odluka i aktivizma u ovoj oblasti”, zaključuje Sanida.

Ekološka osvešćenost i pravljenje sapuna od prirodnih materijala

Razlog za odabir delatnosti – proizvodnju ručno rađenih ekološki sapuna bio je taj što u savremenom svetu postoji sve veća potreba za rešavanjem problema dermatoloških alergija, ali i trend ekološke osvešćenosti i želje ljudi da koriste ekološka sredstva za održavanje higijene koja ne zagađuju životnu sredinu, prvenstveno tekuće vode.

„Iz ovih razloga očekujemo povećanu potražnju za eko proizvodima, a našu šansu umreženih radionica pod zajedničkim prepoznatljivim brendom, vidimo u relativno slobodnoj prodajnoj niši koja je rezultat razjedinjene konkurencije u vidu radionica sa malim kapacitetima. Bitan razlog za odabir ove delatnosti je i taj što je investicija za pokretanje ovog posla prihvatljiva za ranjive grupe jer je tehnologija jednostavna i zasniva se većim delom na ljudskom radu. Bitna karakteristika BIO SAPUNA je atraktivan, prirodan izgled, te razni negujući omekšavajući, stimulirajući, opuštajući, protiv upalni i regenerišući efekti na kožu. Potražnja za ovako osmišljenim ekološkim proizvodom izraženija je u zemljama Evrope, te je naš sledeći iskorak prekogranična saradnja”, objašnjava Sanida.

Bio Idea je prepoznala šansu da koristi jestivo otpadno ulje kao sirovinu za proizvodnju sapuna u radionicama ženskog socijalnog preduzetništva širom Srbije jer, kako Sanida navodi, domaćinstva u Srbiji mesečno potroše oko 2.300 tona jestivog ulja, od čega skoro trećina završi u prirodi.

„Potrošnja jestivih ulja u 2022. godini u domaćinstvima u Srbiji bila je oko 90.000 tona. Pretpostavljamo da ova količina ostaje nevidljiva za javne službe koje su nadležne za zbrinjavanje komunalnog otpada jer Zakon o upravljanju otpadom ne predviđa obavezu odvojenog sakupljanja bio otpada, dok se Pravilnik o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima odnosi samo na pravna lica sa preko 50 obroka. Rezultat je da se ovo ulje u obliku „fatberga“ pojavljuje na deponijama i to trostruko uvećano, umešano sa toalet papirom i drugim otpadom. Domaćinstva nisu dovoljno informisana o ovom problemu, koji sama izazivaju, a zbog nedostatka edukacija većina od njih nije upoznata kako da doprinese rešavanju ovog problema”, kaže Sanida.

Upravo zbog toga, Bio Idea nudi opciju da se ulja ne bacaju u kanalizacione odvode nego da se sakupljaju u domaćinstvima u lepu i funkcionalnu posudu sa filterom od zeolita. Kroz kreativne i zanimljive obuke, kao i proverene recepture, učesnici mogu samostalno napraviti sapune od ovih ulja. Na ovaj način se skreće pažnja na problem bio otpada i problem, kako kažu, „pogrešno raspoređenih sirovina“ koje se mogu iskoristiti za nove proizvode i dodatnu vrednost za lokalnu zajednicu.

„Korisnije je za čoveka i prirodu ako industrijski sapun, u čijoj se proizvodnji i distribuciji koriste naftni derivati, zamenimo prirodnim. U tradiciji je našeg naroda da se ništa ne baca. Vekovima su ljudi sami sebi pravili sapun“, zaključuje Sanida Klarić u tekstu za UNDP.

U srcu Bio Idee nalazi se entuzijazam, solidarnost i želja da se uspostavi sistem koji je pravedniji za sve. I sve to materijalizovano u dobroj umreženosti i malim, ali veoma pažljivo pripremljenim i nežnim sapunima za sve, koji pomažu mnogima.

Ilustracije: Olga Đelošević

Tekst je podržan od strane Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu „Scroll’n’Share” Oblakoder magazina ne izražavaju stavove Evropske unije i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Članak Bio Idea – spoj ekofeminizma, cirkularnog i socijalnog preduzetništva se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Gubici hrane javljaju se u celom prehrambenom sistemu, tokom procesa proizvodnje, prerade, distribucije, maloprodaje i krajnjeg dela – potrošnje. Oko 14 procenata svetske hrane se gubi nakon žetve, ne uključujući maloprodajnu fazu lanca snadbevanja, a procenjuje se da se 17 procenata baca u maloprodaji i u toku procesa potrošnje, navodi se u saopštenju Ujedinjenih Nacija.

Kako nijedan problem ne dolazi sam, već sa sobom vuče niz drugih posledica, dolazimo do toga da rasipanje hrane stvara velike količine otpada, koji se najčešće nepravilno obrađuje (potrebno je kompostirati ga), što može imati brojne negativne posledice po životnu sredinu. Smanjenje bacanja hrane smanjilo bi emisije gasova s efektom staklene bašte i usporilo uništavanje prirode.

Situacija u Srbiji je takođe zabrnjavajuća, posebno jer smo neprestano u borbi sa raznim vidovima zagađenja životne sredine, a svega par deponija (na kojima završi sav naš otpad) su sanitarne. Stanovnik Srbije na godišnjem nivou u proseku baci 10,18 kilograma hleba, 7,18 mesa, 6,74 litra mleka, 5,7 kilograma voća i 5,33 kilograma povrća, ističe inicijativa Odnesy. Ove namirnice spadaju u osnovne životne potrebštine, a prosečna količina otpada u Srbiji je oko 770 000 tona hrane, od kojih 90% završi na upravo na onim nesanitarnim deponijama.

Prema podacima Evropskog veća Evrospke unije oko 87,9 miliona tona hrane se gubi i rasipa u EU svake godine, što je otprilike 173 kg po osobi godišnje. Program Ujedinjenih nacija održivog rasta do 2030. godine radi na tome da smanji otpad, te su se EU i njegove države članice obavezale da će do 2030. prepoloviti rasipanje hrane po glavi stanovnika na maloprodajnom i potrošačkom nivou.

Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane ne treba da služi samo da nas podseti na ove velike brojke ili sporazume koji se potpisuju – ali se povodom toga uglavnom slabo radi, a još manje o tome zna. Ovakvi dani su tu da se ukaže i na brojne male inicijative i načine na koje možemo da doprinesemo našoj okolini, ali i zajednici i barem, kao pojedinci, smanjimo jedan deo otpada tako što svesnije koristimo hranu.

Aplikacija Odnesy

Aplikacija Odnesy je nedavno pokrenuta i čitav koncept osmišljen je tako da spreči bacanje viška hrane u restoranima, ali i u pekarama, piljarama i prodavnicama. Preko ove aplikacije u mogućnosti ste da kupite hranu po nižim cenama, a samim time, smanjite bacanje iste. Više o inicijativi i načinu na koji funkcioniše ova aplikacija, čitaje ovde.

Zajednički frižider

Pored toga, početkom godine pokrenuta je ekološka i humanitarna inicijativa Zajednički frižider. U Dorćol Platzu postavljen je frižider u koji možete ostaviti višak namirnica, a koje mogu koristiti najugroženiji stanovnici.

Solidarna kuhinja i Društveni centar ZaČin

I na kraju, ono što je svakako najvažnije je briga koju pružamo jedni drugima. Oko 2,3 milijarde ljudi u svetu suočava sa umerenim ili ozbiljnim poteškoćama da dobiju dovoljno hrane, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija. Umesto bacanja ili horderskog kupovanja bespotrebnih namirnica koje često neiskoristite na vreme, već im istekne rok trajanje i završe u kanti za smeće – priključite se akcijama koje pomažu gladnima i ugroženima. Jedna od njih je i Solidarna Kuhinja o čijem radu se možete informisati ovde. Takođe, inicijativa Društveni lonac u sklopu društvenog centra ZaČin.

Osvestite kupovinu i upotrebu namirnica, razmišljajte ekonomičnije, ali i humanije, dok neke stvari ipak ostaju odgovornost države da ih reguliše!

Naslovna fotografija: Preuzeta sa sajta Nestle

Članak Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Sa Sarom samo razgovarali o ljubavi koju gaji prema lampama, cirkularnoj ekonomiji koja se neminovo odvija u toku proizvodnje Nusprodukta, ali i o tome kako nastaju novi modeli i da li je moguće naručiti unikat za sebe.

Kako si došla na ideju da počneš da dizajniraš i proizvodiš lampe?

Sara Dević: Tokom studija arhitekture. Nije mi se sviđalo osvetljenje u sobi, pa sam napravila bele kocke – abažure od materijala za makete. Pravim stvari rukama od kad znam za sebe, valjda jer deluje meditativno. A i dobija se instant nagrada, uložen je trud i nešto opipljivo je stvoreno. I danas, rad rukama me odmara od apstrakcije ekrana sa rečima i brojkama. On rezultira nečime što druge ljude raduje i to mi daje ogromnu satisfakciju.

U jednu ruku, ovo se može smatrati i vrstom cirkularne ekonomije, da li ti gledaš tako na to? Koliko ti je važan taj momenat da od nečega što je već upotrebljivano napraviš nešto novo, a pritom, smanjiš otpad?

Mi smo u naseljima i gradovima do guše uronjeni u nekakve predmete, stvari, i sve one nešto znače, nešto vrede i nečemu služe; tako one stoje u sistemu odnosa koji je, realno, vrlo striktan. Ali ima nekoliko (svega nekoliko) mesta na kojima nagomilani predmeti nemaju vrednost, značenje, ni svrhu. To su deponije, ponekad ulice, buvljaci, radnje polovnih stvari, skladišta sa rekvizitima, online buvljaci (kao Kupindo i E-bay), antikvarnice – tim redom. Tu su predmeti koji su ispali iz poretka, koji su vraćeni svetu haosa. Ja volim da mislim kako ih izvlačim odatle bezvredne, beznačajne i beskorisne, dakle nevine, i oni su onda moja čista glina za vajanje.

Koje sve elemente koristiš u proizvodnji?

Kada je o električnim elementima reč, u Njujorku sam otkrila potpuno novi univerzum sijalica, grla, prekidača, dimera, kakvi uopšte nisu dostupni kod nas. Te radnje su koncentrisane u Chinatown-u na Menhetnu gde provodim mnogo vremena sa radnicima čiji je posao i da popravljaju lampe i tu dobijam ideje šta sve može da se napravi. Nove modele tako inspiriše i to šta je dostupno od električne opreme—što je opet mindset „šta možemo da uradimo sa onime što leži tu oko nas.” Na isti način kao i rad sa odbačenim, i ovde je moja inventivnost samo u preslaganju onoga što već postoji.

Šta predstavlja najveći izazov?

Unutrašnja konstrukcija u telu lampe. Baš je izazovno kako te, uvek nove, komade sastaviti u stabilnu celinu koja je sklopiva i rasklopiva. Tu pomažu stolari koji prave male elemente od drveta koji moraju biti tačni u milimetar.

Odakle navire inspiracija za različite oblike i modele lampi?

Ne znam. Slažem i preslažem dok se ne desi neki novi oblik koji je baš zabavan ili jako lep. Do toga obično stignem računajući proporcije: lampa je visoka tri svoje glave, ili se prečnik gornjeg dela preslikava dole u širinu postolja, ili je postolje visoko dve širine stakla, i tako dalje. Postoji velika teorija oko toga, ali ukratko – taj utisak da je nešto jako lepo ili skladno često dolazi od smislenih veličina. 

Red water 2

Mramor caramel

Robert

Da li postoji mogućnost naručiti custom lampu po želji?

Da! Ljudi su mi donosilli interesantne komade stakla ili neke predmete koji su im važni ili lepi; radim sa raznim materijalima, pa mogu da lampifikujem bilo šta.

Zašto su tebi lampe zanimljive? Da li za tebe imaju neko posebno značenje?

Mislim da se radi o iskonskoj fascinaciji onime sto svetli i greje.

Da li imaš omiljenu lampu ili neku interesantnu priču koja ima veze sa izradom?

Tek nakon dve godine pravljenja lampi u podrumu kuće u kojoj smo živeli u Bruklinu (taj podrum se vidi u videu na sajtu), saznala sam da su tu glumac Steve Buscemi i njegova supruga Jo Andres napravili svoj prvi film, baš u tom podrumu, i da se on, ni manje, ni više, bavi opsadom Sarajeva devedesetih, a da je Mira Furlan učestvovala kao naratorka. U to vreme, Buscemi je bio član Wooster teatra u Sohou, koji i dalje postoji, a prošle godine osnivačica i direktorka teatra kupila je jednu od novih Nusprodukt lampi, saznavši za njih preko video umetnika iz Bosne. Te veze me oduševljavaju, baš kao i sklapanje lampe od elemenata sa Kalenić pijace i sa ulica Menhetna.

Svaka lampa ima i svoje ime, kako im daješ nazive?

Ne volim inače da im dajem imena, ali sam ovog puta morala zbog sajta. Bilo je samo praćenje toga šta je asocijacija i kom svetu lampa pripada izgledom, oblikom, materijalima. Na primer, ona podkolekcija „The Shape of Things to Come” neizbežno pripada šezdesetima i maštanju o putu u svemir i celokupnoj estetici tog doba, pa smo je tako i nazvali, prema jednom tadašnjem filmu. Takođe, dosta prijatelja je „kumovalo”.

Gde dalje ide Nusprodukt, koji su planovi?

Nusprodukt je trenutno u velikom iskoraku. Kontaktirao me je jedan showroom u Williamsburg-u koji bi sve da ih uzme, i jedan u Sohou. I skoro uvek čujem: „Nikada nisam video/ videla ovako nešto.” Ono što sada tražim je način da povećam kapacitet za proizvodnju i dalje unikatnih komada. Uz to, neki modeli imaju veliki potencijal za serijsku proizvodnju, tako da jedna grana Nusprodukta može biti izrada prototipa za industriju, za male serije. To su sve razgovori za sada, videćemo.

Fotografije: Laura F. Izuzquiza

Članak Iskonska fascinacija onim što svetli i greje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„Jačanje cirkularne ekonomije-nordijska iskustva“ je projekat kojim nordijske zemlje podržavaju Srbiju u nastavku sprovođenja principa cirkularne ekonomije sa namerom da uspostave saradnju sa lokalnim partnerima i istaknu važnost ove oblasti za svaku lokalnu zajednicu.

„Sadašnja upotreba prirodnih resursa u svetu je neodrživa i zato je neophodna cirkularna ekonomija u rešavanju globalnih ekoloških i ekonomskih izazova. To je model za klimatski održiva društva i donosi velike poslovne mogućnosti“, rekao je ambasador Finske u Srbiji, Kimo Lahdevirta. On je dodao da, iako jeste njen važan deo, cirkularnu ekonomiju ne treba svoditi samo na reciklažu. „Ona podrazumeva i dobar dizajn proizvoda, efikasnu upotrebu resursa, smanjivanje emisija i ponovnu upotrebu proizvoda i materijala. Otpad jedne industrije je resurs za drugu industriju“, rekao je ambasador Lahdevirta.

Zamenik gradonačelnika Kragujevca Ivica Momčilović rekao je da su inovacije koje nordijske zemlje primenjuju inspiracija za pokretanje cirkularne ekonomije i poboljšanje kvaliteta života, kao i da su, osim inovacija, potrebne i korporativna i građanska odgovornost. „U zelenom biznisu Kragujevac je na dobrom putu. Pre nekoliko godina u okviru JKP Šumadija otvoren je najsavremeniji reciklažni centar na području centralne Srbije. Na prostoru od 10.000 kvadrata selektuje se i odlaže plastika, aluminijum, tetrapak, otpadna ulja, kućna hemija i otpadne gume“, rekao je Momčilović.

Zamenik Šefa misije ambasade Švedske Aleksander Pejre Dutrej rekao je: „Jedan od najvažnijih preduslova je da vlasti na svim nivoima- opštine, okruzi i država budu posvećeni cilju da se otpad ne razmatra kao problem, već kao resurs. On je dodao da će cirkularna ili zelena ekonomija imati značajnu ulogu u strategijama o životnoj sredini koje se razvijaju u Srbiji, što je povezano sa reformama kroz koje Srbija prolazi na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. „Razvojna saradnja sa partnerima u Srbiji ima za cilj stvaranje okvirnih uslova za zelene investicije na lokalnom i nacionalnom nivou“, rekao je Pejre Dutrej.

Nordijski eksperti prezentovali su finski grad  Lahti, evropsku zelenu prestonicu i upravljanje zelenim otpadom i otpadnim vodama u švedskim gradovima. Svoja iskustva u primeni nordijskih principa cirkularne ekonomije preneli su predstavnici kompanija koje posluju u Srbiji -Fabrika kartona Umka/Kappa Star Group i Vucomm/Vaicala. Partneri u projektu ”Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva” su: Nordijska poslovna alijansa, NALED, Privredna komora Srbije i Grad Kragujevac.

Članak Održana konferencija o Jačanju cirkularne ekonomije se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ova količina može biti znatno smanjena uz pomoć cirkularne ekonomije. Zbog čega je ona značajna za našu planetu?

Cirkularna ekonomija podrazumeva kružni proces u okviru kojeg otpad postaje resurs koji može ponovo da se proizvodi. Razlikuje se od linearne ekonomije, po modelu uzmi – napravi – baci, gde otpad najčešće završava na deponijama i time direktno utiče na životnu sredinu. Tako u okviru cirkularne ekonomije, od upotrebljene plastične flaše, nakon reciklaže može nastati nova. Na taj način ne dolazi do procesa razgradnje u prirodi koji traje godinama. Naravno, nije svaka plastika reciklažna, te je oznaka Zelena tačka znak da se ta ambalaža može reciklirati – ukoliko postoje uslovi za to.

Neke od metoda cirkularne ekonomije su upravo reciklaža koja je dosta razvijena u državama sa izgrađenim reciklažnim sistemom, i prelazak na kupovinu proizvoda koje možemo koristiti više puta.

Stoga vam predstavljamo deset stvari koje doprinose cirkularnoj ekonomiji, a samim tim i zaštiti životne sredine. Ono u šta verujemo je da ste cegere i staklene flašiće već uvrstili u svoju svakodnevicu, te ih nećemo navoditi kao opciju.

Bambusove, staklene i metalne cevčice

Plastične cevčice su jedna od najupotrebljivanijih stvari, naročito u ugostiteljstvu. Mnogi vole da ih koriste i u svojim domaćinstvima, uprkos njihovom štetnom dejstvu po okolinu. Poslednjih godina, brojni kafici počeli su da koriste papirne cevčice od reciklažnog papira, što je odličan korak. Mi vam preporučujemo višekratne cevčice od bambusa, stakla ili metala. Mogu se koristiti mesecima ili godinama, a nakon njihove upotrebe postajete heroj sa sokićem u ruci.

Višekratne vreće za voće

Još jedna zanimljiva i korisna zamena za plastične kese su višekratne vreće za voće. U svim marketima na sektoru za voće postoje na stotine kesa koje, nakon što upotrebimo, završavaju na ulicama, deponijama i u našim rekama. Ova korisna zamena oslobodiće vas onih čuvenih skladišta kesa u fiokama, a pored toga, doprinećete očuvanju životne sredine.

Tupferi za lice

Nezaobilazna stvar u svakom toaletu su višenamenski tupferi, koje najčešće koristimo za skidanje šminke ili čišćenje lica. I te kako korisna stvar za negu, ali takođe, upotrebljiva samo jednom, nakon čega završi u kanti za otpatke. Međutim, i za to postoji eko alternativa, u pitanju su pamučni tupferi napravljeni od reciklažnog pamuka, koji služe istoj svrsi, samo su upotrebljivi više puta. Nakon korišćenja ih operete i možete da ih koriste iznova i iznova!

Kutije i pribor za jelo

Sjajna opcija za sve one koji sa sobom na posao ili u školu vole da ponesu obrok za taj dan. Pored toga što je ovo zdravija verzija od naručivanja hrane u plastičnim ambalažama i sa plastičnim priborom za jelo, doprinsi i cirkularnoj ekonomiji. Nakon upotrebe, jedino što je potrebno je da ih operete i spremne su za novu omiljenu hranu.

Četkice za zube

Nezaobilazna stvar koju koristimo svakodnevno za održavanje lične higijene su četkice za pranje zuba. Zamena za plastične četkice su drvene, napravljene najčešće od bambusa. Brojne kompnije koje proizvode sredstva za oralnu higijenu prepoznale su ovo kao način za doprinos očuvanju životne sredine i time potpomogle cirkularni model. Stoga ih je lako ponaći u prodaji, te sada nemate izgovora!

Silikonski poklopci

Ovi prilagodljivi poklopci su idelana zamena za aluminijum i plastične folije. Pored toga što su prilagodljivi različitim oblicima posuda za odlaganje, smanjiće upotrebu gorepomenutih folija, koje najčešće završe na obližnjim deponijama.

Grafitne olovke i bojice od recikliranog novinskog papira

Sjajna opcija za sve školarce i kreativce. Napravljenje su od reciklažnog papira, te su već deo cirkularnog sistema. Ova ideja preuzeta je iz Kine i Indije, budući da su ove dve zemlje prve krenule sa proizvodnjom olovki i bojica od recikliranog novinskog papira, a ovaj način impelementiran je i u Srbiji u firmi koja se nalazi u Smederevskoj Palanci.

Ekološka zamena za plastičnu foliju – voskane krpice

Ova inovativna zamena za plastične folije napravljena je od sojinog voska. Voskane krpice koriste se za pokrivanje činija, pakovanje sendviča, voća… Slično kao i silikonski poklopci, namenjeni su za višekratnu upotrebu, potrebno je samo da ih operete i spremne su za novo korišćenje, a zbog njihove prilagodnjivosti, možete ih koristiti za pokrivanje činija različitih oblika i veličina.

Eko truleks krpe i sunđeri

Još jedna od stvari koje koristimo više puta u toku dana su truleks krpe i sunđeri za pranje posuđa. Klasični sunđeri teško su razgradivi i jako štetni, a menjamo ih na manje od mesec dana. Zmislite koliko smo sunđera do sada ostavili iza sebe da se godinama razgrađuju? Ova ekološka zamena napravljena je od konca i vunice, te sami, kod kuće, možete da kreirate oblik sunđera koji vam odgovara, a što je najvažnije – biće eko frendly.

Homemade nakit i garderoba

Rečju – održiva moda! Ručno pravljeni nakit, majice, kape i šalovi od prirodnih materijala su stvari koje pospešuju cirkularnu ekonomiju, a najčešće su i unikati. Ukoliko ste ljubitelji mode i volite često da kupujete nove krpice, zastanite! Ne idite u velike šoping centre, već pronađite handmade proizvode i tako podržite mlade preduzetnke i ekologiju.

Ovaj tekst podržan je od strane:

Članak Cirkularna ekonomija – 10 načina kako da doprinesete očuvanju životne sredine se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Članak Nordijska iskustva u cirkularnoj ekonomiji se pojavljuje prvo na Oblakoder.