fbpx
ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji ✹ ANTENA NOVA EPIZODA: Borosane - Simbol radnica u Jugoslaviji

Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane

Gubici hrane javljaju se u celom prehrambenom sistemu od procesa proizvodnje, pa sve do potrošnje, dok se u Srbiji, u proseku, baci oko 770 000 tona hrane
Piše: Marija Milić

29. September 2022

U svetu u kome se više od dva miliona ludi suočava sa glađu neophodno je uticati na smanjenje gubitak i rasipanje, odnosno bacanje hrane, a uz to kao neodvojivi deo dolazi i smanjenje otpada, koji utiče na efekat staklene bašte, odnosno na klimatske promene. Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane obeležava se 29. septembra, a to je ujedno i prilika da opet stavimo fokus na ovu važnu temu.

Gubici hrane javljaju se u celom prehrambenom sistemu, tokom procesa proizvodnje, prerade, distribucije, maloprodaje i krajnjeg dela – potrošnje. Oko 14 procenata svetske hrane se gubi nakon žetve, ne uključujući maloprodajnu fazu lanca snadbevanja, a procenjuje se da se 17 procenata baca u maloprodaji i u toku procesa potrošnje, navodi se u saopštenju Ujedinjenih Nacija.

Kako nijedan problem ne dolazi sam, već sa sobom vuče niz drugih posledica, dolazimo do toga da rasipanje hrane stvara velike količine otpada, koji se najčešće nepravilno obrađuje (potrebno je kompostirati ga), što može imati brojne negativne posledice po životnu sredinu. Smanjenje bacanja hrane smanjilo bi emisije gasova s efektom staklene bašte i usporilo uništavanje prirode.

Situacija u Srbiji je takođe zabrnjavajuća, posebno jer smo neprestano u borbi sa raznim vidovima zagađenja životne sredine, a svega par deponija (na kojima završi sav naš otpad) su sanitarne. Stanovnik Srbije na godišnjem nivou u proseku baci 10,18 kilograma hleba, 7,18 mesa, 6,74 litra mleka, 5,7 kilograma voća i 5,33 kilograma povrća, ističe inicijativa Odnesy. Ove namirnice spadaju u osnovne životne potrebštine, a prosečna količina otpada u Srbiji je oko 770 000 tona hrane, od kojih 90% završi na upravo na onim nesanitarnim deponijama.

Prema podacima Evropskog veća Evrospke unije oko 87,9 miliona tona hrane se gubi i rasipa u EU svake godine, što je otprilike 173 kg po osobi godišnje. Program Ujedinjenih nacija održivog rasta do 2030. godine radi na tome da smanji otpad, te su se EU i njegove države članice obavezale da će do 2030. prepoloviti rasipanje hrane po glavi stanovnika na maloprodajnom i potrošačkom nivou.

Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane ne treba da služi samo da nas podseti na ove velike brojke ili sporazume koji se potpisuju – ali se povodom toga uglavnom slabo radi, a još manje o tome zna. Ovakvi dani su tu da se ukaže i na brojne male inicijative i načine na koje možemo da doprinesemo našoj okolini, ali i zajednici i barem, kao pojedinci, smanjimo jedan deo otpada tako što svesnije koristimo hranu.

Aplikacija Odnesy

Aplikacija Odnesy je nedavno pokrenuta i čitav koncept osmišljen je tako da spreči bacanje viška hrane u restoranima, ali i u pekarama, piljarama i prodavnicama. Preko ove aplikacije u mogućnosti ste da kupite hranu po nižim cenama, a samim time, smanjite bacanje iste. Više o inicijativi i načinu na koji funkcioniše ova aplikacija, čitaje ovde.

Zajednički frižider

Pored toga, početkom godine pokrenuta je ekološka i humanitarna inicijativa Zajednički frižider. U Dorćol Platzu postavljen je frižider u koji možete ostaviti višak namirnica, a koje mogu koristiti najugroženiji stanovnici.

Solidarna kuhinja i Društveni centar ZaČin

I na kraju, ono što je svakako najvažnije je briga koju pružamo jedni drugima. Oko 2,3 milijarde ljudi u svetu suočava sa umerenim ili ozbiljnim poteškoćama da dobiju dovoljno hrane, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija. Umesto bacanja ili horderskog kupovanja bespotrebnih namirnica koje često neiskoristite na vreme, već im istekne rok trajanje i završe u kanti za smeće – priključite se akcijama koje pomažu gladnima i ugroženima. Jedna od njih je i Solidarna Kuhinja o čijem radu se možete informisati ovde. Takođe, inicijativa Društveni lonac u sklopu društvenog centra ZaČin.

Osvestite kupovinu i upotrebu namirnica, razmišljajte ekonomičnije, ali i humanije, dok neke stvari ipak ostaju odgovornost države da ih reguliše!

Naslovna fotografija: Preuzeta sa sajta Nestle

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

0 Comments

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *