Ovog puta, pred beogradsku publiku u Ložionica Beogradstiže DJ Tennis, globalno ime elektronske muzike, osnivač etikete Life and Death i jedan od najuticajnijih selektora savremene klupske scene. Njegov prepoznatljiv zvuk spaja house, techno i disco u jedinstveno iskustvo na podijumu.  Zatim zajedno sa njim nastupa, Tijana T, miljenica beogradske scene i jedna od ključnih figura regionalnog i međunarodnog techno-a.

Poznata po acid-dominantnom izrazu i emotivnim setovima, Tijana briše granice između underground klubova i velikih festivalskih bina. Lokalnu podršku pruža Runy, umetnik koji godinama dosledno gradi svoj zvuk i zajednicu, ostavljajući snažan trag na balkanskoj i evropskoj elektronskoj sceni. Lineup upotpunjuje i Mark Aasgier, istaknuti član kolektiva Kult Talents, koji je brzo zauzeo svoje mesto na beogradskoj sceni. Njegovi setovi spajaju techno, house i acid u dinamičnu i savremenu selekciju.

Dj Tennis je umetnički projekat Manfredija Romana, osnivača i A&R-a izdavačke kuće Life and Death. Nakon dugogodišnjeg rada u muzičkoj industriji, 2010. godine započinje DJ karijeru i ubrzo postaje jedno od najprepoznatljivijih imena svetske elektronske scene. Nastupao je u klubovima kao što su Circoloco Ibiza, Fabric London i Panorama Bar, kao i na festivalima Sonar, Primavera Sound i Coachella. Poznat po sposobnosti da spoji intimnu atmosferu sa velikim plesnim podijumima, DJ Tennis kombinuje house, techno i disco u jedinstven i emotivan zvuk. Kao producent, objavljivao je muziku za renomirane izdavačke kuće poput Kompakt i !K7, dok kroz Life and Death kontinuirano oblikuje savremenu elektronsku scenu. Iako se često vezuje za house i techno, DJ Tennis je poznat po tome što ne poštuje striktne žanrovske granice.

DJ Tennis

Trenutno živi u Parizu, ali njegovi setovi i muzika su globalno putovanje  i upravo zbog toga je postao jedan od onih umetnika čiji se nastupi doživljavaju kao međunarodni događaj.

Jedna od najznačajnijih predstavnica srpske i regionalne elektronske scene, Tijana T, aktivna je još od ranih 2000-ih, a danas važi za DJ-a sa globalnim ugledom i jednu od najtraženijih izvođača na savremenoj techno sceni. Njena muzika prepoznatljiva je po acid-dominantnom techno zvuku, obogaćenom elementima housea, electra, breakbeata i trancea, dok su njeni setovi istovremeno snažni, emotivni i duboko povezani sa publikom.  Od 2016. godine ostvarila je više od 700 nastupa u preko 50 zemalja na šest kontinenata, podjednako suvereno nastupajući u intimnim underground prostorima i na najvećim svetskim festivalskim binama. Njena sposobnost da vodi podijum ,  bilo da otvara veče, zatvara noć ili gradi energiju do izlaska sunca, učinila ju je redovnim gostom institucija kao što su Berghain, The Bunker New York, Boiler Room i Beats In Space.

Tijana T, foto: Viktor Shekularatz

Beogradski puls koji gradi zajednicu!

Runy je jedan od prepoznatljivih artista balkanske elektronske scene, sa više od decenije aktivnog prisustva i značajnim uticajem na njen razvoj. Karijeru je gradio u Novom Sadu, gde je kroz klub Tunnel i serijal žurki na Potoku od 2011. godine doprineo jačanju lokalne klupske kulture, dovodeći važna imena svetske DJ scene. Kao osnivač CMOK zajednice i CMOKAST podkasta, Runy kontinuirano radi na promociji elektronske muzike, edukaciji publike i povezivanju scene. Njegov muzički izraz kombinuje techno-house osnovu sa elementima elektra, progresivnog trensa, acida i breakbeata, u mračnijem i hipnotišućem tonu. Nastupao je širom Evrope, uključujući festivale poput Exit-a i Butik Festivala, kao i u renomiranim klubovima i prostorima u regionu i šire.

Mark Aasgier je prepoznat po zvuku koji spaja techno-house temelje sa acid akcentima, dubokim teksturalnim slojevima i progresijom inspirisanom tranceom. Njegovi setovi su vođeni preciznom intuicijom i emotivnim tempom, bez ograničenja žanrova, u korist prirodnog toka i unutrašnje logike. Rezultat je hipnotična energija koja se gradi kroz detalje, kontrolu i postepeno razvijanje, držeći podijum u konstantnom pokretu.

ФOMO se na domaćoj sceni profilisao kroz dosledan i autentičan pristup, u kojem muzika ostaje u prvom planu. Bez kompromisa u selekciji i bez potrebe da se prati trenutni hajp, ovaj koncept od početka gradi identitet zasnovan na jasnoj umetničkoj viziji. Fokus nikada nije bio na pukom utisku veličine, već na stvaranju iskustva koje publika pamti , kroz zvuk, atmosferu i zajednicu ljudi koji dolaze sa istim razlogom.

Takav pristup doveo je do organskog rasta. ФOMO se nije nametnuo preko noći, već se razvijao postepeno, od događaja do događaja, gradeći poverenje publike. Još od ranih bookinga poput Oden & Fatzo, Sweely, Pablo Bozzi, Denis Sulta, WhoMadeWho , pa onda Chris Stussy, bilo je jasno da se program ne vodi kratkoročnim trendovima, već dugoročnom idejom. Prvo izdanje u Barutani u julu 2024. godine postavilo je temelj tog senzibiliteta, a niz rasprodatih događaja koji je usledio dodatno je potvrdio stabilan i kontinuiran razvoj.

Koncept ФOMO od svog prvog izdanja ima cilj da predstavi renomirane umetnike iz samog vrha svetske elektronske scene, istovremeno pružajući prostor publici sa izraženim ukusom i senzibilitetom za vrhunske muzičke događaje.  Ove sezone, ФOMO širi svoj program i očekuje rekordnu posetu, potvrđujući status jednog od najbitnijih događaja elektronske kulture u regionu. 

Ovo nije samo događaj, već nastavak priče koju zajedno pišu muzika, ljudi i grad.

Karte su u prodaji i možete ih  pronaći putem ovog  linka.

Članak DJ Tennis i Tijana T u Ložionici se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovog puta, u Manoniji je gostovao habkara (aka Ramzi Hazboun), palestinski umetnik sa beogradskom adresom, koji svoj rad razvija kroz film i zvuk. Kao DJ i selektor, njegov izraz oblikuje spoj elektronske, eksperimentalne i world muzike, često prožet field recordings elementima i intuitivnim odnosom prema prostoru i atmosferi.

U ovom izdanju predstavljamo njegov jednočasovni set i razgovor koji ga prati.

Kao DJ i selektor, kombinuješ elektronsku, eksperimentalnu i world muziku – šta vodi tvoj proces selekcije?

habkara: Elektronska muzika je bila moja početna tačka kada sam počeo da se bavim DJ-ingom u Palestini oko 2002. godine, uglavnom pod uticajem žurki. World i eksperimentalna muzika su više došli kroz slušanje, a kasnije sam počeo da ih uklapam u setove koji nisu u potpunosti namenjeni plesu, već odgovaraju različitim prilikama poput ove u Manoniji.

Uglavnom puštam ono što i sam volim da slušam, mešajući to na način koji mi deluje zanimljivo. Ponekad izlazim i van tih žanrova, ne postoje striktna pravila.

Prilikom selekcije traka obraćam pažnju na prostor i pokušavam da zamislim njegovu energiju, ponekad je povezujem čak i sa vremenom ili fazama Meseca, jednostavno pratim trenutni osećaj.

Na primer, u set za Manoniju sam ubacio eksperimentalne brass elemente jer prostor deluje pomalo zarđalo i eksperimentalno. Dodao sam i grčku buzuki muziku Lordanisa Tsomidesa, jer prostor ima i taj folk osećaj, kao pijaca, pa sam želeo da unesem nešto balkansko i sunčano, čak i po oblačnom, kišnom danu.

Koliko je kontekst – politički, društveni ili prostorni – važan u tvom radu?

Delimično je važan. Neke kontekste ne možeš izbeći, neki su dobri, neki ne. Za moj rad kao DJ-a i selektora, to je manje političko. Trudim se da izbegnem hajp oko toga što sam Palestinac koji je vezan za vesti i sliku žrtve. Istovremeno, prija mi kada sam pozvan na događaje zbog svog identiteta, jer to pokazuje širi osećaj solidarnosti, što poštujem.

Društveni kontekst mi je važniji, posebno u načinu na koji se uključujem u scenu i razumem lokalnu kulturu. Prostorni kontekst je verovatno najvažniji, kao što sam već pomenuo.

Može li zvuk biti oblik otpora? Kako se ti odnosiš prema toj ideji u svom radu?

Zavisi šta podrazumevaš pod otporom. Za mene DJ setovi napravljeni za zabavu baš i ne spadaju u to značenje. Oni mogu da stvore trenutke, da okupe ljude, ali zapravo ne menjaju duboke sisteme. Ipak, mislim da posvećeniji zajednički događaji mogu biti oblik solidarnosti i podrške ljudima pogođenim političkim i ratnim situacijama.

To jasnije vidim u muzici koja dolazi iz stvarnih konfliktnih područja, poput Zapadne Sahare, gde direktno podržava borbu. I u Palestini, posebno tokom Prve intifade, postojalo je mnogo snažne muzike otpora, pravljene sa pravom strašću. Danas, posle 30 godina, iz različitih razloga, to deluje ograničenije i ne uključuje sve kao ranije.

U svom radu retko koristim direktan politički materijal, poput Muslimgauze-a ili govora i pesama sa političkim temama. Ponekad ih ubacim da pokrenem određene misli o iskvarenim realnostima, ali imam osećaj da to više ostaje u podsvesti nego što stvara direktan efekat.

Kako tvoje palestinsko poreklo oblikuje tvoj umetnički izraz, posebno dok živiš i radiš u Beogradu?

Uvek sam osećao da je moj muzički izraz univerzalniji. Više sam fluidan i globalan, ne ograničen svojim poreklom. Istovremeno, biti Palestinac nije mentalno lako, pa nosim određeni šum i haos u sebi koji se odražava u mom izboru muzike i neobičnim kombinacijama žanrova. To je nešto što bih voleo dalje da razvijam.

Beograd mi deluje veoma otvoreno kada je muzika u pitanju, i lepo sam prihvaćen kroz svoj umetnički izraz.

Kako je beogradska scena uticala na tvoj rad?

Iako nisam istražio beogradsku muzičku scenu koliko bi trebalo, jer sam se preselio pre samo godinu dana i polovinu tog vremena proveo putujući, smatram da je kulturno veoma bogata, posvećena i aktivna. Istovremeno, veći klubovi često ponavljaju ista lokalna DJ imena, što mi deluje pomalo repetitivno i udaljilo me je od tog dela scene. Zato se osećam bliže underground kolektivima poput Sutra Cluba i Crvenilo Crew-a, koji donose raznovrsnije izvođače i više liče na zajednicu.

Pre selidbe u Beograd živeo sam u Novom Sadu 4 godine, ali sam iz nekog razloga već imao više prijatelja i konekcija ovde. Zahvaljujući kolektivu Za Slobodnu Palestinu, koji me je upoznao sa gradom na pravi način, povezao sam se sa ekipama poput Sutre i Crvenila, koji su me prihvatili kroz više događaja i pomogli mi da se osećam kao deo grada.

Što se tiče mog rada, ne mislim da je direktno pod uticajem. Više kružim oko svog univerzalnog tona i jezika. Ipak, učim od DJ-eva, izvođača i publike oko sebe, pokušavajući da razumem šta ovde funkcioniše, šta je popularno i gde se to preklapa sa onim što mene lično privlači.

Možeš li opisati film, stvaran ili zamišljen, za koji bi voleo da radiš soundtrack? Kako bi zvučao?

Ponekad muziku koju puštam zamišljam kao kosmički prostor, uglavnom mračan, sa skrivenim ili iznenadnim svetlim, šarenim, svetlucavim elementima. Zamišljam planete kao ljude, a ljude kao životinje i biljke, sve povezano i u pokretu, u različitim pravcima i oblicima. Prostor koji se stalno menja i otkriva.

Terenski snimci igraju važnu ulogu u tvom radu – šta te privlači toj praksi?

Još uvek sam relativno nov u korišćenju terenskih snimaka u svom radu, pa ne bih išao preduboko u to. Ali sam pokušavao da ih koristim u nekim setovima više zasnovanim na ideji, na festivalima, i sviđa mi se osećaj koji donose – kao da prvo čuješ i osetiš stvari bez instrumenata ili ritma, a zatim prelaziš u to. Dobro se uklapa sa eksperimentalnom stranom onoga što radim.

Uopšteno, svoj rad nekako delim na dva dela: neki setovi su više vođeni idejom, sa širokim miksom žanrova, a drugi su više party setovi, bliži tehnu i minimal tehnu, od kojih sam se u poslednje vreme malo udaljio, ali ih i dalje volim.

Tvoj rad kombinuje film i zvuk – kako doživljavaš odnos između ta dva medija u svojoj praksi?

Veoma snažan odnos, svakako. Zato obraćam mnogo pažnje na prostorni kontekst, kao što sam već pomenuo – stvari poput prostora, svetla, boja, tekstura, vremena, celokupne vizuelne strane. Takođe, zaista uživam u radu između vizuala i muzike, i ponekad radim live vizuale dok puštam muziku, što bih voleo još više da istražim.

Generalno je zanimljivo kako zvuk može da promeni sliku, i kako slika može da promeni zvuk. Tu postoji mnogo slojeva, i volim radove koji ih povezuju na jednostavan, ali smislen način – poput dobrog soundtracka za film, ili čak samo trenutka kada muzika doda još jedan sloj bojama horizonta.

Šta si želeo da preneseš setom koji smo snimili u Manoniji i kako bi ga opisao nekome ko ga prvi put sluša?

Samo malo zabave u zbunjujućim vremenima. Uglavnom elektronski, sa ponekim eksperimentalnim ili tradicionalnim instrumentalnim obrtima. Ništa preteško, uklapa se u atmosferu pijace.

Autorka intervjua: Marija Todorović

Članak Habkara is playing in my shop se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Ovog puta, u Manoniji je gostovao Praktikal (FKA 7II), producent i DJ iz Beograda i dugogodišnji član SUTRA kolektiva. Njegovi setovi i produkcija kombinuju neortodoksne ritmove, različite tempe, klupske energije i žanrovsku dvosmislenost, balansirajući između intenziteta plesnog podijuma i zrelijeg pristupa zvuku, istovremeno zadržavajući spontanost i eksperimentalni duh.

U ovom izdanju predstavljamo jednočasovni set Praktikal-a i razgovor koji ga prati.

Kako si počeo da praviš muziku i šta te inspirisalo da postaneš producent?
Praktikal: Muziku sam počeo da produciram još u srednjoj školi, kao klinac sam non stop visio na netu pa sam u jednom trenutku popio zabranu, što je bilo super, jer mi je FL Studio postao glavni izvor zabave! Trebalo mi je dosta godina igranja i pronalaženja nove muzike da bih sebi mogao da dodelim titulu producenta, kao i par bitnih prijateljstava da bih se uopšte odlučio da svoju muziku podelim sa krugom ljudi koji je širi od mojih najbližih.

Kako kombinuješ DJ setove i sopstvenu produkciju kada nastupaš uživo?
Nije toliko česta pojava da puštam svoju muziku u klubu, naravno da se s vremena na vreme desi, ali je sve to poprilično spontano, jer je na kraju dana spontanost stvar koja me je privukla kod DJ-inga, i koju smatram neizostavnim delom mog pristupa istom.

Da li postoji žanr ili scena koja te trenutno najviše inspiriše, a da ljudi možda još uvek nisu dovoljno svesni nje?
Rekao bih Scratchclart i ceo njegov clique – ekipa koja radi mutacije raznih modernih afričkih stilova kroz UK Funky prizmu. Ruku na srce ta scena je daleko od neafirmisane, ali kod nas je još uvek relativno nezastupljena, s obzirom da se takav party desi jednom u par godina.

Nedavno si objavio EP Magenta, koliko dugo si radio na njemu i koliko se razlikuje od svega što si do sada objavio?
Magenta je projekat koji je jedno dve godine skupljao prašinu na mom hard disku i u početku je brojao dosta više traka od 3 za koje smo se odlučili. Primarna ideja bila je da to bude klupski EP koji zvukom odstupa od moja prva dva izdanja i prikaže malo zreliji pristup saund dizajnu, dok istovremeno zadržava žanrovsku dvosmislenost kojoj sam sklon.

Koliko je kontekst – politički, društveni ili prostorni – važan u tvom radu?
Vrlo malo. Trudim se da budem vrlo aktivan i svestan stvari koje se dešavaju svakodnevno u svetu, međutim smatram da politika često biva zloupotrebljena, predstavljajući čitavu suštinu nečijeg stvaralaštva. U isto vreme imperativ je biti izuzetno vokalan protiv rastućeg zapadnjačkog fašizma i imperijalizma, ali bih odvojio to od same muzike koju produciram, ako to ima smisla.

Deo si SUTRA kolektiva, kako si se pridružio SUTRA ekipi?
Ne mogu da se setim tačnog momenta ozvaničenja, ali ja smatram da je momenat kada je SAUD prokomentarisao traku od SEDVS / PEEL koju sam pustio kada smo testirali ozvučenje u klubu Gadost davne 2018. i spremali se za novu godinu rečima: „Uuuu najs matori SEDVS / PEEL” bila neformalna inicijacija u kolektiv. Tada sam još uvek bio u nekim konzervativnijim techno fazama sa tendencijom da odustanem od elektronske muzike, ali sva sreća Žare i Doki su mi otvorili čitav novi horizont, a kasnije Cuban Chamber Of Commerce pogurao da izdam prvu traku.

Radiš i Badniss žurke, koja ideja stoji iza toga i kako si došao na ideju da zajedno sa Mionom pokreneš taj serijal?
Miona (moja sestra) i ja smo se u jednom trenutku složili da je Badniss nešto što objektivno falilo na domaćoj sceni. Tropical Riddimz koji su Feloneezy i Regis radili se dešavao sve ređe, a mi smo hteli da dodamo naš mali spin na zvuk globalnog juga i približimo ga novijim generacijama koje su možda propustile neke od prethodnih club night-ova tog tipa.

Da li imaš rituale ili navike kada praviš muziku?
Na moju sreću (ili žalost) nemam navike kada je muzika u pitanju. Bilo kakav šablon u kreativnom procesu za mene je potpuna misterija!

Postoji li neka traka koju nikada ne planiraš unapred, ali uvek znaš kada je pravi trenutak da je pustiš?
To bi morala da bude DJ Plead – Ruby.

Pesma koju obožavaš, ali je nikada ne bi pustio u klubu?
Kod kuće najviše slušam ambijent, noise, klasiku i razne non-club friendly žanrove, tako da sigurno postoji više od jedne pesme, iako nekada pustim nešto od navedenog kao bridge. Sve ostalo što volim sam vrlo verovatno već pustio, jer najgore je kajati se zbog nečega što nisi probao/la/li/le, a to što još uvek nisam spremam već za sledeći gig!

Koji tvoj remix ili originalni track ti je najdraži i zašto?
Bez razmišljanja Missing A Shoe sa YES-a. Po mom mišljenju moja najkompletnija traka aranžmanski.

Šta si želeo da preneseš setom koji smo snimili u Manoniji i kako bi ga opisao nekome ko će ga prvi put slušati?
Peak-time set koji bih ja pustio na SUTRA rejvu. Intenzivno, brzo mixanje, puno DJ tool-ova.

Autorka intervjua: Marija Todorović

Članak Praktikal is playing in my shop se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Denis Sulta je jedan od najznačajnijih predstavnika savremene elektronske scene iz Glazgova, čiji je meteorski uspon započeo 2015. godine objavljivanjem kultnog singla “It’s Only Real”. Uz podršku imena kao što su Four Tet, Ben UFO i Annie Mac, brzo se etablirao kao globalno tražen producent i DJ. Njegov Boiler Room set iz Glazgova postao je prelomni trenutak, nakon kog slede nastupi na prestižnim događajima i lokacijama poput Panorama Bara u Berlinu, The Warehouse Projecta, Space Miamija, kao i festivala Timewarp, Awakenings i Circoloco Ibiza. Paralelno, njegovi Sulta Selects događaji, redovno rasprodaju klubove širom sveta. Muzički oblikovan eklektičnim uticajima od hip-hopa do elektronske muzike, kao i klasičnim obrazovanjem kroz Nacionalni omladinski orkestar Škotske, Sulta razvija prepoznatljiv house zvuk bogat groove-om, melodijom i emotivnim nabojem. Izdanje za Ninja Tune iz 2019. godine dodatno potvrđuje njegovu umetničku širinu i sklonost ka eksperimentisanju. Nakon pauze tokom pandemije, Denis Sulta se vraća snažniji nego ikada, sa skoro 5 miliona pregleda na Boiler Room platformi i najgledanijim setom godine. Njegovo novo izdanje “World of Flies”, objavljeno 10. novembra, predstavlja početak nove faze – u kojoj se po prvi put ističe i kao vokalista i autor kompletnih pesama. Sa povećanim fokusom na originalna izdanja i saradnje, Denis Sulta ulazi u novo poglavlje karijere koje potvrđuje njegov status jednog od najuzbudljivijih imena današnje elektronske muzike.

Autentični dvojac domaće scene – neosporna klabing atrakcija

Luton I Šćepa,  njihova energija, muzički ukus i prepoznatljiv performans učinili su ih glavnom klabing atrakcijom u poslednjih nekoliko godina. Njihovi setovi, protkani živim instrumentima, čvrstim gruvom i raznolikim harmonijama, predstavljaju spoj muzikalnosti, iskustva i instinkta, rezultat snažnih muzičkih temelja koje su izgradili svirajući bubnjeve (Luton) i bas gitaru (Šćepa).Publiku ne osvajaju samo selekcijom, već i neponovljivom hemijom za pultom, jer retko ko toliko uživa u house muzici kao ovaj dvojac. Poznati i po svom autentičnom stilu i izraženom scenskom identitetu, Luton & Šćepa svaki svoj nastup pretvaraju u živu, razigranu i emotivno nabijenu žurku. Više od običnih DJ-eva, oni su arhitekte klupskih iskustava koji svaki prostor pretvaraju u dinamičan plesni podijum i jedinstveno muzičko putovanje.

Kacansky (Kult talents) je beogradska  DJ-ica, odrasla u muzičkoj porodici, gde je od malena razvila snažnu vezu sa zvukom. Njeni setovi donose sirovu energiju i iskrenu emociju, bez žanrovskih granica , od house-a i trance-a do garage-a i hardgroove-a. Prepoznatljiva je po prljavim groove-ovima, razigranim vokalima i moćnim bas linijama, a svaki njen nastup je balans spontanosti i preciznosti.

Kroz dosadašnja izdanja, ФOMO je ugostio neka od najtraženijih imena savremene elektronske scene, poput Sweely-ja, Oden & Fatzo, Adama Ten-a, Pabla Bozzi-ja i mnogih drugih, potvrđujući svoj prepoznatljiv muzički identitet. Cilj ФOMO koncepta je da beogradskoj publici predstavi renomirane umetnike koji se trenutno nalaze na programima najznačajnijih svetskih festivala, nudeći autentičan i pažljivo selektovan program koji se ne propušta. Već prvim izdanjem otkriven je jedan drugačiji, manje eksponiran Beograd ,  publika sa izraženim ukusom i senzibilitetom, koja je možda bila na margini, ali je sada ponovo u fokusu, sa jasnom potrebom za kvalitetnim muzičkim sadržajem.

Članak ФOMO dovodi Denisa Sultu i Interstellar Funka              se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Cena karte u pretprodaji je 1000 dinara a možete ih kupiti u Telmi i Strogom Centru. Događaj počinje od 21h.

Opolopo je DJ i producent iz Štokholma koji se sa svojim remiksima i numerama pozicionirao na mapu muzičke scene Evrope kao jedan od najprepoznatljivijih i najzanimljivijih DJ-eva i producenata današnjice. Bilo da je u pitanju haus, bugi, brouken bit, fank ili soul, njegove kompozicije i produkcija su uvek beskompromisne, sa jakim gruvom koji tera na igru. 

Opolopo je nastupao širom sveta, od Londona do Tokija, a setovi mu obuhvataju žanrove poput fanka, bugija i soula, pa sve do raznih nijansi hausa. Rođen u Mađarskoj, a odrastao u Švedskoj, Opolopo je rani deo svog kreativnog razvoja proveo prateći svog oca, klavijaturistu na turnejama.. Uticaji poput Herbija Hankoka, Džefa Lorbera, Earth, Wind & Fire, Kvinsija Džonsa, Žan-Mišela Žara, Isaoa Tomite i Kraftwerka podsticali su njegovu kreativnost, dok su ga Džordž Klinton, Butsi Kolins i Dženeral Kejn zarazili virusom fanka zauvek.

Sa karijerom koja traje više od dve decenije, njegova muzika je objavljivana za poznate izdavačke kuće kao što su Local Talk, JVC Japan, Z Records, Toolroom, Warner Brothers, Tru Thoughts, Sony/BMG, Defected i Especial Records. Njegove saradnje i remiksi uključuju vokalistu nominovanog za Gremi – Gregorija Portera, Omara, Stiva Aringtona, Lisu Stensfild, Šona Eskofrija, Sendi Barbera, Džejkija Grejama, The Sunburst Band, Marija Biondija, Azymuth, Jungle, Sylvester, Leroy Burgess, Rolanda Klarka, Dekstera Vansela i mnoge druge.

Članak Opolopo u Strogom Centru se pojavljuje prvo na Oblakoder.

„U početku je ovo bio samo eksperiment. Postojala je ideja da se stvori prostor u kojem će talentovani DJ-evi imati priliku da rastu kroz stvarno iskustvo, uz podršku mentora i klupsku praksu. Danas, u drugoj sezoni, imamo preko 180 učesnika iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Makedonije i jasno definisanu strukturu koja povezuje edukaciju, mentorstvo i realno klupsko okruženje“, objašnjava Petar Bažalac, jedan od pokretača projekta.

Program koji je u početku bio vođen ljubavlju prema muzici, te željom da se podstiče zajedništvo i razvoj lokalne scene, danas je prerastao u prepoznatljivu platformu za edukaciju i afirmaciju novih izvođača. Prva sezona, sprovedena volonterski i potpuno besplatno, postavila je temelje projektu i pokazala koliko zajednica može da postigne kada se znanje i iskustvo nesebično dele.

U drugoj sezoni, Kult Talents ima jasniju strukturu, nove mentore i partnerske organizacije, ali zadržava istu misiju; da kroz znanje, praksu i podršku poveže sledeću generaciju izvođača sa profesionalnim svetom elektronske muzike.

EDUKACIJA U REALNIM USLOVIMA: KLUB KULT

Nova, druga sezona traje od oktobra 2025. do maja 2026. i podeljena je u dva semestra od po četiri meseca. Program je osmišljen kao kontinuiran proces učenja koji obuhvata sve ključne aspekte DJ profesije.

„Od samog početka želeli smo da polaznici ne uče iz tutorijala ili video materijala, već kroz neposredan kontakt s publikom, rad u stvarnim uslovima i individualan pristup svakom učesniku,“ objašnjava Ivan Vukajlović, koordinator i jedan od mentora.

„Svaki polaznik je drugačiji, po godinama, iskustvu, senzibilitetu i muzičkom izrazu. Zato program prilagođavamo svakome pojedinačno, vodeći detaljnu evidenciju i prateći sve faze razvoja, kako bi svako imao svoj tempo, smernice i prostor da napreduje na način koji mu najviše odgovara“, ističe on.

STRUKTURA PROGRAMA: TEORIJA, PRAKSA I PRODUKCIJA

„Naš program je zamišljen tako da polaznici rastu kroz sve aspekte DJ profesije i muzičke industrije,“ objašnjava Nemanja Miljaković, takođe jedan od osnivača.

„Prvi segment fokusiran je na miksovanje i tehničku preciznost. Nakon toga slede vinyl radionice za one koji žele da savladaju analogni pristup DJ-ingu. Treći deo posvećen je produkciji; radu u Abletonu, sound designu, mixu i masteringu. Ali ne stajemo samo na muzici. Dodali smo i radionice o mentalnom zdravlju, upravljanju društvenim mrežama, brendiranju i osnovama profesionalnog menadžmenta karijere. Želimo da naši polaznici ne budu samo tehnički spremni, već da razviju svest o sebi kao umetnicima i profesionalcima na sceni.“

„Kroz sve faze rada jednako vrednujemo trud, disciplinu, odgovornost i kolegijalnost. Cilj programa nije samo da se stvore tehnički spremni DJ-evi, već samosvesni umetnici koji razumeju scenu, publiku i sopstvenu ulogu u razvoju muzičke kulture.“

MASTERCLASS PREDAVANJA, MENTORI I MEĐUNARODNI GOSTI

Ove jeseni serijal nastavljaju domaći mentori: Commissar Lag 22. oktobra, Dejan Milićević 29. oktobra, Filip Xavi 5. novembra i Mancha 12. novembra. Takođe, biće organizovana i dva vanredna masterclass-a; 7. novembra predavanje će održati Andrew Meller i Vedrana, a 14. novembra Sepp i Nu Zau. Tokom godine, program će ugostiti i mlade producente nove generacije, uz goste iz regiona i Evrope.

Masterclass predavanja održavaju se svake srede u klubu Kult od 18:30 do 21 čas i predstavljaju spoj teorije, iskustva i razmene sa profesionalcima. Prvi međunarodni masterclass otvorili su Pavel Petrov i Nikolay Kirov (Vorick) iz bugarske EXE Group-e, temom “Industry Insights”, gde su govorili o globalnoj muzičkoj industriji, strukturi lejblova i modernom pristupu produkciji.

Ove jeseni serijal nastavljaju domaći mentori: Commissar Lag 22. oktobra, Dejan Milićević 29. oktobra, Filip Xavi 5. novembra i Mancha 12. novembra. Takođe, biće organizovana i dva vanredna masterclass-a; 7. novembra predavanje će održati Andrew Meller i Vedrana, a 14. novembra Sepp i Nu Zau. Tokom godine, program će ugostiti i mlade producente nove generacije, uz goste iz regiona i Evrope.

Za sve polaznike Kult Talents programa koji nisu iz Beograda, predavanja će biti dostupna i putem YouTube linka.

POVEZIVANJE SA INDUSTRIJOM

Kult Talents sarađuje sa više od pedeset partnera, uključujući festivale, klubove, organizacije i lejblove širom regiona.

„Ideja je da se napravi most između edukacije i profesionalne scene,“ ističe Petar. „Zato najuspešniji učesnici imaju priliku da nastupaju na festivalima, gostuju u inostranstvu i predstavljaju se na zajedničkim showcase događajima. Kult Talents ne završava edukacijom, on stvara prilike.“

ZAJEDNICA KOJA RASTE

„Kult Talents nije samo škola, to je zajednica koja raste,“ zaključuje Nemanja. „Prošlogodišnji polaznici danas aktivno nastupaju, sarađuju i vraćaju se kao mentori, što je najbolji dokaz da ova priča ima smisla. To je suština; gradimo scenu zajedno, kroz znanje, podršku i zajedničku energiju.“

Fotografije: Benny Gaši

Članak KULT Talents sezona 02 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U dve godine postojanja, klub je u Beograd doveo neka od najvećih imena elektronske scene kao što su Donato Dozzy, Jane Fitz, DJ Hell, Optimo, Rabih Beaini, I-F, Boo Williams i mnogi drugi. Njih redovno prati selekcija najboljih lokalaca kao što su Vlada Janjić, Marko Nastić, Shoxy, Ali Guney, Matej Rusmir, Blackprotocol i illillillillill. Sa baštom otvorenom tokom leta i srednjim kapacitetom glavne sale za hladnije mesece, klub je postao jedno od omiljenih mesta okupljanja tokom cele godine.

Korejka Soyoon se vraća u Beograd po treći put! Jedna od naših omiljenih di-džejeva, inače rezidentica honkonškog kluba Mihn i radio stanice Rinse France, donosi ažurirani set u udarnom terminu, baš onako kako je pamtimo. Feel Fly će uskoro napuniti 20 godina na svom muzičkom putovanju. Tokom ovog perioda, suosnivao je Afro Templum, imao je nekoliko izdanja za Internasjonal, napisao mnogo muzike za film i imao plodne saradnje. Marie Pravda je selektorka iz Češke sa jednom od najboljih biografija – „Biću di-džej na sahrani tvog ega“. Kao jedini lokalac ove večeri njima se pridružuje svima omiljeni di-džej ove sezone, PTŽC.

Članak Karmakoma ove subote slavi drugi rođendan se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Lične karte su na proveru i ove godine, naravno, samo kako bismo se pred sam festival bolje upoznali sa DJ-evema koji će se naći iza prezanimljivog DIY DJ-pulta. Koje ih to trake najbolje opisuju, koje su njihove guilty pleasure pesme i bez čega ne treba krenututi na Disconnection x Maglič – saznajte u nastavku.

Leo Minor

Tvoj tajni guilty pleasure hit?

Michael Tomlinson – Live again 

Najveći fail iza miksete koji se ipak završio dobro?

Uhh dosta je svež, ali ‘ajde evo ga, šta sad… Došlo je do nepotrebnog (i neobjašnjivog) igranja equilizerima spuštenog kanala, pod zamagljenim okolnostima… A završio se odlično, kao idealan test prijateljstva i iskrenosti okruženja.

Koja ti je safe bet traka kad hoćeš da podigneš atmosferu?

Sex and the single girl – All I want do (is dance) (club mix)

Pesma kojom zatvaraš set kada želiš da publika poludi?

MP4 Dj – Arabian Nights (Feliticeira II)

Koja traka te najbolje opisuje?

Suburban Boyz – Insane (crazy mix)

Top tri stvari koje svako ko dolazi na Disconnection x Maglič grad treba da ponese?

Orthomol, upaljač i za drugare, čepiće za uši.

Janko

Tvoj tajni guilty pleasure hit?

Suzanne Vega, DNA – Tom’s Diner

Koja ti je safe bet traka kad hoćeš da podigneš atmosferu?

Tino – Let’s Dance

Pesma kojom zatvaraš set kada želiš da publika poludi?

Global Method Vibe Tribe EP – Good Life (Orbital Remix)

Koja traka te najbolje opisuje?

Jaydee – Plastic Dreams (1993)

Top tri stvari koje svako ko dolazi na Disconnection x Maglič grad treba da ponese?

Šator, dobro raspoloženje i puno prijatelja.

⁨Žan Balen⁩

Tvoj tajni guilty pleasure hit?

Natali Dizdar – Ne Daj

Najveći fail iza miksete koji se ipak završio dobro?

Jednom sam pogresno stisnuo stop na vinylu pa posle par sekunda panike ispalo je ko da je namjerno.

Koja ti je safe bet traka kad hoćeš da podigneš atmosferu?

Nema safe bet trake ja mislim. Kad par puta puštam isto ne mogu više ni ja da je slušam.

Pesma kojom zatvaraš set kada želiš da publika poludi?

Nešto housey trancy sa vokalima, da se pjeva još na afterici.

Koja traka te najbolje opisuje?

Uff teška, nemam pojma. Dođite na žurku pa ćete vidjet kad počnijem plesat. Svaku sedmicu sigurno imam novu najomiljenu traku.

Top tri stvari koje svako ko dolazi na Disconnection x Maglič grad treba da ponese?

Gljive, kupaći i cvike.

Mande

Tvoj tajni guilty pleasure hit?

Uuu ide Laura Branigan – Self control  

Najveći fail iza miksete koji se ipak završio dobro?

Nije bilo nekih situacija vrednih pomena, sve to što se dešava za pultom je zapravo deo kreativnog procesa.

Koja ti je safe bet traka kad hoćeš da podigneš atmosferu?

Sve zavisi od vajba u datom trenutku, ima dosta super weapona koji mogu promeniti tok večeri, ali to ostaje rezervisano za ljude na densfloru.

Pesma kojom zatvaraš set kada želiš da publika poludi?

Kada ljude šaljem nasmejane kuci ili na after, ide Khruangbin – Time

Koja traka te najbolje opisuje?

Uh, teško je smestiti konstantnu promenu čoveka u jednu traku. Neka bude: DJ Lo-Tek – Amber Haze

Top tri stvari koje svako ko dolazi na Disconnection x Maglič grad treba da ponese?

Pre svega neke udobne plesalice, osmeh i dovoljno prostora u telu i glavi za novi experience.

Vibrain

Tvoj tajni guilty pleasure hit?

Vitas – The 7th element

Najveći fail iza miksete koji se ipak završio dobro?

U sred tranzicije, od sreće i uzbudjenja, uspeo sam da slučajno izvučem deo miksete koji je odleteo u publiku.. Deo pronašli nismo ali sam nekako uspeo da funkcionisem i bez njega sto je i meni i publici dodalo inspiraciju.

Koja ti je safe bet traka kad hoćeš da podigneš atmosferu?

Josh Wink – Dont laugh

Pesma kojom zatvaraš set kada želiš da publika poludi?

J-zbel – Tunnel Vision

Koja traka te najbolje opisuje?

X-press 2 Ft. David Byrne – Lazy

Top tri stvari koje svako ko dolazi na Disconnection x Maglič grad treba da ponese?

Topao duks, puno srce optimizma i veliku torbu u kojoj se telefon gubi!

Knower

Tvoj tajni guilty pleasure hit?

Suzana Mančić – Mamin Sin

Najveći fail iza miksete koji se ipak završio dobro?

Kad sam zamalo popio jednu tekilu, ali sam ipak popio dve.

Koja ti je safe bet traka kad hoćeš da podigneš atmosferu?

Tessela – Hackney Parrot (Special Request VIP)

Pesma kojom zatvaraš set kada želiš da publika poludi?

Hiroshi Matsui – earth in Blue

Koja traka te najbolje opisuje?

Knower – Svemir Kolo

Top tri stvari koje svako ko dolazi na Disconnection x Maglič grad treba da ponese?

Kupaći, vreća za spavanje/ćebe, donji dugi deo.

MMMMARIJE

Tvoj tajni guilty pleasure hit?

Sinan Sakić – Ej od kad sam se rodio

Najveći fail iza miksete koji se ipak završio dobro?

Najveći fail je kada su nam 10 minuta pred set pukle slušalice, nisu radili fleševi i ništa nije bilo povezano od opreme, a onda se i set se završio tako što je Marija drugoj Mariji slučajno razbila čašu u ruci.

Koja ti je safe bet traka kad hoćeš da podigneš atmosferu?

Call of the wind – Dam Swindle

Pesma kojom zatvaraš set kada želiš da publika poludi?

A$ap Rocky – Praise the lord

Koja traka te najbolje opisuje?

Virgin María – Yajaira La Beyaca & Genosidra

Top tri stvari koje svako ko dolazi na Disconnection x Maglič grad treba da ponese?

Udobnu obuću, kupaći za kupanjac u vodopadu i hemok.

Nitz

Tvoj tajni guilty pleasure hit?

Trenutno bih rekao Fever Ray – Shiver

Najveći fail iza miksete koji se ipak završio dobro?

Verovatno kada sam trebao da puštam posle detroitske legende Patrisa Skota pre oko 10 godina. CDJ plejere nisu radili kako treba, podijum je bio pun… svaka traka je ulazila u loop mod. To mi je bilo prvi put da puštam bez rezervne torbe sa pločama. Patrice je morao da me spasi… Bilo je to prilično neprijatno. Uspeli smo da ih osposobimo za oko pola sata, ali smo odlučili da nastavimo da puštamo zajedno do kraja. Na kraju je ispalo super i ostalo mi je baš lepo sećanje na taj nastup.

Tvoja sigurna traka kada želiš da podigneš atmosferu?

Out of the Ordinary – Play It Again (The Los Niños mix)

Pesma kojom zatvaraš set kada želiš da publika poludi?

In One Colour – Dancing Multitude

Koja te traka najbolje opisuje?

Fredi Freš – Epitaf

Top tri stvari koje svako ko dolazi na Disconnection x Maglič grad treba da ponese?

Dunja, šljiva, viljamovka.

Yell

Tvoj tajni guilty pleasure hit?

DJ Plead – Ruby   

Najveći fail iza miksete koji se ipak završio dobro? 

Vađenje pogrešnog USB-a, naravno.

Koja ti je safe bet traka kad hoćeš da podigneš atmosferu?

Munir Nadir – CK 

Pesma kojom zatvaraš set kada želiš da publika poludi?

Jorg Kuning – love at first sight 

Koja traka te najbolje opisuje? 

Montei – Good Combination 

Top tri stvari koje svako ko dolazi na Disconnection x Maglič grad treba da ponese?

Volju, želju i šator.

Nedicine

Tvoj tajni guilty pleasure hit?

Letnje smrti – fatamorgana. Nije iz mog sveta elektronike, ali u toj pesmi ima taj vajb koji mi prija.

Najveći fail iza miksete koji se ipak završio dobro?

Bila je 2015. Leskovac. Klub „Kuća“ pun do poslednjeg daha. Ja prvi put pijan za pultom. Umesto laptopa – ceo kompjuter i monitor, jer nisam hteo da rizikujem prekid seta. I taman kad sam mislio da sam deo muzike, pult krene da tone ka publici. Jednom rukom, pijan i tvrdoglav, zgrabio sam ceo pult i opremu  i vratio je. Muzika nije stala ni tren, a samo prvi red znao je koliko je noć bila blizu da se raspadne.

Koja ti je safe bet traka kad hoćeš da podigneš atmosferu?

Ne verujem u „sigurne“ trake – publika nije dugme na koje pritisneš „party mode“. Atmosferu treba uhvatiti, nahraniti i pustiti da eksplodira sama. Ali ponekad, ovi tonovi otvore vrata:

• Bakey – Take it Further
• Novelty – Too Much For Me (Sport Mix)
• Noise Destruction – Laki je malo nervozan (The Good Guys Old Skool Rewind)
• Hyden – Lost Pulse

Pesma kojom zatvaraš set kada želiš da publika poludi?

Završetak je trenutak kada set ostane sam sa publikom, bez mene. Volim da im dam pesmu koja je strana svemu što su čuli te noći – nešto što će ih progoniti dok ne zaspe. Jedan primer: Pakar – 0369.

Koja traka te najbolje opisuje?

Ako bih morao da odaberem jednu koja mi diše za vrat, bila bi to CØRE – Mindside (Laima Adelaide Remix). Mračna, ali otvorena. Tvrda, ali iskrena.

Top tri stvari koje svako ko dolazi na Disconnection x Maglič grad treba da ponese?

Otvoren um spreman da luta.

Srce koje može da pleše i kad nestane muzike.

Ljude zbog kojih ćeš zaboraviti vreme – i sebe, makar na jednu noć.

Članak Lične karte na proveru Vol.2 se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Pred ovogodišnji nastup na Lovefestu, gde će opet nastupiti, otkrio nam je svoja najlepša sećanja sa Lovefesta, kako balansira između privatnog života i turneja, kao i svoju viziju muzike bez granica.

Srpska publika te obožava i za sve ove godine si postao deo Lovefest porodice. Koja ti je omiljena uspomena sa dosadašnjih nastupa ovde — i šta priželjkuješ za ovu godinu?

William Djoko: Hvala vam što ste me pozvali, to mi je velika čast. Ekipa Lovefesta i srpska publika otvorili su mi svoja srca i oni imaju moje srce. Već postoji toliko prelepih uspomena da mi je gotovo nemoguće da izdvojim samo jednu. Ali kad bih morao da izdvojim jednu, bio bi to nastup na Fire bini 2022. godine. Tokom seta sam dosta rizikovao i kad sam završio nisam bio siguran kako je sve prošlo.

Tek kad sam sišao sa bine postalo je jasno da se desila magija. Povratak iz godine u godinu, uz već poznatu atmosferu, čini da svaka nova proslava bude još jača i da kulminira vatrometom na kraju. Takođe obožavam dobre žurke na bazenu, a one na Lovefestu su među najboljima.

Oduvek si se izdvajao među holandskim izvođačima po tome što te inspiriše eklektični spoj haus muzike sa gruvom, esid zvukom i detroitskim tehnom, umesto tipičnog UK/EU minimal pravca. Šta misliš da te je povuklo u tom smeru?

Moja iskrena ljubav prema muzici i povezanosti. Ljubav prema ljudima, plesu i energiji. Pre nego što sam počeo da di-džejišem, bio sam plesač (klasičan, moderan, hip hop, salsa itd.). Kroz ples sam naučio pokret na dubljem nivou. Razlike između stilova, ali i njihove sličnosti uvek su me privlačile u svim aspektima života. Isto je i sa tehnom i hausom. Spajanje starog i novog, oslobođeno žanrova – to je ono što je mom umu potrebno. Mešati sve te stilove i da i dalje ima smisla, razumete?

Ovo radim već 21 godinu i video sam koliko trendova dođe i prođe, ali ja sam veoma radoznao i volim da gradim mostove. Uvek postoji mogućnost da publici otkrijem sličnosti u muzici. Da zajedno igramo i delimo energiju u trenutku, bez žanrovskih organičenja.

Na društvenim mrežama često te vidimo kako treniraš, krećeš se, živiš zdravo – kako uspevaš da održiš taj balans uz sav haos festivala i turneja?

Takav način života došao je posle godina ludila na turnejama, punih haosa i distrakcije. Sada, kada imam porodicu koju volim, balans je postao važniji od svega. Tokom radne nedelje živim mnogo zdravije nego ranije. Za mene je sve u radoznalosti, testiranju sopstvenih granica i mogućnosti. I u sportu.

Preskakanje vijače je moj omiljeni trening jer ga mogu raditi bilo gde – potrebni su mi samo vijača, malo vremena i prostora. Uvek je nosim sa sobom na turneje i to je fantastično. Takođe sam primetio kako ljudi reaguju na to na mrežama – razgovori u DM-ovima o treningu i rutini su mi jako zabavni i inspirativni. Na kraju sve opet povežem sa muzikom i stvori se neka vrsta harmonije.

Ovogodišnji slogan Lovefesta je „Ljubav iznad svega.” Možeš li da se setiš trenutka, na bini ili van nje, kada je ljubav zaista delovala kao najmoćnija sila?

Postati otac mi je potpuno promenilo viziju toga kako izgleda „uspeh“. Svake nedelje sam na bini pred hiljadama ljudi, dobijam aplauze i high five-ove, pijem šampanjac – to je apsolutno nestvarno iskustvo, na čemu sam veoma zahvalan i zaista izgleda sjajno na društvenim mrežama. Ali staviti svoje dete u krevet na kraju dana, pevati mu uspavanku i dobiti onaj poslednji zagrljaj je nešto što sve to prevazilazi. Zvuči kao kliše, ali je istina.

Da tvoja najluđa noć postane traka, kako bi se zvala i kojom BPM brzinom bi išla?

„The Love Storm of a Lifetime “, 135 BPM.

Tvoj nedavni EP Nothing to Fear osvojio je publiku. Možeš li da nam otkriješ kako je izgledao proces stvaranja?

Uzeo sam snimak sa telefona, snimljen na trgu Dam u Amsterdamu. Na njemu je ulični umetnik koji se sprema da izvede iluziju i poziva ljude da ga gledaju. Taj momenat mi je dao viziju za numeru.

Pesma govori o novom poglavlju u životu. O oslobađanju od ograničenja i otkrivanju novih stvari u sebi za koje nikada nisi mislio da su moguće. To je euforična numera koja vraća osećaj zajedništva. Snažna i istovremeno lagana. Dok sam radio na ovoj numeri, imao sam sreću da je isprobam na različitim binama i mestima (uključujući i stadion Juventusa, što je bilo ludo iskustvo). Reakcije ljudi su mi pokazale da je ovo nešto novo, a ipak nosi melanholiju rane klupske kulture na Ibici.

Zamisli da ti kuriraš sopstvenu Lovefest binu. Koji je koncept, ko bi nastupio i koji bi bio dress code?

Bila bi to bina sa ogledalima, DJ bi bio okrenut leđima publici i svi bi gledali u istom pravcu. Ali zahvaljujući ogledalu svi bismo mogli da ostvarimo kontakt pogledom. A ako si sam – igraš sa samim sobom. Bina bi se zvala „I M U“ – gde plešemo zajedno, i sa sobom i jedni sa drugima, kroz naše sličnosti. Ostavljamo telefone i kočnice kod kuće. Krećemo na vožnju. Intimno, ali veliko slavlje.

Dugi setovi DJ-eva, po 4–5 sati, danima. DJ-evi koji se usuđuju da rizikuju i publika spremna da se prepusti iznenađenju. Oblačenje šareno, zavodljivo i hrabro. Stvaranje prave konekcije i ples kao da te niko ne gleda. Sloboda. Four Tet, Honey Dijon, DJ Koze, William Djoko b2b Seth Troxler b2b Dennis Ferrer, Nikola Vemić i Matteo Diop.

Često se izražavaš kroz pokret – na bini, u videima, kroz modu. Ali kad bi ljubav morao da širiš samo jednom rečju, koju bi izabrao?

Zajedništvo.

Članak Lovefest i srpska publika su mi otvorili svoja srca – i sada imaju moje se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Za sam početak, da se upoznamo, recite nam ko sve čini Dvicu?

Dvicu čini ekipa prijatelja koja je spojila slične muzičke senzibilitete, želju da doprinese sceni i, pre svega, energiju koja se prepoznaje kad smo zajedno – i za DJ pultom i van njega. Naša sinergija je dodatno ojačana time što smo skoro svi školski drugari i drugari iz kraja još od detinjstva. Tu su četvorica DJ-eva: 7OGI, Gerun, Benjamin, Tomae, kao i dvoje kreativaca: Dale i Caki, svako sa svojim stilom i vizijom, ali uvek u svrsi zajedničke priče.

Kako je došlo do toga da se kolektiv baš tako zove, da li postoji neka posebna priča iza imena?

Iza imena Dvica stoji filozofija da je za sve u životu potrebno dvoje – za ples, za radost, za lepe trenutke, lepe vesti, za podršku – što se posebno oslikava u našem sloganu „Dvica je porodica”. Pored pozitivnog duha i osećaja i atmosfere koje želimo da prenesemo, samo ime se zalepilo kao urbana kovanica koja se razume među onima koji znaju – bez potrebe da se previše objašnjava. Na kraju, naš kolektiv je osnovan 22.02.2022. – palindromski datum (čita se isto sa obe strane) koji se retko sreće. Čak je taj dan bio utorak!

Kako ste krenuli da organizujete žurke, kako je, da tako kažemo, sve počelo?

Krenuli smo iz želje da puštamo muziku koju bismo i sami želeli da čujemo van svojih soba. Prva žurka je bila vrlo „uradi sam”, bez velikih ambicija, ali kad smo videli reakciju ljudi, postalo je jasno da postoji prostor za ono što radimo. Svakoga od nas muzika pokreće svakoga dana u svemu što radimo i zahvalni smo što ljudi reaguju lepo kada tu kreativnost podelimo sa svetom.

Kako biste vi lično opisali zvuk Dvice? Kad bi morali nekom totalno neupućenom da objasnite šta ga očekuje na žurci – šta biste im pustili?

Zvuk Dvice nije vezan za jedan žanr, već za osećaj. Ako bismo morali da smestimo – onda se radi o house muzici u najdubljem i najširem smislu: od Chicago klasika, preko afro, tribal i soulful elemenata, do modernog underground zvuka. Ali ni disco, funk, boogie, world music u najširem smislu, i srodni žanrovi nisu izuzetak – zavisi od trenutka, mesta i publike. Bisere koji će se čuti na žurci bolje da ipak sačuvamo za 5. jul, ali ako bismo morali da biramo jednu traku kao teaser – ona koja spaja senzbilitete sve četvorice, to bi bila ona koja gruva, ali i grli: Kerri Chandler – The Calling

Čini se da je pored toga što organizujete žurke, kolektiv Dvica prerastao u nešto više od toga, kako se vama to čini i da li je to bila vaša zamisao ili su se stvari organski dešavale?

Definitivno je sve organski raslo. Nismo imali master plan. Žurke su bile osnova, ali vrlo brzo se pokazalo da ljudi prepoznaju vrednost u načinu na koji pristupamo stvarima – pažljivo i posvećeno detaljima. Tako su došli i vizuelni saradnici, pa različiti partnerski projekti i sve ideje koje se usput rađaju. Više nije samo u pitanju „žurka”, već platforma za određeni senzibilitet – i muzički i estetski i ljudski. Verujte nam, svi iz kolektiva smo najsrećniji jer uspevamo da sa publikom podelimo ono što bi svako inače radio u kutku svog stana, pa još pomnoženo efektom zajedničke inspiracije i truda.

U subotu 5. jula biće održana Dvica žurka na Gardošu, ono što je pored same lokacije jako interesantno je i hologramski prikaz koji će biti na samoj kuli, ko je došao na tu ideju i kako ste uopšte organizovali nešto tako vizuelno kompleksno?

Pre svega, važno je reći da je žurka pomerena na 5. jul, ali sve ostalo ostaje isto – uključujući i hologramsku projekciju. Ideja je došla iz želje da pomerimo granice lokalne produkcije. Gardoš je specifičan prostor sa svojom energijom i istorijom, i hteli smo da ga tretiramo kao pozornicu. Vizuelna instalacija na samoj kuli, uz pomoć hologramske projekcije, je pokušaj da žurku učinimo nečim što se ne zaboravlja, da ceo event bude kompletan doživljaj.

Koliko je izazovno da organizujete evente u Beogradu, pogotovo na ovakvim lokacijama, poput Gardoša? Šta vas najviše nervira, a šta najviše raduje u tom procesu pripreme?

Gardoš je prelep ali kompleksan prostor, i sve mora da se planira unapred do poslednjeg detalja. Na ovakvim lokacijama uvek postoji nešto specifično što se mora uzeti u obzir. Na primer, Gardoš je objekat zaštićen zakonom i na samoj kuli se ne sme nalaziti ništa – međutim tu se stvorio prostor za hologramsku projekciju i igru svetlima. Osim same kule, postoje propisi gde u dvorišnom prostoru smeju, a gde ne smeju stajati instalacije, pa je pri planiranju prostora potrebno sve to uklopiti kako bi se ispoštovalo svako pravilo, omogućio odgovarajući prostor partnerima, štandovima, produkciji i stejdžu, a da publika opet ima pun doživljaj – i plesno i vizuelno. Iako postoji dosta izazova i poteškoća, zaista ne bismo rekli da nas išta nervira! Postoje stvari koje vidimo kao zahtevnije, ali s obzirom da nas sve vuče motivacija da kao kolektiv napravimo najbolji mogući događaj, ne javlja se osećaj nervoze. S druge strane – najviše raduje kada uprkos svemu uspeš da realizuješ nešto što prevazilazi očekivanja. To su momenti kada znaš da je sve vredelo.

Dvica je kolektiv, ali svi vi imate i svoje solo puteve. Kako održavate tu dinamiku – da niko ne „proguta” drugog, a da svi imate svoj prostor?

To je stvar našeg dugogodišnjeg drugarstva, međusobnog poštovanja i zrelosti. Svi znamo da smo različiti i da imamo svoje izraze, ali kad radimo kao Dvica – onda je ego na off, a fokus na celinu i sinergiju. Pomažemo jedni drugima, komentarišemo selekcije, predlažemo stvari bez sujete. Kada nastupamo individualno, podržavamo jedni druge savetima da svako zasija u svom svetlu i stilu. I to se valjda i čuje i vidi – ta sinergija je naš najjači adut. Takođe, i pored Dvice i muzičkog puta, podržavamo jedni druge i u drugim poljima karijere i verujemo da je upravo ta raznovrsnost ono što nam daje svežu perspektivu za svaki naredni poduhvat.

Kad gledate unazad par godina – šta se najviše promenilo u beogradskoj sceni, i šta vi želite da menjate dalje?

Scena je postala raznolikija – ima više mikroscena koje žive paralelno, što je zdravo. Barovi su muzički oplemenjeniji, klubovi žive, velike žurke se dešavaju, grad je u pokretu i zimi i leti. Kada gledamo beogradsku scenu, vidimo mnoštvo kvalitetnog sadržaja, koji parira bilo kojem drugom gradu. Ljudi su gladniji sadržaja koji ima dubinu i autentičnost. Drago nam je što pričamo o ovome baš za Oblakoder – jer scena se ne gradi samo za pultom, nego i kroz priče. Ono što mi negujemo jeste izražavanje iz srca, a ne iz interesa. Kada posmatramo razvitak house muzike, vidimo da je Beograd učesnik od samih početaka. Kako su se vremena promenila, tako se i scena promenila, više je različitih stilova, nastupa, oblika delovanja, a sve to daje prostor za kreativno izražavanje. Mi pokušavamo da damo primer koji datira još od samog početka house muzike – house muzika je zajedništvo. A Dvica je porodica.

Koja vam je najdraža žurka koju ste ikad uradili i zašto baš ta?

Najdraža žurka (dosad) je definitivno Dvica Milenijum, iliti žurka na Gardošu 2023. godine. Najveća posećenost do tada i neviđeno dobra atmosfera. Tada nas čak ni kiša nije zaustavila i svi smo do kraja plesali pod zvezdanim nebom. Upravo nas je ta žurka inspirisala da 2024. godine ponovimo event na istoj lokaciji, kada nas nažalost kiša jeste zaustavila… To nam je ujedno bila i najveća lekcija dosad iz koje smo mnogo toga naučili. Iako smo tada danima unapred pratili vremensku prognozu (čak i onu za norveške ribare), i svi su izgledi bili da će se desiti duplo jača repriza prethodne godine, desila nam se ona „jednom-u-par-meseci” pljuščina koja nas je naterala da ceo hype prebacimo na još jednu godinu unapred… I tu smo sada, osunčaniji nego ikad, spremni da 5. jula ispratimo ljude na odmore razmrdanih kukova i širokih osmeha.

View this post on Instagram

A post shared by Двица (@dvica.22)

Jel imate neki interni naziv za ljude koji redovno dolaze na vaše žurke? Znate ono – „dvica people”, „dvice”, „dvica-porodica”?

Obično naši najredovniji ljudi sa osmehom vole da naglašavaju kako je Dvica porodica – u prenesenom značenju, da su oni neizostavni na druženjima! Osim toga, nema etikete – više se radi o osećaju pripadnosti. Kad vidiš ljude koji dolaze iz žurke u žurku, kako se odnosi i prijateljstva razvijaju iz tih iskustava, znaš da si izgradio nešto što ima kontinuitet i smisao.

Da li nam spremate još žurki tokom ostatka leta, šta sve možemo da očekujemo u narednim mesecima?

Naravno da spremamo! Kad nas prođe upala mišića od Gardoša, čeka nas par beogradskih gigova, nakon čega ćemo se zaputiti južnije – na Lovefest, Kiteloop i još par stanica. Nakon letnje euforije, naše mesečne rezidenture na Adi Međici i dobro zasluženog odmora, vraćamo se da zakuvamo sledeći event, sa novom temom i novim idejama. Nećemo mnogo da spoilujemo – zasad znamo gde ćemo biti 5. jula!

Fotografije: Dvica arhiva

Članak Dvica je porodica – priča o muzici i prijateljstvu se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Osnivač Cómeme kolektiva i lejbla, Matias Aguay, koji je minimalističkim latino zvukom uzdrmao klubove od Berlina do Buenos Ajresa, dolazi u subotu 14. juna da još jednom raspleše beogradsku publiku. Njegov povratak prati i novi singl „El Internet“, nostalgična i angažovana klupska traka koja najavljuje novi album na britanskom lejblu Rekids.

Aguayo je jedan od onih umetnika koji su svojim pristupom oblikovali čitavu scenu – ne samo kroz muziku, već i kroz specifičnu estetiku, filozofiju zajednice i neobične nastupe u kojima često uzima mikrofon u ruke.

Matias se priseća starih beogradskih izlazaka, govori o estetici Cómeme-a, novom albumu i svojoj opsesiji snimanjem koja traje još od detinjstva.

Ovo ti neće biti prvi put u Beogradu. Bio si ovde nekoliko puta kada je Cómeme još uvek bio svež na sceni, pa si imao priliku da osetiš koliko je tvoj zvuk bio uticajan ovde. Šta ti je ostalo u najboljem sećanju iz našeg grada? Da li si još uvek u kontaktu sa nekima od ljudi odavde?

Matias Aguayo: To je bilo davno i jako sam srećan što se vraćam jer imam samo lepe uspomene na boravke ovde. Prošlo je mnogo vremena, pa se ne sećam svih detalja, a i kontakti su vremenom izbledeli. Nadam se da ću sada uspeti da se ponovo povežem sa ljudima, a činjenica da me dugo nije bilo ovde daje mi priliku da podelim sve ono što sam naučio tokom te duge pauze. Sećam se dugih, vrelih i živahnih žurki, teške ali preukusne hrane, jakih i magičnih pića, dugih razgovora o našim različitim životima i istoriji, dugih šetnji pored vode i kupanja pod vrelim suncem, u jednom drugačijem vremenu, koje je delovalo jednostavnije. Uzbuđen sam što ću podeliti nova iskustva i razmene, mnogo se toga desilo u međuvremenu, postoji jaz koji treba popuniti, i nadam se da ću ostaviti snažan utisak koji će mi omogućiti da vas češće posećujem.

Cómeme je od samog početka imao prepoznatljiv vizuelni identitet, što se kasnije prenelo i na spotove i modu umetnika koji su ga činili. Odakle dolazi ta ljubav prema vizuelnom bogatstvu i boji? Pogotovo kada to spojimo sa tako minimalističnim zvukom.

Mislim da minimalistički i siroviji pristup muzici nikada nije bio u kontrastu sa šarenolikim dizajnom i modom koji ga prate – jer verujem da plesna muzika mora ostaviti prostor za plesače, za maštu, mora postojati prostor koji može biti ispunjen. Iako više volimo tu sirovost, uvek postoji i sofisticiranost i dubina – u pravom smislu te reči – koja se nalazi ispod površine. Oduvek smo verovali da ozbiljnost nije isto što i dubina. Uradio sam pesmu „drums & feathers“ još davno, čak i pre Cómemea, jer smo u toj našoj maloj zajednici verovali da su to najosnovniji elementi ljudske kulture – naša muzika su bubnjevi, a naši plesači i njihovi kostimi donose perje koje krasi proslave.

Objavio si numeru „El Internet“, sa vizuelno nostalgičnim spotom u kom se pojavljuje Clippy, maskota iz Microsoft Office-a. Možeš li nam reći nešto o nadolazećem albumu i po čemu se razlikuje od tvojih prethodnih radova?

„El Internet“ je tok misli koji proizilazi iz ličnih iskustava života u muzici kroz menjanje vremena – od magičnih otkrića putem ultra kratkih talasa radija, preko pronalaženja videa moderne popularne muzike i plesa sa svih krajeva sveta, do toga kako smo tu muziku donosili na naše ulične žurke, kako smo se kretali gradom i pretvarali ga u plesni podijum – sve do današnjeg korporativnog haosa, i možda kako iz njega izaći. Imam još mnogo posla na ovom albumu, ali mogu reći da mi je cilj da inspirišem druge muzičkom slobodom u vremenima kada deluje da je sve pod obavezom da se stvara muzika po unapred zadatim šablonima, koje diktira dominantni mejnstrim.

Postoji nekoliko tvojih starih pesama o kojima bismo voleli da čujemo priče, ali hajde da izaberemo samo jednu – „So In Love“ sa tvog prvog albuma Are You Really Lost? Kako je ta pesma nastala?

Nikada zapravo ne planiram da napravim album, jednostavno pravim mnogo muzike, i u nekom trenutku pronađem ritam, estetiku, temu – nešto što povezuje različite trake – i tada shvatim: „Oh, ovo zapravo zvuči kao album.“ I onda to počne da dobija konkretniji oblik. Uradio sam kasetu sa pet pesama u kratkom roku, koje zapravo nisu bile zamišljene kao album, već kao poklon mojoj tadašnjoj devojci. Kada praviš poklon, ne postavljaš sebi komplikovana pitanja i ne očekuješ previše – ono što je bitno jeste ljubav i trud koji ulažeš, i to je oslobađajući osećaj, što se čuje i u muzici – muzika je previše transparentna da bi mogla da se pretvara. Kada sam napravio te pesme, shvatio sam da nešto sve to povezuje, pa sam nastavio da idem tim prirodnim putem. Ljubav, veze – to je svakodnevni rad, bez vikenda: ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak, petak, subota, nedelja. Kada sam to izvodio uživo, pevao bih pesmu „My Best Friend“ od Rhythm & Sound sa Love Joys preko nje, ponavljajući dane u nedelji – na španskom.

Najbolji deo tvojih setova je kada uzmeš mikrofon. Možeš li nam reći nešto o tvojoj vezi sa pevanjem? Kako je bilo biti u tvom društvu dok si bio dete? Da li si često zabavljao komšije muzikom?

Pevanje mi je oduvek bilo prirodno. Još kao dete sam snimao kasete na kojima pevam i sviram na svemu što sam mogao da nađem. Ideja snimanja – tada na kasete – uvek je bila prisutna i razvijala se. U nekom trenutku mi je prijatelj pozajmio četvorokanalni kasetni rekorder, pa sam mogao više, a zatim sam počeo da radim na kompjuteru – tada je to bio Commodore Amiga – i tako se sve razvijalo. I da, roditelji, komšije, prijatelji i ljudi iz škole su bili primorani da slušaju moje glupave muzičke eksperimente. Nedavno sam pronašao kasetu iz vremena kada sam imao 12 godina i zapravo ne zvuči mnogo drugačije od onoga što radim sada.

Fotografije: Sandra Stein

Članak Mikrofon, kasete i latino minimal se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Aguayo is one of those artists who has shaped an entire scene – not just through his music, but also through a distinct visual aesthetic, a community-driven philosophy, and his unusual live performances, where he often grabs the mic himself.

In our conversation, Matias recalls his past nights out in Belgrade, talks about the Cómeme aesthetic, the new album, and a lifelong obsession with recording that began in childhood.

This will not be your first time in Belgrade. You were here a couple of times when Cómeme was still fresh on the planet, so you got an impression of how influential your sound was in Belgrade. What do you remember best about our city? Are you in touch with some of the people from here?

Matias Aguayo: It’s a long time ago and I am extremely happy I will be back because I have only fond memories of my stays. It is too long ago to remember in detail, and also contacts withered away with time passing, I hope I achieve to reconnect in this stay and having been away for such a long time will also give me the chance to share so many things that I’ve learned in that prolonged hiatus, I remember long and hot and lively parties, heavy but delicious food, strong and magical beverages, long conversations about our different lives and history, long walks by the water and swimming action under a hot sun, in a very different time, that was somehow more simple. I am thrilled to share new experiences and exchange, much has happened in between, there’s a gap to fill, and I also hope that I can leave a lasting impact that will allow me to visit you more often. 

Cómeme came with a very distinctive graphic design, which was then reflected in the music videos and fashion artists around it carried. Where does this love for visual abundance and color come from? Especially when we put it together with such a minimal sound. 

I think that the more minimalist and raw approach in the music did never really stand in harsh contrast to the colorful design and fashion that comes with it – because I think that dance music must leave space for the dancers, for the imagination, there needs to be space that can be filled. And even if we always prefer that rawness, there is always sophistication and deepness – in the real sense of the word – that is underlying – we always thought that seriousness is not equivalent to profoundness. I did this track „drums & feathers” long ago, even before Cómeme as we in our little community thought that these are the most primary elements of human culture, our music being the drums, our dancefloor people and their costumes bringing the feathers in which they are decorated to the festivities.  

„El Internet” is out, with a graphically nostalgic video featuring Clippy, the Microsoft Office mascot. Can you tell us something about the upcoming album and how it is different from your previous work? 

„El internet” is a stream of thoughts that stems from personal experiences of changing times in a life in music, from the magical discoveries in the ultra short waves of the radio to later finding videos of modern popular music and dancing from all around the world, and how we brought this music to our parties on the streets and how we wandered the streets to make the city our dancefloor and how we ended up in today’s corporate mess, and maybe how to get out of it, I have still a lot of work to do for this album, but I can tell you so far that my hope is to inspire others with musical freedom in times where everything seems to be standing under the obligation of being producing music that is tailored to fit pre – existing musical templates, dictated by a hegemonic mainstream.

There are a couple of your old songs we want to hear stories about, but let’s pick only one, „So In Love,” from your first album, Are You Really Lost? How did that come to life?

I never really plan on doing an album, I just make a lot of music, and at some point I find a beat, an aesthetic, a topic, something that holds different tracks together and then I notice – oh, actually this sounds like an album, and then it starts to get a concreter shape. I did a tape with five songs in short time, that weren’t really meant to be an album or so, but a present to my then girlfriend. If you make a present you don’t ask yourself complex questions and you aren’t handling with to big expectations from yourself, you know what counts is the love and the effort you put in, and that is a liberating feeling , and you can hear that in the music, music is too transparent for pretending anything. When I did this tracks I noticed something held everything together, so I continued that naturally given path. Love, relationships, are a daily work, without weekends, monday, tuesday, Wednesday, thursday, friday, saturday, sunday. When I was performing it life I would sing the sing the song „My best friend” by rhythm and sound w/ Love Joys on top of it , and repeating the weekdays, in spanish. 

The best part of your sets is when you pick up the mic. Can you tell us about your relationship with singing? How was it to hang around you when you were a kid? Did you entertain your neighbors with music a lot?

Singing has been always very natural to me, from childhood on I used to record tapes with me singing on it and playing on whatever I could find, meaning that also the idea of recording, back then onto cassette, was something that’s been always present and evolving, at some point a friend lent me a 4 track tape recorder, so I could do more, then I started to work with a computer, back then it was the Commodore Amiga, and so it went on. And yes, parents, neighbors and friends or people at school where forced by me to listen to my silly musical endeavors. I found a tape from when I was 12 or so and it actually doesn’t sound too different from what I am doing now.

Photos: Sandra Stein

Članak Microphone, Cassettes, and Latin Minimal se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Domaća publika pamti nastup DJ Deep-a na Lovefest-u 2023. godine kada je zatvorio festival. Nešto manje od godinu dana nakon toga je posetio Karmakomu prvi put, potom se vratio na Lovefest, a sada već pravimo tradiciju njegovim povratkom u Beograd.

Legenda francuskog hausa preko 20 godina preko svog lejbla Deeply Rooted plasira zvuk po kom je prepoznatljiv. Izdavao je za Tresor, L.I.E.S, Truants, Rekids…

U petak imamo priliku da prisustvujemo nesvakidašnjoj žuci po tome što će jedan od lokalaca, programski urednik Lovefest-a, Nikola Vemić, imati priliku da izvede celovečernji b2b set sa DJ Deep-om. Svakako nije prvi put da neko od velikana pozove nekoga sa domaće scene da mu se pridruži u butu, ali je retko da se pred žurku dogovore da celo veče provedu zajedno razmenjujući trake.

Karmakoma se sprema za još jedno krcato veče, a vi kartu nabavite na vreme.

Pratite Karmakomu na Instagramu i Fejsbuku.

Članak DJ Deep se vraća u Karmakomu ovog petka se pojavljuje prvo na Oblakoder.

ФОМО ima za cilj da beogradskoj publici predstavi umetnike koji se trenutno nalaze na programima najpoznatijih, kulbova, festivala, nudeći jedinstveni program koji se ne propušta. Ove sezone pripremili su nešto potpuno novo – iskustvo koje spaja dnevnu atmosferu sa noćnim ritmom, na lokaciji s jednim od najlepših pogleda na grad. Matinée počinje u 18h i traje do kasno u noć – uz kvalitetan zvuk, dobru energiju i najbolje zalaske sunca u gradu.

Prvim izdanjem ФОМО žurke, otkriven je novi, drugačiji Beograd – onaj koji možda nije dovoljno istražen. Publika koja se pojavila pokazala je izražen ukus i senzibilitet, koji su možda bili marginalizovani, ali sada su ponovo u centru pažnje, sa svojim potrebama za kvalitetnim muzičkim događajima.

Kristijan Molnar je jedan od omiljenih DJ-eva beogradske publike koji ima recept za uvek energičnu i prepunu žurku. Pre svega poznat i poštovan po svojoj radio emisiji Kristalizacija. Kristijan Molnar je posvećen emitovanju širokog spektra muzike: od dub techno-a, uvrnutog disco-a, house-a, mračnog i modernog talasa indie dance-a. Od 2006. godine kada je započeo svoju avanturu u svetu elektronske muzike, i posebno nakon ugovora sa FM stanicom, Kristijan je konstanta srpske muzičke scene i većine velikih elektronskih događaja. Pored toga, njegova međunarodna karijera je zadivljujuća, imao je prilike da nastupa u Holandiji, Švajcarskoj, Francuskoj, Gruziji, Kipru i Hrvatskoj. Imajući specifičan kameleonski kvalitet svog DJing-a, Kristijan uspeva da se prilagodi svakom događaju i da mu da svoj elegantan tvist.

Marko MIlosavljević je poznat kao veliki kolekcionar ploča, kao i ljubitelj sintisajzera i ritam mašina.  Marko je jedan od najaktivnijih izvođača elektronske muzike u Srbiji koji konstantno eksperimentiše i istražuje sve forme elektronske i alternativne muzike. Kako nastupa već 15 godina, nastupao  je svuda u regionu, na svim bitnim festivalima, a takođe je putovao i van granica stare Jugoslavije, nastupajućii u Nemačkoj, Engleskoj, Španiji, Holandiji, Gruziji, Grčkoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, kao i u Kanadi. Nakon njegovog debi izdanja za Belgrade Coffe Shop kompilaciju 2006-te godine, Marko konstantno radi na novim projektima, obuhvatajućii različite domene elektronske muzike.

Požurite po vaše karte, jer za ovaj specijalan događaj ulaz je ograničen.  Ulaznice možete nabaviti na ovom linku.  

Članak ФOMO matinée sa Kritijanom Molnarom i Markom Milosavljevićem se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Uz bogatu produkciju i prepoznatljiv jazzy i soulful zvuk, ‘I Saw You’ donosi i saradnju sa izvanrednom američkom vokalistkinjom Swaylo (Consuela Ivy), čija emotivna interpretacija dodatno naglašava atmosferu pesme. Ali to nije sve – izdanje uključuje i remiks jednog od najcenjenijih producenata deep house žanra, Ron Trenta. Njegova verzija donosi mističan i ritmičan zvuk, pružajući potpuno novo iskustvo slušanja. Tu je i Dub mix, koji unosi svežinu i broken beat energiju, savršenu za plesne podijume, ali i opuštenija okruženja.

„I Saw You’ je projekat koji sam stvarao s puno strasti. Oduvek sam želeo da izdam muziku koja će se povezati sa slušaocima na emotivnom nivou, a otvaranje etikete Cosada omogućilo mi je potpunu kreativnu slobodu,” kaže Laseech. „Saradnja sa Swaylo i Ron Trentom dodatno je obogatila ovo izdanje i verujem da će slušaoci osetiti posebnu energiju koju smo uneli u svaku verziju.“

Izdanje su već podržali Joe Clausell, Kerri Chandler, Osunlade, Ian Pooley, Lakuti i mnogi drugi, a zavrtelo se i na svetski poznatim radijskim stanicama poput NTS Radio (London), The Lot Radio (Njujork) i Rinse FM.

Cosada je više od etikete – to je muzička priča inspirisana Jadranom i njegovim bogatim melodijama. Ime potiče od mirnog ostrva na kojem Laseech pronalazi inspiraciju, ali i od ulice u kojoj se nalazi njegov studio – mesta gde nastaje stvaralačka magija.

Ovo izdanje predstavlja početak vizije Cosade: etikete posvećene sofisticiranom, bezvremenskom house zvuku koji odražava duboke emocije i muzičku eleganciju.

Kupi izdanje:

https://cosada-records.com

https://laseech.bandcamp.com

Članak Laseech predstavlja – I Saw You se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Prvo veče festivala, publika će imati priliku da uživa u setovima afirmisanih umetnika. Vodeći svetski DJ duo, ARTBAT, ukrajinski dvojac, jedan od najvećih hedlajnera, svojim talentom uspeli su da se kotiraju na svetskoj muzičkoj sceni, osvojivši svet nesvakidašnjim muzičkim umećem i talenatom. ARTBAT istinski dolazi do izražaja fascinantnim nastupima, spojem mračanog, dubokog i emocionalnog zvuka, koji pomera granice i vodi vas na energično putovanje.  Zatim, na binu po prvi put kod nas stiže mladi francuski  DJ i producent  RIVO, vešt selektor i producent  melodic techno-a,  za njegovu muziku možemo reći da je atmosferična, improvizacijama i miksovanjem ostvaruje neverovatne rezultate i pruža fantastičnu energiju na nastupima.  Scenu zauzima još jedan legendarni umetnik, FRED LENIX producent i DJ iz Brazila, koji sa sobom donosi prepoznatljiv zvuk zasnovan na oldschool techno-u, sa primesama  melodičnih elemenata. Za jako kratko vreme, katapultirao se u globalnu žižu sa impresivnom setovima, pune energije i emocija, vrhunskog kvaliteta, a tu i izbija njegova strast i ljubav prema muzici. Domaću podršku pružiće multitalentovani Dj NEXIE itvorac ILLUSIONS-a, svojim setovima odavno je pridobio srca publike, Poznat je po virtuoznim nastupima te spada u grupu izuzetno talentovanih Dj-eva sa naših prostora. Njegova muzička saradnja sa internacionalnim svetskim izvođačima, učinila je Beograd potpuno drugačijim i doprinela ogromnom razvitku naše scene.  

Drugo veče festivala, donosi još više uzbuđenja sa nastupima vrhunskih izvođača. Prvi put u Beogradu,  ikona techno  zvuka, koji iz godine u godinu ruši sve granice, PATRICK MASON, donosi energiju berlinskog novog podzemlja, energičan, angažovan i nezaustavljiv. Jedan je od najperspektivnijih umetnika u poslednjih nekoliko godina, stekavši veliku popularnost u svetu muzičke  industrije. Miljenica beogradske scene, kada je reč o techno damama, DJ i producentkinja ADIEL, poznata je po nemilosrdnim setovima ,koje u većini čini muzika sa ploča. Arhivo  koju poseduje, selekcijom  i maestralnim mikasnjem, je set koji se ne propušta. Veče će upotpuniti najbolji francuski Dj i izvrstan producenat, TRAUMER, definitivno umetnik koji će energičnim setovima, ispunjeni neizdatom produkcijom, spreman da iznenadi publiku sa novim trakama i hitovima, donoseći njegov očaravajući minimal house zvuk, ostaviti sve bez daha. Domaća podrška, mladi Dj i producent COSMIC G, koji osvaja podijume širom sveta svojim zaraznim, veoma energičnim  setovima.  

ILLUSIONS je jedan od najzapaženijih događaja u svetu  elektronske muzike i vizuelne umetnosti  u regionu. ILLUSIONS je do sada ljubiteljima kvalitetnog elektronskog zvuka predstavio nesvakidašnje žurke, nove generacije, a ovoga puta potrudiće se da na dvodevnom Audio-Visual Festivalu ode korak dalje i celokupnom scenografijom i vizuelnim efektima klaberima pruži novo nezaboravno iskustvo. Ova eklektična kombinacija izvođača garantuje nezaboravan doživljaj i provod, zato požurite po vaše ulaznice!

Karte možete nabaviti preko Gigstix sajta, takođe, fizički karte možete kupiti i u svim vulkan knjižarama. Budite deo ove neverovatne avanture i rezervišite svoje mesto na Illusions AudioVisual Festivalu 2025.

Članak Illusions festival 14. i 15. marta se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Povodom godišnjice, pozivaju sve ljubitelje techno kulture da im se pridruže na događaju koji obećava nešto zaista posebno. Cilj im je da nadmaše granice koje su sami postavili.

Iako su prvobitno prepoznati po autentičnim žurkama koje se održavaju nedeljom i traju 16 sati, ovog puta pomeraju granice uz program od čak 23 sata!

U dva kluba – Drugstore i Club Para – pripremili su kontrastan muzički program koji će zadovoljiti sva čula.

U Drugstoru će publika imati priliku da čuje funky, groovy, razigrane i intenzivne nijanse techno zvuka uz DJ-a Volpeta (Buenos Aires/Berlin), dok će mu se pridružiti poznati lokalni izvođači Asarri, Essio b2b Alekssa i Monorail.

U nedelju, u Club Para, za sve ljubitelje hipnotičnog zvuka, nastupiće Rrose (USA/London), jedan od najautentičnijih techno artista sa 25 godina iskustva na sceni. Uz njega će se predstaviti četiri MAGLA rezidenta – Luka Jukić, Lollipop Janosz, Impedance i Paragon, kao i Filip Xavi, rezident DJ kluba Drugstore.

Karta za 23 sata: 2500 RSD
Individualna klubska ulaznica: 1500
After ulaznice (06h-12h): 1200 RSD

Obezbedi kartu na vreme: https://ra.co/events/2100177

Club Drugstore: 23:00 – 06:00 / 22.02.

Para Klub: 06:00 – 22:00 / 23.02.

Članak МАГЛА Slavi Prvi Rođendan se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Manfredas, jedna od najuticajnijih figura na andergraund elektronskoj sceni, osnivač Radija Vilnius, nekadašnji resident kluba Opium i sinonim za provod u prestonici Litvanije, nastupiće u klubu Karmakoma ovog petka. Veče će otvoriti di-džej set Alija Güney-ja. KARTE možete da kupite na sajtovima tickets.rs i Resident Advisor po ceni od 1200 RSD, dok će na ulazu u klub koštati 1500 RSD.

Manfredas je jedan od najzaslužnijih aktera za pozicioniranje Vilniusa kao jedne od prestonica noćnog života Evrope. Sa enciklopedijskim isustvom radijskog voditelja, Manfredas je izbor najizbirljivijih posetilaca klubova. Saradnje sa Ivanom Smaggheom u duu Dresden ili Red Axes u okviru Garzen ekipe samo su zacementirale njegovu poziciju među ljubiteljima leftfield zvuka.

Dan kasnije, u subotu 22. februara, u Karmakomi debituje Philipp Otterbach u pratnji Schwabea. KARTE možete da kupite na sajtovima tickets.rs i Resident Advisor po ceni od 1000 RSD, dok će na ulazu u klub koštati 1200 RSD.

Philipp Otterbach je jedan od prvih rezidenata čuvenog Salon des Amateurs u Dizeldorfu. Bio je dugogodišnji partner Vladimira Ivkovića sa kojim je u okviru Substance žurki ugostio mnoga poznata imena andergrunda. Izdavao je muziku na Offen, R.i.O., Knekelhuis i Music From Memory lejblovima.

Pratite Karmakomu na Instagramu i Fejsbuku.

Članak Manfredas i Philipp Otterbach ovog vikenda u Karmakomi se pojavljuje prvo na Oblakoder.

Assyouti, producent poreklom iz Kaira, trenutno baziran u Berlinu, oblikuje globalnu klupsku scenu smelim i avangardnim zvukom. Njegova muzika kombinuje hipermoderne basove, lomljene ritmove i eksperimentalne perkusije, donoseći sirovu energiju koja ne ostavlja ravnodušnim. Sa trakama poput Applied Pressure, Mister Blister i Loose Cannon, postao je nezaobilazan deo festivala kao što su Nyege Nyege i CTM. Njegov prošlogodišnji nastup na Berlin Atonalu zatvorio je festival u razarajućem stilu, dok je set na Unsound Festivalu ostao jedan od najzapaženijih. Kao suosnivač No_Stone event serije i umetnik u okviru SHAPE+ platforme za 2024., nastavlja da vodi klupsku muziku u neistražene teritorije.

Sara Persico, umetnica zvuka i vokalistkinja iz Berlina, potekla je iz underground noise scene Napulja. Njen jedinstveni izraz kombinuje glas, analognu elektroniku, terenske snimke i semplove, dok njeni nastupi istražuju granice eksperimentalnog zvuka i sirove vokalne ekspresije. Nastupala je na festivalima i lokacijama kao što su CTM, Nyege Nyege, Berghain, Documenta 15, Ormside Projects i Roter Salon. Kao svestrana improvizatorka, sarađivala je sa umetnicima poput Caterine Barbieri, Elvin Brandhi, Andyja Moora (The Ex), Chrismana, Tonyja Elieha, Ludwiga Wandingera i Dirara Kalasha. Njeni performansi oduševljavaju publiku širom sveta, spajajući eksperimentalne pejzaže i intenzivnu vokalnu ekspresiju.

Za intro set biće zadužena UBICA, poznata po hipnotičkim i eksperimentalnim otvaranjima.

Pored toga, očekuje se i specijalni gost, čiji identitet ostaje iznenađenje.

Ulaz: 1200 RSD (studentski popust: 800 RSD)

Dizajn: Vladimir Crvenković

Članak Kolektiv Sutra predstavlja novo poglavlje – ZORA II se pojavljuje prvo na Oblakoder.

U vremenima društvenih i političkih previranja, muzika je oduvek bila moćno oruđe jedinstva, otpora i promene. Danas, dok studenti širom Srbije dižu glas u borbi za pravdu, demokratiju i bolju budućnost, muzička zajednica staje uz njih.

Ova kompilacija nije samo zbirka pesama – ona je zvučni manifest, odraz energije, strasti i hrabrosti mladih ljudi koji izlaze na ulice. Svaki ritam, melodija i stih nose duh protesta, nade i zahteva za društvom zasnovanim na istini, slobodi i dostojanstvu.

Na kompilaciji su zastupljeni umetnici različitih žanrova, generacija i muzičkih pravaca, ali ih povezuje zajednički cilj: da pojačaju glasove studenata i inspirišu druge da se pridruže pokretu. Od sirovih, buntovničkih ritmova do promišljenih zvučnih pejzaža, ova kolekcija pesama odražava puls generacije koja odbija da ćuti.

Ovo nije muzika samo za slušanje – ovo je muzika koja se oseća, uz koju se pokreće i uz koju se stoji. To je zvučna pratnja onima koji marširaju ulicama, koji se bore u učionicama i svima koji veruju da promena nije samo moguća, već neophodna.

Neka muzika govori. Neka nas ujedini. Neka nas podseti da svaka revolucija ima svoj zvuk – i ovo je naš.

Članak Muzička kompilacija u znak podrške studentskim protestima u Srbiji se pojavljuje prvo na Oblakoder.